Gospodine Mrkonjiću, ja se pozivam na član 136. našeg poslovnika.
Vidite i sami da postoji problem kako da dobijemo neophodna obaveštenja o zakonu koji je na dnevnom redu kada nema predstavnika Vlade, nema predstavnika predlagača.
Ja neću da ulazim u to da li on poštuje ili ne poštuje Narodnu skupštinu, da li mu se gade neki poslanici, to je njegov lični izbor, međutim, moram da se pozovem na Poslovnik i na zakon, da je Vlada dužna da bude ovde dostojno reprezentovana od strane lica koje bi moglo da odgovori na sva pitanja koja se tiču zakona koji je na dnevnom redu.
Mogu da shvatim da je Vojislav Koštunica, pod pritiskom, morao dotičnog da predloži za ministra za državnu upravu i ''protiv'' lokalne samouprave, kako se to sada preciznije iznosi, kao čoveka koji je ekspert za bezbednost. To je napisao čovek u svojoj biografiji, on predaje kod onog Dragišića na fakultetu i, verovatno, ako nije u pitanju sednica Glavnog odbora, onda je u Domu Skupštine savetovanje NATO-a, danas je i Karla del Ponte tu, a to je sve bezbednost i gospodin Marković, možda, mora da bude prisutan na tom kursu, da bi dobio još jednu diplomu kao uzorni kursadžija. To nema nikakve veze s ovim zakonom koji je na dnevnom redu.
Mi ne možemo da raspravljamo ni zbog onih koji pokušavaju da omalovaže Narodnu skupštinu, a moram da kažem da je u Narodnoj skupštini izuzetno dobra diskusija, bez obzira na to šta je na dnevnom redu.
Gospodo poslanici, dokle god se o krupnim pitanjima naših života vodi rasprava za ovom govornicom, dobro je i znači da postoji politički sistem.
Ali, ako u nastojanjima za nekom kulturom, poput nekih koji su pokazali ne samo nekulturu, nego i divljaštvo, 5. oktobra, nasednemo na tu priču i politički život prebacimo na B 92, RTS, onda će tamo da se priča o ljubičicama, a ne o krupnim i važnim stvarima koje su od interesa za građane Republike Srbije.
Videli ste i sami danas, tokom ove rasprave, koja je s pravom ovakva, zato što nema predstavnika Vlade, da je toliko činjenica izašlo na videlo, da su građani tek sada imali prilike da saznaju neke stvari koje nikada ne bi mogli da pročitaju u kontrolisanim štampanim medijima, a pogotovu ne na B 92 i logističkim medijima za podršku NATO-u i svim protivnicima Republike Srbije.
Gospodine Mrkonjiću, dobro je što ide ovako rasprava, dobro je što demonstrirate demokratski duh, dozvoljavate da sa ove govornice narodni poslanici progovore kao narodni tribuni, da obaveste građane šta se to sve dešava u državi, šta se priprema, a onog momenta kada dođe zaduženi ministar, kao predstavnik Vlade, onda omogućite raspravu u skladu s amandmanima, kako je i zakazana ova sednica.

Gospodine Džudževiću, mislim da se neko javio po Poslovniku, proverite to, da me posle ne prozivaju, pošto je osam sati kako čekam, pa, ako čekam osam sati, mogu i ta tri minuta.

Sve gledam, gospodine Džudževiću, da neko ne digne opet ruku.
Naravno, na dnevnom redu je član 12. i amandman na član 12. koji je podneo gospodin Rajko Baralić, o čemu je jutros bilo govora.
Moram da zahvalim svim poslanicima koji su danas učestvovali u raspravi, jer su na najbolji način obrazložili amandman gospodina Baralića. Sva izlaganja danas koje su ovde bila po Poslovniku, replike, pokazali su, u suštini, šta znači ako se odnosi između dva državna organa - jednog koji je isuviše personalizovan, a zove se predsednik Republike, i drugog koji je isuviše politizovan, a zove se Vlada Republike Srbije, uređuju na način kako je to predlagač ovog zakona predložio, a to je - princip saradnje. Evo, videli ste danas kako izgleda ta saradnja.
Kada se nešto unosi u odgovarajuću zakonsku normu, onda se obično vodi računa o tome da te reči koje se unose i koje treba da znače pravilo ponašanja mogu da budu podobne i u slučaju da se takvo ponašanje ne desi, da se to na neki način sankcioniše.
Sada vi meni kažite koja je sankcija za nesaradnju? Sankcija za nesaradnju, po vama, bio bi totalni haos. Naravno, odnosi između predsednika Republike, Vlade, Narodne skupštine i svih drugih državnih organa, pre svega, regulisani su Ustavom Republike Srbije. Sada, kada se ubacuju neki članovi u Zakon o Vladi i tim zakonom se propisuje u kakvom će odnosu da bude Vlada sa predsednikom Republike, može da se kaže da tom članu nije mesto u tom zakonu. Možda bi, po nekoj hijerarhiji, trebalo to da bude napisano u nekom posebnom zakonu o predsedniku Republike, zato što je on formalno-pravno na čelu izvršne vlasti.
Kada se kaže da neko mora da sarađuje, to, u suštini, ništa ne znači. Koja je sankcija ako se ne sarađuje? Kakva ta saradnja može da bude?
Evo, imamo danas primer. Danas se pričalo stalno o saradnji između predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i kakva je ta saradnja - jedan u klin, drugi u ploču. To, formalno-pravno, može da se smesti u ovo što je Vlada napisala. Oni sarađuju, ali kako? Gde je kvalitet te saradnje? Njega nema.
Doduše, danas je situacija isuviše specifična i ja bih malo da relaksiram ove koji se mnogo plaše. Ta relacija je - politički tata, politički sin. U žargonu, neki kažu - ''duvači iz Puste Reke'', ali da znate to je dobar orkestar, to su dobri trubači. Duvaju u istu tikvu, gazda je isti. Ako je takva situacija, onda bi autentični tekst ovog člana trebalo da glasi - dužni su da sarađuju po nalogu Havijera Solane. To bi bila isuviše konkretna pojedinačna norma, vrlo precizna i tačna.
Danas im je došla i Karla del Ponte, danas će niži službenici, a sutra će glavni igrači da prime gospođu Karlu del Ponte. Naravno, ona će opet da snimi svoj film "Karlina lista" i da ih prikaže u pravom svetlu, kao što je to uradila 2005. godine. Niste imali prilike da gledate taj dokumentarni film, izuzetno poučan film, iz koga se vidi - ko postavlja ministra odbrane, kako se razgovara, kako se slavi u avionu itd.
Znači, upisivati da dva državna organa treba da sarađuju ne znači ništa. Pravno-teorijski je moguće da se u nekoj odredbi, u pogledu nadležnosti, ukaže na istovremenu nadležnost dva državna organa, ali onda oni donose tzv. složeni upravni akt. Ovo nije ta situacija. Ovo je situacija kada se nalazimo čisto na terenu politike i zato se ubacuje ova reč "saradnja".
Moram da vam skrenem pažnju, pre svega, ovima koji u ime SPS-a pišu ove amandmane, da ovde postoji jedna velika greška.
