Uputio bih možda jedno pitanje cenjenom gospodinu ministru – da li imate nameru da i odgovorite na neko od naših pitanja, na neku našu primedbu, to je prvo?
Drugo, hajde nepotrebno pitanje bih uputio, da li se stvarno dobro osećate u ulozi koju danas obavljate? Ne mogu da zaboravim onu raspravu koja je juče vođena, prekjuče, kada je gospodin ministar prosvete, ovde, stvarno jedan kulturan dijalog vodio sa narodnim poslanicima, jedan sadržajan, onda gospodin Dulić. Prosto sam zgranut ovim što se danas događa. Znači, pitao sam vas, da li se vi lično osećate dobro u ovoj ulozi i da li smatrate da treba stvarno da izigravate ovde samo ikebanu? Zašto sam se javio za ovaj član?
Javio sam se da pojasnim jednu stvar. Našim predlogom mi smo dali jednu jasnu kvalifikaciju. Mi smo kazali, kao što je rekla doktorka Paunović, zabranjeno je uzimanje organa od živog davaoca ako postoji rizik po život i zdravlje davaoca. To je svima jasno.
Pojam „zdravlje“ je definisan, odnosno Svetska zdravstvena organizacija ga je definisala. Pojam „života“ je jasno definisan, a vi ubacujete sada kategoriju „prihvatljivog rizika“. Kako ćete meriti, kojim aparatima prihvatljiv rizik, molim vas?
Dodajete, još jednu goru stvar. U odgovoru vi kažete da ovo naše nije precizno. A ovo je precizno, kaže – prema medicinskim kriterijumima nije u granicama prihvatljivog, odnosno ako je rizik po život i zdravlje davaoca organa u nesrazmeri sa očekivanom koristi za zdravlje primaoca organa.
Kako ćete meriti srazmernost korisnosti davanja, a da to bude manja šteta po davaoca? Evo situacije. Majka ima bubreg koji može da transplantira sinu koji nema bubreg. Tipizacijom je utvrđeno da je to moguće. Recimo, majka je isto hronični bubrežni bolesnik i ona hoće da da svom sinu. Kako ćete tu sada izmeriti da neće majka upasti u veću štetu od tog davanja?
Mislim, takve nebuloze, što vi ovde pričate, a vi gospodine ministre to branite. Da li imate taj moralni integritet takav da ovakve stupidnosti vi prihvatite da branite i da taj teret nosite na svojim leđima, to vas otvoreno pitam kao čoveka?

Pa vidite, poštovani narodni poslanici, intervencija je identična sa onom koju je pokušala da učini i doktorka Paunović. Naime, lice koje je ovlastio direktor zdravstvene ustanove dužno je da informiše jednog od člana porodice umrlog lica, kaže zakonodavac ili zakonopisac, a mi kažemo da to treba da bude iz uže porodice. Zašto?
Da budem krajnje jasan. Vi znate ''Gospođu ministarku'' i znate čuveni lik gospodina ujka Vase. Na ovaj način vi ćete omogućiti da se pojavi neki ujka Vasa, koji će onda da da nešto što bi bila odluka, a pitanje je da li je ujka Vasa baš nadležan ili da li je kvalifikovan da tako nešto da.
Gledate me sa čuđenjem i ponoviću ponovo - ovim tumačenjem kada smo kazali da iz uže porodice treba neko da daje prvenstveno dozvolu želimo da izbegnemo situaciju da se neko iz trećeg kolena pobočnog pojavi, koji čak i ne živi i ne poznaje se maltene sa pokojnikom i da on da tu dozvolu. Ovaj način kako je pisan ovaj amandman to dozvoljava. To je bila naša prosta intervencija. Znači, da izbegnemo ujka Vasu iz ''Gospođe ministarke''.

