Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz više ministarstava pošto vidim tu i ministra trgovine i usluga, držim Zakon o veterini koji smo doneli ranije i izmene i dopune Zakona o veterini, i kao što sam juče rekao teško je usaglasiti jedan i drugi. Jedan i drugi jesu evropski zakoni, ali ovaj sa dopunama je napravio malu konfuziju oko ovog samog konkretnog Zakona o veterini.
Na osnovu amandmana koji sam podneo, a to je da se u članu 10. posle stava 2. dodaje stav 3, koji glasi – u slučaju kršenja odredbe iz stava 1. ovog člana navedeno gazdinstvo mora da bude zakonski sankcionisano, da ne kažemo kažnjeno. Zašto ovo govorim? Iz prostog razloga što ste se u izmeni i dopuni Zakona dotakli tog dela o kome ću da pričam.
Naime, posle reči – sopstvenog stočarstva, u dopunama Zakona o veterinarstvu ubacili još – i na farmama u sopstvenom vlasništvu, i onda sam se dotakao ovog prvog zakona i našao da bi tu trebalo podneti amandman.
Šta se radi kada je u pitanju član 10? Član 10, prvi stav kaže: Pravno lice koje se bavi uzgojem stoke i stočarskom proizvodnjom može za potrebe sopstvenog stočarstva da osnuje veterinarsku službu kao veterinarsku stanicu (u daljem tekstu: veterinarska služba sa statusom pravnog lica.)
Gledajte šta se danas dešava na terenu. Jedno gazdinstvo angažuje veterinara koji normalno nema svoju veterinarsku stanicu, nema posao, ali to pravno lice je smatralo da bi ono njemu moglo da pomogne tako što će kod njega raditi, a ono će ga plaćati tako kako ga plaća, neće moći da zasnuje radni odnos, niti će ga tako tretirati, ali će on zato vršiti usluge iz domena veterinarstva.
Mislimo da nikome tada neće odgovarati ako taj dotični veterinar, koji se tako zaposlio kod vlasnika koji drži tu stočarsku farmu, nema nikakve odgovornosti. Onda pravi pandan onima koji osnivaju i imaju te veterinarske stanice. Onaj plaća sve zakonske obaveze koje ima prema državi, a ovaj je ušao na mala vrata kod određenog vlasnika koji se bavi stočarstvom, obavlja mu usluge, ovaj mu daje u gotovini, nema radni staž.
To je slučaj i u mestu gde živim i zbog toga sam podneo ovaj amandman, gde se kaže kada bi bila prihvaćena sankcija protiv odgovornih u ovom slučaju da bi se i ove zloupotrebe sprečile, jer zakonom je do sada dozvoljen širok manevar zloupotreba. Zbog toga sam izvršio tu dopunu u tom članu 10. da dođe stav 3, da se sankcioniše, kako sam i naveo ovde, u slučaju kršenja odredbe iz stava ovog člana navedeno gazdinstvo mora da bude zakonski sankcionisano.
Nadam se da će se izmenom i dopunom Zakona o veterinarstvu ovo ipak u praksi sprovesti i neće se više dozvoliti da ljudi rade na crno, drugo da ne odgovaraju ako dođe do nekih šteta u gazdinstvu koje se bavi stočarstvom, a treće da jednom pravna država počne da funkcioniše.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo u starom Zakonu o veterinarstvu u članu 31. dodaje se stav 6. koji glasi: "U slučaju kršenja odredbe iz stava 4. ovog člana veterinarski tehničar gubi pravo rada na terenu u periodu od najmanje šest meseci".
Ponovo ću se na to vratiti. Prvo da pročitam šta to veterinarski tehničar ima obavezu prema ovome kao veterinarski radnik, tj. koje su njegove obaveze i kaže: "Veterinarski tehničari ne mogu izvoditi hirurške zahvate, postavljati dijagnozu, propisivati način lečenja i samostalno raspolagati lekovima. Veterinarski tehničari, u posebnim okolnostima, uz saglasnost i pod nadzorom veterinara, mogu da obavljaju određene hirurške zahvate, tj. kastraciju prasadi. " Vidim da gospodin Mićović nije tu, ali vi ste verovatno tu kao neko od njegovih saradnika.
Naime, u opštini Zrenjanin u naseljenom mestu Lemir, a to je primer, rade tri doktora veterine, koji imaju oko 300 intervencija veštačkog osemenjavanja krava, dok jedan veterinarski tehničar, koji je potpuno van kontrole ima oko 1.300 istih intervencija. Siguran sam da se to dešava u celoj Srbiji.
Zbog toga sam ovde tražio u ovom mom amandmanu – u slučaju kršenja odredbe iz stava 4. ovog člana 31. da veterinarski tehničar gubi pravo rada na terenu u periodu od šest meseci, a ne da se samo ubacuje njegova novčana kazna. Stvarno se gubi neka kontrola.
Plašim se da, bez obzira što je urađen ovaj Zakon o veterini i izmene i dopune Zakona o veterini, a i juče sam rekao da je on stvarno kvalitetno urađen, na osnovu onoga što su nam rekli stručni naši saradnici, doktori veterine. Imate ipak problem na terenu.
Na terenu je izrazito izražen problem. Jedan od ovih jeste. Znači samo u jednom naseljenom mestu Lemir, koje pripada opštini Zrenjanin, imate tri doktora veterine koji su vršili veštačko osemenjavanje krava, u broju 300, dok taj isti, jedan veterinarski tehničar u tom naseljenom mestu, neregistrovan, koji je potpuno van kontrole, ima oko 1.300 istih intervencija.
Znači, tri doktora veterine su veštački osemenili 300 krava, a on sam je van kontrole uradio 1.300. Zbog toga sam hteo da se ovo primenjuje – putem ovog amandmana da vam dam do znanja da na terenu nije baš tako i teško se primenjuje.