Trebalo je da obrišete i ono "i". Jer, ukoliko bi se usvojio ovaj vaš amandman, što se mene tiče, najbolje da se izbriše ceo ovaj član, jer on suštinski ništa ne znači, onda bi to glasilo ovako - odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugim aktima. Ovo "i" nas upućuje na to da su Ustav i zakon i prava i obaveze po Ustavu i zakonu nešto sekundarno, a da je primarno nešto čega nema u zakonu. Znate i sami da to nije neka ozbiljna primedba.
Amandman treba usvojiti, on će biti s ograničenim dejstvom, jer ono što je grbavo ne može da se ispravi amandmanom. Zašto je grbavo? Zato jer demokratski blok traži takve zakone u kojima ništa neće biti jasno, apsolutno ništa neće biti jasno.
Ovo je samo još jedan u nizu primera, za ovih nekoliko dana, gde smo vam pokazali da se u zakonima koje vi predlažete sistemski ugrađuje destrukcija. To je najveća opasnost po pravni sistem Republike Srbije. To je destrukcija koju nema ko da ispravi - ne postoji Ustavni sud, a kako ovi na vlasti tumače propise, verujte, sreća naša da smo još uvek i živi.

        Nema? Onda nema ni Skupštine.

Po nekom prioritetu koji je utvrdila Vlada Republike Srbije, Zakon o Vladi Republike Srbije, odnosno izmene i dopune tog zakona daleko su važnije i od bebi pelena, i od poreza na dodatu vrednost, i od Ustavnog suda, i od statusa Kosova i Metohije. Prosto, to je najvažnija tema - kako da se usaglasi Zakon o Vladi Republike Srbije sa novim ustavom.
Ja sam u ime SRS-a podneo amandman na član 4. Predloga zakona. Tražio sam da se briše stav 3, a to je onaj stav za koji Vlada smatra da ne treba više da bude u Zakonu o Vladi, koji glasi: "Nova vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine".
Da vam kažem, računao sam da će taj amandman Vlada da usvoji, zato što uopšte nema razloga da se briše ovo iz postojećeg člana 4. Zašto? Jer samo pomaže da se shvati i bolje primeni ono što se nalazi u prethodnim stavovima. Taj član ne reguliše početak i prestanak mandata Vlade.
Zbog ovih neupućenih, moram da kažem da Ustav nalaže da se donese zakon o Vladi, ali ono što se tiče mandata Vlade i, uopšte, statusa Vlade, što je regulisano u nekoliko odredaba Ustava Republike Srbije, treba da bude regulisano Zakonom o Vladi i, jednim delom, Poslovnikom Narodne skupštine. Skup svih tih normi iz ta tri propisa (Ustava, zakona i Poslovnika) daje nam pravu definiciju šta je Vlada, kakav je njen položaj, njen status, ovlašćenja i sva druga pitanja koja su važna. Što se tiče Narodne skupštine, pogotovo je važna relacija Narodna skupština - Vlada Republike Srbije.
Baš me je interesovalo zbog čega Vlada ne prihvata ovaj amandman. Dobili smo mišljenje Vlade, u kom se kaže: ''Amandman se ne prihvata, jer su rokovi za izbor svake vlade'' ... Sada stajem, jer ste vi precizirali samo rokove, a postupak nije samo odredba o roku, već, kada se kaže "po istom postupku" kako se bira Vlada, onda reč "postupak" znači sve - i ko predlaže, kako predlaže, ko odlučuje, kojom većinom odlučuje i sve druge stvari koje se tiču postupka izbora.
Vi ste odgovor koncentrisali samo na jedno pitanje postupka izbora, a to je rok. Potpuno ste u pravu. Citirali ste odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije, čl. 109, 130, 131. i 132. Znači, ovaj prvi član, član 109. - to je izbor Vlade, a 130, 131. i 132. su slučajevi kada Vladi prestaje mandat pre onog vremena na koje je izabrana - izglasavanje nepoverenja, glasanje o poverenju, interpelaciji i tako dalje.
Znači, vi ste se koncentrisali samo na jedno pitanje, a to je pitanje roka, dok stav za koji se mi zalažemo da ostane u ovom članu ne dodiruje pitanje roka, već, po svojoj formulaciji, afirmiše te odredbe iz Ustava. On uopšte nije u koliziji sa Ustavom.
Zašto je potrebno da taj stav ostane u ovom članu 16. originalnog teksta zakona? Da ne bi bilo, upravo, ovakvih igranki, kako često biva u ovom našem političkom životu kada treba da se primeni neka ustavna norma ili neka zakonska odluka.
Dobar primer za to je, upravo, ovo što se dešava sa predsednikom Narodne skupštine. On je, praktično, od izbora za predsednika Narodne skupštine u poziciji da sve radi pod strahom i pod velikim stresom. Zašto? Ima jednu nedefinisanu vladu, koja ne može da profiliše svoje političke zahteve. Zašto? Tamo se nalaze oni što drže 20 metara asfalta pod levom miškom, tamo se nalaze oni veliki eksperti za pare, tamo se nalaze veliki eksperti za pozicije, ne mogu da se dogovore oko običnog pitanja kako da vode pregovore, ko će bolje da se slika, ko će više da bude prisutan.
Znači, imamo jednu vladu koja nema politički stav. Ona ima interesni stav. Interesni stav je poprilično selektivan i isparcelisan, ali to nema veze sa Vladom po Ustavu Republike Srbije.
S druge strane, imamo predsednika Republike koji mnogo više čita ankete o tome koliko je u javnosti lep, pametan, ''ljubi ga majka'', i da li može da napravi u odgovarajućem trenutku još neki iskorak kako bi poboljšao svoje frakcije u Demokratskoj stranci. Onda se, naravno, pritiska predsednik - ti ćeš da raspišeš izbore tada, u toliko sati, raspisaćeš izbore za to, za ovo, za ovo ne možeš, a onda imamo jednu skupštinsku, parlamentarnu većinu, koja procenjuje svoje pozicije.
Konkretno, ovih dana je problem Beograd. Naravno, DS i DSS su u koaliciji u Beogradu. Milijarda evra treba da se potroši u toku 2007. godine. Šta će njima gradonačelnik kada postoje tamo parcele, postoji gradski menadžer, koji je sasvim neopravdano zaobiđen u protekla dva meseca u ovim pričama. Tu se priča o 1000 kvadrata, i da vam ne pričam, da ne prepričavam sve novinske članke koji ukazuju na to šta se dešava u Beogradu.
Onda, imamo Ustavni zakon, u koji u članu 12. kaže da ostaju na snazi svi postojeći zakoni do njihovog usklađivanja sa novim ustavom. Onda, imamo predsednika Narodne skupštine, koji pod strahom tumači celishodnost ustavne norme, koji pod strahom tumači odredbe o rokovima, koji pod strahom računa kad je 14, 15. dan, pa, ako može 15 dana da razvuče na tri meseca bilo bi dobro.
Zato je potrebno da u našim zakonima, gde se razrađuju određene odredbe Ustava, bude što više konkretnih normi, a što manje nečega što se naziva – ''podrazumeva se'', kao što stoji u ovom odgovoru.
Odgovor je, gospodine Markoviću, pisao neko ko ne zna šta je postupak, jer se koncentrisao na nešto što je samo rok.
