Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7320">Paja Momčilov</a>

Govori

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kao i predstavnici moji iz SRS, evo i ja podnosim sličan amandman. Naime, u članu 37. stav 2. reč "ministra" po nama treba zameniti rečju "ministarstva".
Neću da ulazim u obrazloženja koja su moje kolege do sada dale, pogotovo ne bih ponavljao visokostručna mišljenja pravnika koji su obrazlagali ovu problematiku i šta nas nagoni da na ovakav način insistiramo kroz čitavu raspravu da se izvrši ova promena.
Interesantno je da vodimo razgovor gluvih ovde, da je ovde jedna velika ekipa predstavnika Vlade, ne znam zbog čega sedi ovde, doduše, sad se zabavljaju ćaskajući, dobro su raspoloženi, bliži se kraju rasprava, a nema odgovora nama.
Kada gledate naše ministre, srpska Vlada, smem da kažem par karakteristika, imate ljude opšte prakse koji ministri mogu biti za svaku oblast. Imate četiri lekara i onda bi vi mislili da se tamo leči, da je potrebno mnogo lečiti i da je zdravlje dobro našeg naroda. Nije.
Ministri su dalje poslušnici svojih partija i ima onih koji su miljenici nekih ambasada. Ako je korupcija rak rana ovog društva, ako vi nagomilate prava jednom čoveku i činite ga moćnim, time otvarate i front za korupciju. Mislimo da apsolutno i zbog toga treba ovo da se izmeni i da se na taj način reguliše na pravilniji i bolji način ova materija. Da ne govorimo o nestručnosti izvesnih ministara i nekompetentnosti, čak i kada su iz oblasti za koju su zaduženi, što je dodatni motiv da se ovo usvoji.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poslanici SRS uporno pokušavaju da jedan dekadentan zakon da poprave. Vi mislite da je u pitanju nešto drugo, međutim nije. Da je zakon dekadentan, pitajte samo građane, pa neka se oni izjasne ili, ne daj bože, da je slučajno raspisan referendum, vi biste videli šta bi vam građani Srbije rekli.
U članu 4. stav 1. glasi: "Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva". Mi smo smatrali, podneli smo čitav niz drugih rešenja kako bi trebalo da glasi ovaj 1. stav i bio sam slobodan da ispred srpskih radikala ponudim ovakvu formulaciju: "Građani su jednaki pred Ustavom i zakonom, bez obzira na lična svojstva".
Ovo što ste vi napisali, da su svi jednaki i uživaju jednak položaj, to je jedna egalitaristička besmislica i razumem, sada ste vi sa socijalistima u koaliciji, pa egalitarizam je tamo na snazi kao osnovni vodeći princip i onda je to moguće i da se primeni.
Ako mi govorimo o jednakosti, sigurno je da je to načelo jednake raspodele, a ne podrazumeva istovetnost. Kako ste vi ovde napisali, može se smatrati da se radi o istovetnosti.
Ako se radi o formalnoj jednakosti, ona je pred zakonom i ona uključuje politička prava koja se obezbeđuju, a mi smo upravo ovim iskazom to i definisali jasno.
Naravno, postoji i jednakost šansi i postoji jednakost rezultata za koje se zalažu komunisti i njihovi sateliti. Šta ste vi meni odgovorili? Vi ste lepo nama odgovorili, čitam i vaše odgovore, vi ne čitate uopšte naše amandmane, vi dajete besmislene odgovore, kazali ste lepo ovako… Vidite, ova farsa ne može ni da se obrazloži.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, vodimo dugu, apsurdnu, raspravu gluvih. Ukazujemo na neka rešenja za koja smatramo da su bolja. Odgovora nema. Mislim da se ne treba više truditi da se nešto ukaže ozbiljno predlagaču, pošto on neće odgovarati na naše primedbe. Za obrazlaganje amandmana dva minuta, Evropejci nađite mi u kom evropskom parlamentu to još postoji, u kojoj drugoj civilizovanoj zemlji ima, pa da vam čestitamo. Već se vidi da postoji apsolutna diskriminacija prema opoziciji.
Još gora stvar je što se sada već sasvim jasno vidi da se ovde krše ljudska prava, sloboda govora. Cenzurisani smo. Nama se izriču kazne. Ko se kažnjava? Onaj ko jedino raspravlja. Oni koji ćute, oni su dobri i oni su bogom dani ovoj skupštini.
No, da se samo letimično osvrnem na član 5, gde smo dodali povreda ustavnog načela jednakosti da predstavlja oblik diskriminacije. Vidite šta ste odgovorili – amandman se ne prihvata, ne menja se suština i sadržinska odredba i kaže da postojeća odredba nije suprotna pravilima nomotehnike.
Ko vam je rekao da je suprotno ono što ste stavili sa pravilima nomotehnike? Što izmišljate? Što pišete gluposti? Vaš zakon je dekadentan.
Vaša obrazloženja su glupa i to je vređanje dostojanstva ovog parlamenta. Gospodine ministre, ako nisam u pravu izvolite, pobijte me. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici.
Gospođo predsedavajuća, uvidom u salu mogli ste da vidite jasno moju podignutu ruku. Prema tome, imam želju da govorim. Ne znam otkud vam sad ideja da odjedanput ne želim. Morao sam da se izvinim koleginici koju sam očepio. Vi razumete da sam jedan gospodin u godinama, koji mora da upražnjava i lepe manire i da se izvinim koleginici. To je čitava priča, je l' tako? Hajde da se ipak vratimo amandmanu.
Mi smo predložili da se briše član 9. Naslov i sadržina člana 9. smatramo da su ovde apsolutno nepotrebni. Vidite šta smo dobili kao odgovor – amandman, kaže, u suprotnosti je sa svrhom zakona i ograničava zabranu diskriminacije. Kako nešto što ne postoji, znači mi brišemo sadržinu i ništa ne postoji – kako to može biti nula u suprotnosti ili bilo za nešto? Evo mi dobijamo takve besmislene odgovore. To je nastavak besmisla i logičke, stvarno košmarne situacije u kojoj se mi nalazimo kada čitamo vaše odgovore.
No, dobro, započela je bezobzirna i besomučna pljačka u Beogradu. Vidite šta se događa sa Infostanom, pogledajte parkinge i Parking servis kako intenzivno radi. Kod Kliničkog centra ljudi ne mogu da se parkiraju, jer nema dovoljno mesta. Država to nije obezbedila. Bolesnici moraju da dođu, dižu im se kola i država to naplaćuje, a najavljeno je naravno da ćemo imati i poreze na plate.
Građani Srbije, neko je ovde rekao šta je suština naših amandmana i šta je suština zakona. Suština ovog zakona je licemerje, jer gospodo, globalizacija, a vi ste pobornici, Evropejci, globalizacije, donela je sa sobom podelu – na one bogate i one siromašne.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poslanici SRS evo u dvanaestom satu rade neprekidno, dok se vi iz predsedništva smenjujete uredno i obnavljate svoju energiju, naravno, ona vam je i potrebna, pošto imate i izuzetno teške zadatke, a to su zadaci kerberski. Mi smo predložili naime da se član 40. briše. Besmislen je. Kada bih hteo sada da ga obrazlažem, da bi mogli građani da shvate o čemu se radi, proteklo bi mi samo vreme od dva minuta dok bih ispričao sadržinu tog člana, ali mi smatramo, upravo ću da kažem da je besmisleno da ovakav član postoji.
Rekli smo sve, da poverenik ne treba da postoji i obrazložili smo dovoljno jasno zbog čega ne bi trebalo da postoji, zbog uvećanja administracije. Vi znate, 2000. godine državnih službenika koji opslužuju ovu vladu i ministarstva bilo je 8.000, a sada ih ima 21.000. Šta to u finansijskom pogledu znači ne treba ni da govorimo.
