Mislio sam, dame i gospodo narodni poslanici, da će moj prethodnik da pomene i Beobanku, i Investbanku, i Jugobanku, pa se onda setim da su one propale pod Dinkićem, a ne u vreme Slobodana Miloševića.
Dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda, pošto nisam ekonomista, pokušao sam da nađem šta su ljudi od struke i nauke rekli o zakonu na dodatu vrednost, o PDV. Nađem intervju od 15. juna, gde prof. dr Dejan Popović ishvali PDV, pa se pitam što to nismo uveli pre nekoliko godina.
To smo 1998. na saveznom nivou uveli, a što to nismo uveli već 2000. godine, kada je to tako dobro, a obzirom na činjenicu da je Dejan Popović bio zamenik ministra, član Vlade i sva su mu vrata bila otvorena. Bio je i na Osmom kongresu, ali tad nije bio član...
(Predsednik: Molim vas, ne ometajte govornika. Izvolite, gospodine Markoviću.)
Ono što me je iz intervjua Dejana Popovića posebno obradovalo, kaže - kada se EU priključe Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija će sa svih strana biti okružena zemljama u kojima će važiti evropska pravila. Njoj, nažalost, predstoji period još desetak godina i bićemo svojevrsno izolovano ostrvo u EU. Tu našu nesreću mogli bismo da iskoristimo tako što ćemo privući od nekih multinacionalnih kompanija delove da dođu i da svoj kapital lociraju kod nas, i da ne čitam dalje.
Onda bismo mi bili Segedin i Bukurešt, u vreme inflacije šta su značili Segedin i Bukurešt za Srbiju, to bismo mi bili za zemlje Evropske zajednice, novoformirane. Drugim rečima, Hrvati, Rumuni, Mađari, Bugari dolaziće kod nas na buvlje pijace da kupuju krpice, da preživljavaju, da kupuju hranu, jer prof. Popović je to tako otprilike predvideo. Šta ćemo mi onda u Evropu? Hajde da ostanemo otvoreno ostrvo, da svi dolaze kod nas, da se bogatimo na taj način.
(Predsednik: Upozoravam narodne poslanike, bez dobacivanja. Nastavite, gospodine Markoviću.)
Na kraju, Popović reče - porez na dodatu vrednost je desert, ali prethodno bi trebalo da se obezbedi glavno jelo, a glavno jelo je ambijent u kome će investitor da se oseća sigurno, u kojem će znati da njegovo ulaganje ima stabilan, ispravan i pravni okvir, da će sudovi na efikasni način moći da zaštite njegove interese. Ko vas je, gospodo, sprečavao 2000. godine da od buldožer revolucije stvorite taj ambijent, pa da imamo i glavno jelo, a ne samo desert.
Onda se setim da je kao zamenik ministra bio u Vladi i da je sada rektor Beogradskog univerziteta. Toliko o tome koliko se Dosmanlijama politika nije isplatila.
Prof. dr Žarko Ristić, profesor Ekonomskog fakulteta, koji pored ostalog predaje i ovo, kaže - kod nas se po pravilu ističe da porez na dodatu vrednost ima značajnije prednosti u odnosu na porez na maloprodaju, izdašniji je kao budžetski prihod, efikasniji u suprotstavljanju poreskoj evaziji i sposobniji proces oslobađanja robe od poreza.
Svaki poreski obveznik mora, pored svih evidencija koje je do sada vodio, još ogromne papire da pripremi i mnoge evidencije da vodi, da ne bi nehotice negde prekršio zakon i, što kaže gospođa Radeta, uvaženi poslanik SRS, došao u situaciju da bude kažnjen od 100.000 do 1.000.000 dinara.
"Uvođenje poreza na dodatnu vrednost, po pravilu", kaže profesor, "implicira pravljenje rigoroznih prethodnih analiza o efektima primene poreza na cene, na socijalne implikacije, sa stanovišta domaćinstva sa nižim dohocima. Izuzetno je važno predvideti uticaj poreskih stopa poreza na dodatu vrednost na promet hrane, lekova, električne energije, grejanja, vode, usluga, javnog prevoza, ortopedskih pomagala, pogrebnih usluga, PTT usluga, knjiga, novina, časopisa itd."
Šteta što ministar danas nije tu, pa da građanima Srbije još jednom objasni, meni ono objašnjenje nije bilo dovoljno jasno, kako će 108 biti manje od 100, jer ćemo knjige, časopise, novine, lekove opteretiti sa 8% poreza na dodatu vrednost. Ako je nešto 100 dinara i još 8 dinara – 108 dinara, kako je to manje od 100 dinara? Pri tom je zaboravio da su neke stvari bile oslobođene poreza, a neke od tih vrsta robe i usluga su srpski radikali već tri-četiri godine tražili da se oslobode poreza, roba široke potrošnje, najneophodnija za puko preživljavanje.
Na kraju, kaže: "U privredama u tranziciji, koje su slepo prihvatile porez na dodatu vrednost kao okosnicu moderne fiskalne reforme, došlo je do povećanja maloprodajnih cena, do ekonomskog zaduživanja privrede, do pada kupovne moći, do rasta troškova, do smanjenja prodaje, rasta troškova života i do dvostrukog povećanja dohotka države."
Da li je cilj uvođenja poreza na dodatu vrednost da se privreda rastereti, da se oni katanci skinu, pa da i ta preduzeća počnu da funkcionišu, ili je osnovni cilj poreza na dodatu vrednost da se napuni budžet. Pre će biti da je ovo drugo, jer i sad budžet zveči kao prazno bure. Znamo da je nekih 40 milijardi u startu bio prazan. Ministar Dinkić ima nameru da napuni, ako ničim drugim, ono kožom građana Srbije, koju će sa leđa da im skine.
Na kraju: "Stara istina da država koja zahvata previše od vrednosti nacionalne proizvodnje može da dovede do sloma privrede, u kojoj će smanjenje proizvodnje neminovno redukovati poresku osnovicu i povećaće se poreska stopa". Samim tim, neće više morati Karić, kako reče uvaženi kolega, da stavlja lance i katance. Sami će direktori preduzeća i sami će radnici u preduzećima morati da stave lance i katance.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje poreza na dodatu vrednost, a nemam razloga da ne verujem profesoru kome je to zanat i hleb, inflaciju će odmah povećati od 5% do 25%. Jedini pozitivni efekti uvođenja ovakvog zakona, bez usvajanja onih amandmana o kojima smo govorili, biće ti što će budžet biti pun. To što će nauka, kultura, prosveta, zdravlje mnogo više koštati, izgleda da ni ministra Dinkića, a koliko vidim ni ovu još malo vladajuću većinu, ne interesuje.
Imam predlog za gospodina ministra: pošto nema više načina da prikupi sredstva, neka primeni stari metod, a on vrlo dobro zna kako se sredstva obezbeđuju – čarapu na glavu, pušku u šake, pa u Narodnu banku, tamo ima para.