Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pretpostavljam da je vama, ministre, i vašim saradnicima jasno šta sam hteo da kažem, ali pokušaću, radi građana Srbije, da pojasnim svoj amandman.
Da bi bilo jasnije, moram pročitati stav 2. člana 38: ''Korisnik lovišta može da bude pravno lice koje ispunjava uslove za sprovođenje lovnog gazdovanja u skladu sa odredbama ovog zakona i to u pogledu: odgovarajuće garancije propisane aktom iz člana 44. ovog zakona…'' Obratite pažnju ministre, mojim amandmanom ovo dalje se briše, a upamtite u članu 44, jer ovo je član 38.
Amandman glasi: ''U članu 38. stav 2. reči ''u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači obračunatoj po propisanoj visini naknade'' brišu se.
Moje obrazloženje ovog amandmana kaže: ''Članom 44. Predloga zakona utvrđeno je da ministar propisuje način utvrđivanja visine odgovarajućih garancija, tako da nema potrebe za postojanjem teksta, čije se brisanje predlaže u članu 38. stav 2''.
Deluje dosta nejasno, ali sam hteo da se pojednostavi, da se izbaci u članu 38. stav 2. jer u članu 44. sve govorite, nadležnost prelazi na vas i vi o ovome dalje u tekstu odlučujete. Samo je to suština mog amandmana. Zašto bi stajalo posle ovo u nastavku, kada se ovde kaže ''iz člana 44. ovog zakona'' i onda se nastavlja ovo što tražim da se briše, ''u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači obračunatoj po propisanoj visini naknade...''?
Vrednujem to što u članu 44. kaže da ste vi ministar koji odlučuje o tome i ne vidim zašto je potrebna ova rečenica. Dobro, vi ste tu da odlučite da li ćete da prihvatite amandman ili ne, ali, jednostavno, pre brisanja stoji da je članom 44. ovog zakona…, a vi ste bukvalno član 44. Ne mogu više da pojednostavim, verujte. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, izdvojio sam mišljenje na Predlog zakona o divljači i lovstvu…
(Narodni poslanik Dragan Todorović, sa mesta: Po Poslovniku.)

Dakle, na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu izdvojio sam mišljenje na Predlog zakona o divljači i lovstvu, ali morao bih da iznesem neke činjenice, da građani Srbije znaju. Kako radi Odbor za poljoprivredu? Naravno da ću reći zbog čega sam i izdvojio mišljenje.
Gospođo predsednice, Slavice Đukić-Dejanović, evidentno je, a evo, u više mandata sam u ovom zdanju i više mandata sam i član Odbora za poljoprivredu, nisam primetio da toliko neki drugi mediji ignorišu ijedan odbor, kao što Odbora za poljoprivredu ignoriše RTS.
Ne mogu da razumem da vladajuća većina nije u stanju da obezbedi kvorum, ali imam neku svoju konstataciju, jedan zaključak, na osnovu čega sam ubeđen da sam u pravu. Vi morate napraviti jednu anketu među ta četiri poslanika iz vladajuće većine koji ne dolaze. Da li oni ne dolaze zbog toga što im se ne dolazi ili su zauzeti ili ne dolaze zbog toga što predsedava Mašić, koji je izdao građene Srbije, sada je tobože neka SNS. Dajte da se upitamo da li je to glavni razlog zbog čega nama ne dolaze mediji i ''Javni servis Srbije'' i zbog čega ne dolaze ovi poslanici iz te većine.
Dobro, da pređem na ono zbog čega sam izdvojio mišljenje. Gospodine ministre, izdvojio sam mišljenje počev od člana 9. a to je Lovačka komora, pa sve do člana 15. Znate, preko više zakona većina je donela odluku da se pri svakom ministarstvu oformi neka agencija. Evo, saznali smo da predsednik Lovačkog saveza Srbije ima 200, 250 hiljada platu. Tako će i taj budući direktor agencije. Sada se ovde formira Lovačka komora, a vi već kao ministarstvo i kao ministar imate velike ingerencije nad ovim zakonom.
Nema potrebe, radi uštede, mada je ovde navedeno: ''Za osnivanje i početak rada Komore sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.'' Za početak, ali plašim se da će se to nastaviti, pogledajte ovde ko sve čini ovu komoru i koji je to broj ljudi. Komora ima skupštinu, upravni odbor, nadzorni odbor, organ komore koji rešava o izdavanju i oduzimanju licence, Etički komitet i predsednika – to je glomazan aparat, ko će to sve finansirati.
Dalje se kaže: ''Komora stiče sredstva za rad od članarine, naknade za upis uz evidenciju, naknade za izdavanje licence, naknade za izdavanje izvoda iz evidencije, poklona, zaveštanja, donacija i drugih izvora, u skladu sa zakonom.'' Moja primedba, zato sam i izdvojio mišljenje, jeste zbog ovih nekoliko članova koji se odnose na Lovačku komoru, iz prostog razloga, zato što se radi svuda na smanjenju izdataka iz budžeta Republike Srbije, izdataka iz džepova građana, tako da se ovog puta, nažalost, ne slažem da ova lovačka komora mora da postoji.
Jer, za osnivanje komore, gospodine ministre, još se nisu stekli uslovi. Republika Srbija nije donela propise kojima se određuje osnivanje strukovnih komora. Ako budete to doneli, Vlada predložila preko resornog ministra, ja se slažem da postoje komore. Sad će neko drugi napraviti, ne znam, turističku komoru, neće biti agencija.
