Stevan Lilić, uzdanica Pravnog fakulteta, nije samo profesora Lazu M. Kostića prepisivao.
Profesor Stevan Lilić je prepisao i profesora Milkova, a sada vidite sa koliko je tu stvaralačkog nadahnuća pristupio: recimo, kod profesora Milkova na strani 39. udžbenika – u pitanju je parlamentarizam u kome prednost ima vlada, upravna i izvršna vlast su objedinjene u jedinstvenu egzekutivu. Lilić je doduše promenio, nije na 39, nego je na 174. strani njegove knjige, piše ovako – u pitanju je parlamentarizam u kome prednost ima vlada, upravna i izvršna vlast su objedinjene u jedinstvenu egzekutivu.
Ako ste zapamtili rečenicu koju sam malopre pročitao i ovu rečenicu, do u tačku se slažu.
Kaže profesor Milkov dalje – ovlašćenja savezne vlade su, za razliku od savezne skupštine, u velikoj meri proširena u odnosu na ranije stanje. Savezna vlada obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije. Ona utvrđuje i njihovu organizaciju i delokrug. E, a onda nadahnuti Lilić kaže ovako – za razliku od savezne skupštine (to je onaj naučni doprinos Stevana Lilića), ovlašćenja savezne vlade u odnosu na saveznu upravu su znatno proširene. Tako savezna vlada, između ostalog, obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije i utvrđuje njihovu (ovde je bilo - ona utvrđuje, a ovde je - i utvrđuje) organizaciju i delokrug.
Stevan Lilić, intelektualna gromada resavske škole, pored Pravnog fakulteta na kome radi (znate, doktori nauka imaju pravo da podele radno vreme na tri, pa da u tri institucije ili u tri preduzeća rade), radi i u "žutom preduzeću". Lopovskom, doduše, ali nije njega preduzeće iskvarilo, dame i gospodo, mislim to žuto lopovsko preduzeće, on je već iskvaren došao u to preduzeće. Došao je iz jedne druge organizacije, koja se zvala malograđanski savez ili ne znam kako beše.
Nego, da se vratimo na profesora Lazu M. Kostića i njegovo "Administrativno pravo" napisano između dva rata i prepisano čim je Stevan Lilić stasao, naučio 30 slova i dograbio se plajvaza. Profesor Kostić kaže – u Nemačkoj je još u prvoj polovini prošlog veka nastalo razlikovanje između čistih administrativnih predmeta (čisti administrativni predmeti su pod navodnicima) i administrativno-pravnih predmeta (pod navodnicima).
Stevan Lilić, smatrajući da je nauka uznapredovala i da neke stvari treba da izmeni u ovome, kaže ovako – u Nemačkoj je još u prvoj polovini prošlog veka nastalo razlikovanje između, pa je skinuo navodnike, čistih administrativnih predmeta i, skinuo je navodnike, administrativno-pravnih predmeta. Ima ovde dosta naučne muke dok je ostvario ovo "profesor" Lilić.
Znate, dame i gospodo narodni poslanici, u intelektualnu elitu se teško dolazi; to je krem, to je vrh, to je sve ono znanje skoncentrisano iz koga treba nacija, država da crpi energiju, da živi, raste i da napreduje. Vrlo se teško ugurati, međutim, vidite, Stevanu Liliću je prošlo. Kada bi doktore nauka, ne daj bože, neko odlučio da strelja, Stevan Lilić bi džabe poginuo.
Dalje kaže prof. Lazo Kostić – samo su ovi poslednji mogli biti objekat pravnog razmatranja više instance, a ovaj kaže – samo su ovi drugi, kao tzv. sporni upravni (tzv. je uneo u nauku, dame i gospodo narodni poslanici), tzv. sporni upravni predmeti, tj. (da, i tj. ima) kao administrativno kontenciozni predmeti mogli biti objekat (i kontenciozne je uneo) pravnog razmatranja neke više upravne instancije.
Profesor Lazo Kostić je govorio umesto instance instancija, jer se između dva rata tako i govorilo. Ovde se Stevan Lilić, valjda u žurbi, kada mu je naišlo naučno nadahnuće, prešao, pa je prepisao i reč koja se od ′45. naovamo malo drugačije izgovara i piše.