Prema tome, imamo ovde i besmislenu odredbu da taj poverenik nekoga opominje. Zamislite, ako se desi situacija genocida i onda šta će da radi ovaj poverenik, on treba nekoga da opominje, ako bi se striktno primenjivao ovaj član zakona. Ovo je jedan dekadentan i licemeran zakon, koji nema podršku većine građana i to treba jasno kazati. Neću da kažem da je to i zakon koji je protiv dece usmeren, a deca su sigurno najveće bogatstvo jednog društva. Zna se i kojim svojim odredbama, gde vi promovišete homoseksualnost i te homoseksualne veze.
Nažalost, biće on izgleda izglasan, kako većinom, tako i, mogu li samo da završim rečenicu jednu, imaćete i pomagače ovde. U jednoj emisiji je rečeno otprilike ovo: vi imate samo jednu ideju, imate sponzore koji vas finansiraju. Sonja Biserko je odgovorila – pa isti koji i vas finansiraju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde nam je rečeno da mi poslanici SRS želimo samo da obezvredimo zakon i da ne glasamo o njemu, a upravo iz amandmana koje podnosimo, jedan takav sam podneo, ne znam da li  ću stići da ga obrazložim, ide upravo za tom intencijom da mi želimo da popravimo ukoliko je moguće, zakon, da bi eventualno bio usvojen.
Vidite vi ovde, da izađe nama predstavnik evropejske struje i mondijalista, vođa jedne poslaničke grupe i kaže „invalidi“. Sada, da je dotična dama pročitala bukvar građanskih prava, onda bi videla da ne može da se govori o invalidima i ne može da se govori o hendikepiranim osobama, a može da se govori „o osobama sa invaliditetom“, može da se govori „o osobama sa hendikepom“. Gospodo Evropejci, pazite šta govorite, budite u skladu sa evropskim i civilizacijskim tekovinama i tako govorite.
Sa par reči samo bih, eto rekao, pošto je bila rasprava, pa vidim da je i gospodin ministar uzimao reč i raspravljao, odnosno ukazao bih na par stvari. Vidite, vi donosite ovaj zakon u jedno nevreme, u jednom interregnumu, kada bi daleko bilo logičnije da raspravljamo – kako ćemo ekonomsku krizu savladati, kako ćemo egzistencijalne probleme naroda i građana Srbije rešiti. No, hajde sad, imamo takav zakon.
Vi ovim zakonom donosite i nova tela. Vi i dalje umnožavate administraciju upravo u ovim teškim vremenima, a plus toga to je potpuno nepotrebno. I te kako ima licemerja kada se vi zalažete za ovakav zakon. Gledajte kako je sa zapošljavanjem naših starih osoba. Ko će da zaposli osobu preko 50 godina? Šta je sa pacijentima? Šta je sa listama čekanja koje se mogu preskočiti uplaćivanjem u državnim službama? Šta je sa vanstandardnim uslugama? Da ne govorim o tome.
Šta je sa izbeglicama? Idite u sabirne centre, pa pogledajte. I onda, da ne govorimo o Romima? I šta: zarad Evrope? Ista Evropa vam ne da da idete u Evropu. Koliko je sada prošlo od 2000. godine – nije li to diskriminacija, da ne govorim zašto?
Na kraju krajeva, vi pristajete da sledite ono što vam je zadat zadatak od te Evrope, a ta Evropa bogami učinila je jedno veliko zlo i nedelo, barem ono što je rečeno, ukinula je slobodu jednom narodu koji navodno nije znao da se služi slobodom. To je Kami rekao – da je to jedan od najvećih zločina. Vi ste saradnici upravo ovih.
Vidite, sporni su član 18. i član 21. Dobro, član 18. sigurno je remetio neka prava, koja je Zakonom o verskim zajednicama dobila verska zajednica, a misli se na ove najveće crkve. Naravno, član 21. Velika je rasprava o seksualnoj orijentaciji. Tu je rečeno mnogo stvari koje su tačne, a mnoge stvari su i netačne.
Molim vas, jeste Svetska zdravstvena organizacija kazala da seksualna orijentacija sama po sebi nije poremećaj, ali ista zdravstvene organizacija, ako pogledate šifarnik te zdravstvene organizacije, čitav niz poremećaja, pa i ovaj, dovodi u drugu vezu sa drugim poremećajima. Neću to vama sada čitati, lekari to bolje znaju.
Na kraju krajeva, ako vi uzmete pa pogledate, recimo verujem da većina od vas zna za akademika Vladetu Jerotića, jednog od istaknutih psihijatara, slobodno mogu da kažem velikana srpske psihijatrije i akademika, koji u svom delu ''Psihodinamika i psihoterapija neuroza'', iz 2007. godine je to izdanje, ima tačku homoseksualizam, gde se ta tačka lepo razrađuje. Opet o tome neću da govorim. Tu se govori i o terapiji ovog poremećaja i to je apsolutno poremećaj.
Ako hoćete istine radi, kada govorite o homoseksualizmu, nije loše pročitati ni knjigu Homoseksualnost, odabrani članci, koja je objavljena 2003. godine, objavio je „Ihtus“ ovde kod nas, gde vi imate niz članaka gde se nedvosmisleno dokazuje da se radi o socijalnom poremećaju.
Ne mora da se radi o medicinskom, ali se radi o socijalnom poremećaju. Koga to interesuje, 50 godina istražuje se ovaj problem. Ako hoćete da govorite sa stanovišta nauke, evo, dao sam vam jednu knjigu, jedan izvor, gde ćete o tome moći mnogo toga da pročitate, pa ćete videti da je tu ugroženo zdravlje homoseksualaca, i da je povećan broj kriminalnih dela, i da su slabije međuljudske veze među njima, a da ne govorimo o svemu što utiče na koheziju društvenog života i što narušava koheziju društvenog života. No, to su neosporne činjenice.
Amerikance često volite da ističete kao primer demokratije i kako vi sledite taj put. Evo da vidite šta nam Amerikanci kažu. Čitam vam interno uputstvo američkog Ministarstva odbrane. Kaže ovako – homoseksualnost se navodi među duševnim poremećajima, kao što su šizofrenija ili mentalna zaostalost.
Američkoj vojsci je zabranjeno tražiti podatke o seksualnoj orijentaciji svog ljudstva, ali je dozvoljeno iz službe odstraniti sve one koji se otvoreno deklarišu sami kao homoseksualci. Možete i to potražiti, koga interesuje, daću mu referencu odakle to može da vidi.
Vidite, mi sada raspravljamo u suštini o jednoj stvari i tu se možda ne razumemo – zabrana diskriminacije po osnovu neke lične sklonosti nije isto što i sloboda javnog izražavanja te lične sklonosti. O tome mi pričamo i tu se mi možda sporimo. Mi, srpski radikali, ne sporimo homoseksualcima pravo da budu homoseksualci. Mi nećemo da oni zbog toga budu diskriminisani.
Međutim, mi se borimo protiv toga da oni javno ispoljavaju to svoje opredeljenje, sa ciljem i tendencijom da kažu da je to jednako kao i heteroseksualno. Sad ću pokušati da vam kažem zbog čega smatram da mi imamo pravo da to tražimo.
Ako mi govorimo o nečemu što se zove moral, slažem se, jedan od istaknutih državnika, nažalost nije živ, rekao je, između ostalog, ako treba da gutaš žabe, progutaj najveću, a rekao je i drugu stvar – kome je do morala, treba da ide u crkvu. Ipak, mislim da moralne norme ipak važe i za ovo društvo ovde. Slažem se i da je srpsko savremeno društvo visoko diferencirano, heterogenizovano je, individualizovano je, da je ono i ambivalentno, i da je ono razbijeno na niz kognitivnih entiteta.
