Dame i gospodo narodni poslanici, kada se onomad DOS-ovska vlast pope na grbaču Srbiji i srpskom narodu, pre nego što su došli, obećavali su brda i doline.
Obećavali su potoke kojima će teći med i mleko, a danas ne samo da nema mleka, nema ni potoka, i to su upropastili.
Pojavi se pre neki dan ministar Dinkić i kao deda Mraz podeli nam tri lista formata A4, podeli gradovima i opštinama ovo malo crkavice, a bio je toliko pun sebe kao da vadi iz džepa, a ne da daje narodne pare.
Sećate se, pre nego što smo donosili zakon o PDV-u, da je onda rečeno da će lokalne samouprave ubirati mnogo manje sredstava, a da će oni to kroz raspodelu PDV-a, odnosno Vlada kroz raspodelu sredstava iz PDV-a nadoknaditi gradovima. Danas vidimo da su lokalne samouprave ostale bez dobrog dela izvora prihoda, da su sve pare kod Dinkića, odnosno u njegovom ministarstvu i da on više svojom voljom nego nekakvim proračunima podeli to malo gradovima što je trebalo da se podeli i tako unese razdor među predstavnike gradova, čak i ovde u parlamentu, pa se pojavilo stotinak amandmana, skinite odavde, dodajte ovom gradu, skinite od Beograda, dodajte Kraljevu, skinite od Kraljeva, pa dodajte Valjevu. A niko se nije setio da pita, dobro, ministre Dinkiću, gde si isplanirao sve ostale pare i kako će lokalna samouprava da živi, kako misliš da lokalna samouprava živi, a svi znamo u kakvom su nam stanju putevi, svi znamo, jer svi dolazimo u Beogradu, vidite da Beogradu fali bar dva prstena, bar dva mosta da bi ova saobraćajna gužva mogla da se prevaziđe i tako je sa svim gradovima.
Prema tome, malo para, stisnuo Dinkić kesu, gradovi ostaju da tavore, da prežive samo, doduše, obećao je on, ukoliko se ukaže potreba i ukoliko ima para, on će vanrednim podelama nekim gradovima, opet nekim gradovima, a ne svim, da dodeli još nešto.
Ovde u ovom papiru nema nijednog grada na Kosovu i Metohiji, nijednog srpskog grada gde žive Srbi, a to znači da je ministar Dinkić Srbe sa Kosova i Metohije otpisao.
Ima još jedna činjenica, obzirom da se ova transferna sredstva daju od januara do decembra, pitanje je koliko će gradova i ovo što je on dodelio dobiti. Para je malo, neravnomerno su raspoređene i tu ima još jedna činjenica koju ste verovatno primetili.
U svim gradovima gde je poslednjih lokalnih izbora SRS došla na vlast, uzmite prošlogodišnju raspodelu, uzmite prihode koje su lokalne samouprave u tim gradovima ostvarivale pre nego što je PDV uveden i pre nego što će stupiti na snagu od Nove godine i uzmite sada ovu podelu i videćete za koliko su para zakinuti upravo ti gradovi.
Sve u svemu, ova godina će za lokalnu samoupravu biti daleko gora od prethodne, a ona je bila gora od one prethodne i sve ćemo se tako vraćati do 2000. godine od kada je uplovila demokratija u Srbiju.
Vladi, naravno, neće faliti ni dlaka sa glave. Dinkić će i dalje, kada nam obrazlaže zakone ovde, da maše papirima nadobudno i mislim da je i nama ovde i građanima Srbije jasno da je došlo vreme za nove izbore, došlo je vreme da kormilo srpske vlasti preuzmu pošteni, časni, čestiti, odnosno da kormilo preuzmu srpski radikali.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko nekorektnih poteza prema ovom parlamentu je već u toku jučerašnjeg i današnjeg dana povučeno. Prvi je taj da je ministar došao, predložio nam zakone o kojima ćemo da raspravljamo i otišao. Reče predsednik Skupštine da je otišao da smiruje požar u Vojvodini izazvan smanjenjem davanja sredstava za Pokrajinu. Da nisu glasali za uspostavljanje te vlasti u Pokrajini, sigurno danas ne bi imali tih problema.