Formulacija roka u članovima 130, 131, 132. Ustava Republike Srbije, ta odredba o roku, to je ta druga rečenica svih ovih stavova, pisana je u potpuno drugačijem smislu, u smislu da predsednik Narodne skupštine raspušta Narodnu skupštinu ako se ne poštuje neki rok, tako da je ova odredba za koju se mi zalažemo da ostane u Zakonu o Vladi potpuno prihvatljiva. Ona samo objašnjava, da ne bismo došli u situaciju u kakvoj se nalazi predsednik, koji radi svoj posao pod velikim stresom.
Naš problem je što i ono što je najjasnije u zakonu nema prioritet, nego prioritet imaju neki interesi; ne politika, nego lični interesi, kolektivni interesi, a oni su svedeni na nešto najbrutalnije, a to je broj ispred oznake za dinar ili evro.
Mi nećemo, verovatno, imati, po Zakonu, izbore za izbor gradonačelnika Beograda samo zbog iznosa budžeta grada Beograda. Kad se radi niskogradnja, niko živi ne zna da iskontroliše da li je tu otišlo toliko hiljada kubika ili manje.
Kod visokogradnje, može da se napravi neka rekonstrukcija, da se izvrši neka procena koliko je materijala potrebno, ali kod niskogradnje je teško. Zato se asfaltira sve ono, sve one ulice kojima je rok trajanja prošao pre 10 minuta, zato imamo onog ministra - 20 metara asfalta pod mišku, škljocne dva puta, podigne onaj asfalt i ide na novu lokaciju gde će da ga slikaju.
Samo da vas podsetim, vas na vlasti, da smo na pretprošlim izborima imali čudnu situaciju, taj predmet je pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
Bili su raspisani izbori u Beogradu, ali su se različito birali predsednici opštine Barajevo i drugih gradskih opština. Jedan je izabran neposredno od strane građana, a kasnije su svi predsednici svih gradskih opština izabrani od skupština gradskih opština. Taj postupak je pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
Samo da vas podsetim, u drugoj polovini 2004. i cele 2005. godine, Vojislav Koštunica je raspisivao prevremene lokalne izbore u 20 i nešto opština. Tada ste išli da asfaltirate sokake, ulice, tada je cela Vlada bila u lokalnoj kampanji.
Ta logika vam više ne važi u 2007. godini. Zašto? Zato što smo vas upozorili pre godinu i po dana, kad-tad će morati da izađe na svetlost dana to trošenje budžetskih sredstava, budžeta Republike Srbije za lokalnu kampanju.
Mora da izađu na videlo i oni aerodromi, i one ulice, kada su se sredstvima budžeta Republike Srbije finansirali lokalni izbori, prevremeni lokalni izbori.
Vidite, ta logika je sada napuštena. Sada predsednik, koji živi u velikom strahu, kaže - opšti lokalni izbori, ta kategorija ne postoji, čak ni u političkoj terminologiji. To ako vam je rekla Sonja Liht, to je neka zastarela terminologija, to je stara knjiga, to više ne postoji.
Izbori treba da se raspišu za izbor odbornika, a ne za gradonačelnika, ali šta vredi, u pitanju je interes - kako da se pokrcka to malo što je ostalo u budžetu za 2007. godinu za grad Beograd. Kandidata nemate za gradonačelnika, da povlačite onog žućkastog, crvenkastog, kako beše, onaj Đilas, slabo je, podnosi ostavke i unutar stranke; doduše, sad se dohvatio Nacionalnog investicionog plana, pa njega niko živi ne može da pomeri od para.
Jeste, tako je, vi iz DS-a niste obavešteni jer pripadate drugoj frakciji. Đilas je u onoj siva eminencija. Tu je i Vlahović, doduše, on pobeže, i Đelić, tu ste dobili novu kategoriju, a dokaz za to je da onih iskrenih demokrata, koji misle i o Demokratskoj stranci, nema više u Skupštini, naljutili se i neće da dođu, jer znaju da je DS pod prinudnom upravom. Doduše, ja vam sprovodim stečaj, ali, polako, doći će i to na dnevni red. Juče je već bilo dobro, izašli ste, nadam se da ćete vrlo brzo da shvatite sve probleme koje imate i koji ne mogu da se zaustave. To je problem, što ne mogu da se zaustave ti problemi, i to će svakim danom sve više i više da eskalira.
Znači, gospodine Markoviću, vi ste predstavnik Vlade, stvarno ne vidim nijedan razlog za ovakvo mišljenje Vlade - da ne prihvata ovaj amandman, tim pre što amandman samo pomaže da se što bolje protumače odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije. Treba taj stav da ostane u članu 16. jer u tom delu Ustav Republike Srbije i nije pretrpeo neku veliku promenu.

Morao sam da se javim zato što je ovde izneto nešto što nisam rekao, niti moj amandman stvara neustavno stanje.
Molim vas, ako vi tako tumačite, tumačite to privatno, ali javno vodite računa, moj amandman ne stvara neustavno stanje. Moj amandman sprečava da vi tumačite toliko proizvoljno odredbe Ustava i Zakona o Vladi, da nas ne biste doveli u situaciju u kojoj smo se već nalazili, da ova država može bez Skupštine, da može bez predsednika, da može bez Vlade, da može bez Vojske, da može bez policije; ova država može bez svega i svačega, ali mora samo da ima demokratski blok.
Pobeže, pobeže, pa, naravno, pobeže. Oni kažu da se postupak izbora Vlade svodi na rok. Čime brane svoj stav? Nečim što je napisano u članu 130. stav 4. Druga rečenica kaže - ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore. Skrećem vam pažnju na ovu odredbu.
Skrećem vam pažnju na sledeću odredbu, a to je član 131. stav 4, druga rečenica u tom stavu - ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu. Član 132. stav 4, isto, druga rečenica - ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade itd.
Koja je razlika u članovima? Razlika je u tome šta je osnov za prestanak mandata Vlade, izglasavanje nepoverenja, neizglasavanje poverenja i ostavka Vlade. Rok je 30 dana. U kom postupku se bira? Kakav je postupak? Šta ako predsednik ne predloži kandidata, ako ne poštuje svoju obavezu da predloži novog kandidata za novu vladu? Mi smo imali onu situaciju, sećate se, od 27. januara, kada su bili završeni izbori, kada ste izabrani kao Vlada. U kom mesecu? Naravno da sam ovo ostavio za kraj. Nisam hteo odmah da vam kažem sve. Ostavio sam za kraj. Imam ja još, kada izađete, da vam kažem šta će da bude, kako će da bude.
Znači, na vreme vas upozoravam, kao što sam vas na vreme upozorio i oko izbora gradonačelnika. Ne pogrešno, nego sam vas ispravno obavestio, pa ste rekli posle na nekim mestima...

Gospodine Duliću, moraćemo opet u školu za ''pačiće male''. Znači, ga-ga, da vidimo šta piše u Ustavu, a šta piše u zakonu.
Na dnevnom redu je novi zakon o Vladi. Zašto je nov? Zato što ga je ova vlada, bez obzira na agregatno stanje, vlada demokratskog bloka, donela 2005. godine. To je vaš zakon. Nemojte da napadate vaš zakon. Znači, član 16. stav 4. je autentično vaš. Konkretno, pisao ga je Zoran Balinovac, branio ga je Zoran Balinovac. DSS, sa svojim satelitima, glasala je zdušno za taj član.
