Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, da pojasnimo stvar. Mi smo, znači, dobili objašnjenja zašto je potrebno po hitnom postupku doneti ove zakone. Sad vam je gospođa Paunović lepo rekla da će se podzakonska akta po ovim  zakonima doneti 12 meseci posle stupanja na snagu ovih zakona, pa da će onda ustanove svoja akta narednih 12 meseci uređivati da budu u saglasnosti sa podzakonskim aktima.
Onda će tek nakon toga početi rešavanje i izdavanje dozvola 12 meseci posle osnivanja uprave. To važi za transfuziju, to važi za transplantaciju organa i to važi za transplantaciju tkiva i ćelija.
Sada vi pogledajte ovolika žurba, jurba, a kada će ovo početi da se primenjuje? Hajde da to sada neko odgovori - zašto je to onda hitno? Mi eto ne razumemo. Nije do nas mogla da dopre ta svetlost razuma, da nas prosvetli i da shvatimo potrebu donošenja po ovako hitnom postupku.
Ima još jedan zakon koji ovde ne pripada organski, rekao bi čovek, to je ovaj o javnom zdravlju. Na stranu to što ste koristili i prvi put se koristi termin "javno zdravlje" kod nas od 2005. godine zakonom i ukida se naš dugogodišnji termin "narodno zdravlje", koji apsolutno je adekvatan i koji je trebalo i da ostane, da ne ulazimo u tu polemiku.
Kada govorimo o hitnosti postupaka vidite šta se kaže - u cilju što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite građana. Ovo je cinizam. U zemlji koja je u tranziciji da hitnošću kada mi radimo nenormalno danju, noću i kada imamo objedinjenu raspravu ovih zakona, time postižemo visok nivo zdravstvene zaštite građana?
Kako taj visok nivo izgleda znaju građani danas koji odlaze u zdravstvene ustanove, a ako hoćemo da s naučne tačke gledišta posmatramo stvari i pogledamo indikatore, pokazatelje zdravstvenog stanja, onda nam je potpuno jasno da o tome nema ni reči, ni govora.
Mi bismo ovde bili prezadovoljni kada bi se zaustavili, da je neki bio malo skroman, pa je napisao da se zaustave negativni trendovi koji su prisutni u Srbiji i srpskom društvu kada su u pitanju zdravstveni indikatori.
Da vas podsetim, to je ono što piše u statističkim knjigama koje je Batut objavio, da mi od 2002. godine do 2006. godine imamo za 1,6% podignutu opštu smrtnost. U toj opštoj smrtnosti su glavne hronične nezarazne bolesti, a oko tih hroničnih nezaraznih bolesti, hipertenzija, infarkti i šlogovi su preventabilne bolesti koje se mogu sprečiti, ne lečiti, moraju se i lečiti kada je to neophodno, primenom mera promocije zdravlja i prevencije tih oboljenja, koje su jeftine kost benefit mere, a ne biti sav u tenderima, projektima, kao što je ovo ministarstvo i čelnik ovog ministarstva.
Naravno, neko će možda sada opet da kaže meni da vređam, ali imam brojke ovde koliko je tendera, pa imam i onaj izveštaj tamo finansijske komisije o milion evra datih za nabavku sanitetskih vozila, a tih sanitetskih vozila ni danas nema.
Ovde, pored mene, na pola metra se nalazi izveštaj finansijske komisije o nabavci vakcina i leka za tami flu, koji je nabavljen gde je država oštećena u značajnoj meri.
Znači, mi živimo, nažalost, u jednom sistemu koji je sve drugo, ali ne jedan savremeni zdravstveni sistem. To je naš problem. Mi živimo, nažalost, u zemlji gde imamo poseban problem što ovaj parlament, a Vlada posebno, neće da shvati osnovni problem srpskog naroda i srpskog zdravstva, a to je da konstatuje da je biološki ugrožena naša egzistencija, da nas je svakog dana na ovim prostorima sve manje i manje.