Ovde imamo sada raspravu o Upravi za biomedicinu koja treba da pokriva nadležnosti koje hoće da tri zakona regulišu - zakon o transplantaciji organa, zakon o transplantaciji tkiva i ćelija i zakon o transfuziji.
Kako glasi 1. stav? Glasi - direktor Uprave za biomedicinu ima tri pomoćnika, i ništa više. Smatrali smo da treba biti precizan kada se govori o pomoćnicima. Zbog čega? Kasnije ćemo videti na dva mesta u obrazloženjima se govori da je Uprava za biomedicinu prvenstveno stručni organ, ne upravni, što je nonsens i što ne može da bude, i što ne treba da bude i protiv čega je stručna javnost ove zemlje. Videćete, kada budemo nadležnosti te uprave malo pretresli, čime hoće da se bavi ta uprava koja je najstručnija.
Ako je tako, oblast transplantacije organa, transplantacije tkiva i ćelija i transfuzije su visoko sofisticirane i specijalizovane grane medicine i metode kojima se služe su to isto.
Mi smo slobodni da umesto neodređenog direktora Uprave za biomedicinu ima tri pomoćnika, kažemo – direktor Uprave za biomedicinu ima i tri pomoćnika koji su medicinski stručnjaci za transplantaciju organa, transplantaciju ćelija i tkiva, biomedicinski potpomognutom oplođenju i transfuziju krvi. Tražimo, ako već treba ova Uprava za biomedicinu da reguliše stvari u ove tri oblasti, onda da to budu i stručnjaci pomoćnici.
Znamo šta će se dogoditi, zbog toga i intervenišemo, biće pravnici birani, jer je nama rečeno imamo mi u ministarstvima dovoljno kvalifikovanih i stručnih i biće u ovom trenutku, gospodine Čipliću, vas izuzimam iz te situacije, nemojte se osećati pogođenim, nema u Ministarstvu i ovih koji su ovlašćeni za ovu oblast, kvalifikovanih da se bave sa ove tri oblasti. Tvrdim odgovorno. Znam slučajno ko tamo radi i ko postoji.
Šta je meni odgovoreno? Opet nadmudrivanje. Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da će se uslovi za izbor direktora, kao i pomoćnika direktora Uprave za biomedicinu bliže urediti aktom u unutrašnjem uređenju. Ne govorim o uslovima, govorim o subjektima. Takve egzibicije verbalne i takve nelogičnosti, to su ove zakonske odredbe i to su odgovori.
Gospodine Čipliću, opet pitanje vama, imate li moralno stvarno toliko snage da ne reagujete na ovo? Ovo nisu stručne stvari, ovo su stvari logike. Vi ste čovek koji je u Ministarstvu, vi znate Zakon o Ministarstvima i Upravi. Govorim o subjektima, oni meni govore o uslovima, biće propisani uslovi. Naravno da će biti propisani uslovi, ko to spori?
Takvu raspravu vodimo, a vi učestvujete i branite nešto što je arogantno dočekano od strane Ministarstva i ljudi koji sede sa vaše leve strane.
Dobrovoljni davaoci krvi, ništa im nije usvojeno. Ljudi koji su okupljeni u Organizaciji koji očekuju transplantaciju bubrega, koji su na transfuziji, nijedna njihova primedba nije usvojena. Komora zdravstvenih radnika koja je uputila korisne primedbe, nijedna od njih nije usvojena, i od opozicije nijedna nije usvojena.
Gospodine Čipliću, po vama, da li smo mi toliko imbecilni, toliko nerazumni, da ovo što predlažemo vama ne stoji, ako je tako voleo bih da vi to kažete i onda ću svoje mesto sigurno naći u toj čitavoj situaciji, ali ovako da nema dijaloga, da ne postoji, to nije parlament.
U parlamentu Kanade, gde je bila naša parlamentarna delegacija, tri čitanja zakona se obave da bi mogao u oba doma da bude izglasan i usvojen. Šta je ovo? Ovde nema razgovora. Nije bilo razgovora u Odboru. Bila je javna rasprava, ali za neke i bila je falš, i bila je ograničena. Odgovorite na nešto od ovog što kažemo, molimo vas.

Imam pravo, ako pogledate, pošto sam ispred Odbora ovlašćen da kažem. Evo jedna situacije koja govori o odgovornosti predlagača… (Isključen mikrofon.)

Govorim samo ono što je meni dato kao materijal. Kaže se ovako. (Isključen mikrofon.)

Oduzmite mi od vremena.
Na osnovu člana 79. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Odbor za zdravlje donosi izveštaj. Odbor je na osnovu člana 142. Poslovnika podneo amandmane na član 65. stav 3 i član 66. stav 2. Za izvestioce Odbora na sednici skupštine je određen dr Paja Momčilov, predsednik odbora…
(Isključen mikrofon.)