U članu 16. stav 4. tog zakona je napisano: ''Nova vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine''. Naglasak je na postupku, a ne na roku.
Rok za novu vladu, u situacijama iz članova 131, 132. i 133. je propisan stavom 4, druga rečenica, u potpuno drugačijem smislu, kao obaveza predsednika Republike da krene s konsultacijama, da pokrene postupak, ali druga rečenica priča o roku u kome treba da se izabere, odnosno o posledicama ako se u roku od 30 dana ne izabere nova vlada. Znači, priča o posledicama. Naglasak je na raspuštanju Narodne skupštine.
Ovaj stav u članu 16. u potpunosti podržava sve što ste vi napred promenili u članu 16. Zadržava princip: mandat Vlade traje dok traje mandat Narodne skupštine. Ta vlada može da se menja u ovim situacijama, kada pre vremena prestane mandat, ali je naglasak na postupku, ne na roku.
Ovi koji su se naprasno obavestili, tumače postupak samo sa rokom, ali ovde je rok dat radi raspuštanja Narodne skupštine. Ono što stoji u stavu 4. člana 16. jeste verifikacija kakav postupak treba da bude za izbor nove vlade.
Znači, isti kao za prethodnu, samo što nije rok 90 dana, nego 30 dana. Ovaj stav ne dira rok, a vi pričate o roku. Još neko pametan reče da ovaj stav člana 16. vašeg zakona nije u skladu sa novim ustavom. Dokažite mi to.

Pozivam se na član 136. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Smatram da nije dovoljno objašnjeno ovo što je Vlada htela. Kad ovi iz DSS-a počnu da brane Vladin predlog, jedino ostaje da kažem ono po čemu je prepoznatljiv Branko Ćopić - znam ja vas. Dobro vas znam. O čemu se radi? Vidite koliko su neobavešteni ovi iz DSS-a, oni su, osporavajući amandman Nemanje Šarovića, direktno napali Vladu.
Pogledajte šta je Vlada napisala u odgovoru zašto se ne prihvata amandman Nemanje Šarovića, poslednja rečenica - stoga nema razloga da se Vladi kojoj je prestao mandat uskrati pravo da postavlja funkcionere kojima ionako, po sili zakona, prestaje dužnost kad i Vladi koja ih je postavila. Neka mi neko protumači šta su napisali.
(Milan Marković, s mesta: Pogrešio si.)
Pustite vi to. O čemu se radi? Oni bi hteli da i kada Vlada bude u stanju tehničke pripravnosti, kada treba da glumi da je i dalje neka vlada koja prima pare, troši budžet, i dalje obavlja svoju funkciju. A šta da rade? Da zapošljavaju svoje kadrove i da ih ostave tu da budu.
Sećate se kada je donet Zakon o državnim službenicima, pa je rečeno - dve kategorije su - državni službenici i političari, oni odlaze sa Vladom, oni odlaze sa ministrom, a ovi naši koji su ostali, oni su ostali po zakonu.
Prvi zakon koji će srpski radikali da promene kad dođu na vlast je upravo taj zakon. Biće vrlo brzo, nemojte da se sekirate.
Izaći ćete vi, gospodine Markoviću, pa ćete da objasnite šta sam promašio, pa ću ja da vam objasnim šta sam promašio, a šta sam pogodio.
Vodite računa više o tome šta sam pogodio, a ne šta sam promašio. Pogodio sam srž. Zašto? Zato što su izmislili agencije, zato što su izmislili neke nove položaje, zato što su izmislili neka nova radna mesta. Pozapošljavali su sve i svašta, zaposlili su ove kursadžije koji su postali eksperti, pod milim bogom ništa ne znaju. Sve su to zaposlili da ostave kao ''petu kolonu'' u svim budućim vladama. Da li se Vlada pita oko zapošljavanja?
Pošto ste se javili da izađete, samo bih vam skrenuo pažnju i na član 136. Ustava Republike Srbije. Ako smatrate da ovi amandmani nemaju dodirnih tačaka sa Zakonom o Vladi, pročitajte član 136. Ustava Republike Srbije. Sad izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, javio sam se za repliku zato što su me uplašili dok sam pričao.
Dok sam malopre pričao, oni su pretili: ''promašio si član, promašio si zakon'', Srđan reče: ''Pogodio si u zeca''. Rekli su da će izaći da mi kažu sve, da mi odgovore. Izađe ministar, fuć-fuć-fuć, nemojte tetke da dirate. Izađe Aligrudić, on je zaboravio zašto je izašao.
Vidite li s kakvim smo problemima suočeni? Da li vidite koliko je tačno ono što sam rekao - ''znam ja vas''? Da li vidite da vas znam?
Očekivao sam i od ministra i od gospodina Aligrudića da će da objasne i da kažu - taj član Ustava, taj član zakona, ovaj član, onaj član. Oni kažu: ''Vozači imaju platu 20 hiljada, nemojte njih da dirate, nemojte da dirate strine, tetke, žene i ostatak koji nije obuhvaćen ovim članom''. Gospodin Aligrudić izašao i kaže: ''U potpunosti se slažem sa vama''.
Gospodin Aligrudić je pogrešio u jednoj stvari. Ovaj član Zakona o Vladi, a to je član 17, ne reguliše to što ste vi rekli, gospodine Aligrudiću.
Pročitajte stav 1. Kaže se: ''Ovlašćenje Vlade i članova Vlade posle prestanka mandata Vlade'' i reguliše taj tehnički aspekt kada imamo i nemamo Vladu. Imamo je na papiru da troši pare, a nemamo je da vodi normalnu politiku, jer Vlada u ostavci, Vlada kojoj je izglasano nepoverenje, dok se ne izabere nova vlada, jeste mumificirana vlada, zombi vlada, Vlada koja postoji samo da bi glumila kontinuitet neke izvršne vlasti.
U situaciji kada ta vlada glumi kontinuitet izvršne vlasti, a jači smo za iskustvo od kada nam je došla demokratija i ovi pučisti, oni su, obično, u tom interegnumu završavali najprljavije poslove, pa onda državni funkcioner, ili državni službenik na položaju, kako to Balinovac sada koristi neku terminologiju iz 1925. godine, postane i državni službenik, preko noći.
Mi hoćemo to da vam zabranimo, da ne možete to da radite, jer, u suštini, vi ste danas Vlada, ali ste danas Vlada pod ostavkom. Vi ne funkcionišete kao normalna vlada. Vi se nalazite upravo u ovom interegnumu. Još vas Solana nije obavestio kakav će biti budući sastav vaše vlade. Radite najprljavije poslove.
Da vas sada malo podsetim, pošto sam poznat kao zlopamtilo, da li se sećate šta smo prvo menjali na početku mandata ove skupštine? Menjali smo Zakon o državnim službenicima. Znate li zbog čega? Zato što niste mogli da nagovorite one koji su konkurisali za mesto pomoćnika ministra da promene člansku kartu i da postanu članovi G 17 plus.
