Narodna poslovica kaže "Kuća gori a baba se češlja". Hiljade radnika svakodnevno ostaje bez posla, desetine preduzeća se svakodnevno zatvaraju. Ono što je privatizovano, privatizovano je tako da bar dve trećine onih koji su do tada radili i primali platu ostaju bez hleba, a mi donosimo zakon po kome, doduše, zaposliće se možda nekoliko stotina vaših prijatelja, prijatelja vaših prijatelja, ili bližih rođaka, ali će privreda i dalje da propada, i ovakvi zakoni će i dalje biti neprimenjivi.
Izgleda da ovu vladu to i ne interesuje. Shvatila je da joj se rok približava i gleda da što više svojih udomi, ne bi li sutra bar oni bili u situaciji da imaju hleba.
Samo do člana 29. u obrazloženju Vlade, na 21 mestu ste pomenuli razloge za neprihvatanje ovih amandmana, a i razloge za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić na član 1. Predloga zakona. Pa, da pokušamo da pročitamo to vaše obrazloženje na član 1. Ovde se kaže – "Amandman se ne prihvata iz razloga što se navedenim amandmanom predlaže da postupak mirnog rešavanja radnih sporova obavljaju službe pravne pomoći pri skupštinama opština".
Pa, u tome i jeste suština. To i jeste koncepcija SRS. To i jeste način da se na lokalnom nivou lokalni sporovi rešavaju i to jeste način da se postojećom administracijom, postojećom birokratijom s jedne strane zaposlite birokratiju, a s druge strane da ove moguće sporove rešavate.
Prema zakonodavstvu u praksi zemalja Evropske unije (Velika Britanija, Belgija, Mađarska itd. kao i SAD), za obavljanje stručnih poslova u postupku mirnog rešavanja radnih sporova obrazuju se posebne centralne službe na nivou države pri ministarstvima a ne na lokalnom nivou. A, kakve mi veze imamo sa SAD-om i s tim na koji je način rešeno pitanje mirnog rešavanja radnih sporova u SAD-u, na Novom Zelandu ili Grenlandu.
Pokušajmo da na najbezbolniji i najlakši način rešimo ove sporove kod nas.
Dalje (u obrazloženju) se kaže – "U ovim zemljama, posredovanjem i mirenjem bave se nezavisni stručnjaci u oblasti rada koji uživaju veliki ugled i poverenje strana u sporu i koji moraju da ispunjavaju posebne (moralne i stručne) uslove da bi obavljali funkciju".
Ovim ste, dame i gospodo iz Vlade, uvredili sve one pravnike koji rade u službama pravne pomoći u opštinama. Odakle vam pravo da smatrate da oni nisu dovoljno stručni, ako su diplomirani pravnici, i da nisu dovoljno moralni, osim ako nisu vaši, pa da onda uvodite neke druge, koji će biti moralniji i stručniji od njih.
Organizovanje mirnog rešavanja radnih sporova uređeno je Predlogom zakona u skladu sa navedenim uporednim zakonodavstvom, kao i preporukom Međunarodne organizacije rada o dobrovoljnom mirenju i arbitraži, Evropskom socijalnom poveljom itd. Prema navedenim međunarodnim aktima države članice se obavezuju da promovišu...- nebitno je, jer ništa ne znači. Znači samo 10 rečenica napisanih u ovom obrazloženju.
Poslove mirnog rešavanja radnih sporova ne bi mogle obavljati službe pravne pomoći pri SO, a ovo iz razloga što je Zakonom o lokalnoj samoupravi propisano da se službe pravne pomoći mogu organizovati pri SO, po potrebi i radi pružanja pravne pomoći građanima.
Da li nije mirno rešavanje, odnosno rešavanje svih sporova, upravo pravna pomoć koju pravne službe i inače pružaju SO, odnosno građanima u SO. Naime, kaže – "ove službe mogu pružati pravnu pomoć koja se sastoji u sastavljanju pismena, pružanju pravnih saveta iz delokruga opštine i drugo".
A, zašto ne bi mogli i ovo da rade?
"Poslove stručne pomoći pri opštinama obavljaju zaposleni u opštinama, a poslovi mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne", slušajte ironije – "nezavisne, nepristrasne stručnjake koji su osposobljeni da obavljaju poslove mirnog rešavanja radnih sporova". Ajde, molim, vas recite, ne morate meni, ali recite srpskoj javnosti gde se završavaju te škole i fakulteti za mirno rešavanje radnih sporova.
Ne znam da je neko dobio diplomu za ...

Znate, malo je duže a moram da citiram, pa mi i to odnosi vreme.

Poslovi mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne itd. "Pored toga, stručne službe skupština opština obrazuju se fakultativno i ne ispunjavaju međunarodne standarde". A, što ne nabrojaste koji su to međunarodni standardi koje mi moramo da ispunimo...