Ako gledate teorije moralne, da nabrojimo one glavne, etika, koja se oslanja na teoriju društvenog ugovora od Tomasa Hobsa do Rusoa, ide ona i kaže – poštovanje prava i slobode drugih je bitno, s tim se manje-više svi slažemo; deontološka etika govori o dužnostima i da je neophodno ispunjavati dužnost po svaku cenu.
Kant je tu i te kako važan, njegov kategorički imperativ, da o njemu ne govorim. Kant kaže još jednu stvar – delaj tako da uvek bude cilj, a ne sredstvo ono što je zadovoljavanje nečeg što je moralni imperativ.
Imate, naravno, i konsenkvencijanističku etiku, gde imate i teoriju utilitarizma, gde se kaže – korisno je sve što proizvodi sreću i zadovoljstvo i sprečava bol i patnju. Ali, Mil je otišao dalje, pa je rekao u svom hedonističkom stavu Utilitarizam ovako – postoji hijerarhija zadovoljstava i vrh je agregatna sreća mnogih.
Šta je ta agregatna sreća mnogih? To je sigurno čovek. A kako se do čoveka dolazi? Prokreacijom. Šta je osnov prokreacije? Osnov prokreacije je heteroseksualni odnosi i brak.
Sad ću vam pročitati dva citata i time ću završiti ovo svoje izlaganje. Jedan je šta je rekao Filaret Mitropolit Moskovski – brak je tajanstvo u kome se, uz slobodno dato obećanje mladoženje i neveste na uzajamnu supružničku vernost pred sveštenikom i crkvom, blagosilja njihova supružnička zajednica po uzoru na duhovnu zajednicu Hrista i crkve. Za njih kaže, mogli bi biti blagodat čistog jednodušja radi blagoslovenog rađanja i hrišćanskog odgajanja dece.
Još jednu stvar da vam kažem. Nebriga o deci, potomstvu, najveći je od svih grehova i on dovodi do krajnjeg bezbožništva. To je rekao Jovan Zlatousti.
Prema tome, srpski radikali se pridržavaju moralnih normi i najveća nam je vrednost čovek, a do čoveka se dolazi heteroseksualnim odnosom i brakom. Vi ako mislite drugačije, izvolite. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno ovde, gospodin Krasić je lepo objasnio suštinu koju želimo da postignemo upravo ovim izmenama člana 2.
Smatramo da ovde, gde se govori o pojmovima, treba jasno istaći jednu činjenicu, da je to nepotrebno. Zbog čega? Zato što želimo da afirmišemo član 21. Ustava, koji jasno ovim odredbama koje u iskazu ima može da bude sasvim dovoljan i nije potrebna čak ni dodatna zakonska regulativa. Može se ona primeniti drugim zakonskim rešenjima i to nije sporno. Vidite šta je meni odgovoreno. Odgovoreno mi je da ovo nije u skladu sa 78. članom Ustava, ako se izbaci jedan od pojmova koji se ovde navode. Šta je član 78. Ustava? To je zabrana nasilne asimilacije pripadnika nacionalnih manjina.
Gde ste to našli da se afirmacijom člana 21, za koji se zalažemo, za prvi paket građanskih prava, dodatno može da bude i drugi, a ne treći, kako želite da ubacite ovde, krši član 78. našim predlogom? To je izmišljotina i nešto nedozvoljeno. Još je interesantnije u članu 1. kako vi radite, kako ste dali odgovor kada sam rekao da treba prilikom preduzimanja mera, radi obezbeđenja jednakosti i ravnopravnosti svih građana, mora se maksimalno poštovati odredba člana Ustava Republike Srbije. Vi mi odgovarate da se ovim predlogom ne poštuje Ustav Srbije. To je apsurd, sramota kakve odgovore dajete.
Da li ste vi, gospodine ministre, ovo pročitali i ovakav odgovor dali meni na prvi i na drugi član? Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam začuđen odgovorima koje dobijam od Vlade. Šta stoji u članu 3. u prvom stavu? ''Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije''.
Šta smo predložili mi ispred SRS? Mi kažemo – organi javne vlasti Republike Srbije dužni su da građanima pruže zaštitu od svakog vida diskriminacije. Znači, Vlada kaže, građani imaju pravo, a mi kažemo ne, država ima dužnost da pruži zaštitu.
Šta se odgovara meni? Odgovara mi se ovako, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 119.
Amandman pod brojem 119. je dobio ovakvo obrazloženje – Amandman se ne prihvata, sudska zaštita je oblik zaštite od diskriminacije, a pravo pristupa suda jedno je od osnovnih ljudskih prava. Bože, koja nepismenost. Nisam pravnik, pitao sam pravnike, da li kada mi kažemo da organi javne vlasti, to podrazumeva i sudove, a meni pravnici kažu da. Pa šta mi onda ovakve gluposti odgovarate. Što se brukate? Ovo vređa inteligenciju prosečnog čoveka. Nemojte tako. Izađite i dajte mi ovde obrazloženje.
Naravno, mi smatramo da pored sudova ima mesta i za zaštitnika prava građana. Vi tako ne smatrate, dali ste svoje obrazloženje, pa nikom ništa.
Ovako smešna obrazloženja koja vi dajete meni, a ponovo se vraćam na prvi član koji sam uputio, gde tražim da vi poštujete Ustav, a vi kažete odbijate mi zato što nisam poštovao Ustav. Nemojte to da radite.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo da krenemo od samog početka.
Mi danas, u okviru ove Druge sednice Prvog zasedanja imamo raspravu o tri tačke dnevnog reda, i to - Predlog odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podnela narodna poslanica Nada Kolundžija, i imamo Predlog odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije. Imamo objedinjenu raspravu, a sada vidite koliko je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Saveta Narodne banke ista tematika - zaključite i sami.
Mi sada lepo možemo, kada je to potrebno skupštinskoj većini, da stavimo u džak babe i žabe i onda da vodimo objedinjenu raspravu. No, bože moj, može se i tako. Samo ukratko da se osvrnem na predlog povodom, je li tako, odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije.
Savet Narodne banke Srbije je dobio svojih pet novih članova u septembru prošle godine, kao što je većini vama verovatno znano. Verovatno je većini vama znano da je guverner Narodne banke, neko je danas njega ovde u raspravi prepodnevnoj spominjao - čovek je sumnjivih stručnih sposobnosti, bivši činovnik Dojče banke. Isto tako, većini od vas, bar nama srpskim radikalima, potpuno je jasno da je taj gospodin eksponent, je li tako, međunarodnih finansijskih centara moći koji treba da kontrolišu situaciju u našoj Srbiji.
Mi smo dobili kao predlog od Odbora za finansije da izaberemo za predsednika Saveta NBS Dejana Šoškića, vanrednog profesora ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ne bih se bavio posebno biografijom ovog vanrednog profesora Dejana Šoškića.
Međutim, interesantne su dve-tri činjenice koje padaju odmah u oči. Relativno je mlad čovek, ima 42 godine, fulbrajtovac je. Ima biografiju, prema mišljenju DOS-ovaca, dosta bogatu. Tu se vidi da se dosta usavršavao u SAD, da ne nabrajam gde i kako. Onog koga to interesuje može to da vidi. Mi, naravno, poslanici nismo dobili ovu biografiju. Ko želi da se upozna sa kandidatom za koga treba da glasamo, mora lično da se potrudi da dođe do toga. Zašto nam to nije dostupno ne znam?