Nije prošlo. Imali ste danas hitnu sednicu na kojoj nisam mogao fizički da budem prisutan od 10.00 sati. Nisam mogao da iskoristim svoje pravo da ovo branim. Kada je to vreme bilo?

Oduzmite mi reč, pošto nisam razumeo ovo dobro. Izvinjavam se.

Vi ste sada otišli na 68. član i taj član je za nas jako bitan. Budući da se odlučilo Ministarstvo za nešto što je potpuno antievropski, da vrati regulatorno telo u Ministarstvo i osniva upravu, idemo na nešto što je potpuno retroaktivno, što je neevropski, nema nezavisnog regulacionog tela, nema više agencija vaših, toliko ste agencija osnovali, ali sada idemo korak nazad.
Osnovali smo Agenciju za lekove, ali ne može agencija za transplantaciju organa. Pitam, ako je to tako i ako ta agencija „vaša“ koja je uprava za biomedicinu, ko će da se bavi doktrinarnim pitanjima, ko će da se bavi pitanjima nauke, da prati svetsku nauku, kako može bez ovih ljudi? Ne može samo savetodavnim korišćenjem eksperata, kao što je nama predočeno da će da bude urađeno.
Ove doktrinarne stavove i praćenje svetske nauke moraju da obavljaju kvalifikovani ljudi. Šta je kvalifikacija? Prvo - akademska, drugo - stručna. Koje su reference? Poznate su. Ne može neko u upravi ko sedi da bude kvalifikovan za nauku.
Imate twinning projekat između Agencije za lekove naše srpske i francuske. Kako Francuzi rešavaju problem? Oni imaju agenciju za lekove i tu su objedinili upravu, inspekciju, nauku i struku, ali oni sa pola radnog vremena zapošljavaju eksperte i insistiraju da moraju ti ljudi raditi svoj posao u struci da bi bili eksperti i da bi bili kvalifikovani, a vi sada pravite riba-devojku, novi organ, nešto što je potpuno anahrono i što ne odgovara savremenim evropskim i svetskim tekovinama da napravite agenciju.
Na kraju krajeva, zašto ministar troši pare na projekat o agenciji za transplantaciju, a donosi ovakav zakon? Idite na sajt Ministarstva, pogledajte da je predviđen projekat za agenciju za transplantaciju.
Već sam rekao da je bila norma koja se morala ispuniti reformom u transfuziji krvi, osnivanje agencije za transfuziju.
Pa šta je sada ovo? Ko je ovde lud? Mi smo ludi što tražimo da struka odlučuje o doktrini i praćenju nauke, a ne uprava, na osnovu, kako nam se tumači, savetodavnog mišljenja. Čim je savetodavno mišljenje može se usvojiti, a ne moraš. To je suština. To je okosnica protiv koje se borimo i ne želimo da ovako kriminalno loši predlozi obuhvaćeni ovim zakonima budu u našem zdravstvu. To je ono što imam da kažem.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici ili bolje da kažem građani Srbije, ne vredi, ovde vodimo jedan nemušt razgovor, ovde postoji Berlinski zid, pao je i Berlinski zid, sva sreća, eto neke moje nade mogu da budu i u tom smeru uperene.
Vidite šta se u članu 69. radi, pobrajaju se poslovi Uprave za biomedicinu koji se odnose na transplantaciju organa. Kažem da u tački 13) koja glasi – prati naučna dostignuća u oblasti transplantacije organa i predlaže mere za primenu u Republici Srbiji, treba da stoji – prati preko ekspertske komisije naučna dostignuća u oblasti transplantacije organa i predlaže mere za primenu u Republici Srbiji.
Smatramo da je kvalifikovan da prati u svetu naučna dostignuća samo vrhunski stručnjak i ekspert, pa smo zato i predložili i ekspertsku komisiju da bude deo ove uprave. Pokušali smo da pomognemo, bili smo dobronamerni. Hajde da vadimo situaciju koliko je moguće, da ipak ovo na nešto liči.
Pazite šta meni odgovaraju, pazite kakav je odgovor, stalno sam upozoravao na odgovore onoga ko je ovo pisao – amandman se ne prihvata s obzirom na to da ne postoji potreba da se u Upravi za biomedicinu formiraju ekspertske komisije, imajući u vidu da će u Upravi za biomedicinu postojati tri organizacione jedinice koje će obavljati poslove u oblasti medicine. Bože gospode. Da li ovo razumete? Kaže – ne postoji potreba da se formiraju ekspertske komisije kada su ovi zadaci u pitanju. Bože gospode.
Zašto? Zato što će formalno postojati odeljenja za transfuziju i ovo i ono. Ko će u njima sedeti? To ti ne kažu, nego ovakva objašnjenja. Ovo je stvarno neviđeno. Slušao sam smešna objašnjenja, gomilu. Hajde, očigledne činjenice koje vam podastiremo ovde mi iz SRS nećete da usvojite.
Brukate se. Derogirate zakone, pravite od njih karikaturu. To je vama na čast. Nemamo ništa protiv. Moramo ovo da kažemo, nismo kritizeri, ne nastupamo iz nekih iracionalnih razloga mržnje. Nastupamo sa argumentima.
Šta znači ćutanje? Odobravanje ili ignoranciju. Ako ste ignoranti, izađite i kažite otvoreno nama, smognite hrabrosti. Vi tzv. Evropejci, neki od vas su vrlo skloni autoritarnom načinu vođenja ove sednice i mišljenju. Vi koji kažete da se samo jedna alternativa može slediti i da ona jedina vodi u blagostanje, u stvari niste demokrate, vi ste autokrate, i to dokazujete i ovim svojim ponašanjem i nipodaštavanjem ove skupštine i na racionalnim predlozima zasnovane diskusije predstavnika SRS.