Gospodo, krajnje je vreme da vas još jednom pozovem, gospodo iz Vlade, da pripremite, ako ste sposobni, neki bolji predlog.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo sledi tok svih amandmana koje su podneli poslanici SRS  i do 6. i dalje do poslednjeg člana u pokušaju da ovaj zakon upodobimo i da ga napravimo da bude prihvatljiv i primenjiv. Inače i ovaj zakon će ostati samo kao ikebana, neprimenjiv u praksi još do kraja vašeg mandata, a nadam se da nećemo dugo čekati.
Da su u zemljama gde su sindikati razvijeni, u zemljama gde sindikati stvarno brane prava zaposlenih, u Nemačkoj, Francuskoj, gde se noge tresu poslodavcima kada sindikati zakažu razgovore ili štrajkove, možda bi ovakav zakon mogao da se primenjuje.
U našoj zemlji, gde sindikati ne postoje, postoje samo na papiru, gde predsednik jednog sindikata ništa drugo nije napravio, osim što je napravio u Zemunu kuću od 700 kvadrata i podno grejanje po dvorištu, gde drugi predsednik sindikata ništa nije napravio, a on je bio i ministar ovog ministarstva koliko se ja sećam, osim što je napravio sebi radno mesto predsednika Upravnog odbora u zavodu za zapošljavanje, u fondu za zapošljavanje, zaposleni ne mogu očekivati nikakvu zaštitu.
Dakle, u pokušaju da ovaj zakon upodobimo, uvodimo još jednu kategoriju na koju ste vi zaboravili, a koja je vašom krivicom "najbrojnija", jer nekoliko stotina hiljada radnika je od DOS-manlijske revolucije, buldožerske, do sada ostalo bez posla, nekoliko stotina hiljada ljudi ste vi ovim zakonom i svim prethodnim zakonima isključili iz odlučivanja.
Član 6. na koji sam podneo amandman glasi: "Vlada imenuje i razrešava svoje predstavnike u Socijalno-ekonomskom savetu na predlog ministra nadležnog za poslove rada (u daljem tekstu: ministar), a predstavnike sindikata i poslodavaca imenuju i razrešavaju sindikati i nezaposleni."
Predlažem da član 6. glasi ovako: "Vlada imenuje i razrešava svoje predstavnike u socijalno-ekonomskom savetu na predlog ministra nadležnog za poslove rada (u daljem tekstu: ministar), a predstavnike sindikata, poslodavca i nezaposlenih imenuju i razrešavaju sindikati, poslodavci i nezaposleni."
Predlažem da sve prethodne amandmane usvojite, pa i ovaj, ne bi li ovaj zakon mogao da profunkcioniše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da ovaj amandman treba usvojiti. Međutim, nisam izašao zbog toga, nego sam izašao da vam kažem, da kažem građanima Srbije da srpski radikali iz Zemuna i Surčina ove dve pobede koje smo juče i danas ostvarili poklanjaju predsedniku SRS, prof. dr Vojislavu Šešelju.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo u poslednjih par meseci da se i pred onim što vi zovete - međunarodnim sudom, a mi zovemo - političkim sudom, pred tim međunarodnim tribunalom u Hagu, vodila i završila žestoka borba vezana za pitanje advokata, za pitanje zastupnika.
Naime, Slobodan Milošević je dobio pravo da se sam brani, s obzirom da je i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj insistirao na tom pravu, koje se pored ostalog nalazi u Povelji Ujedinjenih nacija, da se sam brani i da se odbrani, mislim da je nelogično da stav 2. u ovom članu ostane.
Narodni poslanik, gospodin Sreto Perić je podneo amandman da bi pomogao i ministarstvu, a i sudijama sutra, kada ovaj zakon budemo usvojili, da lakše i jednostavnije obavljaju svoj posao. Ministarstvo treba da donese kvalitetan zakon, a sudije treba po tom zakonu da postupaju.
Stav 1. u članu 84. kaže "stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika", a stav 2. "stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti". Zašto dozvoljavamo uopšte mogućnost u ovom zakonu da nekome bude uskraćeno pravo i da mu bude nametnut advokat?
Šta će biti ako komšija tuži advokata? Hoće li taj advokat, poštujući stav 2. ovog člana morati da uzme advokata, i da mu plati. Zašto favorizujemo tu advokatsku profesiju? Nemam ništa protiv advokata, naprotiv, mnogo advokata su mi lični i kućni prijatelji, ali mislim da u zakonu ne sme da stoji mogućnost da neko bude primoran da uradi nešto što mu možda i za odbranu i za konačan ishod predmeta koji se vodi pred sudom ne treba.
Prema tome, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj amandman i stav 2. iz ovog člana zakona izbrisati.

