Evo prilike, gospođa ministarka, da uštedite budžet određen za Ministarstvo prosvete i sporta, skroman u odnosu na potrebe, evo prilike da uštedite i da ta sredstva usmerite na drugu stranu: umesto centara, predlažemo formiranje dve komisije.
Narodni poslanik Igor Bečić predložio je formiranje dve komisije, jedna za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koja obavlja stručne poslove u pripremi propisa iz nadležnosti saveta i Ministarstva, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, pa tamo gde vam je bio centar za strateški razvoj, to će biti samo jedan od poslova komisije, tamo gde je bio centar za razvoj programa i udžbenika, to će biti samo jedan od poslova komisije, tamo gde je centar za profesionalni razvoj zaposlenih, takođe će biti samo jedan od poslova te komisije i tamo gde je bio centar za stručno i umetničko obrazovanje, još jedan od poslova komisije.
Ovim amandmanom bi se izvršila ekonomska racionalizacija sa aspekta budžetskih opterećenja, tako da biste mogli da sredstva mnogo racionalnije i pametnije utrošite. Uostalom, ime "zavod" ili "centar", ukoliko troši sredstva koja su mnogo potrebnija na drugoj strani u istom vašem ministarstvu, trebalo bi malo racionalnije da razmišljate o tome.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predložio sam da se naslov iznad člana 23. briše, a član 23. da glasi drugačije.
"Komisija za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja, vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama, kao i druge poslove u skladu sa zakonom:
1) vrednovanje rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i ustanova;
2) proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja na republičkom nivou;
3) praćenje usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sveopštim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja."
Obrazloženje je da se ovim amandmanom vrši ekonomska racionalizacija sa aspekta budžetskih opterećenja, jer se ukidaju zavodi kao posebne institucije i njihova nadležnost se prenosi na stalne komisije, koje se formiraju pri nacionalnom prosvetnom savetu.
Istovremeno se postiže bolja koordinacija, jer su komisije stalna tela saveta, a zavodi su bili predviđeni kao vladine institucije.
Dobio sam odgovor Vlade Republike Srbije u kome se kaže - amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. Suština i jeste u koncepciji, dame i gospodo narodni poslanici. Suština i jeste u tome što mi težimo da se iz prosvete očisti sav onaj balast, sva birokratska mašinerija, i da prosveta ta sredstva, koja su i inače tanka, usmeri u druge pravce, za druge potrebe.
Maločas kada sam branio amandman narodnog poslanika Igora Mirovića, ministarka mi je odgovorila - jeste li čuli da mi moramo da zaposlene koji su u centrima i zavodima preuzmemo. Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o zaposlenima u prosveti, onima koji za katedrom i sa dnevnikom u ruci imaju sveti zadatak da od naše dece naprave obrazovane ljude, korisne članove zajednice sutra.
Radi se o birokratskoj mašineriji, a vi znate da birokratija jedina, osim ameba, ima tu sposobnost da se širi deobom, pa kada dovedete jednog birokratu na mesto, za tri dana će on stvoriti potrebu za još jednim, pa njih dvoje za još četiri itd.
Prethodni ministar, Gašo Knežević, napunio je centre i savete, kako su se već zvali, upravo takvim birokratskim aparatom. Danas, umesto da razmišljamo o tome da onima koji uče našu decu, i koji imaju 16 ili 15, ili 14.000 dinara platu, podignemo standard, da njima omogućimo bolji standard, a narodni poslanik Zlatan Jovanović je rekao - danas se u školama sve svodi na kredu i tablu, a pričamo o kompjuterima. Možda ima nekoliko škola u Beogradu kompjutere. Škole u unutrašnjosti ih nemaju, nego se sve bukvalno svodi na kredu i tablu.
Umesto da ministarka povede računa upravo o tom prosvetnom kadru, pre tri dana smo imali pred Ministarstvom, pred Vladom, štrajk učenika i nastavnika, nekada elitne, Treće beogradske gimnazije.