Znam za jedan primer, a bio je konkurs sproveden, bila je potrebna odluka, pa je onda Koštunica rekao: ''Ova vlada će imati nov sastav. Zašto bi pomoćnici ministra bili oni koji su iz SPO ili iz nekih drugih stranaka koje neće biti u budućoj vladi?''.
Gospodine Markoviću, ova patetika s kojom izlazite ovde i pričate da se ovaj amandman Nemanje Šarovića odnosi na šofere i kafe-kuvarice, vežite mački o rep. Odnosi se i na vaše bliske članove porodice, ne vaše, konkretno, nego pojedinih ljudi iz Vlade, pojedinih poslanika, pojedinih stranačkih funkcionera.
Samo da vas podsetim, kada ste prvi put došli na vlast, 2001. godine, desilo se da je rođena sestra vašeg Radujka, inače, kafe-kuvarica DS-a, da li je tako bilo, gospodine Markoviću, postala direktor Uprave prihoda, pa su se svi krstili i levom i desnom rukom.
Mi hoćemo da sprečimo infiltraciju tih ljudi koji su duvali vatru 5. oktobra, ne da se ona ugasi, nego da se potpiri i da gori još više. Želimo da žigošemo sve to.
Znači, prvi zakon koji menjamo kad dođemo na vlast jeste Zakon o državnim službenicima. Zašto? Zato što ste nas vi naučili šta je demokratija.

 Poslušao sam gospodina Aligrudića i sad hoću da ubedim ove iz DSS-a zašto je neophodno da glasaju za amandman gospodina Šarovića.
Znači, nema više o strahovima, gospodine Aligrudiću, sve je suvoparno i jasno.
Znači, član 17. Predloga ovog zakona reguliše situaciju kada imamo ''zombiranu'' Vladu, kada je Vlada podnela ostavku, a država ne može da bude nijednog minuta bez Vlade, jer Vlada opredmećuje izvršnu vlast definisanu Ustavom Republike Srbije i samo njeno postojanje znači kontinuitet neke državnosti.
Član 17. propisuje, u prvom stavu, kada dođe Vlada u tu situaciju, šta joj se zabranjuje u smislu opštih akata, pa se kaže - može da obavlja samo tekuće poslove, a ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti donositi propise, podzakonske, znači, uredbe, pravilnike itd, osim, pa se navodi posebna situacija kada je u pitanju odbrana i bezbednost, sa gledišta opštih akata.
Stav 2. se odnosi na nešto što može da se tumači i kao pojedinačni akt. Kaže se - Vlada ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republika Srbija može jedino da imenuje ili da da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti, direktora ili članova upravnog ili nadzornog odbora. To se odnosi na javna preduzeća. Znači, nema direktora javnog preduzeća, a Vlada je u tom interegnumu, ona može vršioca dužnosti da postavi. To je nešto što se odnosi na pojedinačne akte.
Dalje, sledeći stav - Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine, ustavna odredba, i član Vlade koji je pod ostavkom izjednačava se sa položajem Vlade koja je pod ostavkom.
Zašto mislite da ovaj naš amandman ne može da uđe u ovaj član? Zato što smatrate da je zapošljavanje samo prijem u radni odnos. I kada se odlučuje o prijemu u radni odnos državnog službenika ili nameštenika u nekom ministarstvu, odlučuje ministar, a ovaj član to zabranjuje ministru koji je podneo ostavku ili ministru Vlade kojoj je izglasano nepoverenje, te znači da ministar ne može da zapošljava. Mi smo samo hteli da vas upozorimo, da to preciziramo, pa smo u drugom stavu napisali ovo što je gospodin Šarović predložio.
Molim vas, i kada Vlada postavlja državnog funkcionera, u širem smislu reči, to je zapošljavanje, jer može da postavi nekoga ko i nije u radnom odnosu, ko nema status državnog službenika ili nameštenika. Može da ga postavi, kao, uzmu ovog ''Mileta drekavca'' i postave ga za savetnika.
Znači, postavljenje jeste zapošljavanje. Prijem u radni odnos jeste zapošljavanje.
Kada se u stavu 2. navodi šta Vlada ne sme da radi dok je u ovom položaju interegnuma, nikakva greška nije kada se upotrebi reč "ne sme da zapošljava", jer reč "zapošljavati" u sebi sadrži i postavljenje, i imenovanje, i prijem u radni odnos.
Nema, uopšte, razloga da se vi bunite, da skačete. Meni je drago što ste u prethodnim izlaganjima vi iz DSS-a rekli da postoji celishodnost, opravdanost podnošenja jednog ovakvog amandmana, da vi podržavate taj amandman. Evo, sa malo reči sam uspeo da vas ubedim da mu je mesto baš u ovom članu koji definiše šta ne sme Vlada da radi.
Gospodine Aligrudiću, da pročitam član 17. vašeg zakona, poslednji stav: ''Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku.'' To znači da ministar ne može nikoga da zapošljava. Ovo što je Nemanja predložio samo pojačava ovo što ste vi već napisali na jedan drugačiji način. Nadam se da ćete biti dosledni i da ćete da glasate za amandman Nemanje Šarovića.

Gospodine Albijaniću, da su u pitanju brojevi, ja ne bih smeo na crtu sa vama i sa gospodinom Šamijem, zato što bi bilo smešno da vas ja ubeđujem u brojeve. Međutim, ova dva amandmana nisu u istovetnom tekstu i to se lako utvrdi kad se pročita kako je napisano.
Jedan amandman kaže - u članu 8. Predloga zakona, kojim se menja postojeći član 20 - tu bi sad trebalo da bude zapeta, stav 2. briše se. Sad, koji stav 2. se briše, člana 20. ili člana 8. Predloga zakona?
Gospodin Mirović je napravio pravno-tehnički ispravan amandman, koji glasi - u članu 8. stav 2. briše se. Neću da vam sada tu držim predavanja, ne plaćate ni ona predavanja koja su bila, samo da znate da niste u pravu, jer to nije istovetni tekst.
Oko čega se mi ovde vrtimo? Mi se vrtimo oko nečega što je bila komparativna prednost DSS-a.
Aligrudiću slušajte, 2005. godine, kada je u ovoj prostoriji donet Zakon o Vladi Republike Srbije, ugrađena je odredba o roku od sedam dana. Zašto?
Da se ne bi desila situacija slična onoj koju smo imali od 2001. godine, samo da vas podsetim, kada je podnet bio jedan predlog da se izglasa nepoverenje Vladi Zorana Đinđića. Onda je odavde, gde su ''vodoskoci'', Čedomir Jovanović rekao - to da skinemo, to ne može da bude na dnevnom redu, ne mogu da podnose predlog za izglasavanje nepoverenja oni koji nisu glasali za Vladu.
Tako je bilo, a taj argument je usvojio Zoran Balinovac i 2005. godine je, u okviru člana 20, ubačen rok od sedam dana, a raspravu smo, gospodine Aligrudiću, vodili oko toga da li Vlada ima pravo da obrazloži svoju ostavku. Pobegoste opet. Pamtim ja sve, rekao sam da sam zlopamtilo teško.
Znači, tada smo se samo sporili oko toga da li Vlada ima pravo da obrazloži svoju ostavku. Onda smo rekli, ako Vlada obrazlaže svoju ostavku, onda i poslanici imaju pravo da učestvuju u raspravi i da kažu i oni šta misle o toj ostavci.