Vi morate da povedete stvarno o tome računa. Žao mi je što gospodin Mićović nije sada tu, ali na tu temu smo mi već pričali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova iz oblasti poljoprivrede. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman niste prihvatili, jer član 4. kaže šta su sve savetodavni poslovi u poljoprivredi.
Imate ovde dvanaest tačaka. Nažalost, u toj 12) tački stoji – pružanje savetodavne pomoći u drugim oblastima za koje poljoprivredni proizvođači iskažu interes. S obzirom da se termin "poljoprivredni proizvođači" više ne upotrebljava u sadašnjim zakonima, već se koristi termin "registrovana poljoprivredna gazdinstva", smatram da je ovo ponuđeno rešenje pravilnije i celishodnije.
Onda sam normalno zbog toga dodao da se u članu 4. stav 1. posle tačke 12) dodaje nova tačka 13. Znači, pored ovih 12 tačaka koje ste naveli, a nigde nema ovo što ću sad pročitati, smatrao sam da bi trebalo da prihvatite. Amandman glasi ovako: 13) pružanje savetodavne pomoći nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u tumačenju zakona i uredbi iz oblasti poljoprivrede.
Zašto ovo kažem? Zato što vi dobro znate da su poljoprivredni proizvođači, kako ih vi zovete, a sada registrovana poljoprivredna gazdinstva, u starosnoj dobi od 60-65 godina i to negde 70%. Mislite da oni mogu da dođu do informacija oko novih zakona i novih uredbi preko kompjutera? Nema šanse.
Imate savetodavnu službu, ali mora u toj savetodavnoj službi stajati jedna tačka, dopuna na ovih 12 tačaka, gde skoro bukvalno citirano niste ubacili ono što treba, a to je – pružanje savetodavne pomoći nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u tumačenju zakona i uredbi iz oblasti poljoprivrede. Da znaju šta sve treba i kad treba da podnesu one fiskalne račune za subvencije oko dizela, oko đubriva, oko semena itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima podneo sam amandman, gde u članu 102. stav 1. reči "nadležnom ministarstvu" zamenjuju se rečima "Agenciji za lekove".
U ovom amandmanu sam napisao jedno poduže obrazloženje. Izgleda da se nema razumevanja od strane Vlade i ministra, pa bih ga ipak pročitao.
"U skladu sa prethodnim zalaganjem da Agencija postane centralna institucija koja se bavi svim aspektima kontrole bezbednosti i ispravnosti lekova potrebno je da se i zahtev za izdavanje dozvole podnosi istoj. U sklopu Agencije bi trebalo da bude inspekcija i kontrola proizvodnje i prometa lekova. Agencija bi trebalo da o tome izvesti Ministarstvo, a Ministarstvo bi trebalo da podnosi podzakonska akta, kojima bi se regulisala ova oblast".
Isto rešenje bi trebalo da se primeni i u članovima: 103-107, 109, 112-118.
Mislim da je to nedvosmisleno jasno. Ne znam zašto ne upotrebimo te agencije, koje ste bukvalno pri svakom ministarstvu stvorili? Mislim da bi te agencije trebalo, kao što sam stavio u obrazloženju, da izvrše neku svoju kontrolu, a onda da o tome izveste Ministarstvo. Ministarstvo bi trebalo da donosi ta podzakonska akta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospodo iz Ministarstva, mogu da vam kažem da je zadovoljstvo videti ovako ovaj broj stručnjaka koji sačinjavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Mislio sam da će te vi ipak da se predomislite, pa na Odboru za poljoprivredu i prihvatiti ovaj amandman na član 9. Predloga zakona o šumama, u stavu 1. tačka 7) – posle reči "drugog", što je inače kraj sedmog člana, tačka 7. devetog člana glasi: "sakupljanje", znači tu je reč o meri za očuvanje šuma, tj. "sakupljanje ostalih šumskih proizvoda", pa onda u zagradi stoji – gljiva, plodova, lekovitog bilja, puževa i drugog. Posle te reči "drugog" stavio sam da se dodaju reči "osim ako se vrši uz odobrenje korisnika, odnosno sopstvenika šuma". Mislim da tu nisam pogrešio.
Dobio sam obrazloženje u kojem se kaže ovako: "S obzirom da je sakupljanje ostalih šumskih proizvoda detaljnije propisano odredbama člana 62.". Dalje, kada sam uzeo član 62, tu se kaže ovako: "sakupljanje ostalih šumskih proizvoda (šumskih plodova, lekovitog i drugog bilja, korišćenja kamena, peska, šljunka, humusa, kao i pčelarenje i drugo) može da se vrši uz odobrenje korisnika".
Znači , ovo što sam stavio, samo dopunu ovog člana 7, vi ste to isto stavili u član 62. To znači, uz odobrenje korisnika i to isto, ta dopuna glasi u vašem članu 62. Samo sam ovim svojim amandmanom hteo – da ono što ste vi ubacili u član 62, da taj deo "uz odobrenje korisnika" ubacim i u član 9. tačka 7, jer ta tačka 7. stav 1. bi apsolutno dala tu tačku 7. malo potpunijom.
Ne vidim razlog zašto Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman, s obzirom, ponavljam još jednom, da se ta ista rečenica nalazi i u članu 62. Siguran sam i ubeđen da bi ovo činilo, po meni, nekakvu zaokruženu tačku 7, kako treba, a ujedno bi ovaj član 62, koji govori baš o tome da se može vršiti uz odobrenje korisnika, bio ovako pravno moguć.
To bi bilo moje obrazloženje zbog čega sam nezadovoljan zašto niste prihvatili ovaj moj amandman u članu 9. stav 1. tačka 7) Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, reč je o Predlogu zakona o vodama,  u članu 5. stav 1. posle reči "svojini" briše se tačka i dodaju reči "Republike Srbije". Šta sam time hteo da kažem?
