Juče je ministar omalovažavao sve poslanike i molim ministra, neka mu to bude zadnji put da u ovom domu omalovažava i vređa poslanike, a pogotovo poslanike SRS. Nije pretnja, nego pokušavam da ga naučim lepom ponašanju.
Ministru smeta disparitet cena benzina i nafte. Zašto onda ne vrati benzin? Zašto, ako je vlast, ako je ministar, ako ste Vlada, zašto ne nađete druge načine da napunite budžet, nego uvek skidate sa grbače građana Srbije. Zna li ministar da će samo ovo povećanje drastično uticati na rast cena na malo i time na standard svih građana? To što ministar iznosi statističke podatke da je 11,6% bruto proizvod, 9% nacionalni dohodak, to su statistički podaci i prazne priče.
Ako prošle godine niste proizveli ništa, a ove godine proizvedete jedan proizvod, vi ste povećali proizvodnju za 100%. Jedino ako usvojite ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i time skinete kožu građanima Srbije, onda će verovatno kožarska industrija da poveća rast svojih proizvoda.
Na kraju, znam da se vi bojite ovog datuma koji se približava. Kažu da je 13. baksuzan. Baksuzan je za vas, jer je realno da će Tomislav Nikolić, onog trenutka kada se preseli u zgradu na Andrićevom vencu, preslišati, pre svih, upravo ministra Dinkića. Realno je da se posle Koštunica, predsednik Vlade, odrekne takvog ministra. Realno je i da Labus ispuni obećanje i izađe iz Vlade. Realno je da Dinkić posle 13. juna stavi gitaru na leđa i ode na neki drugi vašar, ovde je svoje odsvirao.