Ako gledate zadnje tri godine stalno nas je za po jedan grad od 30-ak hiljada ljudi manje. To se ne smanjuje. Ne može, kada se imaju ovakvi zakoni ni da bude drugačije i bolje, nego će biti sve gore.
Što se tiče ovog zakona o ovim organima, mi nismo hteli da ukazujemo na niz manjkavosti i rupa, stvarno ne bi mogli, trebalo bi pisati nov zakon.
Niko ovde ne može da vidi ni autogenu, ni alogenu primenu matičnih ćelija i ne pominje zakon, to ga uopšte ne interesuje.
Da budem jasan, kada uzmete krv, to je sad moda i mnogi se već interesuju građani i za tu mogućnost da koriste krv iz pupčane vrpce deteta koje se rodi, kako za čuvanje da se kasnije neka bolesna stanja i reparacije organa mogu obaviti kod samog deteta, tako i kod srodnika. Nigde to zakon ovde i ne predviđa. On je zaokupljen komercijalom.
On ovde na veštački način odjedanput dozvoljava bankama u privatnom vlasništvu da se bave i dobiti.
Kaže u svojim načelnim stavovima da je transplantacija nešto što ne može da donosi dobit. Upada sam sebi u usta zakonodavac ovim kontradikcijama.
Niz je tu nepreciznosti. Mi nismo ukazivali na sve. Naučni rad se ovde dozvoljava kada su reproduktivne ćelije u pitanju, a u zakonu koji sada sledi videćete-naučni rad ne dozvoljava izvođenje eksperimenata na ovim ćelijama.
Da ne ulazim dalje, ovo je jedan, nažalost, loš zakon. Ne znam iz kojih razloga smo mi doživeli ovu sudbinu, i ovaj odbor i moje kolege koje su u odboru, da nas toliko ignoriše ministar, da ne dolazi na naše odbore, da ne učestvuje u raspravi u odboru kada raspravljamo ne o drugim stvarima, nego ako raspravljamo o upravo o ovim zakonima.
Ako mi dobijamo ekipu opet laičku, koja tamo ne može ni da usvoji, ni da opovrgne na jedan argumentovan način ono što mi tvrdimo, mi smo onda u jednom velikom ćorsokaku.

Dame i gospodo, evo jedan zakon koji nam ovde dolazi, to je jedan visoko specifičan zakon i kada sam govorio u načelu rekao sam da mi poslanici SRS nikada ne nastupamo kao slobodni strelci, da mi uvek konsultujemo mišljenje stručnjaka u pojedinim oblastima za koju dobijamo zakonske predloge.
Upravo tako da vas obavestim, slučajno pripadam struci koje se tiče ovaj zakon, radim u tercijarnoj ustanovi i u pripremi primedbi sam na ovaj zakon konsultovao vrhunske stručnjake, istaknute profesore Medicinskog fakulteta, kada sam ove primedbe stavio.
Mene je začudilo da ni jedan jedini amandman nije usvojen, jer to su amandmani struke, to nisu amandmani Paje Momčilova, Paja Momčilov ne želi da se pravi da je on bio pametan i na ovo se ukazivao.
Da mi pređemo na sam član. Ovde se opisuje na šta se odnosi lečenje, pa se kaže, na postupak uzimanja, doniranja, obrade, očuvanja, distribucije, upotrebe, praćenja ozbiljnih neželjenih reakcija kod pacijenata. Šta je bila intervencija? Intervencija je bila samo da se uspostavi prirodan redosled. Ako vi uzmete jednu ćeliju, onda ako hoćete da je donirate, prvo morate da je obradite i očuvate. Mi smo samo jednostavno ukazali kako bi redosled trebalo da glasi.
