Molim predsedavajućeg da ubuduće ovom čoveku daje reč samo pre podne. Popodne je već kasno, ispadaju mu beli miševi iz džepova. Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik koji je govorio pre mene je branio ovaj zakon koji Velja Ilić menja ovim izmenama i dopunama. Pomenuti narodni poslanik kad god se istrezni promeni partiju. Do sada ih je promenio, bar koliko ja znam, osam, devet. Ima šanse svih 352, koliko ih ima registrovanih, osim SRS.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona iz onog paketa zakona koji smo morali ili koji ćemo morati da usvojimo ne bi li se primakli bar za jedan santimetar onoj ustanovi koja će odlučivati o pridruživanju Evropskoj uniji.
Ovo je zakon koji bi mogao da bude u kompletu sa onim zakonom o zaštiti foka, a moraćemo da ga usvojimo, bez obzira što imamo dve foke u Zoološkom vrtu u Beogradu. Ovo je još jedan zakon koji bi mogao da bude razme uz rame sa onim zakonom o zabrani piratstva na otvorenom moru, iako ni Sredozemno, a kamoli Jadransko more nije otvoreno. Dakle, ovo je zakon koji moramo da usvojimo, odnosno ne ovaj zakon, nego zakon sa ovakvim imenom smo morali da usvojimo da bi se Evropi primakli.
Šta znači u ovom zakonu nekoliko i pojmova i sve ostalo na kraju ću kada prođem kroz sam zakon. Međutim, moram da se vratim na ono što su rekli narodni poslanici SRS u početku. Ovde je zakon samo u naslovu, sve ostalo je rezolucija, konvencija, nešto što ne može zakonom da se nazove.
Podatak o 10% invalida u Srbiji nije tačan, nerealan je. Postoje invalidi rata sa teritorije Srbije, invalidi rata koji su posle, pošto su proterani od strane vaših prijatelja iz Republike Hrvatske i iz Bosanske federacije, došli na teritoriju Srbije, postoje invalidi rada koji su na ovaj ili onaj način postali invalidi rada, da li zbog hemikalija koje se koriste u procesu proizvodnje ili zbog neobezbeđenja higijensko-tehničkih sredstava itd.
Postoje invalidi čiji je invaliditet u korenu, čiji je invaliditet karcinom koji je bukvalno buknuo i preti da postane epidemija posle bombardovanja od strane vaših prijatelja, dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije. Znam ženu koju je komisija za utvrđivanje invaliditeta osposobila da radi, a koja je posle 10 dana umrla od karcinoma. Mnogo je onih kod kojih je karcinom u začetku. Pogledajte bolnice, pogledajte institucije koje se bave lečenjem i koje su specijalizovane za lečenje karcinoma, hodnici su prepuni.
U članu 2. se kaže, ovaj zakon se zasniva na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom. Šta je sa zabranom bilo kakve diskriminacije svih drugih osoba.
Kada kažem diskriminacija, mislim i na onu radnu diskriminaciju u kojoj je ova vlast upravo, a ukidajući fabrike ili prodajući fabrike za bagatelu i posle otpuštajući ogromne kolone radnika iz tih fabrika. Šta je sa diskriminacijom tih ljudi?
Poštovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Šta je sa poštovanjem ljudskih prava i dostojanstva svih osoba u Srbiji. Uključenost osoba sa invaliditetom i u sferi društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenost osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama jednakih prava i obaveza.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 4. kaže, organi javne vlasti dužni su da osobama sa invaliditetom obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacije. Dobro, nisu li organi javne vlasti dužni da svim osobama, svim građanima Srbije obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacija.
Član 7: "Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji: (1) ako se diskriminisanom isključivo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi; (2) ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani; (3) ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.
Svojevremeno je onaj nenarodni režim formirao firme u kojima su mogli normalno da rade ljudi koji su sa određenim stepenom invaliditeta. Te firme su se zvale - DES. Oni su sami krstili i dali naziv svojoj firmi, a u Beogradu je postojala velika firma koja se bavila uglavnom proizvodnjom limenih proizvoda, upravo se zvala DES - defektni sluhom. Dakle, ljudi kojima je sluh oštećen, a sve ostalo sačuvano, bili su izuzetni majstori. Pod malo povoljnijim uslovima od ostalih su obezbeđivali reprodukcioni materijal i proizvodili i prodavali, i te firme su izuzetno lepo funkcionisale. Danas te firme ne rade.
Kaže u članu 8, ne smatraju se povredom načela jednakih prava i obaveza, niti diskriminacijom odredbe zakona, propisa, kao i odluke ili posebne mere donete u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, članova njihovih porodica i udruženja osoba sa invaliditetom, kojima se pruža posebna podrška, neophodna za uživanje i ostvarivanje prava pod istim uslovima pod kojima ih uživaju i ostvaruju drugi.