Dame i gospodo narodni poslanici, onog trenutka kada su počela da se dele u ovoj strukturi ministarstva po stranačkoj vertikali, mi smo i očekivali da će ovakvi zakoni biti predlagani Narodnoj skupštini, a pogotovo smo očekivali od političke stranke G17 posto provizije, pardon G17 plus. Ovih dana sam, kad stignem, gledao ovu "Pinkovu" emisiju i, verujte mi, posle toga vrlo teško mogu da shvatim ozbiljno ministra Dinkića. Međutim, zakoni koje nam Dinkić juče i danas predlaže moraju da se shvate vrlo ozbiljno, jer će posledice koje će ovi zakoni prouzrokovati biti izuzetno opasne i ozbiljne. Vode novom osiromašenju i novoj pljački građana.
Reče juče ministar Dinkić da neće ništa poskupeti drastično. Neće poskupeti igle i neće poskupeti lokomotive, a sve od igle do lokomotive će upravo poskupeti.
Ovde moramo građane Srbije podsetiti na halabuku koju su svojevremeno upravo predstavnici ovih političkih stranaka izazivali kod tzv. Šešeljevih taksi, a pri tom mislimo na takse na mobilne telefone, na takse na drženje i nošenje oružja, odnosno dobara kako ste vi to kasnije nazvali, i na zakon o finansijskim transakcijama, koji je trebalo da reši pitanje sanacije šteta nastalih u Kolubarskom okrugu posle zemljotresa.
Sve su to bile takse sa ograničenim rokom trajanja i relativno malim iznosima. Moramo da se setimo da su tada mobilni telefoni stvarno bili luksuz, da je i taksa za te mobilne telefone bila relativno niska. Dolaskom DOS-a na vlast te takse su se pretvorile u zakone sa dugoročnijim dejstvom i u poreze koje građani Srbije i dan-danas plaćaju.
Što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije, mi smo podneli zahtev da se taj zakon ukine, a posle toga smo podneli dopunu tog zakona u smislu da se tim zakonom prikupe sredstva u iznosu od 700 miliona dinara da bi se sanirale posledice požara u Hilandaru, a da se posle toga ukine. Ovako, novci skupljeni od građana Srbije na ovaj način se slivaju direktno u budžet i ko zna na koju stranu idu. Uostalom, kada se malo bolje pogleda Predlog budžeta, vidi se tamo da pored onih 43 milijarde koje niste uspeli da pokrijete postoje još mnoge rupe, zamaskirane rupe u budžetu, i normalno je da se očekuje da na ovaj način skupite sredstva i da zakrpite budžet, ne bi li nekako preživeli.
Razgovarajući sa građanima Srbije, a putujem malo više, došao sam do zaključka da, bez obzira na sve ove zakone koje predlažete i donosite, teško da će berbu kukuruza, recimo, na jesen sačekati ova vlada. Da, sačekaćete, ali nećete biti u vlasti.
(Predsednik: Nemojte dobacivati govorniku. Izvolite.)
Želeo bih da podsetim da je od tih Šešeljevih taksi, pored ostalog, popravljeno 58 mostova posle bombardovanja, stotine kilometara puteva i da su čitava naselja izgrađena tamo gde su vaši ili prijatelji bar jednog dela vas bacali bombe, a pogotovo kasetne bombe, a ima naselja gde još uvek ne može da se očisti teren od osiromašenog uranijuma. Posle toga, evo već četvrta godina kako je DOS ili izmenjeni DOS na vlasti, ne znam da li možete da se pohvalite nekim mostom koji ste napravili, osim ako sada Velja Ilić i njegove kapitalne investicije ne naprave nešto.