Šta je nama odgovoreno? Nama je odgovoreno da je to pravno tehnički problem i da se time ne menja smisao ovog zakona. Dve su naše opaske - ukazali smo, uzimanje, doniranje, obrada, očuvanje, distribucije, pa onda ide upotreba. Znači, ne ide upotreba pre distribucije. Moraš nešto da distribuiraš da bi upotrebio.
Evo jedna situacija u životu. Ako bi uzeo logiku ovoga ko mi je odgovorio na ovaj način, mogao bih da kažem - uzmimo automobil, prosto. Mogli bi točkove da stavimo i na krov. To bi opet bio automobil, a da li bi baš bio automobil? Ili, uzmite VC, da stavimo VC šolju na plafon, da li je to onda VC?
Upravo samo kažemo - poređajte one postupke kojima je izložena donirana ćelija u normalan prirodan redosled. Nama se kaže da to nije važno. Hajde, neka nije važno, ali kada se govori o nus-efektima, mi smo samo dodali da neželjene reakcije kod pacijenata, ovde uopšte ne postoje pacijenti, ovde postoje samo ćelije, kao da su ćelije bitne u ovom zakonu, kao da nisu pacijenti bitni.
Kada radimo ove metode veštačkog oplođenja, možemo i ćelijama naneti zlo i da imamo neželjene efekte, ali možemo i pacijentima. Ko malo zna medicinu, njemu je to jasno.
Intervenisali smo da i to bude obuhvaćeno. Međutim, nama se kaže, to je tehničko samo intervenisanje. Samo toliko.

Dame i gospodo poslanici, posle ove uzavrele i interesantne diskusije ne bih sada iskazivao mišljenje SRS, ali naravno kada budemo došli do tog amandmana čućete i to mišljenje. Smešniji amandman nisam video i jedan amandman koji je neukiji u pogledu, ako hoćete, poznavanja ljudskih prava, skoro nisam video. Čućete to mišljenje i u velikoj meri se slažem sa prethodnim diskusijama, samo što tu ima još jedna nadgradnja.
No, da se vratimo članu 3. Pazite šta član 3. radi? On definiše šta je lečenje neplodnosti i onda kaže, lečenje neplodnosti je postupak utvrđivanja uzroka, znači, dijagnoza neplodnosti ili smanjenja plodnosti i otklanjanje tih uzroka stručnim savetima. Tu se dosta malo može pomoći stručnim savetima, bar u ovoj oblasti. Verujte mi, čvrst sam svedok za to.
Onda lekovima i drugim metodama biomedicinski potpomognute od oplodnje. Mi samo proširujemo i kažemo - i klimatsko-banjskim lečenjem. Zašto? Kada vi dajete dijagnozu lečenja onda morate dati kompletnu. To struka smatra. Klimatsko-banjsko lečenje je jedna priznata medicinska grana, a i te kako je pomoćna i efikasna grana lečenja. Mi smo sugerisali da se to ovde nađe.
Šta nama odgovara mudri, sada već mogu slobodno da kažem mudri zakonopisac. Kaže ovako, dato značenje izraza lečenja neplodnosti su oni definisali.
Znači, oni znaju sve, a pored toga kažu, lečenje neplodnosti u smislu predloga zakona ne reguliše klimatsko-banjsko lečenje, pa iz tog razloga klimatsko-banjsko lečenje ne može biti sastavni deo pojma lečenja neplodnosti.
Pazite, oni, ćutolozi, oni sebi dozvoljavaju pravo da definišu šta je lečenje neplodnosti. Oni kažu, mi to u zakon nismo stavili i to više nije lečenje. Ako je to tačno, ali ne regulišu oni ni hirurško lečenje, ne regulišu ni savete, pa su stavili kao dijagnozu.
Kakva je to logička zbrka u glavi ovih ljudi? Dali su deci, sramota. Deca su prevodila i pisala šta su stigla i umela. Oni pojma nemaju, garantujem ni većina ovih što sedi ovde, šta piše u ovim odredbama. Video sam to na Odboru i potpuno mi je bilo jasno. Čita čovek autistično jedan tekst, a neka dečica okolo pokušavaju malo da izvuku stvar. Ovo nema veze sa logikom.