Ja vas razumem i voleo bih da mi ovo pojasnite, ali vam kažem, koliko ja znam, Republika Srbija nije donela propis kojim se određuje osnivanje strukovnih komora. Da li sada to nekome pasuje ili ne, ali, to je tako. Nastaviću svoje izlaganje, kada budemo pričali u načelu, ispred svoje Poslaničke grupe SRS i puno toga ću reći. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o divljači i lovstvu. S obzirom na to da smo imali malo neprijatnu situaciju na Odboru za poljoprivredu, evo, kako je glasilo obrazloženje na Odboru zbog čega treba doneti ovaj zakon. To bi otprilike ovako glasilo, koliko sam uspeo da ga zapišem. Kaže – "U Republici Srbiji je neophodan novi zakon o divljači i lovstvu, usklađen sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim međunarodnim standardima, potvrđenim međunarodnim konvencijama, Zakonom o zaštiti prirode, zakonima iz oblasti veterinarstva i drugim zakonima sa kojima oblast lovstva ima zajedničkih tačaka."
Ako to pogledamo, to bi bilo u neku ruku apsolutno u redu, ali jedino za SRS nije u redu zato što prvo radimo na međunarodnim standardima, a kad kažemo međunarodni standardi podrazumeva se EU. Nažalost, mi ćemo morati doneti još puno, puno, zakona do te 2017. godine, kako nam oni, otprilike, govore kada ćemo ući, u EU, vi ćete ih izglasati, a Srbija će tada verovatno biti u EU.
Hteo bih malo da se osvrnem na onaj prethodni zakon, koji se zvao Zakon o lovstvu, iz 1993. godine. Šta je to što ga sada ne čini onako dobrim – jer ne može da ispuni sve ove međunarodne standarde, međunarodne konvencije, o zaštiti prirode, da ne nabrajam ono što sam već u uvodnom delu rekao. Radi upoređenja napraviću analizu tog zakona iz 1993. godine, nažalost, nemam baš puno vremena, ali trudiću se da budem koncizan i u skladu sa mojom pričom o ovom zakonu, recimo, u tom starom zakonu se kaže da je pravo Lovačkog saveza Srbije da gazduje lovištem preko lovačkog udruženja koje mora biti…itd, da bi gazdovalo lovištem. To je kao neka negativna stvar tada.
Dalje, kaže – lovnu kartu za sitnu divljač izdaje Lovački savez Srbije. Negativno, kao, za tada. Zatim, kaže – lov divljači za lovce iz lovačkih udruženja koja su članovi Lovačkog saveza po povlašćenim cenama i to 20% tržišne vrednosti za sitnu divljač, odnosno 30% tržišne vrednosti za krupnu divljač po cenovniku Lovačkog saveza Srbije. Konstatacija je kao da je ta divljač vlasništvo lovačkog saveza. Nije predviđena naplata naknade za korišćenje prirodnog bogatstva. Ne postoji sprovodiva procedura sankcionisanja lošeg poslovanja korisnika lovišta, na primer, u slučaju smanjenja fondova divljači nije predviđena finansijska nadoknada oduzimanja lovišta ili neka druga mera.
U tom starom zakonu stručne i lovočuvarske službe podređene su ljudima koji se profesionalno ne bave lovstvom, a i broj lica u stručnoj i lovočuvarskoj službi nije predviđen podzakonskim aktom, tako da korisnici lovišta tada, na osnovu tog zakona iz 1993. godine, zapošljavaju zakonom propisano minimum zaposlenih koji je nedovoljan za kvalitetno sprovođenje gazdovanja, što je rezultiralo time da ima lovišta površine preko 50 hiljada hektara na kojima poslove obavlja samo jedno stručno lice i jedan lovočuvar, a imamo lovišta čija površina prelazi i 120 hiljada hektara.
Zakonom o lovstvu iz 1993. godine, tada nije definisana bezbednost sprovođenja pojedinih odredbi, kao što je, na primer, odredba da se može ustanoviti lovno područje. Tamo je pisalo – može se ustanoviti lovno područje, dok vi sada, u ovom zakonu, ipak, stavljate jednu rečenicu – ''ustanovljavaju se lovna područja''. Hoću da dokažem da neke stvari neće biti logične.
Nisu dati rokovi za sprovođenje pojedinih odredbi, kao što je primer katastra lovišta, potpisivanje ugovora o dodeli lovišta, donošenje podzakonskih akata, koje nisu nikada sproveli ili jesu sa dramatično velikim zakašnjenjem koje je ostavilo nesagledive i negativne posledice po lovstvo u Republici.
Međutim, da krenemo od toga šta je to ovim novim zakonom obuhvaćeno ili izbačeno, a u stvari mislim da je kompletno urađen i dorađen. Kaže – divljač je sada državna svojina, jer je to dobro od opšteg interesa i prirodno bogatstvo, što podrazumeva da je pod zaštitom države. Dakle, u onom zakonu iz 1993. godine imamo sasvim drugu priču.
Zatim, donosi se Strategija razvoja lovstva Republike Srbije. Sada se uvodi budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za razvoj lovstva autonomnih pokrajina. Tu bih morao da stanem, ali, nažalost, neki su već pričali o tome. Mi ćemo ovde doneti zakon, a neko će iz tog našeg zakona izvući i podrediti onome što je u interesu Autonomne pokrajine Vojvodina. To je moje razmišljanje.
Da nastavim, uvodi se budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za razvoj lovstva autonomne pokrajine, koji se finansiraju iz prihoda ostvarenih od naknada za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači i naknade za lovnu kartu, koja je u skladu sa ovim novim zakonom, a čija sredstva se koriste za unapređenje razvoja lovstva.
Sledeće, proglašenjem lovostajem zaštićenih vrsta divljači, trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićenih vrsta divljači ustanovljavaju se lovna područja. Ovaj zakon će se doneti, većina će izglasati, ali, plašim se, pošto živim u AP Vojvodini, u severnom delu Srbije, da će oni nešto sasvim drugo uraditi. Daću vam kroz primer da su to sasvim drugo i uradili.