Dakle, SRS će biti protiv donošenja zakona o finansijskim transakcijama, ukoliko se ne izmeni upravo onako kako smo mi predložili.
Dalje, govorili ste – neće se bitno pogoršati standard građana. Ranije je akciza za motorni benzin bila 23,15 dinara, a danas je 27,50 dinara. Šta mislite, dizel gorivo 16,76 dinara, a ranije je bilo 13 dinara, pa kako će se ova razlika preliti?
Seljak mora da uzore, a plaćaće akcizu tri i nešto dinara više. U cenu poljoprivrednog proizvoda koji on iznese na tržište mora da uđe i ova razlika, tako da će građani, u krajnjoj liniji, plaćati sve ove vaše dažbine.
Sa 19 na 29,5 dinara cigarete grupe "A", sa 8,5 na 11,52 grupa "B", a cigarete grupe "C" sa 4 na 9,5 dinara. Preko 100% ste povećali. Normalno je, a nećete vi suzbiti sivu ekonomiju dok ne pohvatate one među vama koji se tom sivom ekonomijom bave.
Mlazno gorivo koje se koristi za pogon aviona koji lete na međunarodnim linijama, redovnim i čarter letom. Draga moja gospodo, vi ovim oslobađate sve strane avioprevoznike koji dolaze na beogradski aerodrom, pa tankuju svoje avione ovde. Istovremeno, vrlo malih naših letova ima sa beogradskog aerodroma, još uvek vrlo malo, a ne toliko zbog toga što vam se svet nije otvorio, nego zbog toga što stavljate uglavnom nesposobne ljude da vode ovu aviokompaniju, kao i ostale.
Što se tiče Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – taksa na mobilni telefon je bila 100 dinara, došao je Đelić i pretvorio je taksu u porez od 200 dinara, došao je Dinkić i taj isti porez je podigao na 300 dinara. Da li su to sada Koštuničini, Dinkićevi ili čiji su to porezi, obzirom da su ono bile Šešeljeve takse. Istovremeno, juče je ministar Dinkić slagao ovde i ostade živ, kaže – taksa na pripejd karticu se ne naplaćuje. Kako se ne naplaćuje kada ovde piše da je 10% od vrednosti kartice. Prema tome, neka se ne raduju građani Srbije koji koriste pripejd da im neće Dinkić oguliti kožu i na ovaj način. Samo uzima malo drugačije.
Još jedna prevara, koja se odnosi na porez za putničke automobile: prvo je bilo izjednačeno, putnički automobili u vlasništvu privatnika i putnički automobili za pravna lica. Onda ste podigli na 600 dinara, recimo, za vozila do 1.150 kubika, pa sada ovim porezom odvajate vozila za pravna lica, pa će onda biti za privatna lica 500 dinara, a govorim o ovom vozilo od 1.150 kubika, dakle, najjeftinijem vozilu i vozilu najmanje kubikaže koje uglavnom i voze građani Srbije, a za pravna lica će to biti 3.000. Očekujem da vrlo brzo opet donesete neki zakon o izmeni zakona, kojim ćete izjednačiti pravna i fizička lica, ali ne tako da pravnim licima skinete, nego da fizičkim licima podignete na 3.000, a to će tako ići u nedogled, odnosno do kasne jeseni, kada će biti i parlamentarni izbori.
Još jedna vrlo opasna stvar: svi ovi zakoni imaju povratno dejstvo. Od kada je parlamentarizma, ni u jednoj zemlji u svetu, osim u Srbiji otkad je DOS došao na vlast, nisu se donosili zakoni sa povratnim dejstvom, sa retroaktivnim dejstvom. Ovde imate zakon koji ćemo usvojiti u aprilu, a koji će važiti od 1. januara.
Neverovatno da se navikavate, a što od 1. januara, što ne uzmete od 1. januara 2000. godine ili od 1. januara 1950. godine, mnogo ćete više para skupiti.