No, da se ne bavim više ovim predlogom, interesantniji mi je izbor za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta za obrazovanje. Vi ste u toku par ovih dana raspravljali na temu ovog odbora. Vi ste obavili izbore. Izabran je 21 novi član. Videli smo, gledali smo, glasali ste mimo Poslovnika, po 35 sekundi. Videli smo da ste i ponavljali glasanje. No, videli su to i građani i to je ono što vi sigurno ne možete da izbegnete. Sud javnosti će u svakom slučaju da vam bude onaj glavni presuditelj - time se neću baviti.
Mi smo videli da je razrešen bivši predsednik ovog tela i to je dr Aleksandar Jovanović, i videli smo takođe, da je kao kolateralna šteta, ovde postradao i akademik Miloš Đurić, jedan istaknuti naučni radnik. Sigurno zbog paralize koja je postojala u radu ovog tela nije dobro da najumnije glave snose konsekvence i posledice.
Šta je nama gospođa Nada Kolundžija predložila? Predložila nam je dr Desanku Radulović, profesorku, sa bogatom stručnom biografijom. Mora se kazati, ona ima zaista i akademsku bogatu karijeru, ima stručnu bogatu karijeru. Mora se priznati da je i društveno bila angažovana na poslovima koje sigurno treba da obavlja i ovaj savet. Hajde da se malo pozabavimo samim Savetom.
Vidite da Nacionalni savet broji 42 člana. Biraju se polovina njih na šest godina. Imaju mandat duži i od nas poslanika, duži od Vlade? Dalje, interesantno je da bi polovina, prema zakonskim normama, trebalo da budu istaknuti stručnjaci, a druga polovina ne moraju - a šta treba da budu, opet nije sasvim jasno.
Ono što je njihova sigurna funkcija, nedvosmislena i najvažnija funkcija, to su dve - donosi pravce u razvoju obrazovanja i vaspitanja u Srbiji i donosi nastavne planove i programe za nivo obrazovanja za koji su predviđeni.
Odmah da kažemo, većina to zna, ovaj nacionalni savet je zadužen za predškolsko, osnovno i srednješkolsko obrazovanje. Postoji poseban savet za univerzitetsko obrazovanje. Ono što je interesantno, ovo telo bi trebalo da ima javan rad.
Pitam vas - gde ste mogli da se informišete o radu ovog nacionalnog saveta? Ako ga biramo mi kao Skupština, verovatno bi na sajtu trebalo da vidimo i da se informišemo o onome što oni rade i kakve odluke donose. Na Skupštini toga nema.
Odete na sajt Vlade Srbije, potražite tamo gde su materijali u vezi sa radom ovog tela, nema ni tamo. Ako ste pratili štampu, ne sada u zadnje vreme, nego ranije, nećete ni u sredstvima javnog informisanja moći bilo šta da pročitate o radu ovog saveta. Zašto?
Vidite, taj savet koji ima 42 člana od svog osnivanja, a to je bio maj 2005. godine, uspeo je da se dvadesetak puta sastane. Imao je obavezu da svake godine Skupštini daje izveštaj o svom radu, što nije ispunjavao. Godine 2006. je uputio izveštaj i 2009. godine na traženje Odbora za obrazovanje, našeg skupštinskog, dostavio je izveštaj koji je Odbor odbio.
Šta je problem? Problem što u ovom zadnjem izveštaju su članovi ovog nacionalnog saveta izrekli jednu istinu, s kojom se i ja slažem, da je katastrofalna situacija u obrazovnom sistemu države Srbije. Međutim, nisu bili samokritični i nisu preuzeli deo svoje odgovornosti zašto je ta situacija takva.
To telo je plaćeno telo, članovi dobijaju 40.000 nadoknadu, a predsednik 50.000 nadoknadu i oni su koštali pojedinačno svaki 1.700.000 ovu državu, budžetska sredstva su odvajana za njih. Ukupno je država potrošila na njih i njihove aktivnosti 73 miliona, a oni nijedan relevantan dokument iz svoje nadležnosti nisu doneli, a proglasili su se nenadležnim za donošenje strategije obrazovanja u državi Srbiji, opšte strategiji koja nedostaje, a za koju su oni bili odgovorni i te kako da je mi dobijemo.
Ko nadgleda sistem obrazovanja predškolskog, osnovnog i srednješkolskog? Da vidimo kako on otprilike izgleda. Negde oko 1.100.000 dece obuhvaćeno je ovim sistemom, a imamo 1.873 predškolske ustanove sa 18.000 zaposlenih, oko 3.500 redovnih osnovnih škola, 240 specijalnih škola i 16 škola za odrasle, 47.000 nastavnika, nešto više, a srednjih škola imamo 548. Da ne razvrstavam koje su one vrste, imamo, što je interesantno, jedan mali broj privatnih škola.
Zadnjih dana mogli ste u medijima da pročitate da je Sindikat prosvete, jedan od sindikata reprezentativnih, izašao sa podatkom da u sistemu postoji 17.000 viška zaposlenih i da je to nešto što je neodrživo i neprihvatljivo za sistem. Ministar za prosvetu se složio s tim, sa konkretnom brojkom, i rekao je, opet što je zabeležila štampa naša, da neće biti otpuštanja u tom sistemu i da će se pronaći modusi i načini da svi zaposleni ostanu u sistemu.
I pored ovakve mreže razgranate, Srbija ima 1.400.000 nepismenih, samo 6,5% ima visokoškolsko obrazovanje. Zašto je to važno, probaću kasnije da kažem.
Pogledajmo samo Ministarstvo. U Ministarstvu radi preko 500 zaposlenih. Isto Ministarstvo ima dva državna sekretara, sedam pomoćnika i dva savetnika. O čitavom sistemu trebalo bi da brinu i sledeće institucije: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sa četiri organizacione jedinice, Centar za strateški razvoj, Centar za razvoj programa i udžbenika, Centar za profesionalni razvoj zaposlenih i Centar za stručno i umetničko obrazovanje.
Znači, postoje institucije u zemlji Srbiji koje bi mogle da odrade ove poslove koji nisu urađeni, a tiču se prosvetnog sistema, prvenstveno mislim na strategiju obrazovanja u državi Srbiji.
Dosovski sistem vladavine šta podrazumeva? On podrazumeva uvećavanje broja zaposlenih u državnoj administraciji. Samo da vas podsetim, u vreme Vlade Mirka Marjanovića, koja je kritikovana zbog najvećeg broja ministara, bilo ih 35, sadašnja Vlada ima 26. Ukupan broj funkcionera je bio 70 do 150, zavisno od vremenskog intervala, a danas imate, ako gledamo te funkcionere, a to su pomoćnici, državni sekretari i savetnici, 232 funkcionera. Ako gledate čitavu administraciju koja opslužuje ministarstva i Vladu, onda od 8.000 zaposlenih u 2000. godini imate danas 28.000.
Zašto ovo govorim? Više od 28.000 ljudi primaju plate iz budžeta. Znate li koliko primaju? Primaju 10% bruto nacionalnog dohotka. Ono što je interesantno, ova administracija je formirana na partijskoj pripadnosti i solidarnosti. Poznato je da stručne kvalifikacije ovde nisu odlučujuće, nego pripadnost određenoj partiji. To je naša realnost s kojom treba da se suočimo.
Često kažete da ste vi evropejci i da želite u EU. Vi obmanjujete narod, građane Srbije. Vi niste evropejci, vi fingirate evropski put, vi se rugate vašim postupanjem, sledeći taj put, a ja ću to pokušati i da dokažem.