Ovde se tačno navodi šta znači lovno područje i gde i kako se ustanovljavaju lovišta. Kaže se – prirodnim putem, a to su reke i šume, pa čak spominjete i autoputeve itd, ako ne može na neki drugi način da se nađe put do ustanovljenja. Međutim, ako se pogleda samo primer sela Bob, naseljeno mesto na samoj reci Tisi, imamo 2.000 jutara zemlje sa Bačke strane, ona popularna skela koja služi kao ''mali Holivud'' i preko nam je Čurug. Tih 2.000 jutara je nama uzeto i dato je ''Ribolovačkom gazdinstvu Ečka'', koje je od nas udaljeno vazdušnim putem 70 kilometara. Na tom poljoprivrednom zemljištu se uglavnom seje krompir, odnosno samo povrtarske kulture.
I, gde se hrani srna? Gde se onda lane hrani? Gde se fazan hrani? Gde se hrani onaj zec? Oni dolaze iz ''Ribolovačkog gazdinstva Ečka'', a koristili su ga do sad, sada ne znam, mislim da nešto koristi Lovačkog društvo iz opštine Žabalj, iz Čuruga itd. To pokazuje šta stvarno predstavlja granica, jer Tisa nekada nije išla tuda, taj tok je ispravljen, ostalo je plodno zemljište koje se koristi za dve kulture u toku godine i to krasi taj Taraš koji je poznat po proizvodnji krompira i kupusa.
Da nastavim dalje, ustanovljavaju se lovišta posebne namene, osniva se Katastar lovišta i Centralna baza podataka, ali je evidentno da ćete i u taj osnovni katastar morati da zaposlite ljude. Neko će morati da uđe u taj deo. Zatim, formira se Lovačka komora. Čuli ste moje izdvojeno mišljenje. Plašim se, ta komora ima i skupštinu i nadzorni organ itd, to je ipak jedno preduzeće, a ako jedno preduzeće ima upravni odbor, ovo bi onda faktički u ovom preduzeću bila skupština koja ima čak i nadzorni odbor. Tu će država finansijski da učestvuje, tobože, samo dok se oformi Komora i kad krene onda će se finansirati iz drugih izvora. Voleo bih da to bude tako, da se ne izdvaja iz džepova građana Srbije.
Uvodi se licenciranje. Tu se postavlja pitanje – ko je zadužen? Dali ste ovde objašnjenje, ali i dalje smo skeptici oko toga. Takođe, stoji da je država nosilac opšteg prava za lov koje se pod uslovima utvrđenim zakonom, uz naknadu za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači, prenosi na korisnike lovišta. Uvodi se definisanje pojedinih prava na lov, kao i obeležavanje ulovljene divljači.
Stvarno ne bih da komentarišem, ali se zna kako pojedina divljač dolazi u kuće nekih koji to ne bi smeli da rade.
Potom, planska dokumenta za gazdovanja lovištima, pod uslovima koje utvrđuje država, izrađuje pravno lice registrovano za obavljanje ovih poslova, sa angažovanim licenciranim licem. Dalje, jasnije definisanje šteta radi divljači i štete od divljači, utvrđivanje rokova za sprovođenje pojedinih odredbi i mehanizama, odredbe koje određuju da se u ustanovljenim lovnim područjima formiraju lovačke komore, podzakonski akti i slično sve se to mora izvršiti u skladu sa zakonom.
Ostalo mi je malo vremena. Želeo bih da vam, gospodine ministre, kažem nešto što meni nije logično. Rekao sam, oko tih granica.
Moram vam reći još jedno, zabrane – član 22, kaže: "Zabranjeno je: 1) ugrožavati opstanak divljači u prirodi i njena staništa." Imate brodogradilište 15-ak kilometara od Zrenjanina, koje funkcioniše i radi, privatno. Nalazi se uz stari tok reke Begej i odmah je pored Carska Bara. Pitam vas, da li će tu ostati dosta ovih autohtonih vrsta divljači, kada znamo kakvu buku pravi jedno brodogradilište?
Ono što je malo meni smešno, ministre, kaže se u članu 22. tačka ''7) vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači.'' Gospodine ministre, ako onom kombajnu treba, pored onog motora i one buke, još nešto dodatno da moramo da zvonimo, ne znam šta bi onda trebalo da uradimo? Evidentno je da lane nastrada prilikom vršaja pšenice, posebno kod kosidbe lucerke, takođe, fazani i zečevi, posebno ako su mala lovišta, itd.
Ne mogu da vas razumem šta treba da radim? Da li treba kao naši preci da uzmemo ono zvono, pa, da idemo ispred kombajna da zvonimo? Zaista ne znam. Ne znam šta ste smatrali, voleo bih da mi odgovorite šta je to što bi trebalo poljoprivredni proizvođač kada sedne u radnu mašinu još dodatno pored te buke da uradi da bi eventualno isterao srnu, lane, zeca, fazana itd.
Pošto nemam više vremena, izvinjavam se, završavam da bi kolege mogle da diskutuju i da daju neki svoj doprinos u vezi ovog predloga zakona o divljači i lovstvu. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o Narodnoj skupštini da se posle člana 19. ubaci član 19a. Da bi bilo jasnije većini, ja bih pročitao šta sadrži član 19. tj. dužnost predsednika Narodne skupštine:
''1) predstavlja Narodnu skupštinu;
2) saziva sednice Narodne skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda;
3) predsedava sednicama Narodne skupštine;
4) saziva sastanke predsedništva Narodne skupštine i predsedava sastancima,
5) stara se o radu na sednicama Narodne skupštine i o primeni Poslovnika;
6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine,
7) vrši i druge poslove utvrđene zakonom i Poslovnikom.''