Član 100, pogrešno me je razumeo i protumačio.

Član 99. Pogrešno me je gospodin Proroković razumeo.

Prvo, gospodine Prorokoviću, nisam nijednom rečju rekao da država ne treba da uvodi poreze na alkoholna pića, na cigare, rekao sam da ne treba ovlike poreze da uvodi. Drugo, rekao sam da se akciza na kerozin koji se koristi u međunarodnom saobraćaju ne plaća. Predvideli ste da se ne plaća. Niste predvideli da sportski klubovi koji koriste to avionsko gorivo za obuku naših ljudi ne plaćaju. Treće, što se tiče onoga do berbe kukuruza, siguran sam,  a vi ćete se uveriti kada budu parlamentarni izbori, negde u poznu jesen.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na to što je usvojen jedan broj amandmana, mi iz SRS-a smatramo da je ovaj predlog zakona i dalje amorfan, neprimenjiv i da ga treba još popravljati amandmanima.
Podneo sam amandman, u ime SRS-a, da se naslov iznad člana 9. briše, jer naslov u principu u zakonu ništa i ne predstavlja, a da se u članu 9. reč "funkcioner" zamenjuje rečima "javni funkcioner"; posle stava 1. da se doda novi stav 2, koji glasi: "Za obavljanje dužnosti iz stava 1. ovog člana javni funkcioner nema pravo na platu, naknadu, nagradu ili primanje poklona, osim prava na naknadu putnih troškova i drugih troškova boravka van mesta gde obavlja javnu funkciju".
Ukoliko se ovaj amandman usvoji, izbeći ćete ono što je prethodna DOS-ovska vlast imala, da se javni funkcioneri javljaju u više upravnih odbora na mestima predsednika ili članova upravnih odbora, jer sigurno se neće grabiti ukoliko se to ne plaća. Mi smo imali situaciju da nam predsednik Upravnog odbora Telekoma prima četiri poslaničke plate, u Telekomu na mestu predsednika Upravnog odbora. Ovoga puta, ukoliko se ovaj amandman usvoji ta opasnost nestaje, briše se.
Dalje, da st. 2. i 3. postanu novi st. 3. i 4, a posle novog stava 4. da se doda stav 5. koji glasi: "Ako je javi funkcioner izabran, imenovan ili postavljen da obavlja još jednu javnu funkciju, dužan je da u roku od pet dana o tome obavesti odbor". Normalno je da odbor bude informisan ukoliko neko od javnih funkcionera bude izabran na još neku funkciju.
Smatram da ovaj amandman treba usvojiti, jer će se izbistriti situacija u potpunosti, tako da nećemo imati pritiske na upravne odbore, na članove upravnih odbora, jer onda nema nadoknade koja ih u stvari i vuče. Na mesta u upravnim odborima će doći ljudi koji će stvarno raditi posao, a već primaju platu na mestu javnog funkcionera.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama srpskim radikalima čini zadovoljstvo da juče i danas na galeriji vidimo studente Pravnog fakulteta kako prate jučerašnje i današnje zasedanje. Upravo studentima i jeste mesto na galeriji i želim da ih pozdravim u ime Srpske radikalne stranke, jer do sada su njihova mesta zauzimali razni otpori, razne nevladine, uglavnom antisrpske organizacije ili NGO (En dži o), kako ste im vi tepali u prethodnom mandatu.
To je izgleda jedino zadovoljstvo koje mi poslanici Srpske radikalne stranke i građani Srbije danas imamo. Što se tiče ekspozea mandatara, sigurno nije i ne može izazvati zadovoljstvo, ni nas srpskih radikala, a ni građana Srbije.
Mada se o ekspozeu mandatara može dugo i mnogo govoriti, zbog toga što pripadam poslaničkoj grupi, najjačoj poslaničkoj grupi u ovoj skupštini, vreme je ograničeno, a samo za diskusiju o ovom ekspozeu javilo se više poslanika iz moje poslaničke grupe nego što tri četvrtine poslaničkih grupa ima ukupno poslanika, moraću da skratim. Nadam se da će posle mene svi koji se budu javljali reći i ono što nisam uspeo da kažem.
Nekoliko razloga zbog kojih ne treba prihvatiti ekspoze mandatara. Prvi je da mandatar ponovo podvlači čudnu, a da ne kažem neku malo težu kvalifikaciju, ideju regionalizacije kroz tzv. kantonizaciju Kosova i Metohije; time Srbe koji neće ući u kantone zatvara bukvalno u geta i prepušta na milost i nemilost šiptarskim teroristima, a da tamo u šiptarskom okruženju oni ostvaruju svoju kulturnu, personalnu itd. autonomiju.
Neću govoriti o onim selima koja će ostati izvan tih srpskih enklava po ovome što nam mandatar juče reče. Neću govoriti o imanjima ni na Kosovu, ni na Metohiji, a verovatno svi poslanici znaju da je Metohija reč izvedena iz reči metoh, što znači manastirsko imanje, manastirina, manastirska imovina. Pitam samo mandatara, koje će manastire, koje će crkve, koje će delove srpske kulturne baštine ostaviti izvan tih srpskih enklava, inače kantona, kako ih on zove.