E, sad, da li je opstanak ovih nekoliko reči u članu 20, stavu 2, neustavno? Nije neustavno. Da li je poželjno? Jeste. Čuli ste argumentaciju o tome zašto je potrebno da norme budu precizne. Da li postoje politički razlozi da taj rok bude propisan zakonom? Postoje.
Sad ću da vam dam jedan primer kako će to otprilike da izgleda. Posvađaju se, malo više nego što su sad u svađi, ovi koji su u Vladi i država krene na dva koloseka. Jedan prati trag Borisa Tadića, drugi prati trag Vojislava Koštunice.
Vlada formalno-pravno podnese ostavku, ali se ovi iz DSS-a dosete pre toga da na Skupštini razreše predsednika Narodne skupštine. Zašto? Zato što je on važan, on zakazuje sednicu.
Ali, njima ne odgovara da se konstatuje što pre ta ostavka Vlade, već bi oni to da protegnu na jedno godinu i po dana, a možda i 15 godina, pošto imaju tu sklonost.
Zašto? Da onda predsednik Republike ne bi mogao da primeni upravo onaj član na koji se oni pozivaju. Koji je to član?
Vraćamo se opet na ono što smo pričali pre podne, a tiče se ostavke i one odredbe gde je bilo govora o tome da u roku od 30 dana treba da se izabere nova vlada; ako se ona ne izabere, onda predsednik raspušta Narodnu skupštinu.
Znači, tu se nalazimo u materiji koja se zove organsko jedinstvo – kako bez podrške naroda, bez popularnosti, a po nalogu stranih sila, ostati što duže na vlasti u Srbiji, da bi se što temeljnije rasturila Srbija.
Ko god da formalno-pravno rukovodi Vladom demokratskog bloka, to je ta pučistička vlada u kontinuitetu, on ima taj posao da obavlja.
Ako se usvoji amandman, oba ova amandmana, onda svako ko je predsedavajući Narodne skupštine, predsednik, pre svega, dužan je kada dobije papir na kome piše ostavka da u roku od sedam dana zakaže sednicu gde bi se to konstatovalo, a čin konstatovanja je potreban da bi onda predsednik u roku od 30 dana završio svoj deo posla oko budućeg mandatara i oko izbora te nove vlade ovde.
Ukoliko nema tih preciznih odredaba, onda tehnička vlada postaje turbo tehnička vlada i sve gubi smisao. Onda ode i RTB Bor, i Elektroprivreda, i NIS, i banke, a oni se pozivaju na legalizam nečega što su izbacili iz svog zakona, nečega što su oni ubacili pre dve godine. Taj rok od sedam dana ste vi ubacili i rekli ste - to je brana za demokratiju, to je garancija vladavine prava, da ne dođemo u situaciju, i tada ste baš imenovali DS, Čedomira Jovanovića i one marifetluke i one sklonosti.
Samo da vas podsetim da je u Vladi Zorana Đinđića jedanput bila rasprava o poverenju jednom ministru, Vladanu Batiću.
Bila je inicijativa, odnosno predlog za Gašu Kneževića, nikad nije uvrštena u dnevni red. Bila je za Dušana Mihajlovića, nikada nije došla na dnevni red.
Tek u petom pokušaju, krajem 2003. godine, došla je na dnevni red Vlada Zorana Živkovića i nepoverenje celoj vladi. Tada smo svi prigovarali što u Zakonu o Vladi, što u Poslovniku o radu Narodne skupštine nema preciznih odredaba o tome kako se zakazuje sednica, gde se raspravlja o poverenju Vladi.
Slična je situacija i sa sednicama gde treba da se primi k znanju, konstatuje da je Vlada podnela ostavku. Ali, sada vama ne odgovara rok. Zašto vam ne odgovara rok? Zbog marifetluka.
Vidite, gospodine Albijaniću, niste imali potrebe da se sekirate.

Gospodine Duliću, apsolutno sam siguran da ćete vi najbolje da protumačite moje reči koje slede.
Kad Vlada podnese ostavku, ili smogne snage da potpiše neki papir na čijem vrhu se nalazi ostavka, ili kada to uradi neki pojedinac iz Vlade, ministar, prekipelo mu, pa napiše - ostavka, to znači da mu se sve smučilo u politici, da mu je odvratno da gleda kolege ministre, da više ne može da postupa po zakonu i po Ustavu, da mu se prosto sve zgadilo u toj Vladi.
E, sada, da bi on izašao iz tog psihosomatskog stanja, potrebno je što pre da se konstatuje ta ostavka, da bi se u tom roku od 30 dana završio izbor, kako bi on posle 30 dana bio ekološki ispravan kao pojedinac i kao Vlada.
Ovi koji su ubacili rok od sedam dana, sada meni šalju poruku da oni vole blato, da vole kaljugu, da vole to stanje nedefinisanog položaja pojedinca i njihovog, dragog im, predsednika. Valjda, čovek kada podnese ostavku, on gleda što pre da pobegne iz te zgrade, ali ne, vidite šta oni nama šalju kao poruku.
Podneo sam ostavku, vi ćete za 17 meseci da konstatujete to, a onda će predsednik za mesec dana da završi onaj svoj posao u Skupštini, da se izabere neka nova vlada i da se raspišu izbori, a oni su dotle završili posao – pozapošljavali svastike, tetke, isprivatizovali sve moguće itd.
Vidite, kada ne postoji normalna argumentacija da se brani jedan politički stav, onda mi vidimo da su oni protiv ekologije i protiv higijene. Oni bi hteli da se njihov predsednik, koji je podneo ostavku kao predsednik Vlade, što duže muči i pati u Nemanjinoj broj 9 i da mora da gleda Đelića, Šutanovca, Đilasa itd. Hajde što sad ne razgovaraju, nego moraju i u nastavku da se posmatraju još.
Nemate ljudi nikakvu argumentaciju. Ovo je materija koja bi trebalo da se reši, pre svega, Poslovnikom. Zašto? Zato što ova materija obavezuje predsednika Narodne skupštine kada treba da zakaže sednicu.
To nije moglo u Poslovniku da prođe. Zašto? Ovaj poslovnik je masakriran u kontinuitetu. Prvo ga je masakrirao Maršićanin, zatim ga je masakrirala ova gospođa što ne sme da uđe u Skupštinu, Mićićka, pa je onda pokušao da bude pametan Predrag Marković. Imao je pokušaj, imao je pokušaj, Mićko, da znaš, samo je imao pokušaj. Pokušao da bude pametan i da nešto sredi, ali odmah posle toga je napustio G17 plus i vi ste ga izabrali za počasnog predsednika. Jeste, moram da kažem, istina je to.
Znači, morate da glasate za ovaj amandman, vi iz DSS-a, ne pričam o ovima iz DS-a, to je druga firma. Zašto? Zato što se ovim amandmanima vraća vaše idejno rešenje, vaš legalistički pristup da sve mora biti precizno zakonom uređeno, jer vi, pobogu, valjda, poštujete Slobodana Jovanovića. Vi se kunete u njega. Malopre ste čuli šta on misli o ovome.