Predlog člana 19a, koji sam ja podneo, ovako glasi: "Predsednik Narodne skupštine dužan je da najkasnije u roku od godinu dana od dana podnošenja predloga ovlašćenog predlagača, stavi dostavljeni predlog zakona ili drugog akta na dnevni red". Mislim da bi vladajuća većina prihvatanjem amandmana pokazala spremnost da sarađuje i sa opozicionim strankama i pojedincima. Time će se sprečiti zlonamernost u odlaganju ovih predloga, što znači, da predlozi opozicije ne stoje po četiri-pet godina po fiokama ili, konkretno, jedan mandat od četiri godine, a da se predlozi Vlade donose bespotrebno po hitnom postupku.
Znači, ako je u pitanju predlog nekog ovlašćenog predlagača iz opozicije, a odnosi se na predlog zakona ili drugog akta koji je na dnevnom redu, bio bi red da se po Poslovniku i njihov predlog isto stavi po hitnom postupku, na dnevni red, vi predlažete neke tačke dnevnog reda i, normalno, to izglasate.
Dešava se da vi to uradite, ali tada vladajuća većina, kada vi stavite na dnevni red, donese odluku, preglasa, i tada se predlog skida sa dnevnog reda.
Tu treba da postoji taj neki glas razuma kod vas, da biste mogli da uradite nešto da ne bude protivzakonito, a to je, da ne stoje neki predlozi ovlašćenog predlagača, kada je reč o predlogu zakona ili nekog drugog akta, po četiri godine u fioci ili u stolu predsednice Skupštine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nažalost i ovaj moj amandman koji sam podneo nije usvojen, uz obrazloženje Vlade - amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu.
Ne znam šta je suština, da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ako kritikujemo i želimo da poboljšamo taj vaš zakon o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da se budžet sastoji iz opšteg i posebnog dela, koji su međusobno usaglašeni prema vrstama rashoda. U opštem delu budžeta iskazuju se zbirno rashodi po vrstama, dok se u posebnom delu ovi rashodi razvrstavaju po korisnicima.
''Osim toga, amandmanom se predlaže smanjenje izdataka u iznosu od, govorim smanjenje izdataka, 19 milijardi dinara, a što je u odnosu na izvršenje izdataka u protekom delu godine i potrebi budžetskih korisnika neprihvatljivo.'' Vama je sve neprihvatljivo što predloži SRS.
Sada ću vam reći neke činjenice. Ovim amandmanom smo hteli da smanjimo taj vaš deficit od 105 milijardi na nekih 80. Ne znam šta je loše u tome. Da se dobar deo toga usmeri u ono što uporno nećete da uradite, da se usmeri prema agraru, da se usmeri prema poljoprivrednim gazdinstvima, tj. da dodelite više budžetskih sredstava Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje će to raspodeliti onima kojima treba i koji su sada socijala sa onim što dobijaju od ministarstva tj. od Vlade Srbije.
Da li vi, gospođo Dragutinović, znate da su pre deset dana pristigla rešenja za uplatu poreza ne registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, nego individualnim poljoprivrednim proizvođačima? Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima svega 360.000, a da su se svi registrovali trebalo bi da ih bude negde oko 700.000.
Šta se ovde radi? Ta rešenja glase na uplatu poreza za 2008. i 2009. godinu. Za dve godine. Doprinos za dve godine. Da li znate šta to znači kada danas ili prošle nedelje, ako ste pogledali novosadsku, beogradsku berzu, nije bitno, cena pšenice opada, malo se povećala, pa opet opada, zbog toga što nema ko da kupuje? Prosto ne mogu da verujem, a na Odboru za poljoprivredu dobijamo saznanja da samo jedan traži 300.000 tona pšenice. Neverovatno.
Da li je moguće da sada stavite namet poljoprivredniku odjednom za dve godine? Kukuruz je u opadanju. Stoka živa stagnira, jer je vreme svinjokolja, pa se tu još nekako stagnira, ali i tu je niska cena. Kako da im naplatite, gospođo ministre, ako ne znate da još pšenica nije isplaćena, ako ne znate da pivarski ječam još nije isplaćen, ako ne znate da stočni ječam još nije isplaćen tim poljoprivrednim proizvođačima, od kojih hoćete u roku od 15 dana da plate doprinos ili kako oni kažu porez? Prosto neverovatno.
Niste se zapitali kako su stigla ta rešenja. Glavna stavka je vodni doprinos i u tome stoji poseban žiro račun, gde piše Vode Vojvodine. Deo ide Republici Srbiji, a deo ide, izgleda, delu Republike Srbije ili ne daj bože ono što slutimo, posebno za Vode Vojvodine i to je najveća stavka u tom doprinosu, u tom porezu kako oni popularno, jedva čekajući, žele da kažu.
Ne mogu da razumem zašto niste pogledali malo da vidite one koji su tobože zakupili silne hektare zemlje, a nisu do sada ni dinar platili, a obrađuju ih. Iznosili smo godinu i više dana koji su ti koji zakupljuju zemlju, a ne plaćaju zakup državnog zemljišta.
Uzimajte od tih, nemojte od onih što još nisu naplatili, a proizveli u 2009. godini, a tražite za 15 dana rok plaćanja doprinosa. To je nešto što će teško moći oni da ispune. Ne znam kako, hoćete li krenuti sa prinudnom naplatom? Ponavljam, rok je 15 dana. Počeo je pre 10 dana, što znači da bi trebalo da plate do Božića. Lepa im je čestitka. Bolju čestitku nisu mogli očekivati od ove Vlade. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, u članu 7. razdeo 16, klasifikacija 420 reči "usluge po ugovoru", u kolonama 9 i 11 iznos "26 miliona" predložio sam da se zameni iznosom "10 miliona dinara".