Radi se o samovolji rukovodećeg kadra te gimnazije, radi se o tome da su najkvalitetniji nastavnici i profesori, koje učenici obožavaju, koji su im preneli svoje znanje, bili šikanirani i na kraju otpušteni, da bi se na kraju doveli ne stručni, nego podobni. Ministarka nije našla za shodno da takve probleme rešava. Direktori koji su dovedeni po stranačkom ključu i danas vršljaju po našim školama. Znam priliku od pre tri-četiri godine, kad je u jednoj školi u Batajnici za direktora škole postavljen...
(Predsedvajući: Vreme. Oprostite, imate još 10 sekundi.)
... potpuno neadekvatan čovek, da ne govorim o njegovoj šifri i o njegovoj bolesti, a sa mesta uklonjen stručnjak koji je 20-tak i nešto godina vrlo uspešno vodio tu školu.

Umesto da su predstavnici Ministarstva, predlagači ovog zakona, prihvatili amandmane poslanika SRS i tako doveli zakon u red, i da zakon stvarno postane reformski, ovako ćemo sve razvlačiti i ono što ispadne kao usvojen zakon posle rada ove skupštine neće biti primenljivo u praksi.
Koliko je vama i vašim prethodnicima stalo do reformi i u društvu i u školstvu sada ću vam reći. Dobio sam danas pismo profesora jedne Beogradske gimnazije i ovako se kaže – znanje je zdravlje i baza programa svakog društva, jer su ljudi najvažniji resurs; suprotno u našem društvu, prosveta postaje lokacija za razvoj najvećeg društvenog kriminala.
Dok vi u Skupštini teorijski donosite neprimenljive zakone, mi profesori i učenici smo na ulici ispred Ministarstva prosvete i sporta i izražavamo protest zbog (ovaj protest je pre dva dana bio) reforme, čiji je jedini cilj uništenje nacionalnog identiteta, sticanje bogatstva pojedinaca, kako u prošloj, tako i u tzv. novoj Vladi. Sadašnja Vlada je mnogo obećavala, koristi iste modele za uništenje znanja, nema stručne kadrove i nije upućena u poslovnu problematiku. Ni jedna reforma se ne može sprovesti bez prethodne reforme, položaja profesora u društvu. Oni su operativci i od njihovog znanja i materijalnog položaja zavise postignuti rezultati.
Upravo, ceo dan vam poslanici SRS govore o tome da je prvi korak koji morate povući poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Prihvaćena inostrana reforma podrazumeva polazak dece od pet godina u školu, a naša deca i dalje kreću sa sedam godina; reforme uporno sprovode psiholozi i pedagozi, a nigde nema stručne edukacije, šta je sa ostalim predmetima; rapidno se spušta nivo znanja u gimnazijama, koje bi trebalo da ostanu centri intelektualnog potencijala zemlje; politizacija škola, jer škole više nisu baza znanja i vaspitanja, nego politički poligoni; direktori postaju surovi egzikutori svojih partija za progon profesora; milioni evra i dinara prolaze kroz škole, novac se pere i ciljno završava u političkim organizacijama, a profesorima ne ostaje ni dinar.
U nadi da ćete podržati protest itd; uniženi i kažnjeni profesori jedne Beogradske gimnazije. Hvala.

Izvinjavam se narodnim poslanicima i građanima koji prate prenos Skupštine zato što sam malo poranio u komentarisanju ovog amandmana. Razlog je možda i to što je vaša želja da se radi dok se ne završi po ovom zakonu, a radi se tako što poslanici SRS rade, komentarišu svoje amandmane, dok je jedina vaša obaveza da vas bude u svakom trenutku 84.