Druga stvar koja iritira poslanike i omalovažava ovaj parlament je da se šest bitnih zakona, koji direktno zadiru u džep građana Srbije, objedine i da se o njima zajednički raspravlja. Razumem male poslaničke grupe koje imaju jednog do dva člana, poslanika koji hoće da izađe za govornicu, i njima je to vreme koje im sleduje sasvim dovoljno.
Za SRS, koja ima 82 narodna poslanika i od kojih bar dve trećine hoće da izađe za govornicu i kaže svoj stav po pitanju zakona koji se donosi, predviđeno vreme od sat i trideset i nešto minuta je vrlo malo.
Treće, da me pogrešno ne razumete, nije meni žao što ministar Dinkić nije ovde i što ne vidim njegovo milo lice, jer meni on isto liči sad kad sedi ovde u prvom redu i ono kad je sa čarapom na glavi ulazio u Narodnu banku. Meni on kao takav ništa ne znači, ali ministar mora da sedi na svom mestu i da sasluša šta narodni poslanici koji su ga, u krajnjoj liniji, izabrali, imaju da kažu. Uostalom, dama koja je ušla mnogo je lepša od ministra Dinkića, tako da možemo da budemo zadovoljni.
Dakle, previše objedinjenih zakona pod jednom tačkom dnevnog reda.
Dalje, ministar je juče kad je izašao za ovu govornicu posebno naglasio kako Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu ima pozitivne efekte za poljoprivrednike. Da li se to ministar izvinjava što je u budžetu uzeo šest milijardi sredstava koje je trebalo poljoprivrednicima rasporediti, pa da se sad na neki način izvini.
Svaki od ovih šest zakona koji su na dnevnom redu zahtevaju poseban komentar, i normalno bi bilo da se o svakom posebno i sa vremenom koje poslaničkim grupama sleduje posebno razgovara. Međutim, tako je kako je. O svakom zakonu mora da se kaže samo nekoliko reči da bismo se uklopili u vreme koje nam sleduje. Zato ću, zbog kratkoće vremena, da se osvrnem na zakon o fiskalnim kasama.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, imate sve vreme ovog sveta, ali krenite na temu.)
Vreme moje stranke tek dolazi, ali stvar je u tome što ima mnogo govornika iza mene.
Čini mi se da je ovaj zakon trebalo mnogo ranije doneti, kad se donosila ona uredba o uvođenju fiskalnih kasa, jer zahvaljujući Đeliću i "Galeb group" iz Šapca, u onom periodu je bar 80% svih trgovinskih i uslužnih radnji, do ugostiteljskih objekata, moralo biti snabdeveno fiskalnim kasama. Doduše, tu su pojedini iz one prethodne vlasti napunili džepove.
Mislim da je Dinkić samo nasledio i ostalo mu je malo onih koji fiskalne kase nisu obezbedili. Sada je uveo i na tezgama, i baš me zanima kako će poljoprivrednik koji proizvodi šargarepu, da ukuca - šargarepa, dva komada, ali snaći će se oni. U svakom slučaju, svako će morati da uvede fiskalnu kasu, da kupi pre svega, jer od toga ide provizija za one druge.
Ovaj zakon jeste tehničke prirode, ali u njemu ima dosta nelogičnih i nepravednih rešenja koja će direktno pogoditi građane Srbije. Pojedine odredbe zakona, recimo član 3. stav 4, ostavlja mogućnost Ministarstvu za trgovinu i Ministarstvu finansija da naknadno izuzmu obveznike iz obaveznog evidentiranja preko kase sa fiskalnom memorijom, odnosno fiskalne kase. Ovakva mogućnost nije predviđena Zakonom o porezu na promet i ova mogućnost ostavlja prazan prostor u kome će se moći favorizovati, pojedini da li će po prijateljskoj ili po stranačkoj liniji, to ćemo tek videti kad ovaj zakon stupi na snagu.
Nekoliko članova ovih zakona predviđa čuvanje fiskalnih dokumenata do tri godine. To nije sporno, ali kaže - taj rok se računa od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je fiskalni dokument štampan. Doći ćemo u situaciji da se, recimo, osmog januara štampa dokument i da ga mora čuvati tri, plus celu godinu, ili od 31. decembra ove godine. To će verovatno izazvati zabunu kod ljudi.