Da li mislite da ostavite Zočište, da li mislite da ostavite Dečane, da li mislite da ostavige Bogorodicu Ljevišku, ko vas je ovlastio da ostavljate da tri monaha tamo u Bogorodici Ljeviškoj ostvaruju personalnu i kulturnu autonomiju.
Da li mislite da će nam Šiptari čuvati tu našu viševekovnu tekovinu? Vi ne govorite o obavezama drugih koje proističu iz Rezolucije 1244, ne govorite o obavezama međunarodne zajednice, po kojoj bi se pre svega vratila vojska i policija u ograničenom broju i čuvala Srbe koji se tamo nalaze.
Drugo, to što mandatar, i to deklarativno, govori o odnosima unutar državne zajednice, a gotovo nikako i nimalo o aktivnostima buduće vlade na jačanju jedinstva u njoj. Uostalom, kako će kada se polovina stranaka iz njegove koalicije zalaže za razbijanje upravo te zajednice.
Treće, kako misli mandatar da vodi borbu protiv organizovanog kriminala, protiv zloupotrebe u privatizaciji i protiv svega onog negativnog što se danas i do danas u Srbiji provlačilo, kada mu finansijsku politiku ili, što bi narod rekao, i kesu i kasu, drže ljudi, a pre svega mislim na Dinkića, ljudi za koje se već zna da su u aferi oko Nacionalne štedionice, do guše.
Mislim na kapital prilikom formiranja Nacionalne štedionice, a svi smo mi mislili da je Nacionalna štedionica državna banka, dok nam na kraju nisu objasnili da je to akcionarsko društvo, sa vrlo sumnjivim kapitalom. Pri tom mislim na kapital Hamovića, a već je otkrivena afera da su Hamović i Lazarević samo u ovoj godini za oko 150 miliona dolara, odnosno evra opljačkali EPS, odnosno državu Srbiju preko svoje firme EFT. To će skupštinski anketni odbor vrlo brzo utvrditi i nadam da će sudski i ostali organi imati šta da rade.
Da li je to onaj isti Hamović koji je svojevremeno, dajući preko svoje čuvene Tras banke kredit Brodogradilištu u vrednosti od 2,4% kapitala Brodogradilišta Beograd, a raznim matematičkim gimnastikama je došao do 92% Brodogradilišta. Gle čuda, procenu kapitala Brodogradilišta radi firma koja se zove "Diloj i tuš" i nosilac projekta dosadašnji ministar Vlahović. Prema tome, imaće štošta sudski i ostali nadležni organi da raspravljaju.
Još jedna stvar koja nikako ne može da se protumači pametno, a to je pitanje Haga. Umesto da otvorite sve državne arhive, umesto da država pomogne haškim optuženicima, umesto da svu relevantnu dokumetnaciju pripremite i date haškim optuženicima da se odbrane - jer ne zaboravite, gospodo, tamo se ne sudi ni Slobodanu Miloševiću, ni Milanu Milutinoviću, ni Vojislavu Šešelju, sudi se Srbiji i presude njihove će biti osnov za naplatu ratne štete, a koju su već ispostavile Hrvatska i BiH - umesto podrške haškim optuženicima, mandatar kaže da će sklopiti dogovor sa sudom u Hagu da oni služe svoje kazne ovde.
Znači li to da ćete nam sutra dovesti te optuženike da služe u Požarevcu, u Zabeli, da služe u Mitrovici one kazne koje su im drugi odrezali. Pri tom činite jednu veliku grešku, jer ako, ne daj bože, Slobodana Miloševića osudi Haški tribunal i on dođe u Požarevac, on bi vaše koalicione partnere tog trenutka razjurio.
Ni imena predložena za ministarske portfelje i fotelje ne garantuju ni stručnost, ni zainteresovanost za rešavanje problema, a još manje za poštenje i pošten odnos. Srbiju čeka još jedan izgubljen period, a nadam se nekoliko meseci, i do sledećih parlamentarnih izbora, jer duže sigurno nećete moći da izdržite.
Na kraju bih da završim sa jednom rečenicom koju ste svi vi, i vi iz DSS-a i vi iz DOS-a, koristili i koja je najprikladnija u ovom trenutku: mnogo ste isti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se prvi put javljam i prvi put izlazim za govornicu, moje ime je Momir Marković, sa poslaničke sam liste SRS. SRS je 4. februara skupštinskim službama predala Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru predsednika Srbije. Desetak dana posle toga DSS je takođe dala Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Srbije. Čule su se ovih dana reči o tome da su kompatibilni, da jedan drugog ne dopunjuju, a ja bih o tome nešto malo kasnije.