Kaže ovako – Javno vodno dobro, član 5: Vode su dobro od opšteg interesa i u državnoj svojini. Kada se kaže "u državnoj svojini", ne vidim razlog zbog čega niste prihvatili moj amandman kada bi član 5. glasio ovako – Vode su dobro od opšteg interesa Republike Srbije.
Mislim da je to logičnije, a i u svom obrazloženju sam lepo i napisao – s obzirom da se u nekoliko članova ovog zakona Republika Srbija navodi u definicijama koje se odnose na državnu svojinu, smatramo da je amandmansko rešenje u skladu sa osnovnim načelima ovog zakona. To je jedino i pravo obrazloženje ovog mog amandmana. Mislim da je logičnije da su vode dobro od opšteg interesa Republike Srbije, a ne u državnoj svojini.
Samo da uzmemo da prelistamo pojedine članove ovog zakona o vodama, videćete da je svuda stavljeno "Republika Srbija", nije stavljeno "državna svojina".
Prema tome, stvarno ne vidim razlog da ga ne prihvatite – vama to ništa ne bi značilo, a ovom zakonu bi puno značilo. Bilo bi puno jasnije kada se kaže "vlasništvo Republike Srbije" nego "u državnoj svojini".

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva, dolazimo do devete glave – Finansiranje upravljanja vodama. U članu 151. kaže – sredstva za finansiranje poslova iz člana 150. ovog zakona obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, naknade za vode, koncesione naknade, ostalih izvora.
U ovom članu 151. posle tačke 4) dodao sam novu tačku koja glasi: "5) donacija". Ne vidim razlog da ne bude ovo prihvaćeno, ako se samo okrenemo, a u mom obrazloženju ovako stoji – kada se govori o finansiranju poslova u mnogim oblastima koje su zakonom regulisane Vlada je često kao jedan od načina obezbeđivanja sredstava predviđala i sredstva od donacija. Prihvatanje amandmana bilo bi u skladu sa članom 188. Predloga zakona.
Evo, ako sada pogledam član 188, on kaže: Ostali izvori sredstava za finansiranje poslova iz člana 150. ovog zakona su: sopstvena sredstva pravnih i fizičkih lica, sredstva preventive koja se izdvajaju iz premije i osiguranja, namenski krediti, javni zajmovi, donacije i drugo.
Znači, samo na osnovu i ovog člana 187. povezujem i želim da se u ovom članu 151. posle tačke 4) postojeća tačka 5) se prebacuje u tačku 6), a nova tačka 5) da bude još jedan izvor finansiranja, a to su donacije.
Ne vidim razlog zašto ne bi bile donacije, ako već to imamo u članu 188. Taj član baš 188. još jednom ću pročitati, kaže – ostali izvori sredstava za finansiranje poslova iz člana 150. ovog zakona. Na osnovu člana 150. na sledeći 151. samo tražim da se posle tačke 4) u stavu 1. doda reč "donacija", a da postojeća tačka 5) bude tačka 6).
Stvarno ne vidim razlog da ne bude prihvaćeno. Ne vidim razlog, nije ovo Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji je rigorozan, za neke izgleda nije, pa da se tu mora strogo voditi računa. Ovo je nešto što će uvek dobro doći poljoprivredi, pa i jedna pod nazivom – donacija.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstava poljoprivrede, podneo sam amandman na Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja. On bi ovako glasio: u članu 1. stav 2. reči "voćaka i vinove loze" zamenjuju se rečima "voćaka, vinove loze i hmelja".
Obrazloženje: u februaru 2005. godine donet je Zakon o sadnom materijalu, gde su navedene – voćke, vinove loze i hmelj, a što je u članu 1. stav 2. izostavljeno i smatram da je potrebno ubaciti i reč "hmelj".
Sada ću pročitati kako inače glasi član 1. ovog zakona, a on je predmet uređivanja: "Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, upis sorti poljoprivrednog bilja u registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i održavanje sorti poljoprivrednog bilja". Sada dolazimo do tog drugog stava gde sam inače i podneo amandman, pa kaže: "Pod priznavanjem sorti poljoprivrednog bilja u smislu ovog zakona smatra se priznavanje novostvorene domaće sorte ratarskog i povrtarskog bilja, voćaka i vinove loze".
Sada bi tu jednostavno trebalo da bude ono što tražim, da se dodaje "voćaka, vinove loze i hmelja". Ponavljam, ne znam zašto niste prihvatili ovaj amandman, još jednom da ponovim, u februaru 2005. godine donet je Zakon o sadnom materijalu. Tamo lepo stoji gde su navedene voćke, vinova loza i hmelj.
Zašto ovog puta izbacujete hmelj? Ako on stoji u sadnom materijalu, ako je ovde ispred nas Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, ne vidim zašto se ne bi jednostavno ubacila i ova reč "hmelj". Sada automatski izbacujete maltene iz sorti poljoprivrednog bilja. Ne vidim razlog.
Trebalo je posle navedene reči "voćke i vinove loze" da se doda reč "hmelj". Ništa tu ne gubite, samo dobijate jedan pravi zakon. Doduše, priznali ste neke amandmane, ali uporno ne želite više amandmana da prihvatite poslaničke grupe SRS. Dobro, imamo još ispred nas ovde dosta u ovom setu zakona dosta amandmana, nadam se da ćete neke i prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog zakona o priznanju sorti poljoprivrednog bilja podneo sam amandman da se u članu 4. posle reči "Republike Srbije" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "i drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme".
Da bi bilo malo jasnije i građanima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i onima koji se bave ovim materijalom, pročitaću ovaj član 4, a ujedno onda iskoristiti vreme poslaničke grupe i pojasniti ovaj moj amandman.
Član 4. kaže ovako: U postupku priznavanja sorte utvrđuje se kvalitet i bitne proizvodne osobine sorte, kao i različitost, uniformnost i stabilnost sorte, na osnovu kojih se ta sorta može priznati, a seme i sadni materijal te sorte stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike Srbije.