Dame i gospodo narodni poslanici, dođosmo u situaciju da građanima Srbije konačno obelodanimo ono na šta SRS ukazuje u poslednje četiri godine, da ukažemo na opasnost koja nas direktno vodi u totalno zaduživanje, u dužničko ropstvo. Činjenica je da su ovi zakoni o kontragaranciji verifikovani na nivou državne zajednice, odnosno Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora i činjenica je da će, bez obzira na protivljenje poslanika SRS, nadam se još nekog od poslanika iz ove skupštine, ovi zakoni u danu za glasanje biti usvojeni.
Ministar reče da nam je dug bio 14,2 milijarde dolara, da je sada 9,2 milijarde. Ne reče, doduše, ali to reče gospodin Krasić, da je taj dug od 1990. godine. Dakle, u ovih deset godina koje stalno nabijate, pored ostalog i SRS, znate da je SRS u tih deset godina samo dve godine učestvovala u vlasti...
Ne reče ministar da su ovo od 14 do 9 milijardi kamate na sredstva koje su uredno zaračunavane svih ovih deset godina i da su ogromna naša sredstva u inostranim bankama bila zamrznuta i da se na njih nije obračunavala kamata. Deset godina je zemlja bila pod sankcijama, deset godina su naša sredstva u inostranstvu korišćena, a mi od toga koristi nismo imali.
Ne reče nam ministar, kad već pominje taj dug od 14,2 milijarde dolara, koliki je dug bio 1990. godine bez ovih kamata koje su obračunavane ovih deset godina. Ne reče nam da je ono što je otpisao Pariski klub i što će otpisati Londonski klub, ako već nije otpisano, samo deo kamata koje su nam zaračunali i koje nismo mogli da otplaćujemo, jer smo bili pod sankcijama. Sećaju se poslanici koji duže prate političku scenu u Srbiji da su tranše kredita išle u Međunarodnu banku i vraćane nazad, jer nije moglo da se uplati.
Reče ministar – regulisali smo odnose sa Rusijom. Doduše, ne reče nam kako su regulisani odnosi. Vrlo dobro se sećamo da je Rusija bila dužna srpskoj privredi, odnosno privredi Jugoslavije 2,8 milijardi, u ono vreme klirinških dolara i da su ti klirinški dolari, kao dug Rusije, sve vreme stajali i Rusija ih je priznavala. Pre nekog vremena, kada su ministar i njegov šef otišli u Rusiju i prebili – mi vama dugujemo za gas, a vi nama dugujete za proizvode "Lole" iz Železnika, "Zastave" iz Kragujevca, MIN-a iz Niša i hajde to da prebijemo. Tako se dugovi regulišu, tako i dete iz prvog razreda osnovne škole može da reguliše dug – ja tebi dugujem ovo, ti meni duguješ ovo i da niko nikom ništa ne duguje.
Pitam se zašto ministar i njegov šef nisu pre to uradili, nego su čekali da završe to pre dva-tri meseca. Zna ministar da spoljni dug i kontragarancije na spoljni dug donose proviziju onima koji regulišu posao. Doduše, to neće pisati u ovome, ali dobro znamo. Što kaže pokojni Branko Ćopić – znamo mi njih.
Ne reče da se spoljni dug jedino može kontragarancijom regulisati, iz prostog razloga što javnim preduzećima koja će se zadužiti po ovom osnovu oni koji treba da daju kredit ne veruju, upravo zbog onog dela citata Brankove izjave. Zna ministar da se unutrašnji dug lako reši, čarapa na glavu, puška u šake, u Narodnu banku, tu su pare i unutrašnji dug je regulisao.
Zašto su preduzeća koja treba da koriste ove kredite dovedena u ovakvu situaciju? Dovedena su unazad četiri godine, od 6. oktobra 2000. godine naovamo. Reče ministar – nismo imali struje. U doba najvećeg bombardovanja po dva sata nije bilo struje; zahvaljujući monterima i radnicima, požrtvovanosti radnika u EPS-u, za dva sata posle bombardovanja grafitnim bombama struja je dolazila u naselja.
Ne veruju vam i traže kontragarancije države zbog toga što u foteljama tih javnih preduzeća sede vaši ljudi, a znajući vas znaju i njih, znajući koliko ste vi alavi na proviziju znaju da su oni još alaviji, jer njima mnogo više treba. Vi ste bili u situaciji da ste mogli malo da se potkožite do sada.
Kako to da ranije javna preduzeća nisu morala da traže kontragaranciju države, nego su samo dobijala garanciju banaka za ogromne razvojne projekte? Sećam se izgradnje gasovoda od Batajnice do Paraćina, projekta koji je koštao enormno mnogo, bio sam u preduzeću, gradio se taj gasovod i znam da su samo "Jugobanka" i Narodna banka dale garancije i mi smo komotno povlačili sve tranše kredita kako je stizalo. Zašto to danas ne može ni za najobičnije parče vodovoda, o tome bi trebalo poslanici, pre svega opozicije, ali i vladajuće većine, da razmisle pre nego što dignu ruku za ove projekte.
Čuli smo od uvaženog narodnog poslanika gospodina Paje Momčilova ko je taj Karl Bro. Dakle, čovek koji će da uzme proviziju za zdravstvo. Ko je Karl Bro za vodovod? Ko vam je Karl Bro za obnovu Beograda, za obnovu i razvoj EPS-a, i za obnovu i upravljanje elektroenergetskim sistemom? Znamo ko je Karl Bro. To su Hamović i Lazarević. Vi više ne možete nijedno parče uglja da ubacite u obrenovačku termoelektranu dok Hamović i Lazarević to ne odobre.
Koliko od toga će Karl Bro i ovi drugi "karlbroovi" koji će se pojaviti u ovome dobijati? Koliko od toga dobija direktno ministar Dinkić, ili ako nije on, neka kaže ko je taj koji će od provizije dobiti kontraproviziju, s obzirom da na garanciju traže kontragarancije.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da poslanici SRS-a sigurno neće glasati za ovo zaduženje, jer nećemo da vidimo Srbiju, ukoliko od naših glasova zavisi, u situaciji u kojoj su bile nedavno Argentina i ostale latinoameričke zemlje.
Gospodo narodni poslanici iz vlasti, stavite prst na čelo, pa ako imate malo savesti, glasajte za ove zakone i dovedite Srbiju u položaj da ćemo morati teritorijama da plaćamo ove kredite.