Šta je sprečavalo ministra da i do sada ostvaruju ova prava, bez ovog što on naziva zakonom. Ne samo za invalide, nego za sve druge građane. Nađite mi u ovim firmama koje su privatizovane jednog vlasnika, jednog poslodavca koji će zaposliti invalide pod ovim uslovima.
Nađite mi, pri ovakvoj konkurenciji na tržištu rada, gde je milion ljudi, upravo zahvaljujući mnogim zakonima koje ste vi ministri predložili ovoj skupštini, a vaša nemisleća većina usvojila, jednog poslodavca koji će prihvatiti da zaposli invalida, a neće sa tržišta birati koga god hoće. Milion ljudi je ostalo bez hleba zahvaljujući vama i vašoj politici. Prema tome, nije samo da su ugroženi invalidi, ugroženi su svi građani Srbije.
Idemo dalje, član 17, posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti jeste i svaka diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga, a pri tom se niste setili da kažete da invalid, i davalac krvi, i ko god, mora da plati participaciju, koju je vaš Tomica, vaš kolega koji sedi tamo u Vladi pored vas, usvojio, 20 dinara. Tih 20 dinara možda i nije veliki trošak, ali veliko je ponižavanje. Vi se u Vladi dogovorite pre nego što dođete ovde da nam predložite zakone.
Član 29, posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje, vređanje, omalovažavanje putnika sa invaliditetom u toku putovanja od strane posade itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Beogradu je bilo samo nekoliko autobusa koji su imali onu platformu da invalid sa kolicima može da uđe u gradski autobus. Gotovo nijedan autobus za međugradski prevoz nema tu platformu da može invalid da uđe. Pa se nešto pitam, obzirom da Velja pre neki dan pusti dva voza, od onih koje je platio tri i po miliona evra i još milion evra za popravku, 25, 26 godina starih, gde maznu bar 500 hiljada evra po svakom vozu, a čini mi se da ih je osam kupio, kad ih je već terao u Šinvoz u Zrenjaninu da ih potpuno rekonstruišu, da ih ofarbaju kako treba, što ne napravi tu platformu da bi invalidi mogli u te vozove da ulaze.
Pustio je dva voza za Kraljevo i priznao pri tom da je prekršio zakon i da su ukrali pare. Pitam ministra Jočića da li će pokrenuti krivičnu prijavu, pitam ministra Stojkovića da li će tužilaštvo preduzeti nešto po tom pitanju, jer je Velja svoj lopovluk otvoreno priznao?
Sve besmislica do besmislice, i naravno sve ovo što treba malo da se uradi da bi se pomoglo invalidima tovari se na jedinicu lokalne samouprave, dakle na opštinu, na mesnu zajednicu, na eventualno grad, ali hvala bogu grad i to što uradi debelo naplati. Bogdanović i kad se pozdravite sa njim prebrojite prste posle.
Ako se sećate u kampanji za gradonačelnika kad je otvoreno Vučiću rekao da nema nego samo onaj jedan stan u kome stanuje, pa se posle ispostavi da mu je Kolesar poklonio stan u Tadeuša Košćuška, odnosno prodao ili poklonio svejedno, a Kolesar pravio taj stan od onih para što je maznuo iz cementare Popovac.
Prema tome, gradske opštine, gde nije na vlasti Demokratska stranka, dobijaju toliko malo sredstava da isključivo mogu da finansiraju tekuće poslovanje u opštinama i lične dohotke, odnosno plate. I sad, evo Dinkić podneo zahtev da se i to malo smanji.
Prema tome, ovaj zakon, kao i onaj koji ste prethodno predlagali pa ga povukoste, pa nijedan zakon koji je ovaj ministar predložio nije doneo dobro nijednom građaninu Srbije, osim možda nekolicini njih koji su u ovom, ili u žutom preduzeću, ili u ovom skraćenom ili produženom DOS-u svejedno. SRS neće glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo izuzetno obrazovanje u ovoj državi. Naši fakulteti, naše srednje škole, naše stručne škole davale su visoko kvalifikovane i kvalitetne stručnjake koji su se onog trenutka kada su prešli granicu i ušli u fabrike, u projektantske biroe, iskazali. Danas svet ima nekoliko vrlo zvučnih imena iz svih oblasti nauke, koja potiču sa ovih prostora. Poslednji primer vam je doktor rodom iz Leskovca, ne znam mu ime, koji je napravio bum u oblasti genetike.
Onda dođe "buldožer revolucija", dođoste vi i počeste da mašete prvo nekakvim drugim deklaracijama, a sada mašete Bolonjskom deklaracijom. Odrediste ovog nesretnog Vuksanovića i on se ponaša u ministarstvu za prosvetu kao slon u staklarskoj radnji, čega god se dohvati to uništi.
Imali smo nacionalni savet za obrazovanje i, po meni, on je relativno dobro funkcionisao. Stvaramo sada nacionalni savet samo za visoko obrazovanje. Zbog čega?