Evropski prostor je, ako gledamo kroz odluke Saveta Evrope, 2000. godine doneo jedan dokument, Lisabonski dokument, u kome se odredio jasno i precizno šta želi do 2020. godine da postigne.
Rekao je - cilj je do 2010. godine da Evropa postane vodeća ekonomska sila u svetu koja će omogućiti održiv razvoj i socijalnu koheziju. Kako? Primenom i implementacijom znanja.
Mi sigurno znamo da je 21. vek proglašen vekom znanja i sigurno ćemo se složiti šta je ono specifično u 21. veku, pa specifična je ta globalizacija. Naravno, mi kritikujemo njene loše aspekte i uvek smo spremni da ukažemo na njih. Imamo informacione i komunikacione tehnologije koje su se naglo razvile, imamo menadžment znanja i naročito je važno u svemu tome da vidimo kako to Evropa zamišlja da ostvari ove ciljeve da ona bude planetarni vodeći ekonomski subjekat, uz pomoć znanja.
Ona kaže ovako - mora se prvo poboljšati kvalitet obrazovanja na svim nivoima, da treba omogućiti lak pristup svim društvenim slojevima tom obrazovanju i naravno govori o otvaranju svih sistema prema svetu.
Smatra se da će u 2010. godini, po toj lisabonskoj agendi, skoro 50% novih radnih mesta zahtevati tercijalni nivo obrazovanja, a mi imamo 6,5% ljudi sa visokom stručnom spremom. Smatra se da će skoro 40% zahtevati srednje obrazovanje, a tamo će za oko 10% biti dovoljna i osnovna škola. Da li naš sistem može da odgovori ovim prognozama i ovim izazovima koji stoje pred razvijenim evropskim zemljama, pitam vas.
Kod osnovnog obrazovanja Evropa je jasno definisala sedam ciljeva. Moraju se doneti smernice za formiranje referentnih indikatora, moraju se doneti akcioni planovi i moraju se pratiti izvršenja.
Pitam vas u zemlji Srbiji, gde su indikatori, pokazatelji sistema obrazovanja? Gde možemo da ih vidimo? Gde je akcioni plan kojim će da se postigne cilj? Gde je provera i evaluacija onoga što je postignuto?
Gospodo poslanici, to je Evropa. Vi ovo sve ne radite, samo pričate, samo pevate jednu pesmu koja postaje već otrcana i skoro neverovatna. Dajte indikatore, dajte akciju i dajte evaluaciju.
Koji su to principi? Prvo decentralizacija, autonomija obrazovnih ustanova i jačanje odgovornosti prema roditeljima i prema deci koja su u sistemu. Obezbeđivanje nastavnicima od 20-100 sati kontinuirane edukacije u toku jedne godine, to kaže Evropa. Gde su vaših 100 sati kontinuirane edukacije nastavnika i nastavnog osoblja?
Osiguravanje kvaliteta je druga stvar, koja se obezbeđuje samokontrolom same ustanove i spoljašnjom kontrolom kroz testove i ispitivanja.
Gde su vaši testovi ispitivanja? Gde su vaše metode samokontrole? To je Evropa. Ovo što radite, što samo pričate o Evropi, to je zabušavanje i to je ruganje kako Evropi, tako i građanima Srbije.
Osiguravanje kvaliteta sa 16 indikatora se prati u četiri oblasti. Prvo se gledaju dostignuća u matematici, maternjem jeziku, opštim naukama, informacionim tehnologijama, stranim jezicima, gleda se uspeh i prelaznost u viši nivo, analizira se učešće zainteresovanih grupa roditelja, koje treba da budu glavne u analizi rezultata i onoga što se postiže u školama. Gde su naši roditelji uključeni po vama, u koja tela? Gde mogu da kažu šta misle? Postoje saveti pri školama, a govorim za više nivoe. Opremljenost i struktura obrazovnih ustanova. Gde možemo da vidimo kakva je opremljenost naših ustanova? Gde možemo da vidimo strukturu?
Gospodo, to je Evropa, nije ovo što nam ne date da govorimo. Ne date nam da govorimo upravo da ne bi ovo iznosili, da vas ne bi demaskirali pred građanima Srbije, i to je razlog vaše tiranije većinske, i to je razlog donošenja restriktivnog Poslovnika kog zloupotrebljavate i sami.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pošto nisam mogao da završim svoje izlaganje, a vrlo malo mi je ostalo od stvari na koje sam želeo da vam ukažem i da vam skrenem pažnju, vidite, još bi govorio o principima pravog evropejstva, o inkluziji i dostupnosti, gde treba govoriti sigurno o Romima i školovanju dece i u seoskim područjima, i naravno hendikepiranim.
Imate danas tu situaciju, tačno je sa 56 je na 75% obuhvat romske dece za zadnjih pet godina postignut. I druga je tužna istina da 66% te dece napušta tu osnovnu školu i da je nikada ne završava. Šta ste tu uradili u skladu sa evropskim intencijama? Šta ste uradili da omogućite invalidima da mogu od kuće da prate nastavu zahvaljujući kompjuterima? Šta ste uradili da slabovidećim i nagluvim omogućite da širi dijapazon stručnih obrazovanja steknu upravo zahvaljujući savremenom razvoju informatike?
Daću samo zaključak koji nedostaje. Mnogo bismo ovde mogli još da pričamo, ali vas to ne interesuje. Vi nemate čime da bilansirate vašu osmogodišnju vlast i nemate čime da se ponosite i zbog toga se prema nama ponašate restriktivno. SRS i poslanici naše stranke žele da istaknu da autoritarni režim Borisa Tadića i marionetska Vlada Mirka Cvetkovića, potpomognuta neprincipijelnom skupštinskom većinom, vode Srbiju u sve težu i društvenu i ekonomsku krizu. Skupštinska većina, koja se odlučila na gušenje slobode govora u parlamentu donošenjem restriktivnog poslovnika o radu, koji evropske države ne poznaju, i njegovom zloupotrebom, grubo krše elemente i principe istinske demokratije.
Nađite mi jedan evropski parlament sa ovakvim poslovnikom. Gde se ograničava govorenje u Americi, Engleskoj, Nemačkoj, da vidimo? To je Evropa, a ne ovo što vi ovde demonstrirate. Predlozi zakona i drugih akata su u funkciji glumljenja prihvatanja evropskih vrednosti i nisu u interesu građana Srbije. Poslanici SRS zbog toga ne mogu da glasaju za te vaše zakone, koje, kada ih i donesete, ne sprovodite. Na kraju, i ovi predlozi će doživeti istu sudbinu. Poslanici SRS neće glasati za ove vaše falš predloge. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, kao što je i prethodnik rekao, na Odboru za zdravlje je većinom glasova data podrška predlogu Vlade Republike Srbije da se izabere ovakav sastav Saveta za zdravlje.
Poslanici SRS su izuzeli svoje mišljenje sa još izvesnim drugim poslanicima iz opozicionih stranaka i sada ću biti slobodan da ukažem samo u glavnim crtama na razloge zbog kojih smo se na to odlučili. Mi smatramo da je ovo izuzetno loš predlog koji smo dobili i to jedan neuređen predlog, neuređen kako u formalnom, tako i u suštinskom smislu. Detaljnije ću se osvrnuti u izlaganju u raspravi u načelu.
Dužan sam da vašu pažnju skrenem na nekoliko činjenica. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kao što je prethodno rekao moj uvaženi kolega, čl. između 150. i 155. regulisano je formiranje ovog tela koje broji 15 članova i jasno se kaže u članu 150 – obrazuje se Zdravstveni savet Srbije, u daljem tekstu, kao stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvene službe i sistema zdravstvenog osiguranja.