Stvarno je nemoguće u ova tri minuta reći sve što treba da se kaže i gospodinu Dinkiću, i vezano za budžet.
A da ste prihvatili predlog da se vreme produži za duplo, onda bi se moglo puno štošta reći. Zato ću morati drastično da skratim sve ovo o čemu treba da pričam.
Završetak izlaganja ministra finansija, gospodina Dinkića, otprilike je izgledao ovako: ko ne glasa za ovaj budžet on je protiv EU, protiv evropskih integracija, protiv ulaska u Evropu, ko ne glasa za ovaj budžet dabogda izgubio poslaničku karticu, pa ne mogao da glasa itd. Gospodine Dinkiću, šta traže kod vas agenti FBI, piše štampa. Nego, da se vratimo mi na ovu temu.
Bukvalno ste sa ovim kresanjem budžeta uništili vojsku. Sve vojske se okolo naoružavaju i pripremaju, i priprema se OVK, odnosno Kosovski zaštitni korpus, a priprema se i hrvatska vojska, modernizuje se, a vi dovodite u situaciju našu vojsku da bukvalno otpušta vojnike u petak, da bi u subotu i nedelju deca išla kući da se okupaju i da se najedu, ne bi li izdržala ona četiri dana.
Poljoprivredu ste, takođe, osakatili. Uopšte ne biste morali da radite rebalans budžeta da ste malo više računa poveli o uvozu i izvozu nafte i naftnih derivata. Država izdvaja devize za uvoz nafte, naftu uvozi lobi čiji je šef na čelu kabineta direktora NIS-a, mazut i ostali derivati se izvoze po daleko nižim cenama nego što ih plaćaju naši domaći potrošači, pa zato i nema mazuta, jedan mesec se izvozi, a drugi mesec se uvozi, opet uvoznički lobi uz debelu proviziju uvozi.
Uvozi naftu i naftne derivate, uvozi garnitura kojoj pripadaju Boško Prosimica, Zoran Nikodinović, Đorđe Ćuković, Boško Vučurović, Dimitrije Vukčević, Željko Popović, Vojin Lazarević i Vuk Hamović. Upravo je to ono gde ste mogli da nakrpite ove pare i da ne morate da radite rebalans.
Molim, na kraju, a pošto je već kraj, molim da se više sa ove govornice ne vređa ni dostojanstvo ove skupštine, a ni da se zadire u privatna prava visokih funkcionera Srbije. Naime, nekoliko puta je već odavde sa ove govornice rečeno kohabitacija. U "Vujakliji", na strani 482, prosvetino izdanje iz 1970. godine, kohabitacija znači – stanovanje zajedno, život udvoje, snošaj ili polno opštenje. To što predsednik države i predsednik Vlade rade, to je njihova privatna stvar, ali nemojte sa ove govornice to da pominjete.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo juče produžili vreme koje se dodeljuje poslanicima, odnosno poslaničkim grupama za diskusiju, obzirom da se uvek i najviše diskutanata javi iz poslaničke grupe SRS, a uvek nekako merimo vreme koje nam je ostalo otprilike kad ja treba da izađem za govornicu, i ovog puta ću pokušati da skratim što više, da bi svi poslanici SRS koji su se prijavili mogli da izađu i da kažu neku reč.
Počeću odande gde je gospođa Čomić stala. Jutros smo u svojim poslaničkim klubovima dobili poklon Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, kartu, i gospođa je samo pokazala, ali da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu se radi, moraću da pročitam i propratno pismo koje ste svi vi, dame i gospodo narodni poslanici, dobili.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve kaže:
"Poštovani narodni poslaniče, danas kada preti opasnost da deo naše otadžbine, koji nam je postojbina od iskona, bude otrgnut, osetili smo potrebu da vam poklonimo geografsku kartu - Srpska duhovna baština na Kosovu i Metohiji, na kojoj je grafički prikazano naše nasleđe, odnosno 1.181 crkva i crkvište, 113 manastira i manastirišta, 48 isposnica, 8 spomen kapela i spomen kosturnica, a što je ukupno 1.350 crkvenih zdanja.
Tu su i 534 stara srpska groblja, 96 tvrđava starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele. Ovo je tapija na zemlju koja se danas nalazi u administrativnim granicama AP Kosovo i Metohija. Ako se broj crkava i manastira podeli sa površinom Kosova i Metohije, vidi se da ne postoji ni jedna stopa a da nije osveštana. Mnoga od ovih zdanja su davno srušena, a do naših dana su pretrajali kameni tragovi i imena.
Bojimo se da ubuduće ne samo što neće ostati zdanja, nego će i imena izbrisati. Većinski narod na prostoru Kosova i Metohije do temelja razara naše nasleđe, čak i kamenje odnose, izoravaju temelje i brišu imena, da ne ostane traga ni pomena.
Na našoj karti je upisano 1.994 toponima i svi su srpski. Ovde nije naznačeno 37 novih rana, 37 srušenih crkava u martovskom pogromu, kome treba dodati još 107 crkava i manastira porušenih u periodu od 1999. do 2003. godine. Žalosna brojka porušenih svetinja je sada 144 od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju.
Znamo da vama, kao najodgovornijim narodnim predstavnicima, ove činjenice nisu nepoznate, ali naša je dužnost da vam omogućimo da ih i drugima na ovaj način predstavite."
