Gospodine Albijaniću, je l' vi čitate novine? Kupite ovaj "Alo", pročitajte šta piše tamo - da Borisa Tadića vole i muškarci i žene.

Gospodine Albijaniću, ukazujem na veliki problem koji se nadvio nad državom. Znam zašto on mrzi Srpsku pravoslavnu crkvu - zato što ga je napustila žena, ali to je njegov problem, mene to ne interesuje.
Ja sam vam samo rekao, gospodine Albijaniću, gospodin Jočić bi bio opravdano odsutan samo ukoliko raščišćava sa organizovanim kriminalom u Vladi Republike Srbije.

Samo bih molio poslanike i javnost da shvate da nemam nikakve veze sa ovim što je rekao gospodin Albijanić. On je mene upozorio zato što sam, navodno, iznosio lične podatke o nekome. Ništa lično nisam iznosio. Ako je lični podatak osnovana sumnja da se radi o organizovanoj grupi kriminalaca, onda ste vi rekli da je predsednik Republike kriminalac, a ne ja. Vi morate malo da uključite i onaj logički deo mozga koji bi mogao da se upotrebi za razumevanje reči, a ne samo matematike, brojeva ili cifara.
Da se vratim na ono zbog čega sam se, u stvari, javio. Javio sam se zbog toga što postoji veliki problem kako da glasamo za ovaj predlog zakona. Mi smo ovlašćeni zakonom da uredimo samo postupak.
Tadići su opisani i u enciklopediji Narodnooslobodilačke borbe. Ako to budem citirao, onda ću da dobijem i doživotnu robiju. Videćete šta je tamo napisano o toj porodici za vreme rata, ali nema veze.
Zašto je bitno da nam se ovo razjasni, da li je utočište sinonim za reč azil ili nije? Zašto se zakon zove o azilu, a ne o utočištu? Zašto ste imali potrebe da definišete šta je izbeglica? Zašto ste imali potrebe da u predlog zakona ubacujete supsidijarnu zaštitu, utočište, izbeglice, stranca, postupak azila, azil? Šta se krije iza ovoga?
Na kraju, ortodoksne laži. Srbija i Crna Gora su 2003. godine primljene u Savet Evrope, za vreme vanrednog stanja. Nijedna država se ne prima ukoliko ne poštuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, a vi izlazite i ovde demonstrirate apsolutno neznanje, pa kažete – zahvaljujući ovom predlogu zakona, mi ispunjavamo uslove, ispunjavamo obavezu koju imamo prema univerzalnoj deklaraciji, povelji itd. To je sve inkorporirano u naš pravni sistem odavno, nema ničeg epohalnog. Šta je epohalno? Ono što je između redova i između slova. To što je između, treba Jočić da dođe i da nam kaže šta je između.
Da me ovaj ne bi prekidao, prijavljen sam za ovu diskusiju, pa ću pokušati da vam objasnim o kakvim se sve podvalama radi.
Gospodine Obradoviću, Tuđman nije preduzeo radikalne mere, nego demokratske, kada je isterivao Srbe.

Ja ću da nastavim. Pre podne sam se javljao da ukažem šta sve ne valja u ovom predlogu zakona, a kako ga više čitam, stičem utisak da vi ovo treba da povučete skroz. Prvo da, radi javnosti, otklonim neke nedoumice. Usvajanje ovog zakona, kako ste vi ovde rekli da je on uslov za pridruživanje Evropskoj uniji, to zaboravite. To možete da kažete Tanji Miščević. Ona će da se obraduje. Možete da kažete ovoj gospođi ovde, što je njeno ime zapisano, Nataši Kandić. To možete onom Podunavcu sa Fakulteta političkih nauka, to možete ovim istraživačima javnog mnjenja. Ni oni ne veruju, ali oni moraju javno da lažu. Oni moraju čak i da se oduševljavaju ovakvim idejama. Srpska radikalna stranka ne mora da deli oduševljenje povodom evropske perspektive koja nam se nudi. Ovaj zakon nema blage veze sa Evropskom unijom i sa nekim našim uslovima.
Druga stvar, sve ove konvencije, akti, protokoli, to je ugrađeno u naš pravni sistem. Radi vas mladih koji radite u Ministarstvu unutrašnjih poslova, samo da vam skrenem pažnju – socijalistička samoupravna Jugoslavija nije bila član Saveta Evrope i nije imala neki bolji status u Evropskoj ekonomskoj zajednici samo zbog dve stvari: zato što nije imala višestranački sistem i zato što je imala policijski pritvor od tri dana. Za sve drugo smo ispunjavali sve moguće standarde. To morate da znate, da ne hvatate sve onako, što je u vazduhu, jer može i gorko da naiđe.
Dalje, u novom Ustavu nema reči „azil“. Pošto nema reči „azil“, neko ko je pisao Ustav je našao reč „utočište“, bezbednost i zaštita. Morali biste prvo da promenite naslov zakona, prva stvar. Druga stvar, nijedan uslov nije ispunjen da mi donesemo ovaj zakon, mislim na one suštinske materijalne uslove. Po pravilu, azil je politička zaštita nekog čoveka koji je došao da se sakrije i da se zaštiti u nekoj zemlji, zadržavajući status stranca. Ali, kada mu se da azil, on se ne proteruje i ne isporučuje u inostranstvo, nego u dobrom delu uživa korpus prava koja uživaju državljani Republike Srbije. Čak ga i država štiti. Pre 20 i nešto godina, bili su obezbeđeni neki azilanti itd.
Sada, danas, kada se građani Republike Srbije malo zamisle, kome bi Srbija mogla da pruži politički azil? Hajde da krenemo od podele po stranama sveta. Zbog progona na istoku neko zatraži azil u Srbiji, ali imamo marionetsku vladu prozapadnih sila i za nju bi politička šteta bila da pruži azil nekome sa istoka. Dođe neko sa zapada i traži politički azil. Zašto? Tamo je veliki antiglobalista i traži politički azil u Srbiji. Kako da mu ovaj dvojac bez kormila da azil, kada odmah mora da ga isporučuje zapadu?
Još nisam došao, ti si posebna tema, nemoj da se sekiraš.