Šta je napisao taj Slobodan Jovanović? Zašto ne poštujete? Nećete, zato što su u pitanju neki drugi interesi. U pitanju je čist marifetluk. (Upadica iz sale: vreme.)
Vreme je da vas podsetim, već ste nam dokazali da možemo bez izbora, da možemo bez predsednika, da možemo bez Vlade, bez policije, bez Vojske. Možemo bez svega i svačega, ali ne možemo bez demokratskog bloka. To je ta poruka. ''Pučisti'' kažu, mi smo zakon, mi smo mera za sve. Vojislav Koštunica, Boris Tadić, mera za sve, šta će vam zakon.

Gospodine Duliću, osnov za repliku je taj što me je, prvo, gledao i sve što je rekao uputio je meni, a samo da vam kažem nešto.
Kada je izašao, gospodine Duliću, on se pozvao na član 101, a tumačenje člana 101. je samo u vašoj nadležnosti, da znate. Nisam hteo da vas upozoravam na to.
Imam pravo na repliku. Zbog čega? Zato što smo čuli hvalospeve o tome kako je DSS spasila državu i omogućila da dobijemo institucije. U pravu ste, dobili smo instituciju predsednika Republike, ali je on dva dana posle Rezolucije pozvao ljude da idu da glasaju na teritoriji Kosova i Metohije, Srbe. Vi ste nam instalirali takvu instituciju.
Ne bih se baš toliko pozivao na taj legalizam. Nismo imali predsednika, dobili smo ga. Šta smo dobili? Borisa Tadića. Predsednika po vašoj meri. Hajde, ako je po vašoj meri, kažite. Dobili smo predsednika Srbije po meri DSS-a. Zašto?
U drugom krugu ste rekli, ne sme Nikolić da bude predsednik, mora Boris Tadić, on je demokratski blok i Boris Tadić odmah – krk, nož u leđa vama. To je vaš problem. Izgleda, volite taj nož da vam bude u leđima. Pa ste ga kritikovali za Narodnu kancelariju, pa ste ga kritikovali za odnos prema Vojsci, pa ste hteli Specijalnu jedinicu da mu uzmete iz Vojske i da bude u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
To su te vaše institucije. Vaše institucije su nula. Vama su potrebne institucije da zaposlite vaše. One jesu institucije ako se tamo nalaze samo vaši. To je vaša logika. Vi ste to omogućili.
Šta ste omogućili još? Objasnite mi, šta. Zar su to ovi ljudi što po novinama kritikuju privatizaciju, ne zna ko kada ide na posao, gde ide na posao, zar su ovi ljudi ljudi što pričaju o tajkunima koji gospodare Srbijom?
Vi se hvalite institucijama. Gde su vam banke? Da li ima neke banke? Čije su? Pa, što vaša institucija nije rešila gde su pare sa Kipra?
Što vaša institucija nije nešto rešila? To je taj vaš legalistički pristup, koji demonstrirate i ovde.
Samo da vas podsetim, gospodine Duliću, ovo što mi tražimo da ostane u članu 20 - stav 2, upravo je ono što je napisala DSS. Taj njihov legalizam ne može da izdrži ni dve godine.

Gospodine Duliću, naravno da je amandman bolje napisan nego ono što je Vlada napisala u svom predlogu zakona. Nije sporno da ćemo da glasamo za to, međutim, treba javnost da shvati kakve su namere predlagača bile kada je ovako nešto mogao da predloži - ''počeće da razmatra''.
Jasna ustavna norma koja kaže - razmatra i glasa, kod njih je –''počeće'', ali dobro, to će da se ispravi. Pretpostavljam da to neće biti veći problem.
U ovoj našoj istoriji višestranačkog sistema u Srbiji, više puta smo imali situaciju da se primeni odredba Ustava o razrešenju člana Vlade.
Prvi put je to primenio Slobodan Milošević sa onom dvojicom ministara koji su uhvaćeni u kriminalu, Vlajkom i Mihajlovićem.
Drugi put je ova odredba primenjena u slučaju Vuka Obradovića. Tada je Đinđić predložio, pretekao nas je samo za dva dana. Mi smo hteli da podnesemo predlog za izglasavanje nepoverenja, međutim, on je u nedelju već najavio razrešenje, pa smo mi digli ruke od toga, pošto smo videli da se završava posao.
Šta je karakteristično za sve ove članove koji regulišu status Vlade, koji regulišu početak i prestanak mandata Vlade, bez obzira na to koja forma je u pitanju - izglasavanje nepoverenja kada Vlada postavi pitanje svog poverenja, pa ne dobije potrebnu većinu, kada je u pitanju ostavka Vlade ili člana Vlade? Zajednička karakteristika jeste hitnost. Znači, hitno mora da se konstatuje da je nastupila ta situacija.
Znači, ako se podnese predlog za izglasavanje nepoverenja, Ustav je propisao u kom roku treba da se to uradi. Čini mi se da je tu rok od pet dana.
Ako je u pitanju situacija kada Vlada postavlja pitanje svog poverenja da bi izdejstvovala podršku parlamentarne većine u Narodnoj skupštini za politiku koju vodi, ili, da budem precizniji, kada Vlada želi da disciplinuje poslanike, onda postavlja pitanje svog poverenja, da bi obezbedila 126 glasova i tako skrenula pažnju disciplinovanim poslanicima vladajućih stranaka da prekinu s ekskurzijama, već da bezuslovno podržavaju Vladu, na svakom mestu i na svakom koraku. Treća je situacija kada im se zgadi sve, pa podnesu ostavku.
Mi smo malopre pričali o nekom roku od sedam dana. Mislim da je mnogo ispravnije da se sledi logika ovih prethodnih članova Ustava Republike Srbije i da to treba da bude rok od pet dana.
Da li je moguća ova situacija u ovoj vladi, da Vojislav Koštunica podnese predlog za razrešenje nekog ministra?
Verovatno ima 7, 8, možda i deset ministara u ovoj vladi koji nisu po njegovom kriterijumu.
Mislim da je tu i Dinkić, i Đelić, i Šutanovac. To su, pre svega, oni ministri koji i ne tretiraju Vojislava Koštunicu kao predsednika Vlade. Oni imaju svog predsednika Republike, imaju svoju frakciju u DS-u i to njih rukovodi u svakodnevnom poslu. Na sednicama Vlade, četvrtkom u jedan, verovatno, ko diže ruke, ko diže noge, prolazi nešto radi reda, da bi Vlada...

Gospodine Albijaniću, vi niste informisani i to ne znači da ja treba da delim sa vama tu sudbinu.
Vrlo dobro sam informisan, znam da u toj Vladi samo što se ne biju kad je sednica Vlade, i sada vi mene terate da delim vaše mišljenje da su oni tamo u ljubavi, slozi i na nekom istom političkom putu.
Nisu, gospodine Albijaniću. Svađaju se, mrze se, ne mogu da se gledaju. Šta će biti stav Vlade povodom nekog pitanja više ne zavisi ni od ministara, niti od stručnih službi, nego zavisi od ćefa.
Ako ste imali prilike pre dva dana da čujete izjavu ministra Jeremića, one dve rečenice, mislim da niko nije mogao da shvati šta je hteo da kaže, a siguran sam da je Koštunica čupao kosu kada je čuo šta je taj čovek rekao.