Koristim vreme poslaničke grupe. Uredno sam se prijavio, čini mi se, ali možda niste primetili. Trošim vreme poslaničke grupe.
Vidite, u ovom članu 15. su pobrojane dužnosti koordinatora. Kaže se u 7) tački da on obavlja i druge poslove. To – obavlja i druge poslove ne znači ništa, ako se složimo. Možda se nećemo složiti, a neki će kazati - pa obavlja i razne druge poslove, možda se bavi i trgovinom i ko zna čime.
No, šta smo mi kazali? Mi kažemo, da bi popunili ovu prazninu i ovu neodređenu formulaciju koja je po nama bitna, da koordiniše rad etičkih odbora. Koji su to etički odbori? Tri etička odbora se ovde odmah nameću, sam zakon propisuje da je ustanova dužna da ima svoj etički odbor.
Dalje, zakonopisac je predvideo da postoji etički odbor na nivou i ove uprave, znači, i uprava će imati svoj i tačno je definisao kako će ga sačiniti.
Šta se nama kaže? Postoji i Republički odbor etički koji bi trebalo da bude kapa, koga bira Vlada, to vam je poznato. Sad pazite, ova oblast transplantacije je bremenita mogućnostima za etičke prekršaje.
Hajde da kažem jedan grub, običan, ono što će se možda najviše u budućnosti koristiti i to je uzimanje matičnih ćelija iz pupčane krvi novorođenčeta. Sada vi možete, recimo, da imate problem da uzmete od neke osobe i da napravite etički prekršaj na milion načina. Znači, mi smatramo da je upravo dužnost ovog koordinatora u samoj ustanovi gde se stvari odvijaju i događaju i koordiniše ova etička pitanja. Šta nama oni odgovaraju? To stvarno ne liči ni na šta. Kaže ovako - ne prihvata se zato što se kaže u članu 17. stava 1. predloga mišljenja o etičkim i drugim pitanjima u postupku transplantacije da je etički odbor u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove transplantacije. Ko to negira? Mi govorimo o koordinaciji, a on nama kaže - oni u ustanovi imaju etički odbor i oni rade. Naravno da rade.
Takođe, kaže stavom 3. ovog člana propisano je da etički odbor obavlja i druge poslove na predlog koordinatora i na osnovu zahteva etičkog odbora nadležnog za biomedicinu, na koji način je omogućena saradnja između etičkog odbora i koordinatora transplantacije. Opet bezvezno.
Mi govorimo o vertikalnoj saradnji između dva nadređena, po nama, kako mi to vidimo, kako je zakonodavac napisao, a nama se ovako besmislen odgovor daje. Da li neko smatra da etički problemi u problemima transplantacije tkiva i ćelija nisu bitni, da bi trebalo da budu posebna briga koordinatora. Ako tako smatrate, svaka vam čast.