Znači, donosimo nešto bez veze. Nešto bez veze. Mi smo imali jednog ovde, a sada ga nema i ne vidim ga sada; 1992. godine pobeže u Nemačku i kaže – ja sam politički proganjan i meni je ugrožen život, a niko nije obraćao pažnju na njega, i dobio je azil u Nemačkoj. Da li je tako bilo? Jeste. Onda je sa azilom iz Nemačke mogao da pljuje do mile volje po Srbiji i svemu srpskom ovde.
Kažite mi koju zaštitu vi pružate nekome kome uspostavite azil.
Idemo dalje. Obratite pažnju. Ja se posebno plašim ove odredbe Ustava 57. stav 1. Kaže se – stranac koji osnovano strahuje, i računamo da je strah osnovan, od progona zbog svoje rase, pola... Šta ako, recimo, Bugari počnu da proteruju ove homoseksualce iz Bugarske, da li ćete vi njima da date azil u Srbiji i da se uklope u ove demokratske tokove? Možeš da budeš homoseksualac, narkoman, ali zabranjeno pušenje u Srbiji, ne sme cigareta da se puši.
Kako ja mogu da raspravljam o ovom zakonu, ako ne pogledam vaš sistem vrednosti? Vi nemate sistem vrednosti. Po kom osnovu biste vi pružili azil? Objasnite mi po kom osnovu biste vi pružili nekome azil. U čemu se vi politički razlikujete od Zapada? Vi ispunjavate sve što traži Zapad, NATO i drugi. Kome? Benazir Buto? I da joj pružite azil ovde, pošto je tamo proganjana, gde smete? Kako smete da joj pružite azil? Odmah će da vam prorade neke Al kaide ovde.
Zašto donosite ovakav zakon? Onda ubacujete i utočište i neke druge pojmove i pravite neosnovane asocijacije na temu izbeglištva. Sada ću da vam kažem zbog čega se ovo donosi.
Vrlo je teško Evropskoj uniji i Komesarijatu za izbeglice Ujedinjenih nacija da 16 godina priznaje kao činjenicu da u Srbiji postoje izbeglice, jer se ne uklapa u priču da je Srbija izvršila agresiju, da su Srbi narod koji vrši etničko čišćenje. Pošto to ne može nikako da se dokaže, akti govore koliko je stotina hiljada ljudi, Srba, sa nekih drugih teritorija u Srbiji, onda idemo na prekrštavanje – nisu izbeglice, nisu prognanici, nisu proterani. Šta su? Evropi deluje mnogo bolje kada se kaže – azilant. Srbin iz Knina koji 12, 15 godina živi u Beogradu, on je azilant, pa nešto što ne prihvati državljanstvo, dvojno ili ovako, onda će biti azilant.
Kome biste vi drugome pružili zaštitu, kažite, u čemu se vi politički razlikujete? Pravo azila je naročito eskaliralo kada je bio bipolaran svet, kada su postojale jasne granice između dve globalne politike, pa je protivnik jedne politike koja se vodi u njegovoj zemlji, da bi se zaštitio od progona i svega drugoga, prelazio na onu drugu stranu. Gde je sada ta druga strana? Gde se ona nalazi?
Samo da vas podsetim šta ste naveli kao razlog zbog čega se neko proganja: rasa, pol, jezik, veroispovest, nacionalna pripadnost ili pripadnost nekoj grupi, ili zbog svojih političkih uverenja itd. Po kom osnovu vi možete da obezbedite azilanta u Srbiji? Vi pod ovo možete da podvedete sve, ali najčešće što ćete da podvedete to je kriminal. Dakle, pružićete azil nekom kriminalcu iz inostranstva prepunom para i vodićete računa da niko ne zna, jer ako oni sa zapada saznaju, obrali ste bostan.
Samo da vas podsetim, BiH je priznala da je na svojoj teritoriji držala, u nekim svojim zatvorima, neke ljude koje je Amerika dovela, čini mi se da beše i Poljska, još jedna treća zemlja ovde. Nema ovih naših koji su u Savetu Evrope, koji su prisustvovali kada je doneta deklaracija na tu temu. Bivši javni tužilac iz Švajcarske je vodio ovaj postupak. BiH je priznala da je njihova teritorija korišćena za torturu, mučenje.
Da li ćete preko ovog zakona vi da saučestvujete sa nekim u nekim stvarima?
Dalje, prema članu 57. stav 2. mi treba da regulišemo samo postupak sticanja, kako rekoste, utočišta, zaštita i bezbednost. Vi odoste u pojmove, ko je izbeglica, pa šta je utočište, pa šta je azil, pa šta je azilant, pa šta je postupak, pa ovo, pa ono.
Samo da vas podsetim, član 39. reguliše ulazak stranaca i boravak i kaže se pod kojim uslovima stranac može biti proteran. Ovo sa azilom treba da bude izuzetak od tog pravila. Stranac pod određenim režimom ulazi kod nas, boravi na ovoj našoj teritoriji i pod određenim uslovima se proteruje sa naše teritorije, a ovaj zakon treba da isključi primenu tog zakona o ulasku i boravku stranaca. Zašto? Neki razlog mora da postoji. Zato što je taj stranac proganjan. Danas postoji progon samo po osnovu toga što je neko globalista ili antiglobalista. Ko proganja? Proganjaju globalisti. Zašto? Zato što antiglobalisti smetaju njihovim planetarnim idejama kako da osvoje svet. Globalisti se hvale kako granice više nisu prepreka, pa ima ona čuvena rečenica - nije prepreka za slobodan protok ljudi, rada, kapitala, ideja, informacija, i teraj šta sve padne na pamet.
Koga bismo mi zaštitili azilom? Evo nagradnog pitanja za celu Srbiju: ko bi tražio azil u Srbiji? Da bi se neko obratio nama za azil, on treba da ima elementarno uverenje da je vlast u Srbiji sposobna da lupi rukom o sto nekome, a kome će ovi jadnici da lupe rukom u sto, kome, ovaj neobavešteni jadnik, ima da umre kao neobavešteni, a ovaj se samo slika, pozira, ovaj Boris "bezemljaš". Ko će od njih da traži zaštitu? Gde vam je vojska, gde vam je policija? Da li vi znate da nemate pograničnu policiju, da li znate to?
Tri meseca vam patrole nisu prošle preko granica, a ovde demonstrirate neku silu, država, vlast, organizovani kriminal. Nema Jočića, ali moraće da dođe. Imamo mi dosta amandmana. Mi smo amandmane pisali da bismo pričali, da znate.