Evo, ovako, po predlogu izmena i dopuna Zakona član 7. se odnosi na član 25. osnovnog zakona i početni deo tog člana je, po mišljenju SRS, potpuno nepotreban. Taj član se u potpunosti menja i koncipiran je tako da bude veoma jasan. Znači, savet donosi akte iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra. Samim tim je rečeno da savet već donosi akte za koje je nadležan, ali se ovim obavezuje, bez onih prethodnih nekoliko stavova, da ih u obrazloženom zahtevu ministra donosi.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži rok za donošenje akta i ako ga savet u roku od tri meseca itd. ne donese, akt će doneti ministar. Znači, ovo je poželjno zbog toga što je istorija u celom dosadašnjem toku trajanja vremena pokazala samo cikličnost i ubrzanje, i vi ste svedoci toga da Srbija možda u tome i prednjači. Jer mi praktično za godinu dana donosimo dva zakona, koja su vrlo važna i tiču se vrlo važne oblasti, a to je - obrazovanje i vaspitanje, i tako žuriti i tako brzo donositi zakone znači da ih je poželjno napraviti fleksibilnima, potpuno jasnim, ali ne ići u njihovu širinu.
Jer ko zna da li će nam vreme nametnuti da ćemo vrlo brzo morati da menjamo i ovaj zakon, i onda ćemo biti u situaciji da ćemo ono što se početkom prošlog veka sadržalo u nekoliko zakona, sada već za takve oblasti življenja praviti na stotine i hiljade zakona, a možda ćemo za deset godina praviti to još 10 puta uvećano, a onda vidite šta ćete da dobijete ako vam osnovni zakon nije jasan, nije koncizan i ako sadrži mnogo viška.
Ovaj član 25. Predloga u kome piše - rad saveta i zavoda, sadrži upravo mnogo viška i zbog toga je naša želja da ga učinimo vrlo konciznim.
Obavezan sam da kažem da bi možda Ministarstvo prosvete i odustalo od osnivanja ovih zavoda i centara, i pored onih 10 miliona dolara, jer su i oni svesni toga da će morati mnogo više da se utroši dok se sve to osnuje, ali je ministar na odboru za prosvetu rekla da je to samo uvod i da je to uslov da bi se dobilo 500 miliona dolara u toku ove godine. Ne pomoći, naravno, nego kredita.
I, kako to niko ovu Narodnu skupštinu ne obaveštava - ko to nas zadužuje, uz čiju saglasnost, i ko će to da vraća. Nego, jednostavno, samo dolaze pojedini minsitri i kada brane zakone na pojedinim odborima ovde u Skupštini, kažu - dobićemo donaciju toliku, a onda ćemo kada ga sprovedemo dobiti još ne znam koliko, to je prilika da uzmemo kredite.
Ne treba da nas ucenjuju donacijama, da uzimamo kredite. Naime, sve međunarodne institucije koje daju kredite jedva čekaju da se pojave interesenti za kredite i daće nam bez ikakvih problema, tražiće samo garancije da se oni vrate. A, garancije nikada ne možemo pružiti ako ne budemo imali stabilno i bogato društvo.

Dame i gospodo poslanici, poslanicima SRS i građanima Srbije bi bilo posebno zadovoljstvo da je gospođa ministarka prihvatila ovaj amandman, iz prostog raloga što se 2000. godine, za vreme lokalnih izbora, u jednoj opštoj euforiji, u organe lokalne samouprave mnogo nekvalitetnih ljudi provuklo i danas su oni u situaciji da odlučuju o vrlo bitnim pitanjima vezanim za obrazovanje mladih.
Zbog toga smo tražili amandmanom da se u stavu 2. posle reči "samouprave" dodau reči " uz saglasnost osnivača", a u stavu 3. "istaknuta" da se izbriše. Mislim da bi ovo dalo sasvim drugačiju sliku sutra kada se savet bude birao.

Dame i gospodo narodni poslanici, ironija je da posle 13 sati rada konstatujemo da nam je Vlada u obrazloženju za odbijanje amandmana uvaženog narodnog poslanika gospodina Petra Jojića rekla: "Amandman se ne prihvata jer je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije."
Sve vreme i svi članovi ovog zakoni upućuju upravo na politizaciju i na dovođenje ne stručnih, nego politički podobnih i poslušnih direktora, i onda ironija "depolitizacija", i zbog depolitizacije se odbija amandman, u kome se obavezuje ministar da u roku od 15 dana od dana razrešenja direktora da svoj stav o tom pitanju.