Osnovno je da ste počeli polako već od 2002. godine pa naovamo da gubite uporište na fakultetima i sada fakultete pretvarate, raznim podzakonskim i zakonskim aktima, u radne jedinice, a odlučivanje dižete na nivo rektorata i onda vam trebaju ljudi koji će biti podobni, koji će prihvatiti i sprovoditi ovo.
Zašto u ovom nacionalnom savetu nema predstavnika svih naučnih oblasti? Vrlo jednostavno, nemate ljude iz svojih struktura. Nije bitno na čemu je doktorirao, nego koju člansku kartu u džepu ima. To vam je osnovno opredeljenje. Zbog toga može sa elektrotehnike, a pri tom uopšte ne zalazim u to koliko su ljudi stručni, koliko su naučnici, šta su sve ostvarili iz oblasti kojom se bave, ali su oni članovi onog većeg ili manjeg DOS-a koji sada vlada.
Ministar Vuksanović, dame i gospodo, sistematski uništava naše školstvo, od osnovne škole do univerziteta. Naše obrazovanje svodi na nivo koji će obezbeđivati jeftinu i polustručnu radnu snagu za one koji vas savetuju i koji treba sa Zapada da vam dođu i da pokupe sve ostalo.
Nedavna izjava je šokirala sve koji bar malo misle u Srbiji – ukoliko uspe referendum u Crnoj Gori, da se ništa neće promeniti u odnosu na crnogorske studente. Posle dva dana ispravlja tu svoju izjavu, nije mislio tako, on je rekao, ali nije mislio tako.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko referendum u Crnoj Gori uspe i Crna Gora postane država, studenti iz Crne Gore biće strani državljani koji će plaćati onoliko koliko plaćaju grčki studenti, koliko plaćaju studenti svih okolnih zemalja.
Apelovao bih na predsednika Vlade i na Vladu da učini nešto, i to hitno i temeljno, u oblasti obrazovanja, da pod hitno smeni ministra Vuksanovića. Veće štetočine u oblasti obrazovanja od njega nije bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo usvajali Zakon o zaštiti konkurencije upozorio sam vas da to neće biti Zakon o zaštiti konkurencije nego zakon o zaštiti od konkurencije, zakon o zaštiti onih koji vama plaćaju provizije od onih drugih koji nisu sa "žutom" ili sličnom članskom kartom i onih koji ne plaćaju. Upozoravao sam vas onda da se mnoge stvari u Srbiji dešavaju upravo pod pokroviteljstvom i pod šapom onih koji ne dozvoljavaju konkurenciju u ovoj državi.
Uostalom, ako je taj zakon donet i ako je trebalo da se primenjuje, da li nađoste neko od ruskih preduzeća koje je konkurisalo i dobilo pravo da kupi neku od naših fabrika? Ne, jer Rusi ne daju proviziju. Oni hoće da plate cenu, hoće socijalne programe do kraja da sprovedu, hoće da nastave proizvodnju ovde, ali ne daju proviziju. Mnogi od ovih vaših koji sede ovde u prvim redovima, kad dođu, ako dođu, a retko dolaze, tačno se zna – od pet do 10%, pa možemo da razgovaramo. Uostalom, kasnije ću o tome.
Da li je zaštita konkurencije to što tri tajkuna otkupiše celo poljoprivredne zemljište u Vojvodini? Da li je zaštita konkurencije to što će oni sada moći bukvalno da diktiraju i cenu zalogaja hleba i cenu bilo kog poljoprivrednog proizvoda? Da li je zaštita konkurencija to što "žuti Krmivoje" kompletnu soju – doduše genetski modifikovanu, ali pitajte ministra poljoprivrede gospođu Dulić-Marković zašto se i dalje ta soja uvozi ovde – uveze, pretvori u krmivo i prodaje čak i poljoprivrednim kombinatima, nije više zadovoljan snabdevanjem ovih srednjih preduzeća koja se bave proizvodnjom, koja troše to krmivo.
Da li je zaštita konkurencije to što gradonačelnik Beograda Bogdanović već ima dve pumpe, za dve znam, odnosno nema on, ima njegova žena, onu pumpu kod "Limesa" i onu na autoputu prema Nišu, kako li se već zove. Pod imenom je trebalo da se sakrije identitet vlasnika. Sećate se kada se ta pumpa gradila usred centra grada, pod prozorom solitera, kolika je bila povika. Na kraju sve leže i ta pumpa odlično funkcioniše. Uostalom, pitajte Bogdanovića.
Naravno, nemojte ga pitati odakle mu onaj stan za koji je slagao u predizbornoj kampanji da ga nema, pa se posle ispostavilo da ga ima. Ja ću da vam kažem, dao mu ga Kolesar; to je onaj isti Kolesar, o njemu ću malo kasnije, što je prodao "Popovac", pa je uzeo milion i 200.000 evra bakšiša ili provizije, kako god hoćete. Ima njegovih prstiju i oko "Sartida", Brodogradilišta i mnogih drugih stvari.