Zakon vam ništa ne valja. To se mi malo sa vama igramo pa kažemo – podneli smo amandmane, pa ako glasate za naše amandmane, mi ćemo da glasamo za ovaj zakon. Ništa vam ne valja zakon. Ništa vam ne valja, od prve reči do poslednje reči, katastrofa od zakona. Nogama da je neko napisao, napisao bi bolji zakon. Kada prepisujete, ne znate da prepišete. Hoćemo u diskusiji da vas prikažemo kako izgledate goli, kako ste jadni, kako ste politički jadni, kako nema ništa od vas. Vi ne možete da pružite zaštitu običnom građaninu.
Mi imamo ovog ministra, ovog ministra pravde, što ima facijalis zbog tvrde stolice, nema ga. On zavodi red po sudovima. Zamislite, suspendovali su jednog predsednika suda zato što mu je tetka simpatizer SRS, a pre nekoliko dana je bio kod tetke na kafi, a svake desete godine ide kod tetke na kafu. To je njihov demokratski kriterijum. On komentariše pravosnažne sudske presude, pa ne zna ni da prokomentariše. Ne zna ni kakva je presuda po zahtevu zaštite zakonitosti, a u novinama se hvali kako će on da razreši sudiju, najboljeg sudiju u Nišu hoće da razreši. Nema nijedne greške, najbolji sudija.
Šta on zna, godinu dana je bio advokatski pripravnik, šta zna o pravu? On se u pravo razume kao Marica u svilu. Nema Boška Ristića ovde. Ni vojsku nije služio, jadnik, pobegao u Holandiju kada je bilo 1992. godine... Ali, nije problem da Boško Ristić na ime oca ima dva stana, na ime majke dva stana, na ime žene dva stana, na svoje ime dva stana, na taštino ime dva stana, na tastovo ime dva stana, od Herceg Novog do Niša. Takav je vaš Boško Ristić, on hoće dominaciju. Nema to veze sa vašom ideologijom, jer vi nemate ideologiju, drp sistem.
Evo nagradnog pitanja: kome bi Srbija mogla da pruži azil? Azil je politička kategorija. Kažite, kome da pruži azil? Nema tog na kugli zemaljskoj. Ako je nekome stalo zbog ekonomije, zbog ekonomskog stanja, on beži u zapadnu Evropu, tamo su bogati. Srbija nije bogata. Ako je neko politički proganjan, on ide u neku zemlju koja je velesila, koja može da mu pruži zaštitu. Kakvu će zaštitu da pruže ovi naši?
Karla del Ponte je pre 15 dana organizovala ručak u jednom hotelu, naravno, ja sam sve podmetnuo tamo da snimam šta se radi i snimio sam šta se radi, samo se vi smejte, snimio sam. Samo da vas podsetim, pre dva meseca ste napali mog Vučića da govori laži povodom Vekarića i ovog tužilaštva za ratne zločine. Nije laž u pitanju. Imamo pismene dokaze. Tužilaštvo, na čelu sa Vladimirom Vukčevićem, vrši progon u Srbiji, plaši ljude, kako bi sada obezbedili svedoke za Karlu del Ponte, sada, na kraju 2007. godine.
Da li nama treba takvo tužilaštvo? Zamislite koliko je taj Vukčević pokvaren, podmetnuo Veselina Mrdaka da se on potpiše na poziv, a prošli put je onog Branka Stankovića podmetnuo. Vladimir Vukčević nije izabran u skladu sa zakonom, da znate. Njega je predložila Vlada, a kasnije je taj zakon proglašen neustavnim.
Tako se uništava Srbija, šest-sedam godina konstantno, po svim šavovima. Za šta god se dohvate demokrate, računajte da je uništeno. Zapamtite, ko god je bio u bilo kakvom dogovoru sa Demokratskom strankom, stradao je. Napravite retrospektivu za sedam godina pa kažite ko je profitirao. Svi su stradali. Sećate se Vidovdana 2001. godine, isporučili Slobodana Miloševića, a posle dva dana kod Patrijarha Pavla za oprost. Veronauka na brzinu uđe da se iskaju gresi. Ne mogu da se iskaju gresi nikako. Moraju da se svode računi. I suviše ste dugo na vlasti, i suviše temeljno ste uništili Srbiju. Moramo da spasavamo. Povucite...
(Srđan Milivojević, sa mesta: Tema.)
Gospodine Milivojeviću, vi nikada nećete biti tema Narodne skupštine. Nemojte da me dovodite u neprijatnu situaciju da prema građanima treba da budem nepristojan. Za takve slučajeve su druge institucije. Ovde je samo sreća što poslanici nemaju lekarsko uverenje kada se biraju, pa neko promakne. Samo da vam kažem, još mi Vojislav Koštunica nije odgovorio na pitanje o zdravstvenom stanju pojedinih ministara. Za jednog mi je odgovorio, ali između redova vidim da je potvrdio moje... Ali, bilo bi mi vrlo drago da vidim uverenje o Dušanu Petroviću, ili to uverenje ili uverenje sa fakulteta, jer on blage veze nema.
Vi sudije, što ne dajete podršku sudskoj upravi, zapamtite, vi ste sledeći. Tako radi DS. Vi ste sledeći, sad se smeškajte, trljajte, ne dotiče vas, zapamtite, vi ste sledeći. Neće on da se smiri, sa Boškom Ristićem, dok ne završi ceo posao. U pravosuđu moraju da budu samo ljudi odani Demokratskoj stranci, odnosno pojedincima iz Demokratske stranke. Vi drugi vodite računa kako ćete da skinete pritisak.

Ovaj amandman nije loš, moram da vam kažem. Moguće je da je on obuhvaćen postojećim članom, ali da bismo obezbedili ceo kompleks nečega što se zove samostalnost i nezavisnost, onda moramo da suzbijemo sudije, portparole, naročito ministre pravde, da o tekućim predmetima ćute. Jezik za zube. Ne sme ministar ništa da komentariše o tekućim predmetima. On mora da ćuti, da guta knedle sam u svom kabinetu zato što mu se nešto ne sviđa. To se isto odnosi i na sudije Ustavnog suda. Znači, nema komentara.
Ako sudija nije zadovoljan odlukom koju je donela većina sudija, on ima pravo da izdvoji svoje mišljenje. Eventualno, posle nekoliko godina, u svojim memoarima ili nekoj stručnoj literaturi, sudija može da obrazloži svoj stav, ali kada je tekući predmet, svi moraju da ćute; moraju i mediji da ćute, moraju da se uzdrže i neki ovde, da sa ove govornice ne komentarišu. Čak je zabranjeno da se komentariše i pravosnažna sudska odluka, jer pravosnažnost obavezuje.