Ovo ja u ime SRS građanima Srbije predstavljam ove činjenice.
Bez obzira na kratkoću vremena, ne mogu a da se ne osvrnem na još nešto. Danas je u diskusiji, replicirajući narodnom poslaniku SRS-a, gospodinu Arsiću, gospodin Aligrudić izrekao jednu rečenicu koja je mene ponukala da, što sam imao nameru, sada kažem. Kaže, gospodin Koštunica nije pustio nikog. Gospodin Koštunica je dao pomilovanje Fjori Brovini i Fjora Brovina je, iako osuđena pravnosnažno u našoj zemlji, posle dva-tri meseca otišla na Kosovo i Metohiju.
Neću gospodinu Koštunici da pripisujem onih 1.300 terorista koji su vojska i policija za vreme agresije pohapsili, doveli u Srbiju, u srpskim zatvorima osuđeni prvostepenom presudom, pa onda to su Batić i Mihajlović pustili, a onda sada Vrhovni sud poništava presude. Sa njima su otišli i njihovi predmeti i treba da se vrate na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu na Kosovu i Metohiji.
Nikada više niko od njih osuđen biti neće. Pitanje je koliko je njih u martovskim divljanjima palilo srpska sela, srpske svetinje i ubijalo. Pitanje koliko je njih pucalo na decu u Goraždevcu. Pitanje je koliko njih i sada drži snajper uperen u nekog Srbina na Kosovu.
Međutim, gospodinu Koštunici moram da spočitam nešto i tu nema mesta bilo kakvom prigovoru. Kao predsednik SRJ gospodin Koštunica je pomilovao jednog od osuđenih terorista. Naime, Bekim Kastrati je osuđen pravnosnažno na 15 godina zatvora i robijao je u Nišu. Odrobijao je tri godine. Posle toga, posle dolaska demokratske vlasti, gospodin Koštunica, kao predsednik SRJ, pomiluje Bekima Kastratija 10 godina.
Kada je Nataša Kandić, kao njegov advokat, odnela rešenje o pomilovanju u niški zatvor i kada su upravnik zatvora i činovništvo u zatvoru proverili, Bekimu Kastratiju je ostala još jedna godina da robija. Bekim Kastrati ogorčeno baca Nataši Kandić rešenje u lice i kaže: idi, kaži mu da piše drugo rešenje.
Posle 15 dana u niški zatvor stiže još jedno rešenje, ali ne sada poništeno ono rešenje od 10 godina pomilovanja, što bi imalo nekakvu pravnu logiku, i onda pomilovanje od 11 godina, a čime bi se zatvorio taj tesnac od godinu dana koji je falio. Gospodin Koštunica piše još jedno pomilovanje od godinu dana. U svetskom pravosuđu nije se desio presedan, osim kod nas, da isti čovek za isto delo u roku od 15 dana bude pomilovan dva puta. Toliko o tome da li je gospodin Koštunica puštao ili nije.
Danas je Skupština Srbije na svojevrsnoj vododelnici, da se izjasni protiv povlačenja tužbe ili za povlačenje tužbe. Pozivam vas, opet, da pre nego što glasate pogledate ovu kartu, koju vam je Sveti arhijerejski sinod poslao, pa onda savesno glasajte kako hoćete.
Dakle, ili ćete biti za povlačenje tužbe ili protiv povlačenja tužbe, a trećeg nema. Ne može se biti – dame i gospodo, a danas smo se naslušali, a i juče, pa mi jesmo za povlačenje tužbe – istovremeno i devica i trudnica, nije prirodno, nemoguće je.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je bilo više odgovornosti i pameti pri izboru ličnosti za nosioce najvažnijih državnih funkcija, kako u Vladi Srbije, tako i u Savetu ministara, danas ne bi bilo ni potrebe za ovom raspravom, a ni za donošenje ove rezolucije. Odgovorni ljudi bi dobijali odgovoran posao, a interes Srbije i njenih građana bi bio u potpunosti zaštićen, i nijednog trenutka ne bi bio doveden u pitanje.
Sunovrat srpske i spoljne i unutrašnje politike počeo je zapravo onog oktobra 2000. godine kada ste paljenjem i raznim kriznim štabovima zajahali Srbiju, i tu dileme nema. Nema dileme, DOS, ovaj DOS, onaj DOS, za mene ste svi isti. Deoba funkcija po principu trulih kompromisa i dogovorna ekonomija doveli su Srbiju do prosjačkog štapa.
Spoljna politika, koju su interesne grupe, pre svega predvođene Svilanovićem, kad je i oprostio odnosno povukao protivtužbu protiv Bosne i Hercegovine, i nastavljena sada sa Draškovićem, osmišljena, bukvalno je svojom snishodljivošću, servilnošću, obesmišljena i razorena.
Dovela nas je dotle da zapravo nemamo spoljnu politiku, a ni diplomatiju. Daje se sve što se od nas traži, i to bez pogovora, nudi se i ono što niko ne traži, počev od isporuka Hagu, pa evo i do zaključka sa najavom povlačenja tužbe protiv onih koji su nas bespoštedno i besomučno bombardovali 78 dana.
Ispred mene je knjiga koja se zove: "NATO zločini u Jugoslaviji", dokumenti i dokazi za samo mesec dana - od 24. marta do 24. aprila. Da ostavimo sve druge infrastrukturne objekte, izneću samo da je 324 škole, 86 domova zdravlja, bolnica, zdravstvenih centara u ovo vreme bombardovano.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka će sigurno glasati za ovu rezoluciju, a na vašu savest, na vašu svest kako ćete danas pritisnuti dugme. Hvala.