Naime, šta znači reč usluge po ugovoru? Mislim da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima dovoljno stručnog kadra u svojim redovima i mislim da nema potrebe da se izdvaja iz ovako malog budžeta koji je dat Ministarstvu poljoprivrede, a ujedno, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Želim samo da pojasnim da u ovoj Srbiji ima 3.000 ljudi bez posla sa zvanjima doktori poljoprivrednih nauka, magistara, diplomiranih agroekonomista, ljudi koji su od struke i koji sigurno mogu da pomognu ovom ministarstvu.
Međutim, to se jednostavno kod nas ne koristi, nego gledamo da jedna velika suma para koja je nepotrebna, da bi usluge po ugovoru sa 26 miliona trebalo da se smanje za 10 miliona, kao što sam rekao, sa jednom činjenicom, radi građana Srbije. Srbija sa 3,5 miliona ha obradive površine izdvaja iz budžeta 280 miliona evra, dok nažalost moram da spomenem, jedna Hrvatska, sa 1,2 miliona ha izdvaja 600 miliona evra iz godišnjeg budžeta. Vidite koliko jedna država koja žuri u Evropu izdvaja, a i nama se žuri, ali slabo izdvajamo za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 33. Predloga zakona tražim da se briše jer je protiv odredaba Zakona o budžetskom sistemu. Naime, pošto se ovde sa nama nalazi gospodin ministar Đelić, a i vidim da se vratila ministar gospođa Dragutinović.
Meni je drago što mogu da vam postavim jedno pitanje, pošto ste vi, gospodine Đeliću, vrstan stručnjak, pa da pojasnite ovim poljoprivrednim proizvođačima kako oni isto tako da brzo napreduju i da dođu do tih suma kao što ste vi došli zahvaljujući onim akcijama od 11 miliona evra.
Da vam kažem da je učešće poljoprivrede u BDP spalo sa 13,5% ispod 10%. Šta to znači? Da poljoprivreda gubi na značaju. Kada kažete da poljoprivreda gubi na značaju, to znači da poljoprivreda i poljoprivrednik ne mogu u 2010. godini očekivati ništa dobro.
Samim svojim izlaganjem ću potvrditi još jednu činjenicu.
Gospodine ili gospodo ministri, Hrvatska, nažalost, moram da je spomenem, sa milion i 200 hiljada obradive površine hektara izdvaja 600 miliona evra iz godišnjeg budžeta, a Republika Srbija, sa tri puta više hektara obradivih, što znači 3,5 miliona, izdvaja iz budžeta 284 miliona evra.
Ovo je samo pokazatelj ili jedan od hiljade pokazatelja kako vi sistematski već punih devet godina, a sledeća je i deseta godina kako uništavate poljoprivrednog proizvođača, uništavate poljoprivredu, uništavate najjaču i najprofitabilniju granu privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman ispred SRS na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
U članu 1. stav 4. u tabeli "Ukupni rashodi, izdaci za nabavku nefinansijske i finansijske imovine", a reč je, znači, o ekonomskoj klasifikaciji 45, naime, subvenciju u poljoprivredi, iznos od 18 milijardi dinara zamenjuje se iznosom od 28 milijardi dinara.
Zašto ovo kaže? Kada je bila rasprava u načelu izneo sam činjenicu da u Srbiji ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava 360 hiljada. Subvencije je dobilo 80 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto govorim 80 hiljada? To su, znači, kako je formulisao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, profesionalni seljaci.
Neprofesionalni seljaci su onih 280 hiljada neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava. I dalje tvrdim ako bude ostala cifra od 18 milijardi dinara, a sumnjam da će toliko dobiti Ministarstvo poljoprivrede za subvencije prema registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i tražim ispred SRS da se taj iznos poveća na 28 milijardi dinara, da bi eventualno onih 280 hiljada registrovanih neprofesionalnih poljoprivrednika, a govorim u ime profesionalnog seljaka i neprofesionalnog seljaka, uspeli da dobiju neku crkavicu u smislu bar te prolećne setve u 2010. godini koja nas očekuje.
To je razlog zbog čega sam podneo amandman i umesto iznosa od 18 milijardi dinara za subvencije u poljoprivredi tražio da bude 28 milijardi dinara.
I dalje tvrdim da neće toliko dobiti ni Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ona registrovana poljoprivredna gazdinstva tj. onih 80 hiljada profesionalnih seljaka.
Postavljam pitanje - da li onih neprofesionalnih 280 hiljada treba da budu stavljeni u stranu, u neku van marginu i da ne budu tretirani, i kao da oni ne proizvode hranu za građane Srbije.
Molim vas, ispred poslaničke grupe SRS, da uvažite ovaj moj amandman, da pomognete svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima da mogu svi da dobiju onih 12 hiljada, jadnih 12 hiljada po hektaru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je, za SRS, jedan veoma bitan zakon, a to je Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu. Mislim da je to najbitniji zakon koji se donosi u jednom ovako visokom domu. Naime, u ovom predlogu zakona o budžetu postarala se Vlada Srbije da izdvoji i da pusti u opticaj, negde, 740 milijardi dinara, da bi mogla da funkcioniše jedna država zvana Srbija.
U nekim svojim istupima i govorima Poslaničke grupe SRS, nagoveštavali smo da obavezno dođe do povećanja agrarnog budžeta.
Naime, govorim o razdelu 16, a tiče se Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i tražili smo da optimalni iznos koji treba da se izdvoji za agrar bude 6% nacionalnog budžeta. Kada smo to govorili ozbiljno smo mislili, a smatrali smo da neki minimum za funkcionisanje srpske poljoprivrede ne može ići ispod 5%. Međutim, vi to izgleda niste hteli da shvatite, kao i da vidite, da je ovo jedan predlog budžeta za agrar koji neće dobro doneti poljoprivredi i srpskog agraru.
Ali, onda morate nadomestiti sve ispod 5%, dok Srbija ne stekne status kandidata za članicu EU, kao vi to već nekim divovskim korakom želite da što pre stignete, mada je Srbija geografski u toj Evropi.