Gospodine ministre, vi sada zavodite neki red u sudovima. Ne kažem da je baš sve u redu u sudovima. Ima tamo puno brloga od 2001, naročito kad su dolazili advokatski pripravnici, sekretari zadruga. Sećate se, vi ovde čoveka pre podne izaberete za sudiju, posle podne ga izaberete za predsednika suda. Jedno dve ili tri godine jedva smo raspravili šta se sve dešavalo. Sećam se Valjeva, da ne pričam dalje. Žarko to bolje zna, on ima preciznu evidenciju gde su bile sve te brljotine po sudovima.
Naš gospodin ministar se osilio. On će da kaže sudijama kako treba da rade. Usput, baš i nema nekog iskustva iz suda, ali je našao za shodno da diriguje. Lako mu je da diriguje zato što Vrhovni sud treba da preraste u nešto novo, zato što su nekom greškom u Ustavnom zakonu ubačena dva člana (ili jedan, nije bitno), gde sve sudije idu na ponovni izbor. Sada sudije moraju da se poprilično dobro kotiraju kod ministra, jer u ovoj raspodeli Demokratska stranka je dobila pravosuđe, tako da ministar komentariše pravosnažne sudske presude, ministar može da uslovi predsednika Vrhovnog suda, zato što kada se birao taj predsednik Vrhovnog suda ministar i njegova stranka su bili protiv tog kandidata.
Taj kandidat, da bi opstao tamo, mora da se povinuje zahtevima ministra. Ministar gura neki zahtev za zaštitu zakonitosti, pa onda ne zna da protumači presudu po zahtevu za zaštitu zakonitosti. U zahtevu za zaštitu zakonitosti navedeno je sedam razloga. Vrhovni sud je razmatrao to. Jedan, i to ona tačka 11, oko obrazloženja, stavlja se na teret prvostepenom sudu. Tri razloga tužioca su odbačena, a tri razloga se tiču prvostepenog suda. Ali, to nije razlog da ministar demonstrira svoju silu. Na kome? Nad najboljim sudijom. Najbolji sudija u Nišu će da strada zbog ovog ministra, i to trudnica. Zbog Boška, znamo mi zbog čega. Sada će on da isteruje pravdu.
Gospodine ministre, šta je sa mojim predmetom koji je zastareo u niškom Opštinskom sudu? Šta je sa predsednikom suda u to vreme i sa sudijom koji je sudio, i šta je sa sudijama Okružnog suda, koji su i te kako doprineli zastarelosti?
Šta je, gospodine ministre, sa svim sudovima u Srbiji od 2001. godine naovamo, gde su zastareli predmeti u sudu? Da li hoćete da pokrenete postupak da se sve te sudije razreše? Hajde da krenemo hronološki i da vidimo šta je to zastarelo 2001. godine, kod kog sudije, pa kada raščistimo sa 2001. da pređemo na 2002, pa 2003, 2004, 2005, i da dođemo do 2007. godine.
Čije vi interese sprovodite, gospodine Petroviću? Ko je vas ovlastio da komentarišete presudu? Na osnovu kog zakona? Kog člana? Ko je vama dao pravo da komentarišete?
Da li znate šta će da se desi ako počnem ja na isti način kao i vi da radim i ja da komentarišem presude? Da li hoćete da ja počnem svakodnevno da komentarišem ovde presude ili da uzmem ovu novu, što još nije dostavljena, za ubistvo Zorana Đinđića? Da li hoćete da komentarišem te presude? Da vam svakodnevno izlazim i da čitam po dve stranice gde je sudija Nata pogrešila? Da se i ja pozovem na onaj član 368. stav 1. tačka 11)? I da obrazloženje ne odgovara zapisniku i šta je ko rekao. Ako hoćete, kažite, ja sam spreman. Ne samo ja, ima ih puno koji će da komentarišu sve presude. Da li hoćete da donesemo presude svih predmeta koje su zastarele ili da pozovem sa ove govornice sve advokate kojima su u sudskom postupku, u sudu, u kancelariji i u fioci sudije zastareli predmeti?
Da li vi znate, gospodine Petroviću, od koga je dobio stan predsednik ovog veća koje je sudilo, Novica Peković? Od Dafine. Nije vam gadno? Kupio od Dafine.
Da li znate da je bio tri puta u Vranju da urgira za taj predmet? Ne znate? Zar je moguće da od mene saznajete neke stvari? Od mene saznajete? Nije valjda da se u osnovi svega nalazi to što se Borisu Tadiću gadi Srpska pravoslavna crkva; kažu, napustila ga žena i morala da se zamonaši, pa sada se sveti SPC.
Imali smo jednog sudiju koji je stalno komentarisao odluke Ustavnog suda, Slobodana Vučetića. Evo ga sada, i on komentariše nešto honorarno, ekspert, G17 plus, plus, plus. Stalno komentariše nešto. Kako bi bilo da sudija koji sudi u Ustavnom sudu, pre nego što izrazi svoj stav, da neko svoje mišljenje nekim medijima? Ima puno medija koji jure, evo, mene neko sreo juče pa me pitao za nešto i ja sam rekao, pravosnažna je presuda, koliko mi se čini, nije, i ne bih imao šta da komentarišem, a i da je pravosnažna ne bih je komentarisao. Uvek hoću da komentarišem šta dolazi sa strane i šta napada sud i šta izjeda sud. To hoću da komentarišem.
Žao mu je što nema dokaza, inače bi on mnogo više osudio i težom kaznom osudio. Sećate se ovog Mrdaka? Niko ga nije branio ovde kada nije prošao za tužioca, sećate se, niko nije hteo da ga brani, čak ni ovi iz DSS-a koji su ga predložili, a to je bilo pre tri godine. Nije mu smetalo da se prihvati nečasnog posla kod Vukčevića. Da li znate, gospodine Petroviću, da imate tužioca za ratne zločine koji je nezakonito izabran? Izabran je na osnovu zakona za koji je kasnije utvrđeno da je neustavan. Da li je tako, gospodine Batiću? Ustavni sud je rekao da su one odredbe neustavne.