Član 18. stav 6. zabranjuje držanje druge kase u objektu. Ne za pultom, pa da koristi dve kase, nego zabranjuje držanje druge kase u objektu. Sada će se desiti da neko ko je već kupio drugu kasu, pa je onda kupio fiskalnu, pa nije našao mesto gde će ovu drugu, ni kome da je preda i stajaće mu kasa u radnji, i onda će naići finansijska policija ili ko već bude kontrolisao, i onda će tom čoveku zatvoriti radnju 60 dana i, što je mnogo gore, predviđena je kazna od 100.000 do milion dinara.
Gospodo, na kraju samo još dve stvari. Svi ovi zakoni, bez obzira koliko ste se vi trudili da pokažete građanima Srbije kako će sada mnogo lakše, jeftinije i lepše da žive, jer ste uveli ove zakone, mnogo teže i skuplje će živeti građani Srbije, jer i od PDV-a i fiskalnih kasa uglavnom se puni budžet. Mislim da Ministarstvo treba da puni budžet, ali ne samo preko grbače građana Srbije, neka iznađe druge mogućnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od zakona koji je Srbiji i te kako potreban i, u svakom slučaju, ukoliko se amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS usvoje, ovo će biti zakon koji će biti i primenljiv, za razliku od mnogih zakona koji su u poslednjih mesec dana donošeni u ovoj skupštini, a posle su postajali samo ikebana za vitrine ministara. Od ovog zakona će imati i koristi država.
Vreme koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi maksimalno ću iskoristiti. Član 19. kaže - nezavisno od uslova iz člana 14. stav 1. tačka 1) do 4) ovog zakona, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju.
U članu 14. od tačke 1) do tačke 4) kaže se - da je navršio 18 godina, da ima otpust iz stranog državljanstva, da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno proveo u Srbiji i da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Dakle, ovim članom 19. mi ćemo dati državljanstvo strancu koji je bez prebivališta u Republici Srbiji, koji je navršio ili nije navršio, to je nebitno, 18 godina, koji nema otpust svoje države i državljanstvo svoje države, i nije proveo tri godine do podnošenja zahteva tj. nije živeo na teritoriji Republike Srbije.
Ovde su moguće mnoge zloupotrebe. Moguće je dovesti državu čak i do karikiranja. Vi se sećate pre možda nepune dve godine da je austrijski skijaš Andreja Goldberger, uhvatili ga Austrijanci u narkomanskoj krizi, uhvatili da se dopinguje, on se naljutio na svoju državu Austriju, došao u Srbiju, podneo zahtev, naši mu dali državljanstvo, dali mu pasoš. On se posle tri meseca odljutio na svoju državu i vratio se a država Srbija ispala smešna.
Mislim da ovaj član ponovo pruža mogućnost da neko nema dom ili namerno bruka državu Srbiju.
Stav 2. ovog člana kaže: "Bračni drug lica koje je pod uslovima iz stava 1. ovog člana steklo državljanstvo Republike Srbije može primljen u državljanstvo Republike Srbije i ako ne ispunjava uslove iz člana 14."
To znači da ćemo mu primiti i bračnog druga u državljanstvo, i ako je možda interes naš da on postane državljanin, ali nikako ne mora da bude interes da i njegova žena ili njen suprug postanu državljani Srbije. Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sećate svojevremeno, pre sedam osam godina, Bosna i Hercegovina, odnosno samo onaj deo Bosne i Hercegovine, Bosansko-hrvatska federacija je imala stravičan priliv Arapa, a posle se ispostavilo da su to klice Al Kaide, koje su posejane u Bosanskom kantonu Bosansko-hrvatske federacije.
S obzirom da se u Raškoj oblasti već pojavljuju ljudi koji nisu državljani Republike Srbije, niti zajednice Srbije i Crne Gore, s obzirom na vehabije, uglavnom se posle dva tri meseca izjašnjavaju kao vehabije i deluju kao vehabije, mislim da bi mnogo opreza moralo da bude pri primeni ovog člana i smatram da ovaj član 19, a mislim da jedan od naših amandmana to traži, treba da se briše.
U članu 28. prestanak državljanstva otpustom, pa kaže - državljaninu Republike Srbije prestaje državljanstvo otpustom ako podnese zahtev itd. i tačka 2) kaže - ako nema smetnji u pogledu vojne obaveze. Ako neko traži da bude otpušten iz državljanstva Republike Srbije, ne vidim razloga da ga teramo da prvo služi vojsku, pa da mu posle toga damo otpust. Mislim da ova tačka 2) u članu 28. nema mesta i nema potrebe da stoji.