Vi koji ste rekli da ste napravili otklon 2003. godine od te "žute buldožer revolucije", da ste krenuli – do 2003. smo ovako, sada ćemo ovako, vi to sve isto trpite. Da li to beše ona kohabitacija, gde se izleteste u nekoj predizbornoj kampanji, mislim da je bila kampanja za predsednika Srbije? Da li je to ta kohabitacija – za svet smo u zavadi, kritikujemo jedni druge, a ispod žita se sarađuje?
Uostalom, ko vam je predsednik Privredne komore Srbije? Kojoj stranci pripada? Ako ste već smenjivali sve i dovodili svoje, naravno, kritikovali smo to, ali vam predsednik Privredne komore Srbije ostade bivši ministar Milosavljević.
Da li je zaštita od konkurencije to što se već sad zna, pitajte ministra, ja znam, ako on ne zna, ja ću da vam kažem ko će da dobije koncesiju na autoput od Horgoša do Požege, i već po ovim cenama preko milijardu i 100 miliona evra da stavi čistih para u džep, odnosno neće sve da stavi, pola će da da ministru.
Da li je zaštita od konkurencije to što NIS žestoko pripremate da stavite na tacnu i predate Vojinu Lazareviću i Vuku Hamoviću? Pitajte čija je firma "Trizon" i koliko je ona zadužila i ko plaća dugove "Trizona" i na koji način? Pitajte ko uvozi kompletnu sirovu naftu za NIS? Ako ne znate, ja ću da vam kažem – bivši ministar Novaković, njegova firma. Kako to zaštitiste konkurenciju? Zaštitiste Novakovića od konkurencije.
Da li će biti zaštita od konkurencije to što ćete frekvencije da dajete, gospodin Vučić je pomenuo tri-četiri firme koje će dobiti nacionalnu frekvenciju: U 92, RTL itd; i "Avala", naravno, bivšeg ministra Vlahovića, i ona će da dobije nacionalnu frekvenciju. Već ste napravili dilove šta sme da se pušta, šta ne sme da se pušta, a građani Srbije plaćaju. Nacionalna frekvencija je nacionalno bogatstvo i ako se normalno i pravilno proceni, ako se normalno i pravilno proda i ako se ne prodaje da bi se uzela provizija, mnogo veća vrednost leži u nacionalnoj frekvenciji nego u mnogim drugim oblastima.
Sada dolazimo na onu zaštitu konkurencije: "Popovac" – prodade predsednik Upravnog odbora Kolesar "Popovac", uze milion i 200.000 evra, naravno, u ime DS i ondašnjeg predsednika Đinđića, ali ne mislim ni da je ovaj preko puta nas ostao praznih ruku.
Ne mislim na vas, gospodine predsedavajući, nego na onog iz one zgrade preko puta nas. Ostade i on, jer kad je Ministarstvo pravde pokrenulo neke krivične prijave, da istražuje, zataška se to, gurnuše se krivične prijave u fioku. Kohabitacija.
Da li je prodaja "Sartida" zaštita konkurencije? Koliko i ko je sve uzeo para, provizije? Ako ne znate, onda se javite vi iz zadnjih redova, sada ću da vam ispričam ko je koliko uzeo.
Da li je prodaja Nacionalne štedionice i svih ostalih banaka, odnosno bankarskog tržišta, da li je to zaštita konkurencije ili zaštita od konkurencije? Taj isti, sedeći ponekada ovde, doduše, kad dođe u farmericama onda sedne u prvi red, Dinkić, koga vi zovete ministrom, prodade 7,5 hiljada kvadrata najkvalitetnijeg i najekskluzivnijeg prostora bivše službe za platni promet kroz Nacionalnu štedionicu Grcima. Sad kaže da su Grci dali pet puta više nego što je bila početna cena.
Koliko su njemu dali? Nahvataše neke koferčiće, ali Dinkićevo koferče niko da uhvati. Doći će vreme, uhvatiće i njegovo. Obećavamo, kad srpski radikali dođu na vlast, da će dobiti jednokrevetnu sobu, sa pogledom na Ministarstvo finansija, gore u Bačvanskoj.
Da li je zaštita konkurencije kad ste rasprodali tržište? Što reče gospodin Krasić, neki marketi, Metro, Merkator i ostali dođoše u Srbiju i zauzeše tržište i naša proizvodnja ne može da bude konkurentna. Ovo im je odskočna daska upravo za rusko tržište, zahvaljujući onom ugovoru koji je potpisao nenarodni režim pre 2000. godine, po kome naši proizvodi idu samo sa 1% carinske administracije u Rusiju. Hoće ovde da dođu, pa da odavde odlaze i koriste te privilegije.
Uostalom, Rusi su hteli da kupe Kulsku banku. Šta bi sa tim? Izgleda da ne daju proviziju.