Ovo vam je sve objasnila gospođa Paunović. Međutim, pazite, ovde mi smo zamenili da direktor ne može to da radi, ako postoje kvalifikovaniji i stručniji ljudi. Zašto?
Zato što direktor može igrom slučaja da bude i pravnik, kako se nama čini po ovom zakonu, jer se samo traže kvalifikacije za direktora uprave i ništa više.
Molim vas, ne može da se uprava bavi time, evo oni direktno kažu da oni obavljaju pre svega stručne, a potom i upravne poslove.
Preda mnom je Zakon o upravi i, molim vas, načela samostalnosti, zakonitost i stručnost obavljanja poslova, a ne da se bave naukom i strukom.
Onda, poslovi tačnog učestvovanja u oblikovanju politike Vlade, praćenje stanja. Onda lepo kaže - izvršavanje zakona i drugih propisa i opštih akata, i to su tri zadatka.
Kakvo bavljenje strukom i naukom, kakvo, gde je to u Zakonu za upravu? Pazite šta kaže u članu 14 - organ uprave u sastavu Ministarstva ne može donositi propise, a ovde i te kako može. Pazite, i u ovom stavu imate ministra. Ovaj set zakona je o ovlašćenjima ministra: on daje dozvole, on propisuje, on ovlašćuje, on je jedna ličnost koja sve odlučuje. Pa, ne može.
Šta je problem? Možda i može, ako je genijalan, jer tako renesansan tip, pa čovek sve zna i sve ume i on je genije, onda bi moglo. Kad vi imate tako nešto, onda kada imaš mnogo dozvola verovatno imaš i mnogo potkupljivanja. To je mogućnost za korupciju.
Zašto radikali uvek govore Ministarstvo, a ne ministar? Upravo da bi se izbegla korupcija. Zašto mi o tome pričamo? Korupcija je realna stvar, to vam stranci kažu, nećete u Evropu ući zbog korupcije. To je naredna tema, velika, koja će biti otvorena posle Haga i posle ostalih stvari.
Gde kažu da je najveća korupcija? Kažu u zdravstvu, a vi to ne percipirate.

Doktorka Paunović je rekla – svi postupci lekara su podložni etičkom prosuđivanju i vrednovanju. Svi, nema nijednog koji se može izuzeti. To je prvo.
Dalje, kakvo je ovo smešno obrazloženje, kad se nama kaže da se zbog razvoja nauke na osnovu čega se ubrzano menjaju standardi upotrebe, odnosno uzimanja ćelija i tkiva, navedenim članom je data mogućnost da ministar, svemogućni ministar, na osnovu predloga Uprave za biomedicinu, čitao sam po zakonu šta je uprava, uz praćenje savremenih dostignuća medicinske nauke, pazite – pratiće ministar savremena dostignuća nauke kod transplantacije ćelija i tkiva, odnosno tkiva presađenih u telo drugih lica radi lečenja.
Zamislite, drugo obrazloženje kaže ovako – po vrstama specifičnih ćelija i tkiva, on to može da izuzme od etičkog vrednovanja, zbog njihove specifičnosti, jer ne može da se sačeka odluka Etičkog komiteta, već se moraju hitno primeniti. Koja to tkiva? Neka navede koja moraju hitno da se primene. Znam da se može rožnjača presađivati, matične ćelije, kost, pa hajde da vidimo jedan primer hitnosti. Kakva su ovo laička objašnjenja?
Ovaj skup građana što sedi ovde i ne uzima učešće u raspravi neka objasni ovo što sam pitao.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pa evo ovo stvarno čudo od zakona čovek kada čita stvarno se nalazi vrlo često u velikim nedoumicama. Prvo, dve stvari sam ovde reklamirao, opet termin „nedobitne“, nećemo se sada baviti tim leksičkim problemima i semiotičkim; naravno, mi u SRS potpuno razumemo da je jezik nešto što je živa stvar i da može doći do pomeranja značenja jednog izraza i jednog, je l' tako, leksičkog pojma, međutim, znamo isto tako da mora postojati i izuzetno važni razlozi da bi se to dogodilo.
Vidite, imate primer da dragstor koji je nekada bilo mesto gde su se prodavali lekovi, danas je došlo do toga da predstavlja i običnu samouslugu.
Ovde to nije slučaj, i ovde opet i na drzak način izvrtanjem se druga reč izvlači iz rečnika i daje tumačenje, a govorim jasno za reči koje se nalaze u rečniku.
Čudi mene i da vi koji sedite za ovim predsedavajućim stolom ne vodite računa o dostojanstvu ove Skupštine, dajem reference iz dva rečnika vodeća srpska i navodim, a ovaj tim tamo, koji nije ni kriv ni dužan zbog svega ovoga, tvrdi zamenom teza je on u pravu i da niko ne reaguje. To me obeshrabruje.
S druge strane, pazite ovde, banka se sad stvara tkiva i ćelija i ona može biti javna ili privatna. Rekli bi – radikali, što se bunite, vi ste za privatno vlasništvo. Jesmo, ali privatna banka može obavljati poslove za koje je dobila dozvolu kao dobitne usluge, znači, može da stiče dobit i korist – zašto to sada odjedanput?
Odakle ovaj preokret kopernikanski, objasnite gospodo koja tamo sedite? Koji je razlog da privatna može da se bavi finansijskim poslovanjem i dobiti, a državna ne može? Koji su to razlozi, to nas jako interesuje?
Doduše, niste vi krivi. Kažu da je kriv ministar? Ma kakav ministar, kriv je premijer Vlade – da je ovo organizovana država i da je ovo pravi parlament, ovo bi bio skandal. Ovde bi došao premijer da se izvini poslanicima i da zamoli da radimo u nenormalnim uslovima. Međutim, ovo je Balkan i ovde su voditelji parlamenta kabadahije, koje ovo ne interesuje, koji ovo i ne znaju, koji ne znaju parlamentarnu etikeciju i mene to ništa ne čudi.
Opet, što se tiče gospodina koji je ovlašćeni predstavnik, Kantov moralni imperativ za vas očigledno ne važi, pa i neću insistirati dalje više da vi dajete odgovore. Ne reagujete vi ni na presude Haškog tribunala, onog zločinačkog, kada je Vojislav Šešelj u pitanju, a moglo bi to da vas interesuje, barem po resoru koji vi imate.