Pazite sledeće šta je intervencija, opet tu su pobrojane definicija šta znače, značenje reči, pa oni kažu ovako - šta je embrion? To je opet biser. To nećete naći nigde. To da date u osnovu školu deci, deca će da se krste i da se smeju. Kaže – in vitro embrion jeste embrion van tela ljudskog bića. Pobogu van tela ljudskog bića embrion.
Mi intervenišemo i kažemo, da spasimo stvar, in vitro embrion jeste embrion dobijen metodama i tehnikama biomedicinski potpomognute oplodnje. Zamislite vi situaciju jednu prostu, pobačaj imate, pobaci žena i embrion se nađe u spoljašnjoj sredini. Da li je to in vitro embrion?
Oni ne znaju ni šta znači termin in vitro. In vitro znači u veštačkim uslovima, a kada se nađe u prirodnoj sredini, to više nije veštačka sredina.
Pobogu, to znači laboratorija. Ovakva neukost, a vi od nas tražite da mi na ovo ćutimo. Ne možemo ćutati, gospođo predsednice. Ovaj tama auditorijum, stvarno mi je žao njih, ovde je stvarno trebalo da dođe neko drugi da strpi kritiku ovoga.
Recimo, kada vi napišete ovako, van ljudskog bića. Ljudsko biće je i čovek. Znači i ja mogu da budem, hajde da kažem, čovek koji je proizveo embrion. Mora se kazati žene, ako baš hoće tako da se kaže, pa to je bar jasno.
Mi smo kazali, brišite tačku 14) i 15). Ako pogledate šta one objašnjavaju naširoko o himerizmu. Nigde se ne koristi sem u zabrani, da je zabranjeno koristiti oplodnju, recimo, ženske polne ćelije sa životinjskim i to je himerizam. Nigde se ne spominje. Zašto ga ovde stavljaju? Da pokazuju kako znaju i da zaglupljuju narod? Kada to pročitate malo će kome biti jasno šta je himerizam, niti će shvatiti, a niti mu je to potrebno da se ovaj zakon donese.

Gospođa Gordana Pop-Lazić je s pravom dala ovaj amandmana. Međutim, teško da će da dopre do neukih pisača ovog zakona i suštinu da shvate, pa da eventualno ovo i prihvate. Pazite, kratak je član na koji mi ulažemo amandman.
Kaže ovako - načela jednakosti ostvaruje se obezbeđivanjem jednakih uslova, kako za muškarca, tako i za ženu za lečenje neplodnosti u postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje, u skladu sa ovim zakonom. Stalno je - u skladu sa ovim zakonom. Zakon je zakon. Znači tako, ako zakonom to nije propisano, nema da se lečiš. Šta smo mi samo kazali? Mi smo samo kazali - načelo jednakosti ostvaruje se u obezbeđivanju jednakih uslova, kako za muškarce, tako i za žene za lečenje neplodnosti. Ne muškarca i ne ženu, znači, nije jednina, nego množina. Za tvrdo uho nekoga ko ne zna srpski jezik, to ne znači ništa.
Odgovoreno nam je, kaže - ovim se ništa suštinski ne menja, a menja se i te kako. Šta to znači - da treba istaći jasno obezbeđivanje jednakih uslova za pripadnike muškog i ženskog pola, kao i za sve pripadnike oba pola? Kada ovo kažemo, kad vi kažete jednaki su uslovi za ženu i za muškarca, znači, imamo partnere, imamo muškarca i ženu i znači oni su ravnopravni.
Ali, da li su sve žene ravnopravne, to nije rečeno. Znači, te metode moraju biti dostupne kad su žene u pitanju za sve žene, a kada su muškarci u pitanju, onda svi muškarci. Pitam se da li je to samo tehnička intervencija?