Samo sam tražio da se proširi, da ne bude samo sortni materijal da se stavlja u promet na teritoriji Srbije, nego i drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme.
Republika Srbija je unutar bivše velike Jugoslavije bila lider u proizvodnji sadnog materijala i semena i veliki svetski izvoznik. Treba da znate da je dr Škorić stvorio sorte suncokreta koje su priznate u svetu. Mi tog semena izvozimo dosta. Da ne nabrajam sve poznate i priznate naše naučnike sa poljoprivrednih instituta u Zemunu i Novom Sadu koji su stvorili poznate i priznate sorte i kukuruza, pšenice i da ne nabrajam ostalo.
Te sorte izgleda ovim članom 4. kao da ne smeju da odu u promet onih zemalja koje žele sa nama da sarađuju i kojima treba takav sadni materijal i seme. Imam takav osećaj.
Izvinjavam se, ako neko bude mogao neka mi to pojasni, neka mi kaže da ne razmišljam baš onako kako treba, ali ne vidim razlog zbog čega ne bi naše poznate zemunpoljske i novosadske sorte kukuruza išle van tržišta Republike Srbije. Ne vidim razlog. Zašto kad su te sorte priznate?
Doduše, mi smo izašli u susret izgleda i EU, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, SAD, da uvozimo "pionir", da uvozimo "KVS", "LS", to su sve sorte koje sada konkurišu na tržištu Srbije našim poljoprivrednim institutima ili poznatim sortama zemunpoljskim i novosadskim. To je evidentno. Nažalost, ne možemo mi da utičemo sigurno na to koliko će i da li će neko registrovano poljoprivredno gazdinstvo uzimati sorte domaćih naših instituta ili sorte koje se uvezu?
Konkretno kada govorim mislim najviše na sorte kukuruza i suncokreta i mislim da bi o tome morali stvarno malo da porazmislimo, tj. da porazmislite, jer stvarno ne vidim razlog da takav jedan sadni materijal, takvog kvaliteta, takvo jedno seme ne bude ušlo u promet kao sortni materijal i seme drugih država, bile one u okruženju ili u Evropi, na Istoku, Zapadu, Jugu, Severu, to uopšte nije bitno, ali treba da se borimo mi za naše sorte koje će otići u svet. Ne bi trebalo samo da se borimo i da puštamo da drugi uvoze na naše područje Srbije sortni materijal.
Zbog toga sam samo izvršio jednu dopunu, proširio ovaj član 4. i posle reči "teritorije Republike Srbije" da bude "drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme", ništa više. Niko nikog da tera da uzima ove ili one sorte, kao što sam već pre minut-dva rekao.
Neka sami poljoprivredni proizvođači, tj. nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava odluče koje će sorte semena, kukuruza, suncokreta, pšenice, nije bitno, i od koga će uzimati. Dajte molim vas da vidimo da proširimo da naš sortni materijal i seme ode van granica Srbije. To je jednostavno moj predlog i amandman koji sam stavio na član 4.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam na Predlog zakona o pivu amandman. Naime, u članu 5. stav 1. posle reči "ministarstvo" dodaju se reči " i koji u potpunosti ispunjava zakonom propisane uslove potrebne za registraciju delatnosti".
Pročitaću ovaj član 5. stav 1. da bi bilo jasnije. Kaže: "Proizvodnjom piva može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u Registar privrednih subjekata i koji je upisan u Registar proizvođača piva koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede".
Obrazloženje – amandmansko rešenje preciznije definiše ko sve može u skladu sa zakonom da se bavi proizvodnjom piva i da se upiše u Registar proizvođača piva.
Veoma je interesantno kada vidite poznatu fabriku za proizvodnju piva Apatin proizvodi "Apatinsko pivo", ali sam kao i mnogi svedok da ta fabrika piva Apatin proizvodi "Nikšićko pivo", sa etiketom gde stoji lepo napisano "Nikšićko pivo", a iza stoji – puni pivara Apatin. Sada oni mogu da se busaju kako oni nama šalju iz pivare u Crnoj Gori i proizvode "Nikšićko pivo". To pivo se proizvodi kod nas u Apatinu, tehnologijom koja isto glasi i za "Apatinsko pivo".
To je jedan deo onoga što bi trebalo da utiče da vi prihvatite ovaj amandman i da još jednom ponovim zašto baš u članu 5. stav 1. da se posle reči "ministarstvo" dodaju reči "i koji u potpunosti ispunjava zakonom propisane uslove potrebne za registraciju delatnosti".
Stvarno ne bih želeo da se neko kiti tuđim perjem, neko da proizvodi tehnologijom kao što to "Apatinska pivara" poznatom svojom tehnologijom proizvodi poznato "Apatinsko pivo", a da imamo etiketu gde stoji "Nikšićko pivo" tj. u nazivu tog piva stoji "Nikšićko pivo".
Mislim da bi to stvarno trebalo ovim amandmanom regulisati. Nije to samo u pitanju "Nikšićko pivo". imamo mi tu još takvih koji koriste tehnologiju naših pivara u Srbiji, a nazivi su piva iz drugih država u okruženju.
Prema tome, mislim da biste trebalo da prihvatite ovaj amandman koji sam podneo ispred poslaničke grupe SRS. U Predlogu zakona o pivu ima baš dosta amandmana, ali mislim da ćete valjda neki i prihvatiti. Ako ništa drugo, mi smo poznata nacija pivopija, pa bar koliko-toliko, kad znaju da piju "Nikšićko pivo" da znaju da piju "Apatinsko pivo" a ne "Nikšićko".

Dame i gospodo narodni poslanici, i gospodo iz Ministarstva, podneo sam amandman na član 19. koji definiše promet piva, tako što u članu 19. stav 1. posle reči "osobina"stavlja se zapeta i dodaju reči "koje moraju jasno da stoje na etiketi proizvoda".