Gospođo ministre, nemojte više sa ovakvim obrazloženjima zamajavati ni poslanike, pogotovo ne poslanike SRS, ali i srpsku javnosti, koja i večeras u ovim kasnim satima gleda šta radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 33. i tražim da se broj "60" zameni brojem "15".
Smatram da rok za vođenje disciplinskog postupka učenika treba skratiti na 15 dana od dana kad se sazna da je učenik učinio neki prekršaj. Veliki krivični postupci se počnu i okončaju za 15 dana. Šta je to što može učenik da uradi u školi? Da razbije prozor, da išara neki zid i treba 60 dana da se smisle nastavnici u školi, da li da pokrenu disciplinski postupak.
Ovo me podseti na drugu priču, kad je roditelj došao kod razrednog starešine, pa pita – kakav je moj sin đak; onaj mu kaže – ima šest kečeva; pa on će da ponavlja; nastavnik – hajde da se kladimo u 500 evra da neće. Da li je ovih 60 dana vreme kada vi omogućavate nekome u školi da se kladi sa ocem učenika u 500 evra da neće biti kažnjen sin, disciplinski. Nema nikakvog razloga da se 60 dana posle učinjenog prekršaja, nestašluka, pokreće disciplinski postupak. Ako za 15 dana ne može da se pokrene, nema potrebe ni za 60.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga što sam hteo da kažem već su rekli poslanici SRS, tako da ću pokušati da malo skratim svoju diskusiju.
Jasno je da svaka država stremi usavršavanju svojih zakona. Država Srbija čije zakonodavstvo već beleži 1.000 godina i više, pisano zakonodavstvo, pogotovo ima i razloga i potrebe da svoje zakone osavremenjuje. Jasno je, isto tako, da će prvi deo ovog zakona koji se odnosi na upodobljavanje zakona u skladu sa nastalom situacijom (države Jugoslavije više nema, umesto javnog tužioca - državni tužilac itd.) SRS podržati, jer nemamo ništa protiv tog dela.
Drugi deo, koji se odnosi na nekoliko članova, jasno ukazuje da je Predlog zakona proizašao iz mukotrpnog pogađanja i debelog plaćanja koalicionom partneru, iz jedne pilićarsko-piljarske pogodbe i dogovora među vama iz obnovljenog DOS-a. Jasno je da pravosuđe nije u mogućnosti da reši predmete koji se vuku već više godina i da optužene treba držati uhapšene sve dok ne nađete način ili sudiju koji će presuditi, ne po zakonu, već po nalogu.
Srpske radikale ne zanima nijedan pojedinačni slučaj, ali ovi članovi o kojima govorim u ovom zakonu otvaraju mogućnost strahovitih zloupotreba i političkih manipulacija.
Ne možete nepripremljenost sudstva i političke apetite koalicionih partnera pokrivati zakonskim projektima koje ćete donositi u parlamentu. Zakoni u zemljama Evrope traju decenijama, a kod nas se menjaju kako se promeni politička garnitura na vlasti.
Ljudska prava i slobode u Evropi su neprikosnovene. Kod nas se u članu 146, o njemu ću malo kasnije, otvara mogućnost za više od sedam godina, 7,5 godina, a kad se uzme u obzir i stav 3. može da se protegne čak i do 10 godina pritvora. Pri tom morate imati na umu da taj čovek nije osuđen, da je samo pokrenut krivični postupak protiv njega, da može biti u pritvoru 10 godina i posle toga, ukoliko se ne utvrdi da je kriv, da mu se država izvini. Šta je sa pretpostavkom nevinosti? Šta ako vama ili nekim drugima padne na pamet sprovođenje neke nove "Sablje"? Onda imamo ponovo 10, 12, 13.000 uhapšenih i od toga optuženih pedesetak i osuđenih dvadesetak.
Nemojte da ovako donosimo zakone kojima ćemo upropastiti život makar jednog nevinog građanina ove države. Građanima Srbije je dosta zakona po volji i interesima vladajućih garnitura. Kako koja vlast preuzme kormilo, tako menja zakone. Sećate se da je ministar pravde Vladan Batić iz temelja prilagodio zakone upravo sebi i svojim političkim interesima, svojim shvatanjima pravičnosti, a ne građanima Srbije.