Ako neko prestane da bude državljanin Srbije, to znači da prestaje da bude i zainteresovan za ovu zemlju, za ovu državu. To znači da je neće ni braniti sutradan, jer je već našao državljanstvo na drugoj strani.
U članu 32 - ako lice koje je dobilo otpust iz državljanstva Republike Srbije ne stekne strano državljanstvo u roku od godinu dana od dana dostavljanja rešenja o otpustu, organ koji je doneo rešenje može ga poništiti na pismeni zahtev tog lica. Institut državljanstva onda svodimo na nešto što je manje-više neobavezno. Ako neko traži otpust iz državljanstva i dobije otpust iz državljanstva, onda se više ne možemo igrati sa tim, i ponovo pišmanio se, neće više da se vrati i da postane normalno državljanin ove države.
Naslov iznad člana 33, prestanak državljanstva odricanjem; treba uneti izričit stav da ako se neko odrekne državljanstva nema pravo više nikada da trži državljanstvo Republike Srbije. Njegovi potomci mogu, ali ako se on odrekao državljanstva, mislim da više nikada ne treba mu pružiti mogućnost da postane državljanin.
Član 34. je besmislen, jer lice koje je otpušteno iz državljanstva Republike Srbije i steklo je strano državljanstvo i lice kome je na zahtev roditelja prestalo državljanstvo Republike Srbije otpustom ili odricanjem može ponovo steći državljanstvo Republike Srbije ako ponovo podnese zahtev za ponovno sticanje državljanstva. To znači, platiće taksu od 100, 200 dinara i igrati se sa jednim od najvažnijih instituta države Srbije, sa državljanstvom, pogotovo ako neko traži, odriče se srpskog državljanstva, više nema potrebe ikada da mu se pruži mogućnost, jer se ovako devalvira i institut državljanstva i država Srbija kao zajednica.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam u ime SRS amandman da se u članu 2. stav 3. tačka 3) briše. Tačka 3) se odnosi na kredite od poslovnih banaka.
Od Vlade, što će reći od ministra Dinkića, dobio sam odgovor zašto se moj amandman odbija. U drugom stavu ovog obrazloženja, kaže se, takođe, amandman se odbija iz razloga što se ne bi mogao finansirati deficit budžeta bez kategorije koja je predložena da se briše, a smatramo da je ovaj amandman nepotpun, jer ne sadrži elemente koji bi se odnosili na promene prihodne ili rashodne strane budžeta, kao uslova za smanjenje predložene kategorije. Da pokušam da usmeno sa ovog mesta dopunim svoj amandman, da bi ga ministar usvojio.
Dakle, da pokušamo da nađemo ministru sredstva, da ne bi podizao kredite od poslovnih banaka.
Jedan od načina da se sredstva pribave, dakle, da ministar povuče depozit, srpske novce koje je uložio u EvroAksis banku, banku sumnjive kreditne sposobnosti, banku sumnjive sposobnosti i banku sumnjivih akcionara.
Doduše, još uvek ne znamo da li je to međunarodna ili domaća banka, bez obzira što se nalazi u Rusiji. Glavni akcionari su Vuk Hamović, Vojin Lazarević, a pretpostavljam pod nekim drugim imenom i neko iz Vlade, pri tom ne mislim na ministra Dinkića, ali mislim na neke druge; doduše, možda je i on. Međutim, znam da je on akcionar u drugoj banci.
Predlažem, gospodine ministre, da naplatite kiriju za poslovni prostor i za infrastrukturu koju je posedovala Služba platnog prometa, a koju ste dali Nacionalnoj štedionici, jer svi smo mislili da je Nacionalna štedionica državna banka. Kad, gle čuda, i tamo akcionari, i to većinski akcionari, Hamović, Lazarević, a pretpostavljam i ministar.
Smanjite ovih 280 ili 250, koliko je već automobila, kasno je, pa ne možemo više ni da pamtimo brojke, bar prepolovite to.
U svakom slučaju, od ovih osam luksuznih automobila, koje ste pripremili za Borisa Tadića, i zato njegovi poslanici nisu danas ovde, da ne glasaju za budžet, pa onda da budžet prođe, i nakrpićete ovo para što mislite da dobijete preko kredita poslovnih banaka, jer su to najskuplji novci koje možete dobiti.