Narodni poslanik me je pogrešno protumačio, nisam govorio da gospodin Koštunica nije imao prava da da pomilovanje, ali nije imao pravo da dva puta u roku od 15 dana istog čoveka, za isto delo pomiluje. Toga nema u svetskoj pravnoj praksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre dve večeri sam gledao na BK gospodina ministra. Juče sam uz račun za struju (a pretpostavljam i svi građani Srbije ili bar Beograda) dobio ovo obaveštenje koje počinje sa "poštovani". Kad god sam od 2000. godine, od kada je DOS na vlasti, na nekom obaveštenju pročitao ono "poštovani" pipao sam se za džep gde mi je novčanik, jer sam znao da će posle toga debelo da bude ispražnjen.
U ovom obaveštenju mene kao potrošača električne energije EPS obaveštava da su nove cene kilovat sati bez poreza na promet sledeće – u zelenoj zoni 2,64 viša i 0,66 niža tarifa, u plavoj zoni 3,95 i 0,99 i u crvenoj 9,36 i 2,34. S obzirom na to da u domaćinstvu koristim prirodni gas i da mi struja služi za osvetljenje, za frižidere, za televizore, bio sam u ovoj prvoj, zelenoj zoni. U emisiji u kojoj je učestvovao gospodin ministar reče da je to povećanje minimalno. A, odlukom da se zelena zona sa 600 spusti na 300 kilovata prelazim u tu plavu zonu i izračunao sam da sam oko 1.300 dinara plaćao ranije, a da će sada to biti 1.900 dinara.
Mnogi građani Srbije i Beograda su na ovaj način tako "minimalno" 300, 400, 500 dinara dobili veće račune. Ako izračunamo da je to 500 dinara za struju, pa smo onda unazad nekoliko dana usvajali ove zakone a svaki od njih pomalo, ali sigurno, zavlači ruku u džep, građani Srbije samo od ovih zakona koje smo usvojili mogu da očekuju da će im troškovi života drastično skočiti.
Da se vratimo na zakon. Pročitao sam zakon i već u članu 2. piše: 1) proizvodnja električne energije, 2) proizvodnja derivata nafte, 3) transport prirodnog gasa, 4) proizvodnja toplotne energije, a nema onoga što je najveći energent u Srbiji, kojim Srbija raspolaže za narednih nekoliko desetina godina - uglja. Da li ste to, gospodine ministre, ovim zakonom rešili da rudnike uglja pustite niz vodu, a pogotovo rudnike sa jamskom eksploatacijom? Da li ste rešili da deo tih rudnika zatvorite ili ste rešili da to privatizujete? Voleo bih da ovaj energent uđe u zakon i da se o tome raspravlja.
U članu 3. ministar nam nabroja pojmove koji će se u ovom zakonu nalaziti, pa kaže – derivati nafte. Kada sretnete na ulici dete od pet godina pa ga pitate šta su to derivati nafte, bar će tri nabrojati. Mislim da su narodni poslanici toliko pismeni, pametni i iskustveni da su mogli ove pojmove uglavnom da znaju i pre nego što nam ih je ministar u zakonu obrazložio. Derivati nafte - tečna ili gasovita goriva dobijena preradom nafte, odnosno degazolinažom (motorni benzin itd). Gospodine ministre, degazolinaža je rafinerija za prirodni gas iz koga se izdvajaju propan i butan. Degazolinaža ne može biti u ovom delu gde su derivati nafte.
Dalje se kaže šta je direktni dalekovod. Svi smo znali šta su magistralni ili direktni dalekovodi, tako da smatram da ovaj član 3. uopšte nije bio potreban. Kvalifikovani kupac, pa šta je kupac, šta je oprema itd.
Pokušaću da skratim svoju diskusiju da bi svi poslanici SRS, s obzirom da samo mi izlazimo, imali dovoljno vremena da govore o svom delu. Ja ću govoriti samo o delu koji se odnosi na prirodni gas. Međutim, moram nekoliko reči da kažem i o članu 6. koji se odnosi na program ostvarivanja strategije.
Kada se ovaj zakon pročita, jasno se vidi da strategije nema. Planovi razvoja autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i tako dalje; kod planova razvoja u energetici država mora da bude odlučujući faktor i samo na delove koje država prenosi lokalnoj samoupravi mogu da se odnose aktivnosti lokalne samouprave.
Dolazimo do člana 17, koji je u stvari ključni. I ovaj zakon, kao i svi pre njega i svi oni koji će doći posle njega do nekih novih parlamentarnih izbora, predviđa osnivanje agencije. I opet će nam reći kako su to evropske tekovine, kako samo tako možemo da uđemo u Evropu, a vidim da iz Ministarstva u agenciju treba da se premesti deo vrlo bitnih poslova i smatram da će kontrola nad tim poslovima, izdvajanjem u agenciju, biti daleko manja. Onda je mogućnost za manipulaciju, da ne kažem za malverzaciju i kriminal, daleko veća.
U članu 25. kaže: "Obavljanje delatnosti na tržištu energije vrši se i organizuje u skladu sa ciljevima razvoja energetskih delatnosti i potrebama kupaca u Republici Srbiji za obezbeđivanjem kvalitetnog i sigurnog snabdevanja električnom energijom, uz poštovanje principa konkurentnosti i jednakog pravnog položaja..." Evo člana gde prvi put legalizujemo ono što je do sada bilo na neki način nelegalno i zbog čega je anketni odbor ove Narodne skupštine radio dva meseca i ovoliko debeo materijal postoji. Znači, uvodimo razne Hamoviće, Lazareviće, na posredan način, u zakon.
Ja ću samo... Naravno, licence, do sada je to država radila... Dolazimo do 11. poglavlja, član 115 - prirodni gas. Jedan deo radnog veka proveo sam u industriji prirodnog gasa; 1972. godine sam se zaposlio i tada se pričalo ovo što vi pominjete u članu 117 - sistem za transport prirodnog gasa čini mreža gasovoda, cevovoda, i dalje ono što je najvažnije, kaže se, i skladište prirodnog gasa. Od 1972. godine se govori o skladištu prirodnog gasa koje će se praviti u Banatskom Dvoru i evo, 2004. godina, osim ako nema nekog kamena temeljca, tamo se ništa uradilo nije.
Prema tome, država neće moći za ovih nekoliko meseci ništa da uradi po pitanju skladištenja prirodnog gasa. Skladište prirodnog gasa, za ljude koji nisu iz te oblasti, pogotovu u Banatskom Dvoru, jeste jedna iskorišćena bušotina nafte gde će viškovi gasa da se upumpavaju i onda da se ispumpavaju. O tome se priča 32 godine, koliko ja radnog staža imam.
Ono što je mnogo bitno, gospodine ministre, u članu 130 - energetski subjekat koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa dužan je da isporučuje prirodni gas svim kupcima na području na kojem obavlja tu delatnost na principima javnosti i nediskriminacije.
Upravo zbog nediskriminacije i zbog nekakvih viših interesa gasovodni sistem i taj deo "Naftagasa", odnosno NIS-a je došao u jednu vrlo nezavidnu situaciju i u onom delu koji se odnosi na Vojvodinu, mislim na "NIS gas", i u ovom delu koji se odnosi na Srbiju, a tu mislim na "NIS Energogas". 250 miliona dolara i još nekoliko kupaca je dugovalo i ono što je gospodin Dinkić sada uradio, čime se hvalite, prebio je dug koji su nama Rusi dugovali sa našim dugom za prirodni gas, po mnogo nepovoljnijim uslovima. Moram to da kažem, s obzirom da sam bio prisutan kada se razgovaralo o tom dugu. Dakle, po mnogo nepovoljnijim uslovima nego što su inače mogli da se ostvare. I još jedna stvar, Rusi su bili zainteresovani za izgradnju bar dva kraka gasovodnog sistema, mislim na magistralne gasovode kroz Srbiju, i trebalo je da taj dug u to bude potrošen.
Srbija je na mestu gde i pored naftovoda... Usput da vam kažem, jugoslovenski naftovod i magistralni gasovod Horgoš-Paraćin su izgrađeni upravo uz velika odricanja NIS-a. Nažalost, jugoslovenski naftovod danas nemamo do granice sa Hrvatskom, imamo samo deo od hrvatske granice do Rafinerije Pančevo. A 2000. godine je flota koja je zadovoljavala potrebe za sirovom naftom Rafinerije Pančevo i Rafinerije Novi Sad dekretom uništena i sklopljen je ugovor sa Hrvatskom za debelu proviziju, a mi sada transportujemo sirovu naftu od Omišlja na Krku preko naftovoda do Rafinerije Pančevo i Rafinerije Novi Sad.
Zakonska regulativa koja reguliše ovaj segment društva mora da bude stroga i rigorozna, a radi se o protivpožarnoj zaštiti, pogotovu o zaštiti gasovodnih sistema. Ljudi koji rade u "Energogasu" i u "NIS gasu" su stručni, obučeni, kvalifikovani, ali čini mi se da ih pri pisanju ovih zakona niko nije konsultovao. Mislim da ste morali i da bi ovaj zakon bio kvalitetniji u ovom delu koji se odnosi na prirodni gas i u onom delu koji se odnosi na tečni gas i ostale energente vezane za ovo.
Izvinjavam se što moram da skratim, imamo još nekoliko govornika, inače ima o ovoj temi puno da se kaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su onomad pravili Vladu, ovaj novi DOS, i kada su po vertikali podelili delatnosti i poslove i tako podelili ministarstva, moglo se očekivati da će ovakve forme kao što su agencije da se pojavljuju svuda. G17 plus je u Ministarstvu za finansije formirao agenciju, u Ministarstvu za zdravlje takođe i u tim agencijama zaposlio je svoje kadrove. Došlo je vreme da i DSS formira agencije i da zaposli svoje kadrove.