Ne stoji ono što je rekao prethodni izlagač, da je predlagač dobio autonomiju da predlaže kako hoće, jer Zakon traži da bi čovek bio predložen i izabran u ovakav savet mora biti stručan da bi mogao da vrši savetodavnu ulogu. Ne može savetovati neuk, nego mora biti stručan. Šta podrazumeva stručnost sada ne bih obrazlagao, a to je sasvim jasno.
Ono što je interesantno, druga činjenica na koju skrećemo pažnju, događa nam se da uvek kada je na dnevnom redu neki predlog nekog normativnog akta, bilo zakona iz zdravstvene delatnosti, on se donosi po ubrzanom postupku i ishitreno.
Takođe, vi sami znate da je na predlog gospođe Nade Kolundžije, dan pred zasedanje koje je zakazano 5. marta, traženo da se uvrsti u dnevni red i ova tačka, dakle, nije bilo u redovnom, nama datom, predlogu dnevnog reda.
Ono što je bitno, 6. novembra 2008. godine, Savet za zdravlje je raspravljao o prvobitnom predlogu koji ste vi svi dobili u ovoj formi. Mi se nismo mogli složiti sa ovako nekvalitetno obrađenim predlogom, gde uopšte nisu data obrazloženja zašto određeni ljudi treba da budu izabrani u Savet za zdravlje, nema curriculum vitae, nema biografije i Odbor je zatražio da mi dobijemo biografije tih ljudi. Vrlo brzo, nakon par dana, Ministarstvo zdravlja je uputilo ovaj dokument potpuno neuređen, koji na sve liči samo ne na pravi dokument kojim se obrazlažu predlozi.
Šta zameramo dokumentu? Neujednačenost pristupa. Imate biografije na jednoj strani, imate biografije na 30 strana. Imate da se navode ovde kao kvaliteti da je kandidat, recimo, bio biran dva puta u radnički savet doma zdravlja u unutrašnjosti. Imate da su stručne sposobnosti jednog kandidata – vozač ''B kategorije'' i kurs iz Word-a koji ga kvalifikuje da bude u ovom savetu, da ne govorim o nekim drugim stvarima, gde se jedan predloženi član ne libi da kaže da je od osnivanja član Demokratske stranke Srbije.
Prema tome, zbog svega ovoga ima i drugih problema. Ovo je nekvalitetan sastav zato što nije reprezentativan. Zašto? Od 15 članova Saveta, pet ljudi se bavi bazičnom medicinskom naukom, a ne zdravstvenom delatnošću i praktičnim radom. Ovde su četiri osobe farmaceuti. Molim vas, Zdravstveni savet treba da ima četiri osobe farmaceuta. Ono što pada u oči, nema nijednog socijalnog medicinara, koji su valjda najzaslužniji za organizaciju zdravstvene službe i nema kvalitetnih predstavnika, afirmisanih i kod nas i u svetu na problemima organizacije zdravstvene službe.
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Momčilov.)
Poslanici SRS, završavam, iz tog razloga ne mogu da podrže ovo i smatramo da ovo treba vratiti.
Detaljnija obrazloženja ćemo dati u raspravi koja sledi. Hvala vam. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici,  uvaženo predsedništvo, imamo objedinjenu raspravu o pet tačaka dnevnog reda i čovek bi mogao da se zapita imaju li oni ikakve organske veze, međutim, sticajem okolnosti u društvu u kome živimo one mogu i te kako da se povežu.
Šta ih povezuje? Povezuje ih, po mom mišljenju, nešto što se zove boljka ovog srpskog društva a to je korupcija. U svom izlaganju ću to pokušati i da objasnim.
Imamo Predlog odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta, najviše ću se osvrnuti na ovu tačku dnevnog reda, što se tiče Predloga o prestanku funkcije o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i ostalih preloga odluke o razrešenju sudijske dužnosti, zatim, Predlog odluke o prestanku funkcije sudijske dužnosti i Liste kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije govoriće moje partijske kolege.
Bio sam slobodan da u prethodnom izlaganju kažem da poslanici SRS ne mogu da glasaju za predlog Zdravstvenog saveta i, gospođo predsedavajući, vidim da ne reagujete zato što ovde nema ovlašćenog predstavnika. Ne znamo razloge zbog čega su odsutni, da li ovo telo koje treba da izaberemo kao Skupština nije važno, da li nadležno ministarstvo ima važnija posla i bavi se nekim drugim stvarima, to ne znam.
Sada ću malo da skrenem pažnju na ovo telo koje je zakonom jasno definisano i već sam vam rekao da to telo treba da bude stručno i savetodavno.
Interesantno je da u 151. članu Zakona on odstupa od norme koju je dao u prethodnom članu i kaže – dva istaknuta stručnjaka, pa onda jedan istaknuti stručnjak, pa jedan istaknut stručnjak, pa jedan predstavnik, znači više ne mora da bude istaknut stručnjak, pa opet jedan predstavnik iz redova članova Komore, jedan predstavnik iz Srpskog lekarskog društva, jedan predstavnik Udruženja zdravstvenih radnika.
Sam Zakon je, ovako kako je napravljen, smešan, jer ako je stručnost u prethodnom članu obavezna za sve članove, onda je moralo stajati za sve članove pobrojano da iza njih stoji i izvesna dokazana stručnost.
Znamo kako se ona i meri, to nije tajna, stručnu spremu mora neko posedovati, akademska zvanja i titule, mora imati naučne i stručne aktivnosti, mora imati i nešto što je publikovano i objavljeno, mora imati izvesne funkcije na kojima se dokazao ili nije, i mora imati neka društvena priznanja.
Prema tome, sve to što smo očekivali da vidimo kada su nam dati ovi predlozi u ovom papiriću koji je stvarno sraman, ne možete naći. Recimo, kaže se za 15. člana, bez zle namere prema tom predloženom članu, doktorka Sandra Šipetić-Grujičić, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, istaknuti stručnjak za unapređenje i razvoj iz oblasti javnog zdravlja. To kaže predlog, a onda kaže obrazloženje, vidite šta se u obrazloženju za istu osobu kaže – potpuno isto, dr Sandra Šipetić-Grujičić, vanredni profesor Medicinskog fakulteta, istaknuti stručnjak za unapređenje i razvoj iz oblasti javnog zdravlja. Ko hoće može da veruje, ko neće ne mora da veruje, ko je zainteresovan mora da traga za osobom, da utvrđuje da li je to tačno ili nije.
I, mi smo posle čekanja, 2005. godine je usvojen Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je propisao formiranje ovog saveta, u situaciji da nam se ovako predlažu kandidati, doduše, uz dopune za članove Odbora za zdravlje na ovom dokumentu koji ovako izgleda, neuređen, gde je predviđeno da ovi članovi saveta imaju verovatno i materijalnu naknadu.
U ovom kratkom obrazloženju, bili su iskreni pa su kazali da su izdvojena sredstva za funkcionisanje ovog tela od 45 miliona dinara, što će na mesečnom nivou iznositi 3 miliona i 750 hiljada. Ovo će biti plaćeni funkcioneri i neću da delim ovo sa petnaest, da vidite koliko će primati članovi ovoga saveta.
No, naša primedba je bila načelna da iz formalnih razlog mi ovo ne možemo da prihvatimo, jer materijal je neuređen, rekao sam vam da neko kaže da je dva puta biran za člana radničkog saveta, a u predlogu za jednog kandidata dobili smo izveštaj o izboru za zvanje nastavno na fakultetu. To je nama biografija?! Treba da čitamo šta je na medicinskom fakultetu pisano o tom kandidatu i da iz toga izvlačimo ono što je nama potrebno. Naravno, rekao sam vam, kandidat koji je napisao da od stručnih znanja ima položenu ''B kategoriju'', verovatno će savetovati o vožnji u ovom savetu ostale i nas građane Srbije, a zdravlje od toga vajde imati neće.