Ima još nešto što je simptomatično, a primetio sam prateći poslovni put ministra od 2000. godine do danas.
Ministar je došao u Narodnu banku, adaptirao je Narodnu banku. Došao je u Ministarstvo, Ministarstvo sada treba da se preseli, adaptira se zgrada na uglu Miloša Velikog i Gepratove, gledajući ovaj budžet, video sam da je ministar velika sredstva odvojio i za adaptaciju zatvorskih zgrada.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god smo ovde donosili zakone koji su predviđali formiranje agencija mi smo, kao poslanici SRS, kritikovali te zakone upravo zbog tih agencija i govorili smo da će to mnogo koštati državu, da će građani Srbije morati žestoko da plate te vaše poslovne promašaje, jer sve što rade agencije mogla su da rade ministarstva. Međutim, trebalo je formirati kancelarije – tako je –u kojima ćete zaposliti vaše.
Danas nikakve razlike nema između kancelarije ove od prekoputa, jer je on zaposlio žute iz vaših agencija. Agencija za duvan - 17 miliona dinara. Pitam se šta će da radi ta Agencija za duvan kada ste obe fabrike duvana prodali. Hoće li da krade duvan?
I, još nešto, bojim se da su kola krenula nizbrdo, jer danas kad sam video Borisa Tadića da izlazi, da ide na ovaj sastanak mesnog odbora, tamo kod Palate Albanija, auto policije ispred njega, njegov auto, auto policije iza njega, i verujte mi da sam pomislio - odvedoše ga u 29. novembar.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog vaše informacije, a i više zbog informacije srpske javnosti, poslanici SRS se i u klubu i pojedinačno za svaki predlog zakona, za svaki zakonski koncept koji se donese pred Narodnu skupštinu vrlo ozbiljno spremaju i rezultat je ovoliko amandmana za svaki predlog zakona.         Što je predlog zakona lošiji, to je broj amandmana veći, jer tako pokušavamo da upodobimo taj predlog zakona i da ga, pre svega, dovedemo do te mere da bude bar prihvatljiv i primenjiv u praksi.
Pre ovog predloga zakona imali smo predlog zakona koji će, i pored onoliko amandmana, biti ukras za vitrinu ministra koji ga je predložio. Za razliku od onog predloga, ovaj predlog zakona je manje loš i zato je manji broj amandmana iz poslaničkog kluba SRS stigao. U zavisnosti od sujete ministra, određeni broj amandmana se prihvati ili ne prihvati. Mogu da kažem da je veliki broj amandmana SRS prihvaćen i to će umnogome poboljšati ovaj predlog zakona.
Podneo sam amandman na član 32. zakona. U tekstu zakona član 32. glasi: "Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona dužna su da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva."
Tražio sam svojim amandmanom da se stavovi 2. i 3. iz ovog člana brišu, jer nije jasno zašto bi u zakonu trebalo da piše kako će neko lice i na osnovu čega da donosi zaključke.
Stav 2. kaže: "Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da svoju procenu zasnivaju na informacijama i mišljenjima lica stručnih za odgovarajuću oblast za koja veruju da su u tom pogledu savesna i kompetentna". Koga će konsultovati neko ko rukovodi firmom, a ovde se radi o privatnoj firmi, nego nekog kome veruje i ko je savestan i kompetentan.
Stav 3. ovog člana glasi: "Lice koje postupa u skladu sa stavovima 1. i 2. ovog člana nije odgovorno za štetu koja iz takve procene nastane za privredno društvo". Apsolutno su nepotrebna ova dva stava za ovaj zakon da bi bio primenjiv, i da je ministar imao malo više vremena da pročita ove amandmane, sigurno bi prihvatio i ovaj amandman. Ja mu sada predlažem da amandman prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto mi nije bilo jasno; izađe gospodin ministar i objasni, i tek onda ni meni, ni vama, ni građanima Srbije nije jasno. Ministar kaže – šta ako se zakon o parničnom postupku ne usvoji? Ministar kaže – u parničnom postupku je greškom previđeno da ne postoji mirovanje postupka. A šta ako se oba zakona ne usvoje? Za Srbiju bi mnogo dobro bilo da se ovaj zakon ne usvoji.