I jedan i drugi predlog nose oznaku hitno, znači, hitan postupak. Zašto hitan postupak? Sve poslaničke grupe, sve relevantne političke stranke u Srbiji su u predizbornoj kampanji govorile da će Srbija onog trenutka kad se izbori završe dobiti sve institucije, i to što hitnije. I jedan i drugi predlog predviđaju ukidanje cenzusa.

Čula su se u četvrtak i petak, a i danas, mišljenja da cenzus ne bi trebalo ukinuti i da cenzus tek omogućuje većinu i izbor predsednika Republike. Svedok sam i prvih i drugih predsedničkih izbora 1997. godine. Godine 1997. smo mi iz SRS organizovali, pošto je Srbija bila jedna izborna jedinica, čuvare biračkih kutija, odnosno članove biračkih odbora iz Srbije i doveli ih na Kosovo. Tada je predsednik SRS prof. Vojislav Šešelj do nogu potukao Lilića, ali nije bilo izlaznosti od preko 50%. Dakle, cenzus je sprečio da Srbija još tada dobije predsednika.

Ne bih mnogo o drugom izbornom ciklusu, u kome je prof. dr Vojislavu Šešelju protivkandidat bio Milan Milutinović, samo nekoliko reči. Gospodin Aleksandar Vučić je pomenuo selo Prekaze, gde su svi glasali za Milana Milutinovića, a da tamo srpska noga od rata 1941. naovamo nije kročila. Obzirom da sam bio u izbornom štabu u Prizrenu iz sela Žur je stiglo 6.500 glasova za Milana Milutinovića. Naravno, u popodnevnim časovima je policija pohapsila sve članove biračkog odbora ispred SRS i dovela ih u Prizren. Mogu da vam kažem da je samo za Prizren i sela koja njemu gravitiraju 17 članova biračkih odbora tog dana bilo pohapšeno i dovedeno dole, sklonjeno sa biračkih mesta. Ni tada sigurno nije bilo cenzusa, ukoliko se ne računaju ovi glasovi koje su socijalisti zdušno gurali u biračke kutije. Vi znate da nam je i tada 12 poslanika pohapšeno u Peći, ali o tom potom. Zbog toga treba ukinuti cenzus.

Što se tiče kompatibilnosti ova dva predloga, smatram da je bilo normalno, da je bilo parlamentarno, s obzirom da je prvi u skupštinsku proceduru stigao predlog SRS, da DSS pokuša amandmanima da izmeni i dopuni ovaj predlog i onda bi se ova dilema između dva predloga, koja su maltene identična, a nisu identična, prevazišla.

Predlog SRS kaže da se odmah pošto se zakon usvoji otvara mogućnost da se izbori raspišu i da se predsednik u vrlo kratkom roku izabere. Predlog DSS-a podrazumeva mogućnost da onaj ko treba izbore da raspiše, dakle predsednik Narode skupštine, razmišlja 60 dana.

Čula se u petak konstatacija da izbori po našem predlogu ne bi uspeli. Ako mi danas usvojimo zakon i skinemo cenzus, i ako se sutra izbori raspišu, i ako je rok od 30 do 45 dana od dana raspisivanja do dana održavanja, mi bismo već za 45 dana imali izabranog predsednika i dok bi teklo ovih 60 dana, koliko je ostavljeno predsedniku da razmišlja, predsednik bi već mogao sve ingerencije i prerogative vlasti koja mu po Ustavu pripada da preuzme.

Jedno pitanje koje je ovde provejavalo je pitanje omogućavanja glasanja dijaspori. SRS je naravno za to da se svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa omogući da glasaju. Dijaspora je 28. decembra dobrim delom glasala, zahvaljujući baš tome što je 28. decembar i što je dolazila Nova godina i što su, pogotovu iz ovog evropskog dela, mogli da dođu na praznike; SRS je zahvaljujući upravo tome dobila ogroman broj glasova i mislim da nas, pored ostalog, zato i ima ovoliko u parlamentu.

SRS je za to da se svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa omogući glasanje. Ostaju problematične dve stvari. Prvo, prethodna vlast nije, a s obzirom na šarenilo ove vlasti ne vidim da će biti dobre volje da i ova vlast uradi jednu elementarnu stvar, da se obezbedi jedinstveni birački spisak za građane u Srbiji i da se obezbede čisti, jasni i tačni spiskovi za građane u dijaspori, za sve naše građane koji se nalaze na privremenom radu u Evropi, ali isto tako i u Americi i u Australiji. Dok to ne obezbedimo ne možemo deliti dijasporu na – dijaspora manje i dijaspora više. Svi su oni naši građani i svima morate obezbediti mogućnost da izađu i da glasaju.

Pitanje koje je takođe bitno, vezano za glasanje u dijaspori, jeste ko će čuvati biračka mesta, ko će kontrolisati izbore, ko će brojati glasove. Nećemo valjda dozvoliti da nam Goran Svilanović i njegovi, koji se nalaze u konzulatima, predstavništvima, ambasadama, prebrojavaju glasove.

Takođe morate da razmišljate i o tome da sve relevantne stranke koje imaju kandidate, i čiji su kandidati na listama, moraju da imaju predstavnike biračkih odbora koji se nalaze na mestima određenim za glasanje, da li je to konzulat, ambasada, predstavništvo itd. Bez toga nema sigurnosti da su ti glasovi koji su dati, ja se nadam, srpskim radikalima, ali biće neki i za DSS, verovatno će biti po neki glas i za druge, da su ti građani upravo tako glasali i da su ti glasovi stigli ovde.