Mnoge je mudre odluke ova vlada Srbije donela, evo ova poslednja odluka će se danas ostvariti. Zahvaljujući mudroj Vladi i mudroj odluci Vlade danas će da bude pomračenje Sunca, pisalo juče u novinama. Ništa ova vlada, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, dobro ovoj državi donela nije i krajnje je vreme da se raspišu izbori, da dođu neki pametniji, bolji, časni i pošteni, da sačuvamo bar ovo malo što je još ostalo, od vaših dugih prstiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, baš nemamo sreće sa guvernerima, kao da nas je neko urekao, ne daj bože, kao u onoj reklami. Sećam se nultog guvernera, odnosno Mlađana Dinkića, koji je sa čarapom na glavi i sa kalašnjikovom uleteo u Narodnu banku Srbije odmah posle "buldožer revolucije" i po sistemu "što oko vidi ruka ne ostavlja" sredio Narodnu banku.
Posle toga, dođe ona gospođa guverner za koju glasate na daljinu iz Bodruma, pa što propusti Dinkić ona privede kraju i od Narodne banke ostadoše, da ne kažem, samo zidovi. Ostalo je ono zlato koje posle prodadoste, a ne sećam se koji je od guvernera završio taj posao. Uglavnom, od tih para od prodatog zlata, zlata koje je još od Kraljevine Srbije stajalo, nikakve vajde Srbija videla nije.
Onda se opet vrati Mlađan Dinkić, kao vampir, pa uništi četiri domaće banke, oslobodi poverenike, oslobodi dužnike para koje su dugovali domaćim bankama i tako osiromaši maksimalno Srbiju i omogući da se ti privredni subjekti koji su se zaduživali u "Beobanci" mogu prodati za džabaluk. Naravno, za male pare, ali uz veliku proviziju.
Ovde dobismo guvernera, tačnije prvo je bio viceguverner, koga nijedna država poželela ne bi. Prvo, kao viceguverner bio je stranac. Dva dana pre nego što ste mu dali državljanstvo postavili ste ga za viceguvernera. Nigde u svetu to nema, osim u ovoj državi Srbiji.
To je isti onaj Jelašić koji je bio predsednik Komisije za likvidaciju "Jugobanke" i koji je za 15 hiljada dolara kupio mercedes te iste "Jugobanke" koju je likvidirao, mercedes star nekoliko meseci, čija je vrednost oko 120 hiljada dolara. Uzeo čovek, kada je rasprodao sve i raskrčmio ostao je taj mercedes i da baš ne propadne uze ga on za 15 hiljada evra.
To je onaj isti guverner, dame i gospodo narodni poslanici, koji, kako reče gospođa Radeta, podiže bespovratni kredit od 380 hiljada evra i kupio je vilu na Dedinju koja košta milion evra. Ubio joj je cenu sa milion evra na 380 hiljada evra. Sada pitam Dinkića da li je on platio porez na tu vilu, bar tu država da uzme.
To je onaj isti guverner kome viceguverner služi za nošenje koferčeta; i usput da raščistimo i ovu dilemu, u koferčetu nije bilo 100 hiljada evra provizije, nego je to bio kusur od 500 hiljada evra kada mu je vraćeno za vilu. Nije stiglo do njega, pojaviše se policajci, ne razumeju te finansijske transakcije i zapleniše tih 100 hiljada evra i po akciji što je bilo itd.
U državama koje drže do svog imena, kada se desi da bilo koji činovnik u narodnoj banci napravi svinjariju kakvu su napravili ovi, guverner podnosi ostavku iz moralnih razloga. Naravno, tamo gde ima morala onda moralni razlozi postoje.
I nikom ništa. I, molim vas iz vladajuće garniture, ne odvajajte žute od vas, žuti su vam u tkivu, u porama, u svakom delu strukture vlasti, između vas i njih nema razlike, svi ste ista politička opcija, nema razlike. Buldožer opcija.
Jedno upozorenje za građane Srbije – uđeš prvog i gotovo; to gotovo ne kažu šta je, to gotovo podigneš kredit, a hipoteka je stan. Svi građani Srbije koji pod ovakvim uslovima budu podizali kredite ostaće bez stanova, biće izbačeni na ulicu. Domaće banke su možda mogle da tolerišu, ovi neće, ovi nisu došli da podignu standard građana, nego su došli da im crno ispod nokta pokupe.
I to što se povećavaju devizne rezerve zemlje, to znači samo da građani Srbije i zadnji evro, i zadnji dolar prodaju za leba. Niko ne radi, ništa ne radi, jedino rade banke i jedino radi guverner danonoćno. Naravno, primajući koferčiće.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se ja kojim slučajem nalazim na mestu ovog čoveka koga ste predložili, ne poznajem ga, ali smatram da je častan čovek, ne bih prihvatio da budem savetnik ovakvoj lopuži od guvernera kakav je Dinkić, naravno kakav je i Jelašić i kakvi su svi ostali, razlike nema. Razlikuju se samo po broju cipela.