Član 30. kaže: "Individualni spor može da se rešava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je predmet spora otkaz ugovora o radu i isplata minimalne zarade". A šta je važnije za radnika nego kad dobije otkaz ugovora o radu, šta je važnije za radnika nego isplata bar te crkavice koja treba da mu se isplati? Vi ga upućujete pred arbitra, pa ako se oni ne dogovore, rekosmo, mesec dana, pa možda još mesec, pa još mesec, pa još mesec, pa tek onda da ide na suđenje, a ni on ni porodica nemaju šta da jedu.
Meni je žao što ne vidim ovde poslanike iz Apatina. Vidim jednog. Slučaj iz Apatina: Mlinsko-pekarska industrija iz Apatina, ili kako se već zvala ta pekara, vašom tenderskom privatizacijom je prodata jednom prevarantu; prvo što je uradio, samleo je i prodao 600 vagona žita koje se nalazilo u silosu, skinuo je olovni krov sa mlina, prodao ga i stavio aluminijumski, više od godinu dana ne isplaćuje ništa radnicima.
Vi ih sada upućujete, umesto da tuže, hvala bogu pa neće ovaj zakon da važi, ajde da jedno dva-tri meseca arbitar sa njima odlučuje, prvo njega da nahvata, jer uglavnom nije u Apatinu, a 100 i više radnika je ostalo bez posla i bez hleba, pa tri meseca da pregovaraju, pa tek onda pred sudom da traže svoja prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da ministar stavi prst na čelo i da kaže – povlačim ovaj zakon da ga doradim, da ga Ministarstvo doradi. Potrebno je da ga doradi u onom smislu u kome su amandmani Srpske radikalne stranke, tek onda da izađe pred nas, pa da usvojimo zakon, da zakon na nešto liči i da bude primenljiv.
Osnovna manjkavost ovog zakona je što nema sankciju. Ništa ne znači ako se taj spor ne reši mirnim putem. Niko ni za šta ne odgovara, osim što su oni koji su u tom sporu pretrpeli štetu, jer se dva-tri meseca s tim oteže.
Ministre, molim vas, razmislite i povucite ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika iz SRS gospodina Duvnjaka je u sklopu svih amandmana koje je podnela SRS. Pokušavamo da ovaj zakon vratimo na neki put, da on može da bude primenljiv. Nažalost, izgleda da dobre volje da se to uradi nema, tako da će ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru.
Pored sudova, pored specijalnih sudova, pored sudija za prekršaje, pored trgovinskog suda, ovim zakonom uvodimo parasud. Na žalost, jedino ovde nema sankcija. Jedino ovde ništa ne može da se desi ako bilo koja strana u tom sporu ne ispoštuje ono što se dogovori. Nije ni čudo. Kada pogledate u jednom od sledećih članova šta se traži za ovog arbitra ili miritelja, svejedno, treba da ima visoku stručnu spremu, treba da ima pet godina i treba da je dostojan dužnosti miritelja, odnosno arbitra. Visoku stručnu spremu, uz sve uvažavanje profesije, ima i inženjer hortikulture. Visoku stručnu spremu ima veterinar, lekar.

Pokušavam ministru da objasnim zašto treba ovaj amandman i sve ove amandmane ispred usvojiti. Svi koje sam nabrojao izuzetno i verovatno stručno obavljaju svoje poslove.
Pokušavamo da vas vratimo na službu pravne pomoći, na pravnike, na ljude koji već postoje, koji rade u opštinama, koji imaju visoku stručnu spremu, završeni pravni fakultet, uglavnom sa položenim pravosudnim ispitom, i koji slične poslove već rade i koji, što je najvažnije, neće koštati državu ništa.
Kada smo već kod oduševljenih građana, evo od kada je ovo zasedanje počelo tri puta niko od nas nije mogao da uđe u garažu u Masarikovoj, jer oduševljeni građani došli, zadovoljni privatizacijom u prethodnom, a i u ovom periodu.
Ostali na ulici, zakrčili ulice, viču, aplaudiraju, pominju ministra ovog i onog, ministra za privatizaciju. Doduše, napravili su spisak pa pominju sve po spisku.

Gospodo narodni poslanici, ponovo su me Vlada i Odbor iznenadili kada su rekli da se ovaj amandman ne prihvati.