Uostalom, imate slučaj da se u Republici Srpskoj glasa u inostranstvu, pa puni džakovi glasova dođu ne za one kandidate za koje su verovatno tamo dali i pitanje je koliko se ... dabome.

E, sad dolazimo na pitanje zašto 60 dana. Bez namere da se ubeđujemo otvara se pitanje da li je onda to mesto predsednika Srbije ostalo kao moneta za vaše interkoaliciono potkusurivanje, razračunavanje, pa – ja ću dati predsednika Skupštine, a ovaj će dati ovo, a vi ćete dati predsednika Srbije.

Mi nemamo ništa protiv da se vi dogovarate i da izbacite jednog kandidata na listu, ali ga onda spremite odmah i odmah izađite sa njim. Da možda ne pripremate neke zakone koji moraju da prođu proceduru, pre nego što se izabere predsednik, jer se bojite da će neko sutra, ko bude predsednik Srbije, a ne bude iz vaših redova, onda vratiti taj zakon, pozvati pred TV kamere podnosioce zakona, ministre da građanima Srbije pred TV kamerama objasne zašto su upravo takvi zakoni doneti.

Vi znate da ukoliko bi naš kandidat pobedio na predsedničkim izborima, a mi se nadamo da hoće, on bi pozvao sve ministre i celu vladu upravo pred kamere pa da građani Srbije znaju zašto se određen zakon vraća u ponovnu proceduru i zašto će se glasati ponovo u Skupštini za takav zakon.

Da nije možda u pitanju razmišljanje o nekom novom vanrednom stanju, čega Srbija stvarno treba da se boji, pa vam treba tih 60 dana da razmislite šta da uradite? Da je Srbija imala predsednika i da je predsednik bio iz SRS sigurno vam ne bi prošao, govorim o prethodnoj vladi i prethodnoj, bivšoj vlasti, Zakon o radu, gde je nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo na ulici. Ne bi prošao onakav zakon o burazerskoj privatizaciji, gde su iz podzemlja, iz kriminalnog miljea ljudi pokupovali najjače i najisplativije resurse po Srbiji, za dva-tri evra šećeranu, za pet evra klanicu, poput "Karneksa" itd. Sigurno bi se taj zakon našao upravo pred građanima Srbije.

Ne bi prošao ni zakon o lustraciji, koji vam je poslužio i verovatno će i dalje služiti, ukoliko ne usvojite predlog SRS da se taj zakon ukine, za progon političkih neistomišljenika; jer, svi koji su sadašnji već sutra mogu da budu bivši, kao što je vlast do 2000. godine za DOS-ovsku vlast bivala bivša sada je DOS-ovska vlast za ovu novu vlast koja se formira bivša, i svima se onda otvara mogućnost da čim ih skinete sa vlasti onda počne politički progon.

Udružite se svi i kandidujte jednog, ali hajde da usvojimo zakon, da otvorimo mogućnost izbora predsednika Republike, kandidujte svog čoveka. Mi SRS se nadamo, čak smo ubeđeni da će naš kandidat ubedljivo pobediti, bilo koga da kandidujete. Nemojte da dozvolite sebi da sada zaustavljate volju građana, a volja građana je i na izborima 28. jasno definisana.

Ima čudnih podudarnosti kroz istoriju, dame i gospodo narodni poslanici. Lenjin, nemački špijun, u nemačkom vozu dođe u Rusiju, popališe, popljačkaše, pobiše i onda na Prvom kongresu KP bošljevika legalizovaše sve ono što su uradili i što će uraditi u narednom periodu. I tako Rusija 70 godina stenje pod tom revolucionarnom vlašću. Tito, nemački špijun, ruski šijun, na ruskim tenkovima dojaha u Beograd, a prethodno u Bihaću i Jajcu legalizova sve ono što su uradili dotle i sve ono što će uraditi narednih 50 godina Srbiji i srpskom narodu. DOS, odnosno siva eminencija DOS-a, nemački špijun na američkom buldožeru dođe 5. oktobra popodne, pošto su priznati rezultati izbora i pošto je gospodin Koštunica dobio zadovoljenje, priznato mu je da je izabran za predsednika Jugoslavije, siva eminencija DOS-a na buldožeru popali i poništi pola Beograda, izgore stara RTS, Skupština koju nije palio ni Hitler kada je odlazio, nego je ostavio zdravu i čitavu.