Lepo reče gospođa - imala sam čast. Imali ste izuzetnu čast da sednete pored profesora doktora Vojislava Šešelja, a sada dokazujete da tu čast niste zaslužili.
Gospodin Vojislav Šešelj je prvo vrlo izuzetno tolerantan čovek i prihvata da izađe na TV duele sa onima koji mu nisu ni do kolena, iz prostog razloga što sebi ravnog u Srbiji nema. Kada bi čekao da nađe sebi ravnog, da mu on izađe na TV duel, onda naš predsednik nikada ne bi mogao da izađe na duel u Srbiji. Nema ravnog profesoru doktoru Vojislavu Šešelju.
A sada da protumačim ovaj izraz kezačiti se. Postoji osmeh sa ironijom, postoji osmeh sa radošću, a ovo kezačiti se to je ono što kod nas u Srbiji kažu - smeje se ko lud na brašno.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je u ime SRS amandman, gde traži da se u članu 7. stav 3. briše.
Stav 3. glasi: "Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine." Upravo ovaj primer, o kome je gospodin Jojić govorio, jeste idealan primer. Uzmete plac, počinjete da gradite stambeno-poslovni objekat, dobijete građevinsku dozvolu, taj objekat koji još nije izgrađen, koji je još ledina, stavljate pod hipoteku, podignete veliki kredit, podignete prizemlje, prestanete gradnju, u međuvremenu se fiktivno razvedete sa suprugom, supruga odlazi i od tog istog novca koji ste dobili izgradi drugi poslovni objekat.
Pošto je objekat pod hipotekom, banka koja je dala kredit, dolazi u situaciju da proda i da naplati. Prodaje to prizemlje, a vi više ništa nemate na svoje ime, nemate imovinu, jer ste se u međuvremenu razveli sa ženom i prepisali sve na njeno ime, i banka ostaje uskraćena za ovaj deo sredstava. Hipoteka nije završila posao zbog koga je uspostavljena. Dužnik nije namirio dugovanje. Onaj koji je dao kredit nije mogao da se namiri. Zato smatram da ovaj stav 3. treba brisati. Naravno, mora da se iznađe drugo rešenje.
Kada sam već kod toga, da kažem nešto o amandmanu na član 6. stav 1. Kaže: "Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika". Otac testamentom ostavi stan koji ima svojoj deci, troje dece, idealni suvlasnici, jedan ima pravo da podigne kredit, da stavi ceo stan pod hipoteku, bez saglasnosti ove druge dvojice. O tome treba malo razmišljati. I ovaj član nije u redu.
Zato predlažem da se amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić usvoji i da se stav 3. briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god da vas ima u ovoj sali, narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman na član 16. u kome traži da se tačka 4) briše.
Da bi bilo jasno vama i građanima koji prate ovo da pročitam taj član 16. "Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da 1) drži predmet hipoteke, 2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni, 3) pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje, 4) izda u zakup predmet hipoteke i zaključuje ugovore kojima se predmet..."
(Milan Parivodić, sa mesta: Prihvatam amandman.)

Cilj ovog amandmana je da ovaj član zakona učini jasnijim.
Narodni poslanik Milovan Radovanović tražio je da se u članu 18. stav 2. u tački 2) posle reči "veštak" obriše tačka i da se zameni zapetom, a da se dodaju reči "na zahtev poverioca".
(Milan Parivodić, sa mesta: Prihvatam.)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog amandmana koji bi gospodin ministar mogao mirne duše da prihvati.
Narodni poslanik Darko Glišić podneo je amandman na član 25. gde traži da se u stavu 1. tačka 3) briše. Član 25. glasi: "Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti."
Ovde se hipotekarni dužnik dovodi u nezavidan, a često i bezizlazan položaj i zavisiće isključivo od toga koliko su bankari, oni koji su dali kredit i uzeli hipoteku, dobre duše, a obično nisu, tim pre što imamo izuzetno mnogo stranih banaka, koje nude kredite pod hipotekom i koje će nam sutradan oguliti kožu.
Šta može da se desi konkretno. Imate trosoban stan u kome stanujete sa porodicom. Sin vam se oženi, uzimate kredit i kupujete, recimo jednosoban stan, stavljate hipoteku na taj jednosoban stan i jednog trenutka više niste u situaciji da pratite inflaciju, mada je Dinkić obećao da će biti devet posto, biće tri puta po devet posto. Vi niste u mogućnosti da pratite kredit i da otplaćujte rate u kontinuitetu, i dođete u situaciju da vam se hipoteka naplati od objekta koji je pod hipotekom.
Ako ostane tačka 3), banka će moći, mirne duše, u skladu sa ovim zakonom da vam prvo proda onaj stan u kome živite i da se odatle namiruje. Najpre iz dužnikove imovine, pa tek onda iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, i da vas iz tog stana u kome živi cela porodica iseli, a ovamo niste mogli ni ovaj stan da izgradite i da se odjednom nađete na ulici.