Hajde da budemo malo skromniji, da to nije poboljšanje ovog člana i da ovo niko neće usvojiti. To je ono što smo mi imali da kažemo.

Vidite šta je problem, ovde je takav diskriminatorski stav u svim ovim zakonima prema privatnoj praksi da je to neverovatno.
Šta je poznato? Poznato je da su najbolji rezultati koji se postižu ovim metodama u privatnim zdravstvenim ustanovama. Uzmete obrazloženje i vidite da u privatnim ustanovama 40% je uspešnosti, a u klinici, nažalost, gde radim i koja je vrh piramide 35% ili još niže.
Prema tome, ovde ovakvo obrazloženje, kada se nama da ponovo se kaže – veće organizacione celine. Taj uopšte nema pojma čovek. Upravo se u malim organizacionim celinama i u državnim ustanovama obavlja ova delatnost, na odeljenjima, ne obavlja se na čitavoj klinici. U hirurškoj sali se ne obavlja. Na odeljenju konzervativne ginekologije ne, nego na odeljenju specijalno koje se zove – za vantelesnu oplodnju. To je toliko nepoznavanje i tako lupetanje da stvarno nema smisla. Samo toliko.

Kao i u prethodnom amandmanu gospođice Nataša Jovanović i gospodin Petar Jojić smatraju da nije potrebno obnavljati dozvole na pet godina, a opet mudro spisateljstvo koje nam šalje odgovore kaže ovako - dozvola je potrebna iz razloga što se ove metode intenzivno razvijaju i što je neophodno održavati nivo kvaliteta dobre kliničke prakse u ovoj oblasti. Takođe kaže - ponovo će se vršiti provera ispunjenosti uslova pri obnovi.
Sve grane medicine se intenzivno razvijaju, nema nijedne da se intenzivno ne razvija i taj opšti stav uopšte ne stoji kao argumentacija.
Drugo, čemu služe godišnji izveštaji koji su predviđeni ovim zakonom?
Treće, šta će raditi inspektori? Trebalo je taj što je pisao zakone, tj. nije pisao zakone, nego je pisao odgovore u podeli društvenog rada u Ministarstvu, a nije pročitao sam zakon, da pročita nadležnosti inspekcije, gde piše da proverava ispunjenost uslova.
Prema tome, kada imaš mnogo dozvola, onda imaš i mnogo mogućnosti da treba da se dozvole dobiju i da se nešto da. To je izvor korupcije.

Ponavljam se, ovo već postaje dosadno.
U svakoj ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi direktor određuje koordinatora za postupak ovih metoda i ovde se kaže - uz prethodnu saglasnost ministra.
Pobogu, ministar da dozvoli u nekoj ustanovi, evo u Leskovcu, ko će biti koordinator? Valjda direktor, koji će i da donese odluku ko će biti, može to da uradi bez dozvole ministra. Na šta ovo liči? Ovo je strašna uzurpacija, ovo je bolest, ovo ko piše ovo piše bolestan um, narcisoidan, bolestan um.

Radi se o tome da o postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje iz stava 1. ovog člana, ministar na predlog ekspertske komisije propisuje standardne operativne procedure i vodiče dobre kliničke prakse. O tome smo dosta pričali.
Ne mogu to da rade ovi iz uprave, to je svima jasno. Uprava, kako je po našem zakonodavnom sistemu zamišljena, neću sada mnogo da govorim, ona je pre svega stručni organ, kažu nama ovde, pa je onda organ uprave.
Gde vi možete dobiti stručno mišljenje? Možete dobiti, ponavljam po stoti put, jedino od ljudi koji se time bave neposredno, ne može niko drugi da donosi standarde.

Vrlo prosto, malo je teško slediti ovaj brzi ritam koji namećete. Sada ću samo da vam pročitam član 24. da vidite.