Da pređem na razdeo 16, koji je veoma bitan. Potrudili ste se vi u Vladi, vi, gospođo, ministre finansija Dragutinović, da izdvojite za poljoprivredu 25 milijardi 621 milion 810.000, što kad se preračuna u procentima i gledajući unazad ovu 2009. tj. 2008. godinu, ovo nije ni 4%. Nade smo polagali, tj. registrovana poljoprivredna gazdinstva, baš u Vladu Srbije, misleći da ćete malo povesti računa koliko odvajate za srpski agrar. Međutim, to vama izgleda nije pošlo za rukom i niste hteli to da razumete.
Od tih 25 milijardi, po vama, za subvencije koje su bitne, za ovaj ''posrnuli agrar'' je 15 milijardi i 405 miliona ili oko 500 milijardi manje nego prošle, tj. pretprošle godine. Niste ga povećali, još ste ga umanjili. Tako da će ove subvencije, koje će eventualno Ministarstvo poljoprivrede učiniti prema registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, biti socijalni program. Zašto ovo govorim? Nažalost, teška srca pominjem tu Hrvatsku, ali moram da kažem da zemlja koja isto žuri u Evropu, za subvencije u ratarstvu izdvaja 300 evra ili primer jednog svinjčeta, 15 evra, jedne priplodne krmače 27 evra, a naš proizvođač ili registrovano poljoprivredno gazdinstvo ima 12.000 dinara.
Ministarstvo za poljoprivredu se potrudilo da napravi Upravu za agrarna plaćanja. Pitam vas, gospođo Dragutinović, u kojoj je državi Agencija za plaćanja van sedišta Ministarstva poljoprivrede? Navedite mi jednu državu u Evropi ili u našem okruženju da se Uprava za agrarna plaćanja nalazi van Ministarstva poljoprivrede. Doduše, u Šapcu je predloženo. Neko će mi, nadam se, odgovoriti, pa makar kroz poslaničko pitanje.
Subvencije u 2009. godini dobilo je svega 80.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a ukupno u Srbiji je registrovano 360.000. Šta je sa 280.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji nisu dobili subvencije? To je ono što je ministar poljoprivrede napravio, profesionalnog seljaka i neprofesionalnog. Profesionalnih seljaka ima 80.000, a od registrovanih 360 hiljada, ostalo je 280 hiljada koji su registrovani, a nisu dobili subvencije, zbog toga što rade u fabrikama, poput „1. maja“ iz Lapova ili rade u fabrikama gde imaju svega 200 evra platu, a moraju da se bave onim što su im roditelji ostavili, a ostavili su im zemlju. To je što su imali i što su mogli svojoj deci da ostave i oni nastavljaju tu tradiciju. Dakle, 280.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ostalo je bez subvencija.
Ovo je istina. To je potvrdio i pomoćnik ministra za poljoprivredu, Milovanović. Samo da dodam za subvencije, recimo, u Evropi od ukupnog evropskog budžeta – 54% ide za poljoprivredu.
Hajde da se vratimo, kako sada utiču te subvencije koje nisu date, onim 280.000 registrovanim gazdinstvima, na ovu jesenju setvu pšenice u 2009. godini? Preko 200.000 hektara nije posejano na osnovu prošle godine, a to se nije desilo u poslednjih 50 godina.
U prolećnoj setvi u 2009. godini, koliko se hvale oko tih kredita, dve banke su samo odobravale kredite. U 2009. godini kupljeno je manje 50% traktora i 50% manje kombajna je kupljeno, bez obzira što su uzeli kratkoročne kredite, kako se hvalite, u vrednosti od 38 miliona evra. Zašto? Zato što su ti traktori ipak skupi, zato što su uvozni, zato što su kamate velike. To je statistika od koje vi ne možete da pobegnete. To je to što vodi ka sumraku agrara.
Kada smo već kod pšenice, da li je moguće da Iran od Srbije traži da kupi 300.000 tona pšenice, a mi nemamo? Na Odboru za poljoprivredu je potvrđeno. Kako nemamo kad se hvalimo da imamo uskladišteno milion i 800.000 tona? Kako je moguće da nam opet taj isti Iran i Egipat traže uvoz „bebi bifa“ ili junećeg mesa, a ne mogu da se dogovore u Privrednoj komori i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede. To su činjenice koje iznose doktori, profesori, agro-ekonomisti, kad ih pozovemo na Odbor za poljoprivredu oni iznesu neke činjenice.
Zašto nemamo tih 300.000 tona? Zato što imamo sivu ekonomiju, zato što imamo trgovačko-prerađivački lobi ili tajkune.
A, sada da napravimo jednu analizu, ono što sam već govorio u nekoliko navrata, pa sam dobijao i opomene, Ministarstvo je, da izađe u susret registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, subvencioniralo 100.000 tona veštačkog đubriva, po ceni od 10.000 dinara po toni. Veoma je interesantno da je to dobila Fabrika đubriva „Fertil“ vlasnik „Viktorija grupa“, Stanko Popović i Ružica Đinđić.
Da krenem, polako, redom, kaže ovako – cena regresiranog mešanog đubriva ''NPK 15/15/15'', proizvođača „Fertil“, Bačka Palanka je 23.138 dinara po toni, a istog mešanog đubriva proizvođača „Azohem“ Subotica 22.980 dinara po toni, bez PDV. Ista formulacija NPK đubriva, koje nije regresirano od strane države, prodaje se tona po ceni od 24 hiljade, rusko, a domaće, po 22.500 dinara po toni, bez PDV, prodavac „Agrooprema“ Subotica. I pored toga uvozimo, pa kažemo, INA-Kutina, prodaja, hrvatsko, neregresirano kompleksno đubrivo NPK 15/15/15, po ceni od 26.300 dinara po toni, bez PDV. U uslovima kada je regres đubriva 10.000 dinara tona i kada se na slobodnom tržištu formiraju navedene cene bez regresa, postavlja se pitanje opravdanosti regresa, odnosno trošenja budžetskih sredstava na ovaj način.