Zbog toga smatram, ministre, da bi ovim amandmanom, ako se tačka 3) obriše, da ne ide najpre iz imovine dužnika, pa tek onda hipotekovane vrednosti, nego da ide prvo iz one vrednosti koja je hipotekovana, pa ako ne uspe da se namiri, onda to ostaje i neka manja količina, manja svota, gde se može namiriti iz neke druge imovine, prodajom automobila, ovoga, onoga. Ostaje stan kao imovina u kojoj će porodica moći normalno da nastavi da živi.
Gospodine ministre, kada ste ova dva amandmana prihvatili, da bi i ovaj treći mogli komotno da prihvatite.

Ministre, da li prihvatate amandman ili da ga obrazlažem?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona je, takođe, jedan od najopasnijih članova. Gospođa Vjerica Radeta je maločas navela jedan od tih opasnih članova, opasnih po hipotekarnog dužnika, jer kaže ovako: "Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekarne nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe". To znači da će hipotekarni poverilac imati pravo da bira - ili će aukciju ili će neposrednu pogodbu, i ovaj stav ovog člana je u suprotnosti sa članovima 36. i 37.
Deo koji je narodni poslanik Mitrović tražio da se briše, to je stav 2. koji kaže: "Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje ako nepokretnost ostane neprodata". Opet nemamo redosled. Može, prvo, neposrednom pogodbom, pa mu kum nije imao dovoljno para da kupi tu kuću, tu nepokretnost, pa onda ide na aukciju. U članovima 36. i 37. kaže, prvo aukcija, pa druga aukcija, pa tek onda neposredna pogodba.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo već aukcije, setite se svih transparentnih privrednih transformacija, gde su za tri evra kupovane šećerane, setite se svih onih provizija koje su uzimali pojedini, doduše, nisu više u ovoj skupštini, ali se još uvek muvaju tu negde, neki krivični postupci protiv njih su pokrenuti.
Pri tome, mislim na Janjuševića, Kolesara, onu bandu koja je vitlala od buldožer revolucije do 2003. godine. Mislim i na Mikija Kostića. Istroši čovek 10 evra za šećerane.
Vi ćete pola grada morati da prodate, celu ulicu da prodate na takvim aukcijama da biste naplatili za jedan jednosobni stan hipoteku. Nameštenih aukcija je bilo, biće, sve dok ne dođu radikali, a posle toga više neće biti.
Zato predlažem ministru da prihvati ovaj amandman, da ovaj član bude primenjiv i da bude na korist i poveriocu i dužniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve vreme insistiramo na aukciji, a član 36. kaže u stavu 1: "Poverilac, na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj".
Amandman narodnog poslanika Srete Perića glasi: "Poverilac, na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana ne uspele aukcije, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj". Ne od izdavanja rešenja, nego od neuspele aukcije tek 30 dana kada prođe, onda može da ide i u neposrednu pogodbu.
Mi znamo kako se aukcije izigravaju, daje se oglas u Glasu Podrinja, u novinama koje se prodaju, ali u vrlo ograničenom broju i na ostalim područjima, u njemu se da oglas i kaže se onome - slušaj, tamo je oglas objavljen, dođi. Zbog toga smatramo da amandman narodnog poslanika Srete Perića treba prihvatiti i da bude 30 dana od dana prve neuspele aukcije, a ne od dana izdavanja rešenja. Mislim da ova ispravka ovog člana samo poboljšava član.

Evo one opasnosti, dame i gospodo narodni poslanici, o kojoj je govorila narodni poslanik Vjerica Radeta, i koju mi pokušavamo amandmanima da iskorenimo iz ovog zakona.
Gospođa Vjerica je obrazlažući amandman na član 36. rekla - i onda se on dogovori sa kumom ili sa bratom, pa brat, misli se na hipotekarnog poverioca koji prodaje hipotekovanu vrednost, dogovori se sa kumom i prijateljem i onda kupi po daleko nižoj ceni, odnosno daleko manjoj vrednosti od stvarne vrednosti koju hipotekovana nekretnina ima.
Član 37. omogućava hipotekarnom poveriocu, odnosno banci da ne mora uopšte da traži brata, kuma i prijatelja. Stav 3. u članu 37. kaže - ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutnu sticanja prava svojine.
Ne može hipotekarni poverilac da stekne pravo svojine nad tom nepokretnosti, ne može, ima da ide na aukcije, na prodaju, dok se ne proda. Samo od novca može da namiri dugovanje hipotekarnog dužnika.