Neverovatno, ali se svi amandmani koji pokušavaju da na neki način upodobe ove zakone, da olakšaju primenu ovih zakona, ne prihvataju.
Podneo sam amandman na član 10. zakona gde se kaže: "Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se podnošenjem predloga agenciji". A ja tražim da se u članu 10. stavu 1. umesto "agenciji" kaže "službi pravne pomoći".
U lokalnim samoupravama postoji pravna pomoć, odnosno svaka lokalna samouprava ima službu pravne pomoći koja već funkcioniše u opštinama i normalno je da se te službe iskoriste za pokušaj mirnog rešavanja radnih sporova.
Sama činjenica da smo došli dotle kao država i kao društvo da se rešavaju radni sporovi, koje ste upravo od 2000. godine do danas vi proizveli vašom arogantnom politikom, vašom nesposobnošću da privredu dignete na noge i vašom sposobnošću da preko milion ljudi u Srbiji ostane bez posla, sada primoravate ljude na mirno rešavanje radnih sporova, to je cinizam!
Ostavite čoveka bez posla, a onda, hajde da mirno rešavamo to što ste vi ostali bez hleba, što vaša porodica nema šta da jede!
U svakom slučaju, ako ste već doveli državu dotle, normalno je da bar one resurse koje imate u opštinama, u jedinicama lokalne samouprave, iskoristite da rade ovaj deo pravnog posla koji ste vašom politikom nametnuli građanima i državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti razumem probleme koje Vlada i vladajuća garnitura imaju. Uostalom jedan od tih problema je nedavno isplivao, kada je ženi jednog  funkcionera ovog novog, skraćenog, DOS-a palo na pamet da bi mogla da bude odličan direktor jedne obaveštajne agencije tj. BIA-e.
Normalno je da je mnogo onih koji su vam pripomagali da se održite na vlasti. Normalno je da sada morate na neki način da im se odužite.
Ako pogledate član 9. zakona koji kaže:"Radom agencije", a mi smo kritikovali i kod prethodnih zakonskih rešenja formiranje agencija. Gde god može i gde god vam padne na pamet, formira se agencija. Birokratija se širi. Ako tako mislite da zaposlenost u Srbiji podignete na neki nivo, onda mislim da vam je put promašen. Dakle, radom agencije rukovodi direktor, pa će direktor imati direkciju, pa će direkcija imati odeljenja i to će se protegnuti na par hiljada zaposlenih, do zadnje opštine.
Nesreća je samo u tome što ti zaposleni ne proizvode novostvorenu vrednost, nego će, eto, da mire one koje ste isterali sa radnih mesta gde su stvarali novostvorenu vrednost.
Predlog SRS se koncepcijski razlikuje od vašeg predloga. Mi kažemo - imate već dovoljno birokratije u lokalnim samoupravama, sve do ministarstava. Iskoristite tu birokratiju koja je stručna i za ovakve poslove. Nemojte trpati na to malo što još radi, a oslonili smo se još na poljoprivredu, i eventualno na banke, za koje Dinkić nedavno na sastanku bankara reče da će sve domaće banke da zatvori i da će jedino strane banke moći da posluju u Srbiji.
Skratite malo apetite. Izvinite se onima koji su vas podržavali u ovim lokalnim i onim prethodnim izborima. Recite im da ćete eventualno nekada moći da im se odužite, da im obezbedite radna mesta, ali nemojte više trpati administraciju na teret ovoj državi i ovom narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo strpljivo sam sačekao da se ova serija replika završi, a reklamirao sam povredu Poslovnika, član 97. stav 1. - smatram da me je jedan od narodnih poslanika pogrešno protumačio; onaj koji je izašao posle mene, da mu ne pomenem ime da mu ne bih dao pravo na repliku, ili pogrešno protumačio ili dremao pola moje diskusije, pa onda nije čuo šta sam rekao.
Braneći amandman na član 11. koji je podnela uvaženi narodni poslanik Nataša Jovanović, pomenuo sam član 9. gde pišete kako će se rukovoditi tom agencijom, kao i član 8. i 7. gde piše da će se formirati agencija. Samo u tom kontekstu sam pomenuo taj amandman.
Inače, kad smo već kod toga, u obrazloženju stoji zašto se amandmani odbijaju. Obrazloženje je isto kao i obrazloženje na amandman na član 1. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić.