Praktično, ponovila se situacija kakva je bila u jeseni 2008. godine, kada je regresirana nabavka 50 hiljada tona đubriva uz regres od 20.000 dinara po toni, a nakon povećanja prodaje regresiranog đubriva tržišne cene su se formirale na nivou cene regresiranog đubriva. Bolje rešenje bi svakako bilo regresiranje nabavke đubriva kupcu, odnosno registrovanom gazdinstvu.
Prema našim saznanjima, u vezi sa ovom merom postoje zahtevi nekih prometnika, odnosno uvoznika đubriva, da se ispitaju sve okolnosti pod kojima se ovakve mere izvode, jer smatraju da im je ugrožen ravnopravan položaj na tržištu. To je argument više da se regres isplati neposredno registrovanom gazdinstvu koje je kupilo đubrivo na slobodnom tržištu.
U vezi sa tržištem mineralnog đubriva interesantno je pomenuti da su prosečne fabričke cene kod fabrika, čije se đubrivo regresira, 38.000 dinara tona, za NPK 15/15/15, ''Fertil'', ''Azohel'', kako to pokazuje sajt "STIPS-a" Republike Srbije.
Ako ne verujete narodnom poslaniku Miloradu Krstinu, vi pogledajte sajt.
Na sajtu "STIPS-a" cene uvoznih kompleksnih NPK đubriva i INA-Kutina se pokazuju kao dvostruko više od cene đubriva, koju su tokom rada na ovom materijalu pribavile službe Privredne komore Vojvodine. Iako smo autore sajta "STIPS-a" pisanim putem upozorili da zvanični sistem mere poznaje samo kilograme ili tone kao jedinice mere i dalje se cene đubriva iskazuju po džaku ili 50 kilograma, što stvara zabunu zbog sajta.
Na tom sajtu, čiji je vlasnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uočavaju se izuzetno velike razlike u cenama đubriva, iste formulacije, istog proizvođača, čak i do 12.000 po toni cena ''NPK 15/15/15'' proizvođača ''Fertil'' u Sremskoj Mitrovici je 1.250 dinara džak, a u Loznici 1.850 dinara džak, što dodatno unosi pometnju u stvarnim cenama na tržištu đubriva. Razlika u ceni za vozilo od 25 tona, koja je uobičajena kod transporta, jeste 300.000 dinara, kao da ga dovlače iz Norveške.
Direkcija za robne rezerve počela je ugovaranje naturalne robne razmene 25.000 tona mešanog NPK đubriva za jesenju setvu za pšenicu roda 2009. godine, u paritetu 2,61 kilograma pšenice za jedan kilogram đubriva. Preračunato preko aktuelne cene pšenice od devet dinara za kilogram, ovo đubrivo se prodaje po deni od 23.410 dinara – tona, sve bez PDV. Neznatno je skuplje od cene mešanih NPK đubriva domaće proizvodnje, na slobodnom tržištu.
Ako bi se u obračunu koristila cena pšenice od 13 dinara kilogram, koliko je Direkcija platila, 65.714 tona u vreme žetve, cena đubriva bi iznosila 33.930 dinara tona.
Ovo je samo jedan od pokazatelja. Žao mi je što je ovako. Kaže – jedna zemlja, dva sistema. Imamo Fond za razvoj Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine, ali ono što bih rekao jeste veoma bitno, od 2002. godine osnivaju se nacionalne laboratorije. Mnogo je novca potrošeno, da li se zna koliko i u koje svrhe, a da do danas nismo uspeli da osnujemo nijednu laboratoriju? Da li je tačno da se najveće laboratorijske analize za potrebe Generalnog inspektorata obavljaju u laboratoriji ''Soja-protein'', pominju se cifre od nekoliko miliona evra, dokle se stiglo sa opremanjem banke gena u kojoj je trebalo da bude nacionalna laboratorija i koliko je novca iz donacije do sada potrošeno na to opremanje? Može se pretpostaviti da neko opstruira osnivanje nacionalnih laboratorija, jer mu se ovakav način rada lično više isplati.
Završio bih jednom konstatacijom. Šta je to održivo gazdinstvo, da li je to ono gde se domaćin još nije obesio zbog ekonomskog položaja u koji su ga doveli kreatori agrarne politike? Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, evo ja sam ispred SRS podneo amandman na član 13. da se kompletno briše i naslov iznad člana 13. jer piše reč „poljoprivreda“.
Sećate se da smo mi doneli u maju izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zajedništvu i ovo je jedna prekretnica ili nagoveštaj ovog separatističkog statuta AP Vojvodine. Naime, ovaj član 13. ima sedam stavova. Kada pogledamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili o zakupu poljoprivrednog zemljišta, od ukupno ubrojane sume 40% ide opštini ili gradu, 30% pokrajini i 30% Republici Srbiji. Ako samo pročitamo drugi stav koji kaže: „AP Vojvodina ostvaruje sredstva od korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodina u skladu sa zakonom i propisuje uslove i način raspodele korišćenja tih sredstava“. To se normalno sada odnosi verovatno na onih njihovih 30%.
Međutim, u stavu 3. kaže se: „Obrazuje poseban budžet, fondove ili druge oblike organizovanja u koje se usmeravaju sredstva iz tačke 2) ovog člana“. Odgovorno tvrdim, onih 40% što će ostati opštini plus 30% pokrajini, i tvrdim da će i onih 30% posto što je Republici pripadalo od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta od sledeće godine ili po donošenju ovog Ustava neće više sigurno otići u kasu Republike Srbije.