Kaže se u prvom stavu: Postupci BMPO se obavljaju sa ciljem rađanja deteta. Nije to valjda cilj, da se rodi kljasto i bogaljasto? I to ako mi ispravimo, pa kažemo ovako - obavljaju se sa ciljem rađanja zdravog deteta, bez narušavanja zdravlja roditelja, to ne važi, to ovi neće da usvoje.
Vi ćete to glasati. Ne mogu ništa ljudski da vam kažem drugo nego - sram vas bilo. Eto, glasajte. Ako nećete da kažete da treba da dođemo do zdravog deteta i bez ugrožavanja zdravlja roditelja, onda ne znam šta da kažem.
Šta se meni kaže? U članovima od 4. do 12. kaže - ne sadrže se jasno izneti ciljevi, ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje za život i bezbednost majke, odnosno deteta. Znači, upućuju me na članove od 4. do 12.
Ako vi čitate te članove od 4. do 12, videćete da nemaju veze sa ovim što pričam. Jedino član 4. kaže - ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje. Šta je to prihvatljiv, a šta je neprihvatljiv rizik? To vas pitam.
Prema tome, jasna, kratka i imperativna je odredba naša. Na kraju krajeva, mi smo tražili da se briše stav 3, koji nije cilj. Vidite šta kaže u samom stavu 3: U postupcima BMPO, po pravilu, upotrebljavaju se polne ćelije supružnika, odnosno vanbračnih partnera, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Cilj postupanja to nije. Je l' razlikujete vi šta je cilj, a šta je ono šta se koristi? Vi to ne razlikujete. Stavili ste babe i žabe zajedno. Samo toliko.

Sada smo došli do člana 25, malo ste me i zbunili. Nije upućeno vama, jasan sam i precizan, vama zameram što ćete vi ovakve gluposti da izglasate. Zašto? Silom neprincipijelne koalicije koja već postaje sramotna. Samo je to moja zamerka. Naravno, da vi ovo niste pisali, niti znate.
Pazite, mi preciziramo mesto ovoga što je ovde napisano, a zove se upotreba polnih ćelija, i jasno definišemo kako ona izgleda u struci.
U postupcima BMPO se koriste prvenstveno vlastite polne ćelije bračnog para ili partnera. Kada se ne mogu u cilju uspešne BMPO koristiti polne ćelije jednog od bračnih drugova ili partnera, ili se BMPO primenjuje u cilju sprečavanja prenošenja teškog naslednog oboljenja, mogu se koristiti donirane polne ćelije.
Naravno, u zadnjem stavu dodajemo još samo jedan dodatak – da je sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse potrebno postupati sa tim jajnim ćelijama. Nemamo vremena da obrazlažemo ovo detaljno, nemam stvarno mogućnosti da ovo detaljno obrazložim.
Ovde je sve precizno i jasno rečeno. Ako naslov glasi ovako, mi onda lepo kažemo šta to podrazumeva. Ono što treba kazati, mi po poreklu polnih ćelija svrstavamo u tri grupe, imamo supružnike zainteresovane za dobijanje deteta BMPO metodom, pa onda imamo partnere, imamo donatore, to treba jasno kazati, to smo samo pokušali i to je takođe odbijeno.

Dame i gospodo, sedim dok odgovaram na ove zakonske norme koje su nam predložene, međutim sad sam ustao. Ustao sam upravo iz pijeteta prema srpskoj ženi, prema mojoj pokojnoj majci i na kraju krajeva prema svim majkama sveta, jer čitav svoj život sam posvetio rađanju. Ovo je jedan amandman koji duboko vređa sve žene Srbije i mislim da apsolutno nije smeo da bude prihvaćen u ovakvoj formi.