Sada vam pričam o stvarnoj situaciji u našoj vladi i kakva je mogućnost da se ova odredba Zakona primeni u datim uslovima. Smatram da je potpuno nemoguća situacija da Vojislav Koštunica podnese predlog Narodnoj skupštini da razreši, recimo, Đilasa, kao što mislim da je potpuno neshvatljiva situacija da Koštunica popusti pod pritiscima drugih ministara koji od njega traže da podnese predlog da se razreši Velja Ilić.
Znate i sami da imate ministre u Vladi Vojislava Koštunice koji kažu - onaj Velja Ilić, te njegove izjave, pa tako dalje, prostakluk itd. Oni ga mnogo gorim i grubljim rečima opisuju nego bilo ko iz opozicije. Da li to Vojislav Koštunica može da primeni? Ne sme ni da pomisli.
Šta će biti ako dođemo u tu situaciju da on smogne snage da se, prvo, sasvim dovoljno obavesti, pa da zaključi, pa da ga onda savetnici pouče, pa da naprave političku procenu, po sistemu - stavio sam prst na čelo, pa razmišljam? Sve je moguće, ljudi, ako mu ne prođu ovi kandidati za ambasadore, zato što Tadić tvrdoglavo kaže - ma kakav taj, to je važno mesto, važna lokacija, tu mora da bude ambasador čovek iz DS-a ili neko od pijanih novinara. To je naša situacija.
Nije problem s ovom stranom od 80 i nešto poslanika, pa, pretpostavljam, ni sa SPS-om, mi ćemo da podržimo taj zahtev Vojislava Koštunice da se razreši neki ministar, ali problem nastupa u većini, s ovim malim satelitima koji podržavaju većinu, a ovamo glume, kao, nešto Čeda kritikuje, mada ga nema već 10 dana u Skupštini, ne znam šta je sa njim.
Ja samo ukazujem šta je sve moguće i kako je moguće da se izvrši zloupotreba ove odredbe i pokušavam da ubedim, pre svega, ove iz DSS-a, a to danas činim uporno, da shvate zašto je Milan Marković ovako trapavo napisao ovaj član.
Vidite, on je napisao na svim ovim mestima gde se reguliše status, početak i prestanak mandata Vlade – ''predlog počinje da se razmatra''. To je razmatranje kao dugotrajno trpno stanje. Ustav kaže - razmatra i glasa.
Sada moram da vas pohvalim, jer mi u Poslovniku imamo mnogo bolju odredbu, jer se kaže, kad se tiče ovih pitanja, dakle, statusa Vlade, da odmah pošto se završi rasprava predsedavajući određuje dan za glasanje, i to taj dan kada se završava posao.
Vidite, Poslovnik je išao u susret Ustavu i regulisao tu situaciju, ali nas Milan Marković vraća nazad. On kaže da u roku koji je propisan Ustavom za nepoverenje Vladi, a to je pet dana, mi treba da počnemo da razmatramo to da li ćemo da ga stavimo na dnevni red ili nećemo da sprovedemo postupak. Znači, uhvatili smo ih na delu šta pripremaju. Pripremaju Srbiju bez Vlade. Pripremaju Srbiju sa "kobajagi Vladom".
Teoretski je moguće da dođemo u ovu situaciju već 10. decembra. Teoretski je moguće, kako najavljuje Boris Tadić, nema Dulića, da će 9. da budu neki izbori. Znate onaj sistem - baba se češlja, a selo gori. Sve je moguće kod nas i sve je to demokratija, ali pučistička. Oni koji vrše puč, oni ne vide državu, ne vide institucije, ne vide autentične interese građana sa određene teritorije.
To pokušavam da vam objasnim. Znam ja da sam i gledaocima dosadan što pričam stalno jedno te isto, pa malo menjam da ubedim te naše građane, da vide kakva nas je elementarna nepogoda pogodila od 5. oktobra. Nema institucija. U ovoj zemlji funkcioniše samo žiro-račun. Zašto? Samo onoliko koliko treba da se isplati nešto da bi onaj ko primi bio miran, da ne skače, drugo ništa ne funkcioniše. Nama već sedam godina zdravstvo vodi Tomica Milosavljević, u svim mogućim fluidnim varijantama demokratskog bloka i Vlade.
Uzmite druge oblasti. Da vas podsetim da je, 2003. godine, ovde jedna gospođa iz DS-a, bila je član Vlade, predložila izmene zakona, odnosno novi zakon o PIO, sve epohalno, bodovi, usklađivanje itd. i - nastao je haos.
Da li penzije prate troškove života ili rast cena na malo? Ne prate ništa. Ne znam, kako krenete s tom vašom demokratijom, možda za pet godina neće biti ni penzija.
Obavestite ljude - za pet godina neće biti penzija. Obavestite ljude - za tri godine plaćaćete 10 evra centi struju, na vreme obavestite, da vas ljudi shvate ko ste, šta ste, čije interese zastupate i ovde, i u Vladi, i u inostranstvu.
Ja znam kako radite u inostranstvu, jer tamo odete na neke razgovore, pa pitate - da li biste bili ljubazni, šta mi treba da zastupamo?
Znači, idete po svoje mišljenje u inostranstvo. Dolaze nam svi, evo ga danas Hans Holcijus, a sutra će doći Karla del Ponte, sve vaši prijatelji, vaši partneri.
Setimo se 2000. godine, rečeno je, Kosovo i Metohija nije problem, to je rešeno čim DOS dođe na vlast. Zašto? Mi ćemo s našim partnerima iz inostranstva, velikim silama, to da rešimo. Ne lezi vraže, posle tri meseca, ni Boris Tadić nije mogao kao ministar da ode i da održi sastanak DS-a na teritoriji Kosova i Metohije. To su vaši prijatelji, vaši partneri.
Neko će da kaže da ovo što pričam nema veze s ovom odredbom, ali ima veze. Vaša politika ima veze sa svakom normom svakog zakona koji predlažete da se menja, jer vi svakom normom želite da ugradite haos, da može da se tumači i ovako i onako, da B92 okrene ovako i onako, da onda krene njihov forum, sa dva kompjutera, da kreiraju javno mnjenje.
Naravno da je moja misija da to osujetim, da ubedim građane, i znam da sam se nekima smučio. Moram stalno da ih ubeđujem, da znaju da sam ja mnogo manja šteta od vas, jer vi ste nepremostiva šteta po institucije, po državu, po sve.
Orijentišite se, ljudi, pa, vidite, imamo vođe koji ne vide rupu u koju su upali.
Što se mene tiče, situacija je potpuno jasna. Nijedan proizvod koji se reklamira na B92 ne kupujem. Zašto? Zato što bih onda pomagao tu antisrpsku televiziju.
Kamo sreće da me posluša dva miliona građana Republike Srbije. Svi koji se tamo reklamiraju, loši su im proizvodi za porodicu Krasić, loši.
Kako da pijem to pivo koje se reklamira na B92 i da time finansiram Verana Matića i politiku koju sprovodi?! Neću to sebi da dozvolim, uopšte.
Tu me podržite, građani Srbije, da vidite koliko će vam biti lakše.