Ponovo ću da se vratim i da pojasnim, a moram prvo pročitati član 19. stav 1. On ovako glasi: Pivo se mora transportovati, držati i stavljati u promet na način i pod uslovima koji obezbeđuju očuvanje fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i senzorskih osobina.
Sada pitam, pošto ovde lepo kaže da obezbeđuje očuvanje fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i senzorskih osobina", da vidimo, kako to "Nikšićko pivo" obezbeđuje ove uslove, a puni se u Apatinu? Mene to baš interesuje.
Samo da se vratim na član 15. stav 3, kaže - deklaracija mora biti uočljiva, jasna i čitka i ne sme dovoditi u zabunu potrošača. Kupac ode u market, kupi "Nikšićko pivo", uzme normalno da se počasti on, drugovi i prijatelji, nije ni bitno, a ne pogleda iza, gde piše – puni Pivara Apatin. Opet pravimo te silne usluge nekima koji su nam svojevremeno zabadali nož u leđa.
Da iskoristim priliku, tu je i ministar, kao i svaki put kada se radi o setu zakona ili o zakonima iz poljoprivrede. Zrenjaninska pivara je uništena zahvaljujući određenom broju ljudi ili poslednji koji je uništio je poznati Rajić, veliki prijatelj Gorana Kneževića. Zrenjaninska pivara, koja je na svojoj etiketi nosila godinu kada je počela da radi, a to je 1745, i umesto da smo mi izašli u susret i da se jednostavno punilo i točilo pivu u Apatinu, pa da glasi na zrenjaninsko pivo, mi imamo dane piva u Zrenjaninu, nemamo pivaru.
Ako je ovo prava vest koju sam čuo da će zahvaljujući ljudima, počev od gradonačelnika i Ministarstva poljoprivrede, izgleda da ovu godinu, lako može da se desi da dočekamo dan piva, ali da ćemo izgleda imati neke namere da pokrenemo pivaru, što je po meni veoma pohvalno.
Ali, ne mogu da shvatim, i dalje se vraćam i ponavljam, da mi vršimo usluge i pravimo "Nikšićko pivo" u Apatinu, a nećemo da pravimo usluge onoj uništenoj pivari, koju je uništio taj Rajić zajedno sa Goranom Kneževićem, sada visokim tobože funkcionerom Srpske napredne stranke. Uništio je i bečejsku fabriku, i zrenjaninsku fabriku piva.
Ako je to prava informacija, gospodine ministre, da se pokrenula akcija da se obnovi fabrika piva u Zrenjaninu, koja je počela prvi put da toči pivo davne 1745. godine, onda je ovo za pohvalu. Nije za pohvalu ovo što se vrše usluge i toči se pivo u Apatinu pod nazivom "Nikšićko pivo", gde se automatski u članu 15. krši stav 3, koji glasi – deklaracija mora biti uočljiva, jasna i čitka i ne sme dovoditi u zabunu potrošača. On je doveden u zabludu čim je uzeo pivo, a nije pročitao iza da ga puni Apatin.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da konstatujem da ste stvarno izmene i dopune ovog zakona uradili profesionalno. Naime, to je i tražila EU od vas.
Zakon o veterinarstvu smo imali, vi ste ga sada dopunili i mogu da vam kažem da smo imali strašnih problema, zajedno sa timom stručnjaka iz domena veterine, da ga pokušamo mi još malo uobličiti onako kako smatramo da bi bilo pravno bolje.
Probao sam da pokušam nekako da prihvatite moj amandman. Trudio sam se da ga dosta kratko napišem, a to je amandman na član 4. Predloga zakona koji sam podneo, a u članu 4. stav 1. da se briše. Namerno sam pokušao da vidim da li postoji mogućnost sa vaše strane da prihvatite taj moj amandman, ali niste ga prihvatili uz obrazloženje koje ću ipak morati da pročitam.
"Amandman se ne prihvata iz razloga što su u članu 4. Predloga zakona definisane obaveze vlasnika i držaoca životinja, a u članu 64. tačka 7. Zakona o veterinarstvu su pobrojane sve mere koje nalaže Ministarstvo u cilju sprečavanja širenja, suzbijanja i iskorenjivanja bolesti životinja."
Pročitaću taj član 64. na koji ste se vi pozvali da ne bi prihvatili moj amandman, pa ću i pročitati tu tačku 7). Tačka 7) člana 64. kaže ovako - oduzimanje i neškodljivo odlaganje leševa životinja koje su uginule ili koje su ubijene, kao i proizvode životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane životinja, pratećih predmeta ili izlučevina koje nije moguće dekontaminirati čišćenjem i dezinfekcijom.
Ne znam šta je to što se ne može dekontaminirati. Bukvalno danas u ovom 21. veku nema tih sredstava koja se ne mogu dekontaminirati ovo što ste vi ovde naveli, čišćenjem i dezinfekcijom. Nažalost, to je još jedan od amandmana koje smo podneli kao poslanička grupa, a koji niste prihvatili.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, najzad da dobijem i ja reč, neko ko bi stvarno trebalo da dobije reč, jer sam ostao na selu, sa svojom porodicom bavim se poljoprivredom, za razliku od nekih prethodnih govornika koji imaju toliko zemlje da bi im moglo stati u jednu saksiju na njihovom balkonu.
Ali, gospodine ministre, da se mi vratimo na ono zbog čega smo danas ovde i mi i vi. Pred nama je sada sedam zakona. Da vas podsetim, maja 2009. godine bio sam protivnik onih ne 15 zakona, nego zato što je taj set zakona pretvoren kao u jedan zakon, dobili smo da pričamo, znači sve poslaničke grupe, pet sati, za tih pet sati trudili smo se u načelu, a posebno po amandmanima da doprinesemo da ti zakoni budu dopunjeni i pravno mogući.