Kako nezakonito izabrani tužilac može da vuče legitimne i legalne poteze? Može, ako ispred i iza njega stoji Karla del Ponte. Ova tri dana su tamo u Hagu, on i ovaj Mrdak. Sutra i prekosutra saslušavaju ljude, prete, oni silnici. Mnogo ste se osilili nešto. Vi ste silnici bez pokrića. Na čemu zasnivate svoju silu? Na kojoj argumentaciji? Na kojim instrumentima? Na kojim polugama? Imate samo jaku volju i ništa više. Ta volja vam se kruni od 2001. godine naovamo. Da li se sećate, 2001. godine niste hteli ni sa kim da razgovarate, a 2003. godine, za vreme vanrednog stanja, ovde sam vas ladio da ne umrete od straha i muke. Sve se opustilo, aman ljudi. Da li vi mislite da neko može celog života da pravi greške na račun iluzija i imaginarnih razmišljanja? Ne može.
Gospodine Petroviću, kažite kako mislite da radite kao ministar. Ako budete još jedanput komentarisali ili budete vodili progon, kao što ste počeli već, negde se neki predsednik suda za čas suspenduje. Zašto? Zato što je njegova tetka simpatizer SRS, a bio je da popije kafu kod tetke i svake 16. godine je kod tetke. To je kriterijum koji oni primenjuju.
Koštunica je sve to dozvolio. On kaže, ja držim to pod kontrolom; imam ove bezbednosne, imam policiju, neće oni ništa da naprave. Ne zna on kakvi su oni. Opet će oni njega da izbacuju iz Skupštine, kako ja vidim.
Amandman nije loš, malo pomaže da se shvati koja je prava uloga sudija Ustavnog suda, a nadam se da će još neki amandman da se usvoji, gospodine Petroviću, jer malo ste amandmana usvojili.

Gospodin Petrović je izneo lepu priču, koja potpuno odudara od istine.
Gospodine Petroviću, imam presudu Vrhovnog suda po zahtevu zaštite zakonitosti. Zastarelost je nastupila u Opštinskom sudu u Vranju, a ne u Nišu, i vi to dobro znate. Prva stvar.
Druga stvar, gospodine Petroviću, vaša vrsta nadzora iz Ministarstva lokalizovana je samo na nešto što se zove sudska uprava i ne može dalje da ide; da li je predmet lepo zaveden, da li su pretresi, ročišta zakazivani u skladu sa zakonom, i tu je kraj. Ali, to nije konstatovano ovde, gospodine Petroviću. Nije konstatovano.
Predmet je upravo zbog tih nedostataka koje ste vi naveli preseljen iz Vranja u Niš i dodeljen najboljem sudiji da najbolje odluči, u skladu sa zakonom, ali vi niste zadovoljni. Nema Boška Ristića... Jer, ta gospođa sudija njega je ujela u jednom predmetu i on se sad sveti celom niškom sudstvu. On je vas zloupotrebio, a onda ste vi to sve okrenuli pa digli na talambase, "Blic" - serija članaka.
I, to je konstatovano kao povreda, i okrivljenog i oštećenog. Je l' imate vi presudu? Je l' vam piše u presudi koja povreda kog člana, koju su mediji napravili, greška u presudi. Eto, sad ministar zna da je greška u presudi.
(Dušan Petrović, sa mesta: Grešite.)
Ja grešim? Kad sam ja pogrešio, gospodine Petroviću? Kad sam ja to pogrešio, gospodine Petroviću, objasnite molim vas.
Jedno je nadzorni odbor, koji je formirao Zoran Stojković, naravno, u skladu sa zakonom, kada DSS nije znao kako da se zaustave primedbe građana zbog neefikasnosti suda, zbog nezakazivanja ročišta, zbog falš odluka i tako dalje. Ovde je izmišljen Nadzorni odbor Vrhovnog suda, pa je dat jedan sudija, jadnik, koji treba sa milionima predmeta da izađe na kraj. A nadzor koji je u Ministarstvu zasniva se samo na kontroli sudske uprave.
Gospodine Petroviću, jeste li bili u Nišu, u kasnim satima, u šest sati uveče, što niste uzeli moj predmet koji je zastareo? Vi to znate, pošto kontrolišete sudsku upravu, zašto mene pitate kad. Poslali ste vaše čauše iz Ministarstva u pet sati uveče, do sedam, i došli, uzeli tačno određeni predmet. Zašto moj predmet niste uzeli, pa da vidimo koji sudija je omogućio da zastari moj krivični predmet protiv novinara? Ja više ne tužim novinare. Zašto? DS ih čuva. Kako? Zastari predmet, neću više da se brukam, neću više nikog da tužim. Moji predmeti su svi zastareli. Moj predmet je, recimo, bio pre toga; što taj predmet niste uzeli, pa da pitate sudiju kako je zastareo predmet, koliko je držan u Okružnom sudu, šta je radio predsednik Okružnog suda, to je ona penzionerka Boškova, koliko je držano u Opštinskom sudu, to je ona pijanica Boškova? Što to niste raspravili kada ste toliko objektivni?

Sada javnost može najbolje da shvati ko govori istinu, a ko ne govori istinu.
Gospodine Petroviću, zahtev za zaštitu zakonitosti nije podneo Slobodan Radovanović, podnela je njegov zamenik Gordana Stojanović-Milošević. U zahtevu za zaštitu zakonitosti na 20 mesta nije znala da napiše - Opštinski sud u Vranju, nego - u Valjevu. Odluka je bila pravosnažna prošle godine. Aprila ove godine, kada su došli na vlast, napravili su zahtev za zaštitu zakonitosti, a podneli ga 17. septembra. Za 12. oktobar su zakazali sednicu, a jedanaestog je odluku izdiktirala RTV Bosne i Hercegovine.