Ne prihvatajte ucene, jer mogu mnogo da koštaju i debelo se svete kad sa vlasti siđete i kad na vlast budu došli neki drugi i zakoni koje danas donosite počnu da važe i za neke od vas.
Pokušaću samo četiri člana da prokomentarišem i da ostavim vreme i ostalim prijavljenima za diskusiju iz SRS. Član 3. - svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom nadležnog suda. Samo deklarativno, jer kad se primeni član 146. ništa ne znači. Nevin, a ostaje u zatvoru.
U članu 5. tačka 3) - da neometano opšti sa braniocem. Danas, a biće i sutra, to neometano opštenje sa braniocem izgleda tako što će branilac imati pravo jednom nedeljno pola sata da dođe u pritvorsku jedinicu gde se nalazi pritvoreni i da sa njim porazgovara i da mu pripremi odbranu.
U tački 7) - da zahteva u svako doba da ga bez odlaganja pregleda lekar po njegovom izboru... U svim zatvorima doktor obilazi sobe jednom u 15 dana i pita da li se žali neko na nešto i to je sva medicinska briga o zatvorenicima.
Tačka 9) - da zahteva naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Znate da će bar desetak hiljada tužbi krenuti i mnogi će od njih stići do Strazbura, upravo zbog toga što je "Sablja" sprovedena onako kako je sprovedena.
O članu 146. su svi govorili, ja bih samo rekao da ovim stavom 7. istog člana - rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog ili njegovog branioca, otkaza punomoćja i izbora ili postavljanja novog branioca - upravo ovde ostaje mogućnost da se preko 7,5 godina pritvor produži.
Na kraju, član 173. Izvinjavam se, moram da požurim jer ima još dva - tri diskutanta iz SRS, pa moram i njima ostaviti vreme. Član 173. odnosi se na kažnjavanje. Šta mislite, ako vi kaznite branioca onog optuženog sa 100.000 dinara, ko će morati to da plati, pod pretpostavkom da je taj koga brani nevin. Šta mislite, ako svedok pođe kolima pa polomi nogu, ili mu se pokvari auto, pa ne bude mogao da dođe u to vreme, ko će morati da plati onih 100.000.
Mi smo apsolutno protiv toga da se kazne povećavaju, upravo što je rekao gospodin Šarović, narodni poslanik SRS, treba da se kazne primenjuju, jer lakše će platiti 5.000 i to će mu biti za pamet a za onih 100.000 moraćete prvo i njega da tužite, da bi izvukli tih 100.000. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na amandman koji je podneo kolega narodni poslanik Božidar Koprivica.
Amandmanom traži da se u naslovu iznad člana 10. i u članu 10. reč "registrator" zameni u odgovarajućem padežu rečju "registarski sudija" i da se posle stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, propisuje formu i sadržinu obrasca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta". A zašto?
Vi znate, svi koji su malo učili ekonomiju znaju da je birokratija, odnosno administracija, osim ameba, jedina stvar koja se bespolno, ali vrlo progresivno razmnožava.
DOS-manlije su 2000. godine obećavale da će smanjiti administraciju i smanjili su deo administracije u ministarstvima, ali su osnovali agencije i vezivali ih za ta ministarstva, pa su smanjili 10 administrativnih radnika, ali su prikačili tri agencije sa po 30 ili 40 radnika. Tako je izgledalo otprilike smanjenje.
Pošto smo završili sa ministarstvima, pošto smo za sva ministarstva odredili, odnosno osnovali agencije, pošto smo pozapošljavali rođake, prijatelje, bližu i dalju rodbinu, a tamo više mesta nema, onda krećemo na sudove, pa ćemo za trgovinski sud smanjiti deo nadležnosti trgovinskog suda, jer koliko sam čuo, trgovinske sudove ne ukidate, ali ćete zato uvesti agencije.
Da li će se one zvati agencije ili ćete im smisliti neko prikladnije ime, to sada nije bitno i uvešćete registratore, pa će onda registrator da dovede kuma za registratora, pa kuminu decu, pa će čiča, pored ostalog, i strinu da zaposli u tim registratorima, jer mnogo registratora, 180 opština ima, mnogo će registratora i registratorčića trebati. Tu je i kum, kumovi, kumu ne zaboravite kada već kumove zapošljavate.