Sada je pred nama izmena i dopuna Zakona o veterinarstvu. Zakon o veterinarstvu je donet 2005. godine. Ovo je dopuna zakona zato što je posle donošenja Zakona o veterinarstvu u EU donet set uredbi i direktiva koje ste vi, normalno gospodine Mićoviću, morali da sprovedete.
Podsetiću vas na nešto što sam još 2005. godine rekao gospodinu doktoru Krnjaiću. On je rekao da u Vojvodini imamo tri hiljade leukoznih krava. Dobro znate šta znači leukozna krava. Njena proizvodnja mleka nulirana, ne sme da se upotrebljava. Ona može da ide samo u klanicu, u konzervu kao goveđi gulaš.
Nažalost, na terenu i danas je sasvim drugačije. Zašto ovo govorim? Zbog toga što privatnici mešetare, te iste leukozne krave kupuju i, normalno, njihovo meso odlazi u, recimo, čajnu kobasicu ili u druge poluproizvode. Znači, to je jedan od vaših zadataka i ovo morate proveriti na terenu.
Zatim ću se dotaći vaših kolega iz struke kojih, nažalost, ovom reorganizacijom sada ima puno na terenu. Jednom prilikom sam alarmirao u svom Srednjobanatskom okrugu gde ima dosta vaših kolega koji ne rade u veterinarskim stanicama, ali zato privatno rade, zakonski ne odgovaraju ako loše urade nešto toj životinji, ne daj bože ugine, a onda i državi ne plaćaju porez.
To su dve stavke koje sam vam samo napomenuo. Obzirom da poslanička grupa SRS ima svega 67-68 minuta, a ima kolega koji će se isto javiti kao ja, ne mogu pojedinačno govoriti o ovih sedam zakona, jer mislim da je izlišno dva i po minuta pričati o jednom zakonu, ali ću se dotaći bitnog stanja na terenu.
Što se tiče zakona o vodama, u redu je, taj zakon mora da dođe, jer shvatajući značaj vode kao nezamenjivog prirodnog resursa u svetu se menja pristup i odnos prema njenom korišćenju i zaštiti: zaštita vodotokova, odbrambena zaštita, da nam se ne dešava ono što nam se desilo, a posebno odnos prema zagađivačima i rigorozne kazne prema tim zagađivačima i da nam se ne dešava ovo što nam se desilo i ove godine u centralnom delu Srbije i prošlih godina, kada su naseljena mesta, recimo, Međa u opštini Žitište, ili Jaša Tomić u opštini Sečanj doživela poplavu.
Šta reći o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja? Molimo bih vas da tu ostanemo malo dosledni i da više forsiramo naše sorte koje su svojevremeno, da ne kažem u velikoj Jugoslaviji, bili smo priznati kao sila, počev od suncokreta, zahvaljujući prof. dr Škoriću, semena kukuruza, koji se sada seje bukvalno u celom svetu, a ne samo gledati da nam na tržištu budu prisutni "pionir", KVS, LS itd.
Obzirom da sam već pet minuta potrošio, da se vratim na ono šta je rečeno i šta mi se govori na terenu. Obzirom da dobro znate, kao član Odbora za poljoprivredu, da se nalazim i na severu, u Subotici, da se nalazim i u Novom Pazaru i u Sjenici, Leskovcu, Boru, Negotinu, Valjevu i da ne nabrajam sada, posebno u svom Srednjobanatskom okrugu. Ministre, postoji nešto što ćete morati da date kritiku vašem, da kažem našem premijeru Srbije i koleginici ministru finansija Dragutinović.
Kada je bio predlog budžeta za 2010. godinu, SRS se trudila, jednostavno je pokušala da ubedi i Dragutinovićku, ministra finansija, i premijera, da ne sme da se dozvoli da iz budžeta Republike Srbije ne bude izdvojeno 6% za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nego da bude izdvojeno 9%, samim tim umanjeno iz budžeta, čak i u 2009. godini je bilo više nego sad u 2010. godini.
Izgleda premijer nije imao sluha, izgleda da i ministar finansija Dragutinovićka nije imala sluha i opet će izgleda biti loša situacija za poljoprivrednike.
Ono što sam vas molio prošle godine kada smo u maju pričali o setu ovih zakona, daću vam ponovo primere. Dobro znate da je poljoprivreda jedina grana privrede koja donosi suficit ovoj državi, ako se ne varam, 600 miliona dolara i više. Ministar me ispravlja, što prihvatam.
Ako jedna grana donosi suficit, ne vidim zašto u budžetu dobija deficit. To je kontra i za ovaj srpski agrar, za poljoprivrednog proizvođača ili, sada novo rečeno registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Zašto ovo govorim? Iz prostih činjenica – u ovoj godini treba da bude posejano oko 1,4 miliona hektara kukuruzom. Cena goriva, nažalost, opet onaj koji donosi tu odluku, a to je Vlada, premijer, sto posto je skuplja, mislim na dizel, biodizel i evrodizel za poljoprivrednika, nego u proleće prošle godine.
Još jedan input koji će malo više opteretiti individualne poljoprivredne proizvođače, više stvarno ne znam da li je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, koji termin da upotrebim.
Đubrivo je 2,5 hiljade dinara sto kilograma. Veoma interesantno, ali to je već više nego razumljivo. Prošle godine, argumentovano, recimo, morao sam za sto kilograma veštačkog đubriva u red da dam 200 kilograma suncokreta, paritete koje sam imao na terenu. Za sto kilograma ureje morao sam da dam u 2009. godini 320 kilograma pšenice. Ove godine sam za sto kilograma u red dajem 105 kilograma suncokreta. Vidite koja je to drastična razlika, doduše, u naturalnoj razmeni.
Međutim, od pre nedelju dana, sada koji uzimaju ureju za prehranu kukuruzu, umesto 105 daju 125 kilograma ili za suncokret 125 kilograma suncokreta. I to je još nekako razumljivo, s obzirom da je glavni uvoznik u ovoj državi MK komerc i on ipak diktira, s obzirom da je nešto malo se tu i uključila Viktorija, najmanje Delta.