Gospodine Petroviću, siguran sam da kad ste čitali nije bilo teško da se shvati. Po odluci Vrhovnog suda, aprila 2005. godine je preseljen predmet; bio je na Odboru za pravosuđe, je l' tako, gospodine Obradoviću, jer je bio veliki spor, zato što su mediji presudili već. Ta dva predmeta o kojima vi pričate u Vranju su zastarela, a ne u Nišu.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 136. Poslovnika. Vidite i sami kako problemi nastupaju kada nema predlagača. Onaj ko je zakuvao, uzeo je torbu i pobegao je, a sada gospođa Nada nas tera da nešto nezakonito prihvatimo kao da je zakonito. U tome neću da saučestvujem. Nemam nameru nikoga da mirim, niti da o bilo kom kandidatu šta dodam. S obzirom na to da je ova gospođa sporna kao kandidat, da li ona ispunjava uslove da bude na listi, a s obzirom da sam u prošlom mandatu bio član Odbora za pravosuđe, da smo dobijali različite materijale o pojedinim sudijama, s obzirom na to da, gospodine Mrkonjiću, vi dobro znate da sam ja dobro obavešten šta se dešava u državi, pre nekoliko dana gospodin Petrović je dobio dosije te gospođe, da vas obavestim. Da se sada ne bismo ovde razvlačili oko toga šta je tačno, a šta nije tačno, koristim priliku da vas, po članu 225. i 226, zamolim da nas pre nego što pristupimo glasanju gospodin Petrović, makar pismeno, obavesti šta je tačno povodom tog kandidata.
Neka moja saznanja ukazuju na to da je Meho Omerović u pravu; ne od juče da je u pravu, jer ta dokumentacija postoji u Odboru za pravosuđe od prošle godine. Samo da vam ukažem na još jedan detalj. Prethodni ministar Stojković je dobio tu dokumentaciju. Ne pričam o kandidatu, da se niko ne breca, da se niko ne štreca. Ne govorim da je kandidat dobar, ne govorim da je kandidat loš, samo ukazujem na nešto što je nesporna činjenica i ono što je meni poznato. Gospodin Stojković je dobio obimnu dokumentaciju povodom tog kandidata, pa se čak od njega pre godinu i po dana tražilo da da jedno tumačenje o tome da li taj kandidat, što je sada, može kao sudija da radi neke poslove. Ne ulazim u te detalje.
Očigledno ovo na relaciji Bajro i Meho može da se razreši jedino tako što bi gospodin Petrović doneo dokumentaciju ili nas pismeno obavestio o čemu se radi. Onda ste razrešili sve probleme unutar koalicije. Nemam nameru da glumim svetog Savu i da vas mirim.
Nije to moja funkcija. Radi istine, da se ne bi desilo nešto vrlo nenormalno.
Gospođa Nada kaže – ne sumnjam u ovo što je Meho rekao, ali poštujući proceduru. Koju proceduru? Svi se pozivate na proceduru, a ona se zasniva na tome da vas je predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić pozvao i rekao – izdiktirajte kandidate, pa je DSS dao pet i tih pet mora da glasa, da imenuje Tadić, a ovih drugih pet su radi igre. Samo da vas podsetim na ono juče što sam pričao...
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Krasiću.)
Prva liga, druga liga. Ne želim da učestvujem u tome. Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u tome. Ako imamo problema sa istinom, neka gospodin Petrović u tri rečenice da pismeno obaveštenje kako biste svi imali u vidu pre nego što se glasa.

Gospodine Albijaniću, mora neko da objasni narodnim poslanicima kako će da se glasa o ovim listama.
(Predsedavajući: Samo kažite koji član Poslovnika.)
Član 136, ako vam je baš toliko stalo. Zbog narodnih poslanika, zbog javnosti morate da nas obavestite kako ćemo da glasamo, ako uopšte glasamo u Narodnoj skupštini, kada su u pitanju druga i treća tačka dnevnog reda ovog zasedanja, da li se glasa pojedinačno, da li se glasa za celu listu itd. Jer, brojne primedbe su ovde, a i sami ste priznali da niti zakon, niti Ustav, niti naš poslovnik reguliše ovu oblast. Da ne biste vi to smandrljali na način kako se to smandrljava, ja vas unapred upozoravam da morate napismeno da obavestite sve poslanike kako ćemo da glasamo. Imam razloga zašto postavljam ovo pitanje.
Gospodine Jočiću, smatram da vaša služba naoružana treba da reši jedno pitanje, a to je da proverite kako je izabran Vladimir Vukčević za tužioca za ratne zločine. Samo da vas podsetim, 10. jula 2003. godine predstavnik Vlade je bio Vladan Batić; njega je predložila Vlada, na osnovu člana koji je neustavan, kasnije. Ustavni sud je 2004. godine proglasio da je član 56. Zakona o javnom tužilaštvu suprotan Ustavu Republike Srbije. Na bazi neustavnog člana neovlašćeni predlagač je bila Vlada Republike Srbije i on je izabran. Odluku o njegovom izboru potpisala je gospođa Nataša Mićić, pozvala se na jedan član zakona koji se tiče tog tužioca i na član 130. Poslovnika koji govori o tajnom glasanju. Neko joj je podmetnuo, nije ona ulazila u te detalje, ona je predsednik Skupštine bila u to vreme.
Znači, gospodine Jočiću, kasnije je Ustavni sud utvrdio, a vi ste u to vreme bili poslanik i vodili akciju oko načina kako se biraju tužioci i zamenici tužilaca.
Sećate se, u to vreme je to prebačeno u nadležnost Vlade Republike Srbije i tada su oni iz onog DOS-a devalvirali vaš set pravosudnih zakona. Izabran je Vladimir Vukčević. Sada, gospodine Albijaniću, angažujte službe, gospodin Jočić da angažuje ove druge službe da upadaju tamo i da vide šta se radi.
(Predsedavajući: Koje službe da angažujem kao potpredsednik?)
Vi angažujte pravne službe, Zakonodavni odbor, Ministarstvo pravde, Sekretarijat za zakonodavstvo da nam objasni kako bi taj čovek mogao legalno da se razreši.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Ponavljam, gospodine Albijaniću, da biste vi zapamtili. Vi pamtite brojeve, reči teško pamtite.
Znači, angažujte sve institucije koje se bave pravom da objasne narodnim poslanicima kako bismo mogli Vladimira Vukčevića kao tužioca za ratne zločine da razrešimo. Podsećam vas, Skupština ga bira. Ko može da ga razreši? Da li postoje razlozi za razrešenje?
Gospodine Jočiću, znate šta radi on po ulicama i kako je zloupotrebio i službu, i Mrdaka i sve one. Smeškate se. Kada ćete džip da vratite?

Ovo je mala varijanta Ustava i ona odgovara prema tački dnevnog reda, pošto nam se značaj Ustava baš sveo na ove dimenzije.
Na početku, moram da vam ukažem da mi je drago što su danas svi kritikovali ovaj predlog, a naročito kada je kritikovao Boško Ristić. On je rekao - DS nema nikakve veze sa predlogom koji je podneo predsednik Republike. To je meni drago. Znači, sad svi peru ruke od njega. Sad su svi videli jasno kakav je Boris Tadić.