Tu pišete - u Evropskoj uniji, Francuskoj, Nemačkoj, SAD itd, tamo gde milioni ljudi nisu ostali bez posla za četiri godine, tamo gde deca ima šta da jedu, tamo privreda funkcioniše i ima mesta da se formiraju razne neprofitne organizacije, pa i agencije i sasvim je normalno da oni mogu.
Suština je kod nas da se birokratija umnožava kao amebe, od jednog činovnika postaju dva činovnička mesta, pa se oni popune, pa onda četiri i tako redom.
Dobro reče jedan od narodnih poslanika kada je pomenuo ono lutkarsko pozorište - sve više se stiče utisak i u javnosti, (a mi poslanici SRS smo to, već prvi ili drugi dan posle onog "vašeg čuvenog oktobra i buldožera", videli) da jeste lutkarsko pozorište, dobar deo državne uprave su lutke marionete i mrdaju onako kako prste mrda neko sa Zapada.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovako iscrpnog izlaganja gospodina Krasića, stvarno se vrlo malo može reći.
Međutim, u članu 16. kažete: "Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: učesnici) mogu da podnesu predlog Agenciji za učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju". Zašto vi, dame i gospodo iz Vlade, sumnjate da se će već kod potpisivanja kolektivnog ugovora, učesnici, potpisnici kolektivnog ugovora spore, pa da im onda treba i miritelj.
Inače, izašao sam da kažem da ovaj amandman narodnog poslanika gospodina Mite Avramova treba prihvatiti, iz prostog razloga što on, kao predsednik opštine Šid, vrlo dobro zna koji su mu problemi na terenu, a ovo i jeste dokaz da ste vi izgubili vezu sa bazom, da između vas na vrhu u Vladi i građana Srbije, naroda u lokalnoj samoupravi, ne postoji relacija. Izgleda da vrlo malo zalazite u gradove. Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je mnogo lepo napisan, kao lako štivo za popodne. Jedina mu je mana što je neprimenjiv. Jedino što nećete moći nigde da ga primenite, jer nema sankciju. Šta će se desiti? "Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu".
Šta će se desiti ako miritelj za ta tri dana ne uradi ništa i za naredna tri dana, trideset puta po tri dana ništa ne uradi'? Ko će da ga kazni i kako će da ga kazni? "Strane u sporu su dužne da odrede svog predstavnika u Odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave". Šta će se desiti ako stranke ne obaveste miritelja?
"Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu". Šta će se desiti, kakve će sankcije biti ako miritelj ne bude mogao ovo da uradi?
Predlog SRS je bio da službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama rade ovaj posao, a služba pravne pomoći ima svog šefa, za svoj rad odgovara u skladu sa Zakonom o radu u javnim službama, a za svoj nerad može biti sankcionisana.
Tako jedino možete naterati nekoga ko je nesavestan da završi svoj posao. Ovako će miritelj da prima popriličnu platu, daleko veću od one plate narodnih poslanika zbog koje se digla ovolika prašina. Predložio bih ministru da prestane da piše zakone i da počne da piše ljubavne romane, sigurno će tu bolje napredovati.

Dođosmo, dame i gospodo narodni poslanici do suštine ovog zakona, a suština je da je zakon neprimenjiv, suština je da nema sankcija i suština je da nema mogućnosti da nekoga ko ne poštuje zakon, na određeni način, oglasite.
U članu 28. se kaže: "Postupak mirenja okončava se pred odborom ako strane u sporu zaključe sporazum o rešenju spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave". Šta će se desiti ako prođe 30 dana, a stranke u sporu pred odborom zaključe sporazum o rešenju spora mirnim putem?
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se stvarno Vlada uzme u pamet, da ministar povuče ovaj zakon, da više ne zamara narodne poslanike i javnost u Srbiji, je Srbima i srpskoj javnosti dovoljno ovakvih praznih zakona, zakona koji se nikako ne mogu primeniti, zakona koji će biti ikebana u nekoj od vitrina ministra, da ovaj zakon upodobi i konačno, posle mesec ili dva, razgovaramo o ovoj tački.
Ovaj zakon ništa ne rešava, osim što stvara mogućnost da zaposlite možda još tetke od onih koji su vaši koalicioni partneri.