Ministre, hajde da vidimo kako da pomognete još malo seljaku. Imamo subvencije, logično je doneta odluka da bude 14 hiljada, mada je i to malo, ide šest hiljada dinara za veštačko đubrivo, kada donesem fiskalni račun. U stvari, doći ćemo na to da kao nosilac gazdinstva, nažalost, zaposlen ovde, nemam pravo ne samo ovde, ni onaj koji radi za 18 hiljada u nekoj firmi nema pravo na subvencije, i tu vi i ja se ne možemo složiti.
Vi ste svesni toga da od prošle godine zbog toga se ne možemo složiti, a opet, ko je kriv? Onaj koji je umesto 6% davao 3%, Ministarstvo poljoprivrede. To je glavni krivac iz budžeta. On je glavni krivac. Da je dato 6% od prošle godine registrovanih 370 hiljada, ne bi samo dobilo 60 hiljada subvencije, dobilo bi 150 hiljada, 200 hiljada i normalno pohvale onda idu. Ovako ne znam kako doći do toga.
Da se vratimo na subvencije. Za đubrivo da bi dobio šest hiljada dinara, moram uzeti fiskalni račun od devet hiljada dinara, od devet hiljada naviše da bi dobio šest. Ovo je materijal koji sam dobio od sekretara Odbora za poljoprivredu, gde kaže ovako – iznos sredstava za registriranje mineralnih đubriva, za šest hiljada treba dati račun od devet hiljada i više; za četiri i po hiljade ćete dobiti ako donesete ispod devet hiljada, osam hiljada 999 dinara.
Verujte mi, kada poljoprivredni proizvođač u proleće treba da uplati za veštačko đubrivo, seme i dizel, on mora da proda ili kotarku, čardak, sve zavisi koliko površine ima, buduće zasejanih, ili će morati da proda nešto, to je ta zaliha od krupne stoke, mislim na tovnu junad, daj bože svinja, ako ima više, da bi ostvario ovo što sada mora da uradi.
Ali, postoji jedan dodatni problem, ministre. Sada se traži, bar ono što mi imamo saznanje sa terena, posebno kada odete na NAP benzinsku pumpu i kažu ovako – za dizel gorivo četiri hiljade račun podneti, fiskalni račun do 22. februara 2010. godine se samo on podnosi.
Zbog ovog postavljam pitanje baš da bi sada mnogi poljoprivredni proizvođači koji ovo gledaju, mada treba, većina je možda, s obzirom da je hladno vreme i ove padavine, ne verujem da su počeli da seju ili je mali procenat počeo, da mi pojasnite, treba fiskalni isečak i gotovinski račun, posle 22. februara 2010. godine. Govorim o benzinskim stanicama NAP-ovim kako objašnjavaju poljoprivredni proizvođačima kada dođu po dizel. To je jedan dodatni problem da bi poljoprivredni proizvođač dobio subvencije.
Dodatni problem koji morate nekako da vidite, da je dovoljan taj fiskalni isečak ili račun da ne mora retroaktivno da traži, jer tada kada je on uzimao, recimo posle tog 22. februara, ako je to istina, niko mu nije rekao da uzme i ovaj gotovinski račun pored fiskalnog. Tu nastaje veliki problem. Vi ga ministre morate rešiti. To je problem gde mislim da vam mnoga registrovana poljoprivredna gazdinstva neće ovo oprostiti.
Moje je tu, izvinjavam se, da vas isprovociram, a vi ćete mi to objasniti i reći da i oni čuju i da mnogima bude jasno da to što piše i što nam govore na benzinskim pumpama nije istina, nego da ima posebna uredba koju ćete doneti ili trebalo da je donesete.
Znam da su iz Zadružnog saveza Vojvodine insistirali kod vas, ministre, da ne ide devet hiljada da bi dobio šest hiljada za veštačko đubrivo subvenciju, nego da ide šest za šest. Čekao sam tu uredbu, još je nisam video. Neka ide devet hiljada za tih šest hiljada, samo nemojte smanjivati ljudima. Zasad je situacija takva kakva je.
Imamo, gospodine ministre, samo jedno podsećanje. Moram da vam kažem situaciju kada pričamo o protivgradnim stanicama situacija je alarmantna. Protivgradnih raketa nema kao što je obećano tim protivgradnim stanicama. Tada sam vam i na Odboru za poljoprivredu, nekom od vaših saradnika rekao, da onog Milutinovića sklonite tamo, koji je zadužen za te protivgradne stanice.
Zar nije dovoljno ovo što nam je sada uradilo nevreme, neke protivgradne stanice nemaju protivgradne rakete i kada, ne daj bože, naiđe nevreme, protivgradne rakete ne mogu da dejstvuju zato što ih nema na terenu. Tu morate pomoći. Ima sredstava, toliko može da se nađe. U izveštaju tačno imamo koliko znam, morate pomoći ljudima, ovako ne možemo više.
Iskoristio bih još četiri-pet minuta da vas zamolim ono što sam vas zamolio maja. Još jednom vas molim – nemojte da dozvolite, posebno mislim na premijera, na ministra trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da cenu poljoprivrednih proizvoda imamo tek onog momenta kada kombajni ulaze na njive. Nemojte to dozvoliti iz razloga, znajući da nemate zasad nešto što morate da uradite, a to je da mora da se sedne sa mlinsko–prerađivačkom industrijom i da se kaže – gospodo, ne možete diktirati proizvođačima cenu pšenice, ne može Unija uljara da donese odluku koja će biti cena suncokreta i ne može se dozvoliti da oni vlasnici hladnjača odlučuju koja će biti cena malina, višanja, jabuka, šljiva itd.