Pitam se, ako registrator bude sve ovo radio što je do sada radio sudija trgovinskog suda, šta će sudije trgovinskih sudova da rade? Pored ovog dela, gospodin Koprivica je tražio da ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, propisuje uputstva o formi i sadržini obrasca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta. Registratora bira Vlada. Predsednik suda raspoređuje trgovinskog sudiju. Koliko će nezavisan od Vlade biti registrator koga Vlada izabere.
Pri tom, ako kažete trgovinski sudija, onda se podrazumeva da mora da ima završen pravni fakultet i da ima pravosudni ispit. Ako kažete registrator, može da ima i osmogodišnju školu. Jedini je uslov, koliko sam čuo pre neki dan, i to je vrlo primenljivo ovde, ne sme da ima debele prste da može sa dirkama na kompjuteru da radi, da kuca na onim dirkama na kompjuteru.
Čini mi se da je mnogo veći problem, dame i gospodo narodni poslanici, što neko ko je ovo smišljao ima lepljive prste. Nisu problem debeli prsti, problem su lepljivi. Pitam se ko su ti kojima vi sada podmećete fotelju, pod onaj nepristojni deo tela, koliko ih je.

Tačno je, gospodine Prorokoviću, bio sam direktor Poslovnog prostora u Zemunu, čuvenog ZIVS-a.
Tačno je da je taj poslovni prostor od 34 zaposlenih, kada sam došao i samo se bavio poslovnim prostorom, narastao, dobio izdavačku delatnost, dobio televizijsku produkciju, dobio 14 grobalja ukidanjem mesnih zajednica, dobio 11 pijaca, dobio pet lokalnih vodovoda i to je morao neko da radi.
Verovatno niste rekli, verovatno ste zaboravili da kažete, bio sam u vreme "Sablje" u pritvoru. Dva i po meseca su me držali da ne utičem na svedoke i tačno je i to da su me posle toga pustili i da 38 od 72 svedoka, koliko su pisali, nijedan me nije teretio. Finansijska revizija koja je prošla kroz poslovni prostor četiri puta i sada u poslednjem veštačenju nije našla ništa.
Razlika između mene i vas, Prorokoviću, jeste što sam robijao zbog dugačkog spiska zaposlenih, a mnogi iz vaše koalicije, ne bih voleo da to budete vi, robijaće zbog dugačkih prstiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 54. gde tražim da se reč "narednog" zameni rečju "osmog"; dakle, ne narednog dana, nego da bude osmog dana od dana objavljivanje.
Ustavom Republike Srbije regulisan je način stupanja zakona na snagu. Član 120. Ustava Republike Srbije glasi: "Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu".
Pod naročito opravdanim razlozima smatraju se elementarne nepogode, kakva je, recimo, pre neku godinu zakačila valjevski kraj, pa smo morali donositi zakon u Skupštini i da odmah stupi na snagu da bi se ljudima, kojima je zemljotres porušio kuće, pomoglo. Naročito opravdani su razlozi da se spreče ogromne materijalne štete koje mogu nastati nestupanjem tog zakona na snagu. Naročito opravdani razlozi su i slučaj neposredne opasnosti po građane i državu.
Slučaj nepredviđenih okolnosti, takođe, može se smatrati naročito opravdanim razlogom. Kada rekosmo elementarna nepogoda, mislim da od onog oktobra 2000. godine svi zakoni koje je ova skupština donela trebalo je da stupe odmah na snagu, jer najveća elementarna nepogoda koja je mogla da zadesi Srbiju je upravo dolazak DOS-a na vlast i to se nastavlja do današnjeg dana. Ne postoji nijedan razlog za hitnu primenu zakona odmah nakon stupanja na snagu, osim što sam video juče da našem ministru Dinkiću već curi vodica na usta koliko će novaca skupiti onog trenutka kada zakon prođe, pa nema vremena čovek da čeka.