U stručnom objašnjenju jedan kandidat navodi, zamislite, maternji jezik. Ako je maternji jezik nešto što je stručno, neka stručna kvalifikacija, onda skidam kapu!
Imam u ruci predlog, jedno pismo koje je uputio predsednik Upravnog odbora ili Skupštine Stomatološke komore Srbije na Ministarstvo zdravlja i to pomoćniku ministra Ivani Mišić. On kaže –direktor je doneo nezakonitu odluku, mimo Upravnog odbora i Skupštine, o predstavniku Stomatološke komore Srbije u Savezu zdravlja. Potpisao se, to je dr Miško Jeličić, predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije.
Da je u ovoj zemlji pravde nešto na šta se polaže, a da je ovo pravna država, ovaj predlog bi odmah posle ovoga bio povučen. Međutim, vama to ne smeta. Vama ne smeta što ovako nekvalitetne predloge daju obe komore, i Lekarska i Stomatološka, pod vanrednim nadzorom Ministarstva zdravlja. Kakvim nadzorom? Kršenja pravnih regula i zakonskih normi.
Ovde posedujem pisma kojima se dopisuju čelnici Lekarske komore, predsednik Skupštine, direktor Komore. To su ogromna pisma gde optužuju jedni druge za razne pokušaje malverzacija. Posedujem dokument o Komori zdravstvenih radnika, koji govori kako se raspolaže sredstvima koja su ubrana na račun članarine i na račun licence, koja nisu mala, smatra se da prelaze pet miliona evra.
Vidite šta su prvo uradili – dali su logotip banci "Inteza", bez tendera. Traže da mi, lekari, uzmemo "Ameriken ekspres" karticu. Svako ko se malo razume zna da tu ide provizija. Zna se da je to i legalno, ali kad to radi neko ko je za to zakonom određen i ko se time bavi.
Neću da vam čitam druge silne predstavke koje su stigle Odboru za zdravlje, pogotovo iz Stomatološke komore Srbije, na nelegalnost rada. Ta komora, koja ovde sada vama legitimno daje predloge, nije ni podelila licence svojim stomatolozima. Ta ista komora nije ni konstituisala svoje organe, koje je bila dužna po Zakonu da konstituiše. Zakon je donet 2005. godine, podsećam vas, a mi se danas nalazimo u 2009. godini.
Rekao sam da ovakav sastav apsolutno ne odgovara nameni. Rekao sam da su pet članova ljudi koji se bave bazičnom naukom, a ne stručnim lekarskim poslom, lečenjem i organizacijom zdravstvene službe, svi ti ljudi su možda kvalitetni, pretpostavljam da jesu, i kada bismo ih birali u telo koje se zove savet za nauku ili prosvetu, ne bi bilo nikakvih sporova i problema.
Rekao sam da se ovde nalaze četiri farmaceuta, od 15. Znate li koliko ima lekara, koliko ima farmaceuta? Lekara ima, po podacima Lekarske komore, 28 hiljada. Da li znate koliko ima farmaceuta, da li je to pravi reprezent stanja u zdravstvu? Ovo telo, ako pogledate ono šta treba da radi i čime treba da se bavi, ne može da odgovori kvalitetno postavljenim zadacima.
Zbog toga poslanici SRS neće da glasaju za ovako loš predlog. Ko je kriv? Naravno, predlagač – Vlada.
Ne može Ministarstvo zdravlja da kaže "mi smo bili samo transmisija između Vlade i pojedinih ovlašćenih predlagača". Da, jeste transmisija, ali šta je uloga transmisije? Da kontroliše zakonitost predloga. Ministarstvo je vraćalo izvesne predloge, kako smo videli iz njihovog obrazloženja. Šta je moralo da ima na umu? Moralo je da ima na umu da sve osobe moraju biti stručno proverene, dokazane i poznate ličnosti kod nas.
Možete kazati i ovo – "srpski radikali, po običaju, samo kritikuju i nemaju predlog". Imamo mi predlog. U Odboru za zdravlje je proistekao predlog da, upravo zbog ovih problema, treba pokrenuti inicijativu za izmenu zakonske regulative i pravilnika kojima će se regulisati ispravnije kandidovanje i izbor kandidata za Savet za zdravlje. Ovako kako je Zakon predvideo i ovakav nakaradan način, kako se radi, ne dovodi do kvalitetnog Saveta za zdravlje. To je problem.
Šta nedostaje? Rekla je i gospođa Pešić, mada nije lekar, uviđa i potpuno joj je jasno, žena ima jedan širi horizont razmišljanja. Nema socijalnih medicinara. Socijalna medicina je ono što se bavi genuino organizacijom zdravstvene službe. Koga ovde nema? Ovde nema vrhunskih eksperata sa polja socijalne medicine. Da vam kažem par imena. Recimo, prof. Viktorija Cucić, istaknuti naučni radnik, istaknuti organizator zdravstvene službe, autor mnogih projekata, uspešno završenih ih organizacije zdravstvene službe.
Mi ovde imamo dva živa, potpuno mentalno očuvana eksperta Svetske zdravstvene organizacije. Da vam navedem profesora Jakovljevića, autor "Monike" i "Sindi" projekta na ovim prostorima, koji se dokazao na suzbijanju najtežih oboljenja koja more našu naciju i koji je, merama sprovedenim u zajednici sa ostalim državama iz Svetske zdravstvene organizacije, uspeo da smanji smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Nema ovde pristupa.
Da ne bude da srpski radikali strančare, da vas podsetim, taj isti gospodin Jakovljević, čini mi se da je bio u DOS-u, da je bio u prvom Zdravstvenom savetu DOS-a i da je bio na tim izborima istaknuti predstavnik DOS-a.
Gospodo, ovo što ste predložili nije dobro. Ovo nije u interesu srpskog naroda i mi zbog toga ovo nećemo podržati.
Šta nas motiviše da na ovakav način raspravljamo? Ne kritizerstvo, nas motivišu dve stvari: izuzetno teška zdravstvena situacija u kojoj se naša zemlja nalazi. A u čemu se ogleda? Ogleda se u tome što je kod nas iz godine u godinu sve veća smrtnost našeg stanovništva.
Čovek bi očekivao da posle prestanka sankcija od 2000. godine, kada imamo i pomoć od međunarodne zajednice, a Evropska zajednica nam kaže "uložili smo u vas 150 miliona evra", dobili smo kredite od međunarodne zajednice, bruto nacionalni dohodak raste, po pokazateljima, do ove godine. Šta se događa? Stanje zdravlja nacije se pogoršava. Zašto? Iz prostog razloga što je ovde reforma potpuno promašila, reforma nije uspela da zaustavi negativne tokove smrtnosti.
Od čega mi najviše umiremo? Umiremo od hroničnih nezaraznih bolesti. Koje su to? Srčana oboljenja, kardiovaskularne, infarkti, moždani udari.
I, imamo drugu pošast koja nas uništava, građani Srbije su uznemireni, svake godine 32 hiljade novih slučajeva obolelih od karcinoma. Svake godine umire 20 hiljada građana Srbije od karcinoma. Ako pogledate u ovih deset godina šta nam se dogodilo, za 20% je skočila smrtnost od raka na ovim prostorima. Šta je problem sa hroničnim nezaraznim bolestima? Problem je, jer se u 80% slučajeva prevencijom može sprečiti prevremena smrtnost. Kojim merama? Preventivnim merama koje treba Ministarstvo da sagleda da su bitne i da usmeri svu svoju pažnju na njih. Da tu baci masu materijalnih sredstava i da osposobi primarni nivo zdravstvene zaštite koji treba da spreči obolevanje od ovih oboljenja i smrtnost.