S obzirom na to da je poslanička grupa DSS najveća poslanička grupa u tom novom DOS-u, oni ne mogu sa jednom agencijom i sa ovo malo ministarstava koliko im je pripalo da podmire sve potrebe i zato komotno možemo očekivati u svakom od novih zakona, u svakom predlogu svakog ministarstva, ako ima još neko ministarstvo da su dobili, da se formiraju po dve agencije, da bi se podmirili.

Poslanička grupa SRS, odnosno narodni poslanik Zoran Krasić, podneo je amandman na član 1. gde kaže da se u članu 1. stav 2. briše, a to se upravo odnosi na ove agencije. Mišljenje Vlade je spakovano na jedva dve strane da bi nam objasnili kako ne treba prihvatiti amandman narodnog poslanika Zorana Krasića i kako treba formirati ove agencije, jer pored ovog zahteva koji se postavlja pred Demokratsku stranku, o kojem sam maločas govorio, hoće da nam obrazlože da agencija treba da postoji zbog drugih osnova.

Kaže: u pogledu predloga sadržanog u navedenom amandmanu - da se faktički ne obrazuje agencija za energetsku efikasnost, ističe se da je ova agencija bila obrazovana Uredbom o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS" broj 15/01, 16/01, 32/01, 64/01, 54/02, 91/03, 117/03, 130/03, 132/03, 23/04 itd). Sve od kada ste vi došli na vlast.

Upravo tada počinje najveće zamešateljstvo, jer, ja sam od 1972. godine u energetici i ta energetika je vrlo uspešno poslovala, u skladu sa zakonom i poštujući vrlo stroge standarde. Nisu imali agencije i agencije im nisu bile potrebne. Radnici zaposleni u NIS-u, EPS-u, u tzv. državnim preduzećima su podneli najveći teret upravo zbog tog svog posla, jer nijedan od tih radnika nije imao mogućnost i pravo da upiše akcije u svom preduzeću, jer to su državna preduzeća.

Danas ćemo ih rasformirati, formiraćemo agencije koje će do kraja da ih razbiju i danas ćemo otvoriti tržište, ne samo Hamoviću u oblasti energetike i raznim Hamovićima i kumovima, nego i u oblasti naftne privrede. Sve se više vidi da će ono nacionalno bogatstvo koje je godinama građeno i koje ima neprocenjivu vrednost biti rasparčano i podeljeno begovima koji se nalaze ili u vašim strankama ili u vašim familijarnim vezama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Srpske radikalne stranke gospođa Vjerica Radeta podnela je amandman na član 4. stav 1. tačka 10) i predložila da se ta tačka briše. Tačka 10) u članu 4. kaže - decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici. Energetska politika se sprovodi realizacijom strategije razvoja energetike Republike Srbije, programa ostvarivanja te strategije i energetskog bilansa.