Apsolutno se ovaj član 13. kosi sa svim ovim što smo do sada donosili, a ticalo se Republike Srbije. Nažalost, ovde se neće zaustaviti Demokratska stranka, nažalost, nećete prihvatiti onu istinu koja je pred vama da je ovo separatistički statut, ali stav SRS je jasan, mi ćemo glasati protiv ovog statuta AP Vojvodine i protiv zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Sada, u sledećem članu 14, pošto već oduzimam vreme od poslaničke grupe, u stvari od dela od koga je još malo ostalo, reći ću dosta toga i o članu 14. koji je povezan sa članom 13. Amandmane SRS trebalo je apsolutno prihvatiti.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Nado Kolundžija, nisam podneo amandman na član 13. zbog vas da se briše, jer ste ga vi doneli. Imali smo ranije, 80-tih godina, Šogorova i Kmezića. Sada imamo samo Pajtića. Kako je jedan novinar napisao - historijski sporazum Cvetković-Čanak. Ma kakav Čanak. Vi u pokrajinskom parlamentu imate većinu od 120 poslanika. Ne treba vama ni Čanak, ni Savez vojvođanskih Mađara, ni Liga socijaldemokrata Vojvodine.
To ću vam dokazati. Vi ste ga doneli, vi iz DS, a njima ste morali da ustupite, zato što vam trebaju ovde u republičkom parlamentu. O čemu pričate vi?
U članu 14, dokazujem vam, kaže - AP Vojvodina preko svojih organa i oblasti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u skladu sa zakonom rešava po žalbi protiv rešenja opštinske, odnosno gradske uprave na teritoriji AP Vojvodine. To je rešavalo, bilo koje probleme koji se dese prilikom zakupa poljoprivrednog zemljišta, recimo, rešavalo je Ministarstvo poljoprivrede.
Ako Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva Srbije smatra da zakup poljoprivrednog zemljišta nije u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, ono ga jednostavno prekida. Nema prodaje.
Sada ćete ovo preuzeti vi, Novi Sad i AP Vojvodina, buduća država. Još nismo uredili svoju državu, ne znamo granice, a imamo drugu državu koju ćete da napravite od ponedeljka. Vi, koji se dodvoravate onima koji su nas uništavali godinama. Vi ćete nama sada ovde da držite slovo da li smo ispravno rekli da se član 13. briše, naslov iznad člana 13.
Čuli ste od gospodina Nikolića. Čuli ste šta radite. Sada sam vam dokazao da nastavak tog separatističkog statuta i ovog zakona vodi samo u novu državu. Preuzimate polako sve ingerencije od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nije tačno da ne preuzimate. Sve preuzimate, ali ovde ubacujete malo sitnica i mislite da će to da narod proguta, u stvari da će poslanici tako olako preći.
Svaki materijal studiozno uradimo i to sa timovima koji pomažu, nažalost koje vi nemate. Imate tim koji se u pokrajini zove Pajtić. Zašto ne pošaljete finansijsku inspekcijsku službu jednom da vidimo šta se radi sa Fondom za razvoj u Novom Sadu, a posle za poljoprivredu. Ne možete. Niste moćni, imate čoveka koji razdire DS.

Nemam pravo na repliku? Zašto? Bio sam pomenut imenom i prezimenom?

Koristiću. Hteo sam da pojasnim ovu situaciju. Znači, moj amandman na član 13. i 14. jasno govori da ćete vi već u 2010. godini, znači, vi, Demokratska stranka, već u 2010. godini preuzeti ingerencije koje pripadaju Republici Srbiji, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. To je očito.
Ovo je primer iz poljoprivrede. To su vam kolege i rekle. Možete se braniti koliko god hoćete, ali, ovo je evidentno i ovo je ono što čini ovaj zakon o kome mi sad pričamo i na koga su podneti amandmani i novi statut Pokrajine Vojvodine – čini taj zakon separatistički.
Rekao sam – nemamo li državu Srbiju sa jasnim granicama, mi pravimo drugu državu u sopstvenoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 36. Predloga zakona o zvaničnoj statistici, čiji naslov glasi: Odluka o klasifikacijama i drugim zvaničnim statističkim standardima. Član 36: „Direktor Zavoda“, obratite pažnju, gospođo Dragutinović, „uz pribavljeno mišljenje saveta...“ – predložio sam da se briše samo iz jednog razloga. Briše se zato što se u obrazloženju koje sam dobio kaže: „Amandman se ne prihvata zbog toga što savet za statistiku kao stručno savetodavno...“. Zašto onda u članu 36. umesto reči „uz pribavljeno“ niste napisali „stručno mišljenje saveta“? Mislim da je to logičnije. Mišljenje može da bude i laičko – dao sam mišljenje, završio sam priču. To je sada tom direktoru Zavoda, kao, neka pomoć. To nije nikakva pomoć.
Znači: „Direktor Zavoda, uz stručno mišljenje saveta...“; tek onda može ovaj član 36. da bude kako treba. Mislim da vi ovde, bez obzira na sve, morate da povučete jedan potez, a to je da olakšate direktoru Zavoda da ne dobije bilo kakva mišljenja, nego da dobije stručno mišljenje saveta za statistiku. To je suština mog amandmana.
Obrazloženje koje ste... U stvari, niste ni dostavili, nego ste rekli da je istovetno kao obrazloženje amandmana pod rednim brojem 13. Tu lepo kažete da je savet za statistiku stručno savetodavno telo. Zašto onda da u članu 36, umesto: „uz pribavljeno mišljenje saveta“, ne bude: „uz stručno mišljenje saveta“? Mislim da je ovo više nego logično i doneće sigurnost u ovom članu 36. Bez ovog, samo pribavljeno mišljenje, mislim da ništa ne radite.