Šta njega rukovodi kada nešto predlaže i uopšte kada vrši funkciju predsednika Republike? Kako to Boris radi? Interes. On je predložio listu od 10 kandidata, ali tu se vide dve kategorije kandidata. Postoje kandidati prve kategorije, za koje će Boris Tadić da uslovljava DSS, NS, G17 plus, i tu ćete biti jedinstveni kada zaokružujete, vi još ne znate ko su ti kandidati, kasnije ću vam reći ko su ti kandidati, pošto se ovaj sindrom neobaveštenosti širi Srbijom.
Postoje kandidati druge kategorije koji nikako neće da prođu, ali oni formalno-pravno ispunjavaju uslove. Sada treba jedan deo opozicionih stranaka da se iživljava nad tim kandidatima, koji formalno-pravno ispunjavaju uslove, ali im fali malo do penzije ili, što reče gospodin Batić, nemaju pravosudni ispit.
Kao da je pravosudni ispit nešto od Boga dato. Sudovi su nam puni ljudi koji imaju pravosudni ispit, pa gledajte kakve presude donose. Gospodine Batiću, to nikakav kriterijum nije. Za čestitost, moralnost, časnost, patriotizam, ljubav, poštovanje zabrane diskriminacije ne treba vam pravosudni ispit. Treba samo da čovek bude čovek.
U dosadašnjoj raspravi svi su pokušali da izbegnu da pričaju o imenima. Znate li zbog čega? Zato što se još ne zna ko će da prođe. Još nije pao dogovor. Dogovor će da padne kada se završi treća tačka dnevnog reda, jer treća i druga tačka su vezana trgovina. U narodu to znači – tante za kukuriku. Vi meni ove kandidate, ja vama ove kandidate.
Šta to znači? Ako prilikom glasanja o predlogu ili o predloženih 10 kandidata koje je dao predsednik Republike on bude zadovoljan i vi dokažete da ste poštovali dogovor, onda će on da razmisli da li će povodom treće tačke dnevnog reda, ukoliko ona prođe, da imenuje ona lica za koja je napravio dogovor sa svojim političkim ocem, predsednikom Vlade Republike Srbije. Pošto svi u ovoj sali znaju da trgovina nije završena, nije pala do kraja, malo ko će da se uhvati imena i prezimena da o tome priča.
Radikali ne bi bili radikali kada ne bi u korenu definisali pojavu, i to vrlo lošu, štetnu pojavu po Ustav, po narod, po državu i sve ovo drugo. Vidite gospodina Batića, registrujte ga, on će da dopuni sve ovo što sam propustio. Uostalom, tako smo se dogovorili.
Da idemo dalje redom. Ustav je predvideo način izbora sudija Ustavnog suda, nešto slično postoji u Francuskoj i u nekim drugim državama, jer takav način izbora treba da bude garancija nezavisnosti. Moram da vam skrenem pažnju da sada Ustavni sud mnogo više dobija na značaju zbog ustavne žalbe.
Dok je bilo samo onog klasičnog - ocene ustavnosti i zakonitosti, taj ustavni sud je mnogo više bio u domenu teorije, ali ulaskom ustavne žalbe on neminovno ulazi u nešto što se zove i pravna praksa.
Ne čudi me što je veliki broj kandidata iz Vrhovnog suda Srbije, i na jednoj i na drugoj listi, ali očigledno da su tu kandidati prema političkim dogovorima.
Kako bi mi, možda, trebalo da dođemo do kandidata za sudije Ustavnog suda? Ne treba to u Ustavu da bude baš do kraja rešeno, ali bi mi morali iz ovih predloga, iz nekog obrazloženja ove liste, pričamo o listi koju je predložio predsednik Republike, da vidimo šta je njega rukovodilo kada je predlagao ovih 10. I ovih 10 kandidata treba da budu podjednake snage, podjednakog značaja.
Ali, vi ste odmah primetili da tu nije ista snaga, ista jačina, već prvi i drugi red kandidata. Mi uopšte ne znamo čime se on motivisao. Ako uzmemo kriterijum biografije predloženih kandidata, onda ne znamo koji je kriterijum primenio predsednik Republike.
Ono što je sigurno i nećete da pogrešite, jedini kriterijum je njegov interes da na te ljude može da utiče. Kako da utiče? Sad novi Ustav daje neka nova ovlašćenja predsedniku Republike. Ovaj Ustav omogućava da se pred Ustavnim sudom pokrene pitanje da li je predsednik Republike povredio Ustav i nije predsedniku Republike sasvim svejedno kakva će većina da bude u tom ustavnom sinodu njegovom, i da li će to da prođe i kako će da prođe.
On je izuzetno zainteresovan da ima takve kandidate, kao što je, recimo, bio Slobodan Vučetić, koji stavi prst na čelo, pa ne tumači naš Ustav, nego kaže - ustavno-sudska praksa Francuske, Nemačke itd, nalaže, ukazuje - pa onda udari neko tumačenje koje je potpuno suprotno Ustavu Republike Srbije. Znači, ovo je vrlo važno pitanje.
Da vi ne biste bili suviše neinformisani, samo ću vam postaviti pitanje - a šta mislite, ko mora da predloži ovih 10 kandidata, koji predsednik Republike, postojeći ili novoizabrani? Samo da vas podsetim, neki nisu učestvovali u kampanji donošenja novog Ustava i oni s puno razloga mogu da se ljute na ustavna rešenja, drugi nemaju pravo.
Samo da vam skrenem pažnju, kada se radi o Ustavu i kada se radi o Ustavnom zakonu, rečeno je da najkasnije u prvoj polovini 2007. godine treba da se sprovedu izbori za predsednika Republike i to se poklapa sa prvim redovnim zasedanjem. Pošto se ovo produžava, nismo u prilici da razmatramo predlog predsednika Republike u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nego razmatramo predlog bivšeg predsednika Republike, koji je zbog Ustavnog zakona još uvek predsednik Republike.
Ovo je pravno felerični predsednik Republike. Teško da on može da crpi sva ovlašćenja iz ovog Ustava. Meni bi bilo vrlo drago da me neko demantuje, a onda bih mu objasnio kakva je stvar sa gradonačelnikom i sa drugim. Zašto delimo zakone - ovaj zakon ćemo kilo da primenjujemo, a ovaj zakon ćemo dva kilograma da primenjujemo.