Skandinavske zemlje su smanjile, Finska, recimo, smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja upravo primenom mera prevencije za 50% za deset godina. Zamislite da mi za pet godina smanjimo tu smrtnost za 25%. Mi bismo se onda i te kako izborili i delimično sa belom kugom, sa sve manjim rađanjem koje je, takođe, veliki društveni problem. Znači, potpuno je zdravstvena politika zakazala. Mi nemamo ni zdravstvenu politiku koju je usvojio ovaj parlament. Eto, bio je izgovor da nemamo Zdravstveni savet. Sada ćemo dobiti jedan nekvalitetan Zdravstveni savet, koji neće moći da uradi ono što bi mu bila dužnost i što bismo svi mi očekivali od njega.
Drugi problem koji razara srpsko društvo i srpsko zdravstvo, to je korupcija. Samo jednu opasku, da bude jasno, sa ovog mesta smo više puta ukazivali na nju, kada mi govorimo o korupciji onda treba da imamo na umu da građane Srbije treba da upoznamo da je 25% budžeta Srbije, koji se prikupi, otišlo na korupciju. I, ako bismo mi hteli da kažemo šta smo time izgubili ili šta smo dobili – dobili smo da nas sve košta za 20% više; i one komunalije koje plaćamo i ono što kupujemo kao robu široku potrošnje i ono što kupujemo za ishranu. Ta rak-rana srpskog društva nije zaobišla ni zdravstvo i to je ona šteta.
Predsednik države je nedavno rekao, na jednom partijskom sastanku, da ćemo mi biti u teškoj situaciji ako ne sprečimo spregu političara, pravosuđa i drugih lica, korupcionaša. Evo jednog tipičnog primera koji potvrđuje da je to stvarno naš problem.
Bilo je reči i sa ove govornice o tome šta se događalo u Kamenici. Mi smo saznali po pisanju dnevnog lista ''Alo'' od, a navodim tačan datum, 15. decembra, utvrđeno je, da je nabavljena oprema za sterilizaciju koja košta realno 56 hiljada evra a plaćena je 350 hiljada evra. Šta se događa sa tim? Jedan od sindikata, "Nezavisnost", podneo je tužbu Okružnom javnom tužilaštvu i onda Okružno javno tužilaštvo pokreće krivičnu prijavu protiv odgovornih lica, krivična prijava 622/07. Dakle trebalo je da se ovi navodi provere. Provereni su i započet je proces. Sudija je dobio nalog da krene sa procesom i on je pozvao svedoke. Međutim, šta se sada događa?
Sada sudija iz Novog Sada, na osnovu podnetog zahteva za sprovođenje istrage, poziva na saslušanje osumnjičene. Međutim, odmah iza toga, dva dana kasnije, Okružni javni tužilac iz Novog Sada donosi odluku o povlačenju predmeta. Šta je dalje? Po nalogu Republičkog javnog tužilaštva nadležnost se prenosi Državnom javnom tužilaštvu u Beogradu. To je onaj gospodin Radovanović! On uzima predmet i stavlja u fioku i drži naredna četiri meseca. Sada finale, 12. februara ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Momčilov.)
... završavam, predmet odlazi u Valjevo.
Tako se vi borite protiv kriminala! To je ono kako vi radite. Zašto? Zato što su u ovo umešani članovi DS, zato što je to javno rečeno da od ovoga nema ništa, a ljudi koji ...
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu člana 103. stava 1 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Pošto znam da vi obično kažete da nema povrede Poslovnika, u isto vreme molim i da u danu za glasanje odredite glasanje.
Po dobrom ukusu, koliko sam shvatio predsednicu Skupštine, neophodno je i obrazložiti ovo što sam tvrdio, pa ću pokušati to i da uradim.
Prethodno, samo jedna kratka napomena. Smatram da član 103, koji upravo reklamiram, vi ćete, naravno, kazati – nema povrede Poslovnika, nije član koji je važniji od svih ostalih članova. Po meni, ne postoji supremacija člana 104. i, kad dođe do njegovog kršenja, smatram ovako – ukoliko je počela rasprava, recimo, o amandmanu, ili u načelu o određenom problemu, npr., o korupciji u zdravstvu, neko počne da govori o primeni Trgovinskog sporazuma sa EU i o šteti koja se nanosi našim seljacima, mogao bih da shvatim da je to povreda člana 103.
Međutim, dozvolite mi da sada kažem zbog čega smatram da dolazi do povrede člana 103. u prvom stavu. Upravo zbog ukidanja slobode govora opozicionim poslanicima. Zbog čega? Zbog toga što nisu isti aršini koji se primenjuju prema narodnim poslanicima. Navešću par primera.
Malopre je predsednica Poslaničkog kluba ZES-a prišla govornici bez poziva; poziva nije bilo, pomno sam pratio. Piše u Poslovniku – ne može niko prići, ukoliko nije pozvan. Dobro, to je sitnica i ja stvarno to ne zameram, ali vam govorim kako se različiti aršini primenjuju prema različitim ljudima.
Neosporno je da je gospodin Tomislav Nikolić uradio šta je uradio, da je to videla cela sala, ali predsedavajući ne vide... (isključen mikrofon)
Dame i gospodo narodni poslanici,     poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27. Poslovnika, gde lepo stoji
da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Već dva dana, ovde smo prisutni čudnom vođenju ove skupštine, a vi ste ovlastili, pretpostavljam, potpredsednika, gospođu Čomić, da ona vodi ove naše parlamentarne seanse. Gospođa Čomić, apsolutno, ne poštuje Poslovnik. Ukazao sam na povredu tog poslovnika, člana 100, gde se jasno može videti da je nakon našeg izlaganja, kad ukazujemo na povredu Poslovnika, neophodno da se konstatuje da li smo zadovoljni ili nismo odgovorom i tumačenjem koje nam daje potpredsednica Narodne skupštine. Gospođa Čomić je nama uskratila to pravo i dovodi nas u situaciju da s mesta intervenišemo i da tražimo da se u danu za glasanje Skupština izjasni o eventualnoj povredi Poslovnika.
Mislim da je ovakvo autoritarno vođenje Skupštine, pogotovo nešto što se sada javlja kao novina, a to je da zabranjujete da mi ovde govorimo, opozicija, nešto što nije primereno nijednom parlamentu.
Reč parlament je od glagola parle – govorenje. Suština parlamentarne demokratije je u tome da se ovde vodi jedan narodni forum, od narodnih predstavnika, i da se vrši upravo kontrola izvršne vlasti i pozicije od strane opozicije, kroz raspravu. Vi nama ne dozvoljavate da to činimo i to je nešto što je novo, to je uvođenje totalitarizma i mračnjaštva.
Vi nama izričete kazne ne zato što kršimo Poslovnik, nego na osnovu subjektivne procene, autoritarne procene jedne autoritarne osobe, koja izriče ocenu da li govorimo istinu ili ne i potom poseže za kažnjavanjem. Vi nama branite da budemo u zabludi, vi nama branite da govorimo istinu, i to je kraj parlamentarizma.
Vi nas vređate ovim kalendarom. U članu 10. našeg ustava se kaže – službena upotreba jezika je srpski i ćirilično pismo. Otkud latinica na vašem kalendaru, koji ste potpisali. Nemam ništa protiv latinice….
Lažem? Evo, dobacuju mi iza leđa da lažem, i to ta gospođa koja štiti integritet ovog parlamenta. (Isključen mikrofon.)