Kaže ovako – sporni upravni predmeti, prof. Kostić kaže – prvi put se oni predavaju suđenju vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863. godine. Lazo Kostić dodaje nauci svoj prilog, pa kaže – sporni upravni predmeti. Nisu ovi upravni predmeti o kojima je govorio Lazo M. Kostić, nego kaže – sporni upravni predmeti prvi put se predaju suđenju vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863. godine.
Dame i gospodo, prof. dr Vojislav Šešelj je osvedočeni borac protiv lopuža koji vršljaju intelektualnim delom nacije. U Sarajevu je razotkrio, raskrinkao izvesnog Miljoša koji je bukvalno prepisao magistarski rad. Zbog toga je imao velikih problema, jer se direktno suprotstavio Pozdercu, Hamdiji, Hakiji, Branku Mikuliću itd. U Beogradu je raskrinkao jednu intelektualnu lopužu koja se zove Stevan Lilić i posledica toga je da je izbačen sa Pravnog fakulteta. Ima li neke sličnosti između onih koji su bili uz Pozderca i Mikulića i ovih koji su bili uz Đinđića, Koštunicu i ne znam koga da nabrojim svih onih 19 koliko ih je bilo.
S obzirom da imam još malo vremena, da vašem sudu pokažem još neke bisere intelektualnog nadahnuća moralne i intelektualne gromade buldožer revolucije, koja se zove Stevan Lilić. Kaže Lazo M. Kostić – u Austriji prve začetke administrativnog sudstva sadrži zakon o sudskoj vlasti od 1867. godine. Kaže ova lopuža Stevan Lilić - u Austriji prve začetke administrativnog sudstva sadrži zakon o sudskoj vlasti od 1867. godine. Ja ne vidim razliku. Ajde ono dok je skidao zareze, skidao navodnike, stavljao zareze i navodnike, tu se mogao i videti i njegov doprinos nauci, ali ovde nema.
Kaže prof. Kostić – u njemu stoji da će onaj koji tvrdi da je jednom odlukom upravne vlasti povređen u svojim pravima moći tražiti zaštitu pred upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj će učestvovati i predstavnik tužene upravne vlasti. Kaže naučnik Stevan Lilić – u njemu stoji da će onaj koji tvrdi da je određenom odlukom upravne vlasti povređen u svojim pravima (čitam ipak Lilićevo, čini mi se da čitam ovo što je prof. Kostić napisao, isto, ali moram dvaput da vam pročitam), povređen u svojim pravima moći tražiti zaštitu pred upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj će učestvovati i predstavnik tužene upravne vlasti i to će regulisati poseban zakon.
Kaže prof. Kostić – taj zakon je izdan 1875. godine. Kaže naučnik Lilić – taj poseban zakon (poseban, dame i gospodo narodni poslanici) je donet (nije izdan, nego je donet) 1875. godine.
Ovde kod profesora Kostića kaže – on predviđa za sve austrijske zemlje jedan upravni sud u Beču čije je poslovanje normirano sledeće godine. Naučnik Lilić kaže... Nema tačke, pa da on predviđa, nego je on u jednoj rečenici, on je uspeo zahvaljujući svojim naučnim sposobnostima da spoji dve proste rečenice u jednu prostoproširenu, odnosno složenu, pa kaže ovako – taj poseban zakon je donet 1875. godine u Beču i predviđa za sve austrijske zemlje jedan upravni sud u Beču. U Mađarskoj do pre Drugog svetskog rata tek 1883. godine osnovan je finansijski upravni sud, a pri tom Lazo M. Kostić... celu rečenicu da ne čitam sada.
Ima još jedan naučnik koga je Stevan Lilić ne citirao, izvinite, gospodine Krasiću, pokrao. Ne zove se to citat, to se zove plagijat, lopovluk, najveća lopuža svih vremena koja je prešla prag neke institucije. Taj naučnik se zove Nikola Stjepanović.
Sada ću da vam ispričam: počeo je Stevan Lilić da piše jedno naučno delo koristeći pamet prof. Nikole Stjepanovića i plajvaz Stevana Lilića i počeli su zajedno da rade na jednom delu i kada je izašlo to delo prof. Nikole Stjepanovića... Nema tu, možda je negde bio u fusnotama. Pošto mi je vreme isteklo, po drugom amandmanu ću izaći da vas upoznam sa daljim detaljima ove lopovske radnje.