Pazite, mnogo je krupnih reči rečeno, praznih, koje ništa ne znače. Prvo, ovo je neprimenljivo, jer zakon govori o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom. Kako ćete kod žene koja nema partnera doći do dijagnoze da bi je mogli lečiti. Član 27, ako ga pročitate, i članovi 3. i 41, ako se pažljivo pročitaju, govore da je nemoguće ovo primeniti.
Govorite o pravima žene, ljudskim pravima. Sram vas bilo, ako je ljudsko pravo u pitanju, onda su ona univerzalna, onda nemaju ministri šta da traže ovde i da se dogovaraju. Pitao sam moju ćerku, punoletna je, na šta ti ovo liči, kaže – na šlihtanje ministru.
To je šlihtanje ministru da dva čoveka ovlašćujete da se oni, pazite šta rade, sporazumevaju i usaglašavaju, ulaze u najveću intimu žene i odlučuju. Govorite o ljudskim pravima, a gde vam je muškarac?
Zašto ste napisali samo žena? U Srbiji ako imate sterilitet i neplodnost pola je na strani žena, pola je uzrok muškarac, što onda ovu mogućnost ne dozvolite onda i muškarcu u izvornoj verziji koju niste imali hrabrosti da ovde iznesete.
Budite hrabre i kažite – smatramo da treba pomoći ženi koja sama živi da dođe do potomstva i da napravi porodicu svoju, ali onda ne može izuzetno, onda ne može naročito opravdani razlozi. Ovo je jeziva diskriminacija.
Imali smo prekide trudnoća i onda smo imali komisije za prekid trudnoća i to smo ukinuli. Mira Marković je vratila zakon tadašnjem parlamentu upravo zbog komisija, zbog kršenja ljudskih prava. A šta vi radite? Vi ste orvelijanski svet. Niste Evropa. Vi ste mrak.

Prvo, nije to u redu da neko ko nije prisutan tokom čitave rasprave na Odboru prepričava šta je bilo na tom Odboru. Sva je sreća što mi sve snimamo i znaju se tačno stavovi. Zašto da ne bude i iz gej, odnosno lezbijskog tog okruženja nekog na ovaj način da dobije potomstvo. To sam rekao da je krajnja konsekvenca . Zašto bežati od toga, pa to reći. Zašto se kriti na ovaj način?
Kažete, nije Odbor raspravljao, pa nije imao vremena, danonoćno radimo, pet zakona, osam sati, ni vi niste branili na Odboru to. Gde ste bili da branite to, ni gospođa Čomić nije bila da to brani, ovu što ste podmetnuli, jadnu Jerkov, nju i ne treba ovde mešati, nego ste kukavičije jaje podmestili ovako i pobegli.
Što vi niste branili na Odboru, gospođo Plavšić, ovo, pa što niste došli da suočite sa nama mišljenja. Tvrdim vam da ako imate hrabrosti građanske i toliki zastupnik građanskih prava, onda nemojte ovakve uzanse da vezujete u sve ovo.
Zašto smo bili uzdržani? Zato što ovaj zakon ne može sa ovim članovima, bez redakcije drugih članova koji su jasni i eksplicitni, da se govori o lečenju, gde sva druga metoda ne može da da rezultat, da bude primenjeno. To je odmah jasno bilo i to smo rekli. Ima treća stvar, morate menjati zakon o porodici, na koji se ovde pozivate.
Prema tome, to što pričate, pomalo je to nalik na vašu stranku i to je jeftina demagogija. Nije samo demagogija, nego ima tu i jedna nit koja se provlači, nit nečasnosti. Kako? Videćete u sledećem amandmanu koji je prihvaćen kako radi G17 preduzeće i čime se sve služi, to ću kod obrazlaganja amandmana kazati.
Samo toliko da vam kažem. Niste zastupnik ženskog interesa, osramotili ste žene, uvredili ste ih dodvoravajući se ministrima i vašem ministru, koji treba da se dogovaraju i dopuštaju izuzetne situacije. Kako će oceniti? Kažite vi, vi ustanite i kažite koja je to izuzetna situacija ili kažite ovo šta je naročito opravdano. To nisam čuo.