Šta znači ova tačka 10)? Znači da će deo poslova, i to vrlo važnih poslova, biti prenet na lokalne samouprave, a pri tom ne mislim samo na opštine, nego i na mesne zajednice. Iz oblasti u kojoj sam radio i koju poznajem nekoliko stvari me je iniciralo da podržim ovaj amandman gospođe Vjerice Radete i da tražim da glasate za ovaj amandman u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato vam je da je Srbija 80-tih godina počela sa gasifikacijom naselja tzv. širokom potrošnjom. Sve do 2000. godine u tom segmentu su važili vrlo strogi propisi koji su obezbeđivali i državu, a i korisnike energenata, konkretno prirodnog naftnog gasa. Nije se smelo desiti da uređaj koji se zove set-G4, recimo za domaćinstva do 500 i nešto kvadrata, bude neatestiran i nije se smelo desiti da taj set ne sadrži u sebi elemente protivpožarne zaštite. To znači da kada negde u kući na nekom delu pukne instalacija automatski se zatvori pored ventila.

Godine 2000. upravo zahvaljujući lokalnoj samoupravi i dogovoru između onih koji odlučuju o lokalnoj samoupravi i onih koji ugrađuju te setove... Godine 1998. Nemačka je donela zakon kojim se zabranjuje upotreba prirodnog gasa ukoliko set sa protivpožarnim ventilom nije ugrađen. Godine 2000. određena preduzeća su na otpadima u Nemačkoj kupovala čitave šlepere upravo tih setova, donosila ovde, samo prefarbala i ugrađivala.

Godine 1999. i kod nas je donet zakon koji je trebalo to da reguliše, međutim, od 2000. godine to se ne primenjuje. Ja znam sam nekoliko preduzeća koja se bave distribucijom, odnosno ugradnjom tih setova, koja su čitave šlepere dovezla. Ne sme se dozvoliti da lokalna samouprava odlučuje o stvarima koje su od vitalnog interesa za državu. Sve ovo mora da ostane u državi, u ministarstvu.

Pitanje formiranja agencije, o kojem ćemo kasnije, takođe je način premeštanja odgovornosti na nekog nižeg i manje odgovornog. Ministarstvo, tačnije Vlada Republike Srbije na amandman gospođe Vjerice Radete kaže sledeće – amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta na član 4. Predloga zakona ne prihvata se iz razloga što se strateško planiranje vrši na nivou Republike, kao i sprovođenje te strategije, preko programa koje donosi nadležno ministarstvo, a jedinice lokalne samouprave planiraju razvoj energetskih delatnosti u svojim programima razvoja koje donose u skladu sa Ustavom, pa u okviru tih programa utvrđuju, odnosno planiraju razvoj energetike na svom području.

Dame i gospodo, planiranje potrošnje, recimo, prirodnog gasa, jeste strateško pitanje i mora se utvrđivati na nivou Republike. Ne može nijedna lokalna samouprava, nijedan veći potrošač, nijedna mesna zajednica da silom svoje programe, svoje kapacitete ugura u program distributera, odnosno transportera, odnosno javnih preduzeća koja se bave ovim poslovima. Gasovodni kapaciteti imaju određen volumen i preko toga se ne može.

Ne može se samovolja određenih lokalnih samouprava sprovoditi na teret i na štetu države i preduzeća koja se ovim poslom bave, tim pre što su preduzeća koja se ovim poslom bave nekada, 70-tih i 80-tih godina, bila poluge razvoja, lokomotive razvoja privrede Srbije, a danas su bukvalno svedena na prosjački štap. Visokokvalitetni kadrovi u tim preduzećima rade za mnogo manje pare nego što će raditi ovi vaši izabrani kadrovi koje ćete zaposliti u ovim agencijama.

Nastaviću tamo gde je narodni poslanik Šarović stao.
Gospodine ministre, ne samo da se nećete moći osloboditi svih ovih odgovornosti o kojima je govorio gospodin Šarović, nego se nećete moći osloboditi odgovornosti ni za ono što će mimo vas, pored vas i iza vas uraditi u ovim agencijama ili u sličnim agencijama, vezano za firme sa tri slova, za kumove koji su vlasnici tih firmi i za sve ono što se dešava i što će se dešavati ubuduće.
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je podnela amandman na član 10. i tražila je da se član 10. briše. Član 10. reguliše pitanje osnivanja agencije za energetiku Republike Srbije kao regulatornog tela za obavljanje poslova na unapređenju i usmeravanju razvoja tržišta energije na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, praćenju primene propisa i tako dalje.
Sve u svemu, u odgovoru gospodinu Krasiću, a odgovori su isti za sve članove gde se traži brisanje agencije, kaže se - Predlogom zakona su utvrđena samo minimalna ovlašćenja agencije za energetiku, u odnosu na ona koja se predviđaju direktivama i ona koja su predviđena propisima država u regionu koje su već uskladile svoje zakonodavstvo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako su ovo minimalna ovlašćenja, šta će biti maksimalna ovlašćenja agencija, šta je to što će agencije još moći da rade, apsolutno neodgovorno; a ovo vrlo odgovorno podvlačim - apsolutno neodgovorno, jer nemaju kapu iznad sebe kojoj će odgovarati. Agencija je samostalna u odnosu na organe vlasti. Jedina obaveza agencija je da pri zapošljavanju stotinak i više radnika koji će biti u tim agencijama, pored svih drugih kvalifikacija koje traže, traže i stranačku legitimaciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman i da pokušamo zajedno da od ovog zakona napravimo zakon koji je primenljiv.
Kada sam već za govornicom, molim gospodina ministra da mi stvarno objasni, vezano za obaveštenje gde sam nazvan – poštovani, pa mi rekli da ću umesto 1.500 dinara morati da plaćam 1.900 dinara za struju, kako je to minimalno, jer kažu, poskupljenje će biti minimalno; kako je za mene minimalno 400 dinara, sigurno nije, a nije ni za građane Srbije.