Ovo je uvod, gospodine predsedniče, svima ste dozvolili uvod, dozvolite i meni. Posle ovoga dolazim na zakon. Upravo sve ovo govorim zbog tog zakona. Ministri SRS podneli su ostavku dan pre nego što će predsednik Vlade podneti ostavku i danas smo jedino mi rekli da su te ostavke podneli. Vi gospodo niste našli za shodno da kažete....
Šta se desilo od 5. oktobra do sada? Struje nema....

Upravo o tome pričam. Gospodine predsedniče, ovaj zakon je legalizacija ove boljševičke revolucije, koju je DOS sproveo i isplanirao sa svim njegovim pajtašima i prijateljima. Dok su bombe padale na Beograd, on je išao i planirao ovo.  Struje nema, isključuju se po dve grupe, ne verujem ni sada da pola Srbije ima struje, a i kad je bude, i ono što ima, biće 10 puta skuplje. Labus, koga planirate za potpredsednika Savezne vlade, koga gospoda iz DOS-a, vaši partneri planiraju, za potpredsednika....

Gospodine predsedniče, sve vreme je zakon, šta će taj zakon legalizovati, šta će proizvesti i šta će proizaći iz tog zakona? Drugi put izlazim za ovu govornicu i ako su vam naredili ovi vaši koalicioni partneri da mi oduzmete reč, onda mi je oduzmite, ali ja hoću ne vama, nego narodu Srbije, ukoliko se još uvek prenosi, ukoliko onaj u kabini nije već počeo da prepričava, da me pokrije... struje nema, šećer je do sada bio 9,00 dinara, a sada je 45,00 dinara. Narod nema para da kupi.

Narod ne interesuje podatak, na primer, da je Marijan Rističević sa četiri meseca prohodao, jer niko nije hteo da ga uzme u ruke onakvog kakav je, ali narod vrlo interesuje šta će Marijan Rističević i njegovi kompanjoni uraditi sa Srbijom i Vojvodinom ....

Upravo ovim zakonom, koji hoćete da usvojimo, legalizujete sve ovo i omogućavate da sve ovo dobije legalitet i legalimitet.

Što se tiče zakona, moraćete vi, koji ostajete u prelaznoj vladi, koju ovim zakonom treba da regulišemo, da objasnite narodu zašto je sve ovo višestruko poskupelo. Moraćete da objasnite da građanima Srbije dolazi najhladnija i najgladnija zima od rata na ovamo . Verovatno će SPS morati narodu da objašnjava, jer će njihov nalogodavac, DOS preneti taj vruć krompir njima u ruke. Dolaze nestašice, astronomske cene, koje ćete ovim zakonom legalizovati, dolazi mrak i bezakonje, dolazi nam situacija koja je sada u Republici Srpskoj. Građane Srbije ne treba da iznenadi da počnu da nam špartaju američki tenkovi preko Pavlovićeve ćuprije iz Republike Srpske po Srbiji i ovde Beogradom.
Ovo revolucionarno stanje pokušavate ovim zakonom da legalizujete i mislite, poštovana gospodo socijalisti, da ćete na sledećim izborima nešto uraditi. Pa, Đinđić je maher za sprovođenje izbora. Mićunović i Đinđić, Đinđićevi ljudi su brojali glasove, mislim da se zvao Vesić i Mićunović ode u istoriju, bar što se tiče Demokratske stranke. Paroški i Đinđić, Đinđićev Vesić brojao glasove, Paroški ode u istoriju. Vukasanović i Đinđić ...