Nemam ništa protiv i ako neko pripada čak i tom lezbijskom udruženju da dođe do tog svog prava, ako se promene okolnosti, ako se izmene zakoni, ako ova skupština reši da tako nešto bude moguće. Sada ova skupština svojom zakonskom regulativnom to ne dozvoljava i vi to dobro znate.
Šta vi radite? Vi se dodvoravate na jeftin način toj populaciji, ne na istinski. Vi se ne borite za njihove istinske interese, nego na mala vrata, evo mi smo kazali, ali uz takve ograde da ste uvredili dignitet i dostojanstvo tih osoba maksimalno. To je orvelijanstvo što ste stavili u ovu odredbu i treba to da povučete. Da vi imate dostojanstva, vi bi to sigurno povukli.

Samo dve rečenice, moj ton, znate, nije toliko važan, važna je sadržina onoga što kažem. A vidite, ne mogu da ostanem miran kad mi neko zamera nešto što sam rekao, nije ni bio prisutan, što nisam nešto branio, a on prvi, koji je inicijator, nije ni došao to da brani i ne mogu da ne iskažem ono što sam iskazao.
Nisam vređao, nego sam navodio činjenice, jednu po jednu, ali je zato povišen ton, mogu da ga isključim, ali onda nećete čuti šta govorim, neće biti ni mojih misli tada.

Slično je to sa ovim što smo već čuli. Pravo na lečenje neplodnosti postupcima biomedicinske oplodnje, zakonodavac kaže da je to u starosnoj dobi koja nije primerena za rađanje, ne može da se dozvoli da se primene ovi postupci, a mi hoćemo da budemo potpuno precizni i kažemo ovako:“dodaje se stav – žena davalac jajne ćelije ne može da bude starija od 35 godina, a žena kojoj se donira jajna ćelija ne može da bude starija od 46 godina“.
Pazite šta nam odgovaraju, amandman se ne prihvata iz razloga što je na način predložen u članu 26. stav 3. Predloga zakona data mogućnost da se na osnovu stručnog mišljenja, zasnovanog na medicinskoj nauci i praksi, kao i zdravstvenog stanja svake pojedinačne žene, donesu odluke u skladu sa godinama života žene o primeni postupka.
Ovo što smo mi predložili, to je apsolutno stanovište nauke. Ako neko hoće da je Evropejac, on može da pročita i neki evropski zakon. Uzmite belgijski zakon, uzmite češki zakon, da ne idemo dalje, videćete iste ove odredbe. Nisu slučajne.
Kvalitet jajne ćelije koja se uzima za donaciju posle 35. godine nije i ne daje rezultate. To nauka kaže i tačno u kom procentu i zbog toga to ne treba uzimati. Kod nas žene ulaze u menopauzu otprilike u tom periodu, i tu takođe imate, je li tako, problem sa čitavim ovim postupkom da se on izvodi? Zašto? Medicinski su razlozi rukovodili nas.
Preko 46. godine, osim toga što imate lošiji kvalitet oplodnih ćelija, imate i daleko veći procenat komplikacija u toj trudnoći. Smrtnih ishoda deset puta više, hipertenzije deset puta više i zbog toga, ako je osnovni medicinski princip primum non nocere, onda treba usvajati i ovo.
A ovo što nam je rečeno da ovo nije stručno, to njima samo služi na čast, i opet zakonodavac - ćuti, nema odgovora.

Mislim, gospođo predsednice, da je to amandman na član 28.  To je moj amandman. Čitali ste Stevanovića. Neću za Stevanovića da govorim, a mislim da je moj amandman na član 28. U stvari, na član 32. Čekajte, ovako, ''u članu 28. stav 4, posle reči "obavesti", to je Stevanovića?