Evo, mi se nekako nalazimo na kraju ovih amandmana koje smo predložili i ovo je stvarno vrhunac i kruna nebuloznosti objašnjenja koja su nam pružena.
Vidite, mi kažemo da mora da se preko ekspertske komisije za transplantaciju organa prate dostignuća naučna i da se predlažu za primenu u Republici Srbiji.
Znači, ovde neko treba da prati šta se u svetu događa i onda da predloži da se to primenjuje u Srbiji.
Za to je potrebna vrhunska stručnost i ekspertnost. Bio sam slobodan da podsetim kako se ona stiče, akademskim znanjem, bavljenjem naukom, konkretnim bavljenjem naukom, ne praćenjem nekim i šunjanjem, nego bavljenjem naukom i stručnom kvalifikovanošću. Opet sam rekao, referencije se za sve to dobro znaju.
Gledajte šta kaže u odgovoru nama predlagač. Kaže ovako - amandman se ne prihvata iz razloga što Predlogom zakona nije predviđeno formiranje ekspertske komisije za transplantaciju organa, tkiva i ćelija, već formiranje Uprave za biomedicinu, koja će kao organ u sastavu Ministarstva pratiti naučna dostignuća u oblasti transplantacije ćelija i tkiva i predlagati mere za primenu u Republici Srbiji.
To nema ni u jednoj upravi, da će da se bavi naukom i onim što je struka i da određuje šta iz sveta treba da prihvati naša struka i da radi. Znači, naši stručnjaci su sada na ovaj način toliko degradirani da oni nisu u stanju da oni donose doktrinarne stavove, da oni prate nauku, nego u Ministarstvu će se to pratiti i njima će se nalagati preko ove uprave za biomedicinu da to rade.
To je skandalozno. To nema nigde, to u Brozovo vreme nije bilo, tako nešto, takva sramota i bruka za struku, za Ministarstvo, za ovaj parlament i vi ćete ovo usvojiti. Ako usvojite, svaka vam čast. Ovo je stvarno sumrak, mrak mrakova.
Vidite šta je interesantno. U zakonu za transplantaciju organa vi ste imali blago samo naznačeno da će uprava ponešto raditi od stručnih poslova, a sad ovde otvoreno ste otišli do maksimuma, dosegli ste nebo i zvezde i kažete - bavićemo se naukom i mi ćemo određivati šta ćete raditi, mi ćemo kupiti iz inostranstva ono što vredi. Ovo je skandalozno, ovako nešto ne prihvatiti, pa svaka vam čast.