Pre nego što pređem na temu samo nekoliko reči. Koleginica maločas reče da ne nosi lik dragog lidera. Meni je jako žao što su svi njeni lideri bezlični koliko god ih ima ...

Čak ni oni sa televizije PINK nisu mogli da im skinu lik. Mi, i svi poslanici Srpske radikalne stranke, i svih 360.000 srpskih radikala, i mnogi građani Srbije ćemo, dok je prof. dr Vojislav Šešelj u Hagu, nositi lik našeg predsednika, a nadamo se da neće dugo biti. Već iduće godine taj bedž ćemo skinuti i on će doći ovde i ovde će sedeti, ako ne bude sedeo u Vladi.
Dame i gospodo narodni poslanici, u sazivu za ovu sednicu dobili smo Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama sa predlogom da se saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine donese po hitnom postupku. Nije prošlo ni mesec dana kako smo upravo ovaj zakon imali na dnevnom redu i kada smo, zahvaljujući amandmanima, pre svega poslanika SRS, oborili dobar deo tog zakona o akcizama time što smo amandmanima skinuli poreze na držanje i nošenje dobara, pre svega mislim na oružje, time što smo skinuli poreze na mobilne telefone i time što nismo dozvolili da se cena dizela poveća u skladu sa predlogom kakav je ministar Dinkić predložio.
Time smo zaštitili, bez obzira koliko se svi javljaju i busaju u grudi, sve im grudi poplaveše od udaranja kako su oni poljoprivrednici, kako oni misle i brinu za poljoprivrednike, brinu za seljake, time smo upravo mi iz SRS zaštitili standard poljoprivrednika.
Time smo zaštitili i standard svih građana Srbije, jer onaj ko plati 40 dinara litar nafte i proizvede određeni proizvod, plati još 40 dinara po litru da ga dotera na pijacu, on to mora ugraditi u cenu tog proizvoda. Onda tu Dinkićevu nesposobnost da na drugi način napuni budžet plaćamo svi.
Mi iz SRS znali smo da onog trenutka kada je formirana Vlada i kada su ministarstva deljena po vertikali, pa su određene poslaničke grupe dobile ministre, zamenike, pomoćnike i do najnižeg činovnika, znali smo da će najviše problema upravo biti u ministarstvu koje je dobila poslanička grupa G17 posto.
Pri tome moram da citiram uvaženog akademika, slušao sam ga nekoliko puta na televizijskim nastupima, i kad god ima priliku iskoristi je i kaže jednu vranjansku narodnu poslovicu - lisica i hadžija da bude, opet će kokoške da hvata. Dinkića da rasporedite, dame i gospodo, da ste kojim slučajem u situaciji, za patrijarha, opet će pljačkati građane Srbije. Dinkića treba držati dalje od trezora.

Pokušavam da kontrolišem. Dinkića treba držati dalje od trezora, od onog oktobra kada je naoružan okupirao Narodnu banku Jugoslavije.
Obzirom da smo mi srpski radikali poznati po tome da govorimo istinu i kada se slučajno omakne da nešto ne kažemo, mi u sledećem izlaganju ispravimo to što smo rekli. Moram da ispravim gospodina Radovanovića. Pre neki dan je rekao da je Dinkić ušao sa heklerima i sa fantomkama u Narodnu banku. Nisu ono bili, gospodine Radovanoviću, hekleri, nego su bili kalašnjikovi i nisu bile fantomke, nego su bile čarape.

Evo, pokušavam. Gospodin Dinkić će, ukoliko budete glasali za ovaj deo – govorim o akcizi za dizel gorivo, jer pokušavam da ostavim poslaničkoj grupi malo više vremena da o drugim predlozima zakona govore drugi poslanici – ukoliko budete izglasali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, popuniti rupu od četiri milijarde u budžetu.
Rupu od 40 milijardi, jer je za toliko bio kraći budžet još onda kada je planiran, neće moći da popuni. Rupu u savesti, časti, stručnosti, moralu itd. ne znam da li ikako može da popuni.
Predsedavajuća traži od mene da uvažavam ministra ...