Sve ostalo bi otvorilo Pandorinu kutiju, gde bi banke koje su inače došle da ogule i ovo malo kože građanima Srbije, što je ostalo posle onoga, ne mislim onaj, nego na ono što pojedinci ovde zovu ministrom finansija, što je ostalo posle njega, posle Bože derikože, i kada su ljudi dovedeni u situaciju da stvarno moraju da ulažu u kreditne odnose i da stvarno moraju pod daleko lošijim uslovima da uzimaju kredite, pa i da stavljaju nekretnine pod hipoteku, ovde član 37. omogućava hipotekarnom poveriocu, banci, da vam za kredit koji ne možete isplatiti bukvalno uzme nekretninu. Da na taj način istera mnoge na ulicu. Vidim da ministar maše glavom negativno, neće prihvatiti ovaj amandman, a predlažem da u danu za glasanju pritisnete zelenu dugme i prihvatite ovaj amandman.

Svejedno, biće dovoljno vremena da svi poslanici, koji su se javili iz SRS, izađu i da ubede ministra da prihvati ovaj amandman.
Narodni poslanik Bore Kutić u svom amandmanu traži da se naslov Glave iznad člana 38. i član 38. brišu. Namirenje kada je predmet hipoteke objekat u izgradnji. Amandmanima već na član 3. i sve one članove koji su posle člana 3. došli u ovom predlogu zakona, a radi se o objektu u izgradnji, poslanici SRS su pokušali da dokažu ministru i da dokažu vama, dame i gospodo poslanici iz vladajuće koalicije, da objekat u izgradnji ne može da ide pod hipoteku iz vrlo prostog razloga.
Objekat u izgradnji može da bude samo građevinska dozvola i plac. Već tada stičete pravo da na osnovu projekta koji imate stavite hipoteku na objekat koji ćete zidati i na osnovu toga dobijete kredit.
Sada dolazimo u situaciju, do sada smo napadali hipotekarne poverioce, a ovde u ovoj situaciji mora da se brani hipotekarni poverilac i to je vrlo jednostavno. Imam plac, napravim građevinsku dozvolu, projekat pa dobijem tu dozvolu da gradim poslovno-stambeni objekat, prizemlje, četiri ili pet spratova, dobijem kredit za to, iskopam temelj, sazidam prvi sprat i tu prestanem da gradim. Dakle, sin s kojim ne živim u domaćinstvu, supruga s kojom sam se fiktivno razveo na drugom mestu, na drugom placu, sa drugom građevinskom dozvolom, a sredstvima koja sam dobio za taj kredit, izgradi objekat, dođe hipotekarni poverilac, nađe temelj, nađe plac, to ide pod hipoteku i on ne može da se namiri. Druge imovine nemam.
Ti koji će to graditi, oni će se sigurno obezbediti da im hipotekarni poverilac ne može naći ništa osim onoga što je pod hipotekom. Šta se dešava? Zato treba usvojiti amandman narodnog poslanika Bore Kutića i ovaj član 38. brisati.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman, s obzirom da se ministar Dinkić nije izvinio poslanicima SRS, zadržavam pravo da kad god pomenem njegovo ime u kontekstu, ukoliko mi odgovara, da mu vratim istom merom. Jedina je razlika što bilo kojom merom da mu vratim takav epitet odgovara. Prema tome, zadržavam pravo, kada je Mlađan Dinkić u pitanju, da kažem da je mufljuz, hohštapler, kriminalac, bitanga i sve ostalo.
Evo, koliki je mufljuz ministar Mlađan Dinkić upravo u ovom zakonu imamo primer. Bili ste svedoci koja se halabuka digla oko toga – mi hoćemo da isplatimo penzije, radikali ne daju, radikali zadržavaju sednicu, ne možemo da donesemo zakon po kome ćemo da isplatimo. A, kada se pogleda taj isti zakon, umesto da se penzionerima, u ovom slučaju poljoprivrednim penzionerima, isplati 1. januara 2006. godine, kako je bilo ovde, jedna petina, prva isplata penzionerima poljoprivrednicima će krenuti 1. januara 2007.
Sada nije petina, nego četvrtina, i po stopi od 8%, a zakon po kome su mogli da isplate do sada sve zaostale dugove... I, da se razumemo, ovo su dugovi nastali od 2001. godine, od dolaska buldožer revolucije, od onda kada ste na krilima tog vašeg Zapada došli ovde, kada ste govorili – penzionere ste osiromašili. Sada im uskraćujete za godinu dana jednu petinu onoga što je odavno trebalo da dobiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, onaj, neću da iskoristim epitet, hvali se kako ima silne milijarde budžetskog suficita, a istovremeno penzionerima poljoprivrednicima (da se razumemo, ovo su male penzije, ne verujem da prelaze 8.000) ne isplaćuje, nego im proteže dug do 2010. godine. Nećete vi ni 2006. godine da vladate, nemojte ljudima da tovarite te dugove koje ste napravili; 2006. godine niče trava, odoste vi sa političke scene.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman kojim traži da se kompletna isplata penzija poljoprivrednim penzionerima isplati od početka 2006. godine do kraja 2006. godine. Samo tako ćete ono što ste već opljačkali za ovih pet godina i pare kojima se služite već pet godina vratiti penzionerima.