To ostaje na vama da to privedete kraju. Onda sam ubeđen da ćemo imati još bolju situaciju u poljoprivredi. Poljoprivredni proizvođač samo traži da se vrednuje njegov rad, a rad se vrednuje samo kroz cenu i ništa više on ne traži.
Neće mu biti teško da plati đubrivo, kome je sada prihvatljive cene, zato što je sada jedna setvena jedinica četiri hiljade dinara, neće mu biti teško što je cena dizela ovolika, ako zna da će imati primerenu cenu svog finalnog proizvoda. Samo to poljoprivredni proizvođač traži, ono što je uložio, ono što je izneo, bar minimum bude iznad nule. Sve što bude na pozitivnoj nuli poljoprivrednom proizvođaču je teže.
Još jednu stvar da vam kažem, kada sam svojevremeno govorio o toj, nazovimo je, agrarnoj mafiji, mogu da vam kažem da su mnogi ljudi uvideli da je po pojedinim opštinama stvarno je ostalo dosta hektara zemlje koji nisu dati u zakup i mislim da tu dobro prilazite i da to već polako sankcionišete. Govorim o Srednjobanatskom okrugu, govorimo o Zrenjaninu, govorim o Žitištu, govorim o Sečnju, govorim o Novoj Crnji, kako gospodin Jelačić kaže – Nova Crnja nikad crnja. To je evidentno, da se tu staje na put.
Nemojte ovo loše protumačiti, što sam od vas tražio da mi date neke činjenice, konkretno oko ovog dizela, zato što je interesantno, da nam tamo šefovi ili šefovi benzinskih pumpi ili zemljoradnici, dolaze, da ne kažem, na kuću ili, kada me sreću, pitaju – je li, šta je sa 22. februarom, a šta posle 22. februara? Ja im kažem – nemam pojma. Ne znam oko kompjutera, ne znam da se snađem, koga da pitam. Zbog toga sam sada ovde iskoristio priliku, da vas pitam – zašto, kako, zbog čega ili da li imamo stvarno tu definiciju do 22. februara 2010. godine, a od 22. februara imamo neku drugu definiciju? Samo ovo da nam pojasnite i neće biti, verujem, nikakvih problema.
Da ne oduzimam više vremena, stvarno, mislim, a i kolege me malo opominju, izvinjavam se, ali vama hvala. Nadam se da ću dobiti odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o divljači i lovstvu u pojedinostima. Kako ste vi iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede primetili danas na Odboru za poljoprivredu, gde smo raspravljali o amandmanima, SRS i poslanička grupa SRS su tražili da se članovi 9, 10, 11, 12, 13. i 14. brišu. Da se brišu članovi i naslovi.
Sada ću vam reći koji je razlog da mi tražimo da se ovih pet članova, koji čine buduću lovačku komoru, brišu. U članu 9. ste rekli da se za osnivanje i početak rada Komore sredstva obezbeđuju u budžetu RS. Zatim, u članu 14. kažete da Komora stiče sredstva za rad od članarine, naknade za upis u evidenciju, naknade za izdavanje licence, naknade za izdavanje izvoda iz evidencije, poklona, zaveštanja, donacija i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Ali, hajde da se malo vratimo unazad, od pre par godina do danas. Kada pojedina ministarstva predlažu neki zakon, oni u to ubace i agencije. Te agencije imaju direktora, određen broj ljudi kojima se otvaraju radna mesta, i onda, kada na osnovu dobijanja informacija od javnog značaja, kroz izvesno vreme dobijemo informaciju da ti direktori imaju platu 200-250 hiljada, radnici 100 i nešto hiljada, onda poslanička grupa SRS dolazi do toga da bude protivnik stvaranju lovačkih komora.
Ponavljam, u članu 9. ste u pasusu četiri napisali da se za početak rada Komore sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Znači, samo za osnivanje. Ali, ako se vratimo unazad, kod tih agencija, vidimo da se te agencije finansiraju iz budžeta, od građana Srbije.
Ministre, samo tražim od vas da date obećanje da će Lovačka komora, sem kod osnivanja, uspeti na osnovu člana 14, koji govori da Komora stiče sredstva za rad od članarine, naknade za upis u evidenciju, naknade za izdavanje licence, naknade za izdavanje izvoda iz evidencije, poklona, zaveštanja, donacija i drugih izvora u skladu sa zakonom, da će to stvarno biti tako, da neće morati da se izdvaja iz budžeta Srbije i da se neće zavlačiti u džepove građana Srbije.
Komoru ne čini par ljudi, postoje organi Komore - skupština, upravni odbor, nadzorni odbor. To je veći broj ljudi, koji će verovatno imati svoja zaposlenja tamo i svoj lični dohodak.
Evo razloga zbog čega smo nas par iz poslaničke grupe SRS tražili da se brišu članovi 9, 10, 11, 12, 13. i 14, plašeći se, kao što sam rekao, da se ne prođe kao sa agencijama, da se zaposle ljudi koji primaju ogromne plate. A ja, kao što sam rekao, u ime poslaničke grupe SRS, tražim, gospodine ministre, da se ovo što ste ovde naveli sprovede. Ništa više. Samo da se sprovede poslednji stav u članu 9. i da se sprovede član 14. Tražim od vas samo to i ništa više. I onda ćete nas ubediti da će se Lovačka komora stvarno finansirati iz ovoga što ste naveli u poslednjem pasusu člana 9. i članu 14. Hvala.

Ministar je objasnio, a ja sam hteo da kažem samo u čemu je bila razlika i zašto na Odboru za poljoprivredu tada nije bio prihvaćen. Razlika je bila samo u tome što je gospodin Radiša Ilić napisao "200 m", a gospodin Dragi Damnjanović, čiji je amandman usvojen na Odboru, "200 metara". Negde u službi je zatajilo što nije produženo na 200 metara, kao kod gospodina Dragog Damnjanovića, ali podrazumeva se. U svakom slučaju, hvala što ste prihvatili amandman.