Idući dalje, predsednik Republike kao predlagač i Narodna skupština kao predlagač one svoje liste od 10 moraju da vode računa da ne prekrše zabranu diskriminacije. Ali, kada se pravi lista kandidata, nema pozitivne diskriminacije.
Nemojte vi izuzetnost pravničkog znanja i ugleda da tumačite kao ovi iz G17 - stručnost ispred politike. Oni kažu - stručnost, kakva crna politika, to njih ne interesuje. Pa ste videli, onaj što je stručnjak za Loto, stručnjak je i za avione, on je univerzalni stručnjak. Pa rekoše - stručnost ispred politike, a onda kažu - G17 je dobio toliko javnih preduzeća, toliko toga - zar to nije u suprotnosti sa stručnošću?
Stručnost je kada se raspiše konkurs, jave se ljudi koji ispunjavaju uslove, pa se izabere čovek koji je najbolji u toj svojoj profesiji, koji najbolje može da radi taj poso. Ali ne, stručnost ispred politike je za narod. A kada se zagrabi vlast, onda samo politika, nema stručnosti.
Tamo gde ste na vlasti sedmi stan u izgradnji već imate, gde vam je onaj vaš Banana, sada mu prave sedmi stan preko one direkcije. Ja vama ovo, a vi meni jedan stan. Isto i ovaj Bogdanović ovde radio, ali da zaobiđemo njega, ajde. To je ta stručnost. Koja je to ta stručnost: da se drpi, da se ukrade. Ista ta stručnost postoji i u Ustavnom sudu, da se drpi i ukrade. Šta? Izborna volja, Ustav da se upropasti itd.
Sada da pređemo na ove kandidate. Svi ovi kandidati ispunjavaju uslove po Tadiću. Što se tiče radikala, Bosa Nenadić ne ispunjava nijedan uslov. To je onaj savetnik Milana Panića, ona je dva puta bila u Ustavnom sudu, miruje joj radni odnos u "Dunavu", ima neke afere sa stanovima još uvek. Ne znam šta ona ispunjava, koje uslove ispunjava? Ona bi trebalo da bude kontinuitet ovih krnjih ustavnih sudova kod nas. Naravno da radikali za nju neće da glasaju. Nećete da pogrešite ni vi koji ne budete glasali za nju. Ona je suviše dugo u Ustavnom sudu.
Dalje, Radmila Vasić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Jeste profesor, ali radikali smatraju da ona nije sposobna da vrši funkciju sudije Ustavnog suda. Ako nam ne verujete, idite na Pravni fakultet pa pitajte ko je, šta je.
Ili, za vas još bolja ličnost, Marija Draškić. Ajde, kažite mi, koji ona uslov ispunjava? Naplatila lustraciju. Imam ovde i pismo sa fakulteta ko je, šta je. Njena moralna karakteristika je: "narani kuče da te ujede". Onaj ko je zaposlio i koji joj je omogućio da postane profesor, ona tog čoveka ujeda, provocira, preti telefonima, čujem i neki krivični postupak se vodi. Ona kod Tadića ispunjava uslove. Zašto? Zato što će bespogovorno sve da uradi što Tadić kaže.
Dragiša Slijepčević. Gospodine Batiću, gde mu radi žena? U tužilaštvu, u Republičkom tužilaštvu.
Znate vi, Batiću, sve, znam koga treba da pitam, znam vrlo lepo koga treba da pitam. Batić će posle toga da objasni, pošto je digo ruku.
Sada vi meni objasnite, šta je nama to predložio Boris Tadić? Ovo su kandidati za koje sam siguran da će DS i rukama i nogama da glasa. Ima tu još i rezervnih, i ima onih otpisanih, koji su tu radi minimalnog uslova, mora da bude deset imena i prezimena.
Možete da zamislite na šta bi ličio ovaj ustavni sud, kada bi recimo ova lica koja sam ja pomenuo, ušla u Ustavni sud, kakve bi odluke Ustavnog suda bile, ko bi stajao iza tih odluka Ustavnog suda, ko bi bio inspirator, kreator, idejni tvorac tih odluka Ustavnog suda? Ne bi čak ni Evropski sud za ljudska prava bio toliko bitan.
Očekujem da će se razviti diskusija i da će neko da brani ove kandidate, pa onda da čitam karakteristike. Znate, postoji u Srbiji jedna lepa izreka koja kaže - čime se budala ponosi, pametan se stidi. Imamo te kandidate koji se baš ponose nečim. Jedan kandidat napisa da sarađuje sa kanadskim nekim tamo, jedan ima nešto ono ju-es-ejd itd. To je bruka i sramota. Zašto bi radikali glasali za to, objasnite mi.
Ovde imate nekih profesora koji su radili i pisali nešto, a oblast koju su oni obrađivali i pisali nema veze sa ustavnom materijom, apsolutno nema nikakve veze sa ustavnom materijom. Ne sporim da se neki hvale u sudu kako su velike sudije, kako oni mogu da vode odeljenja. Imate ovde jednog eksperta za stečaj. Kako njega niste uhapsili kada ste hapsili ovu stečajnu mafiju? Stečajna mafija nije samo u Trgovinskom sudu, ovom prvostepenom. Ona se širi do Vrhovnog suda.
Pre nekoliko dana sam vam pričao o jednom zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je pravno nemoguć, ali nema veze. Presudu je potpisao sudija koji je kupio od Dafine stan od 160 kvadrata. Što vi napadate Dafinu Milanović, vi iz DS? Vi samo cenite ko sa Davinom, sa Jezdom i sa ovima muvao. Tih najviše ima kod vas.
Vi onda u javnosti pričate jednu priču. To je ono, kupus gleda, meso vadi. Jedno misli, drugo priča, treće radi. Sada ko će da vas uhvati. Ovamo protiv Jezde i protiv Dafine, a ovamo kadrovi koji su sarađivali sa Jezdom i sa Dafinom. Zašto? Čiji je to interes? Kažite - trećine DS, ovog bloka DS.
Vi iz ''Otpora'' morate da pojačate kontrolu DS, oni su vam se oteli od kontrole. Ali, ne ove u Skupštini, one u Vladi da kontrolišete malo. PDV, znate onaj trio, šta rade oni ljudi? Meni je mnogo drago kada u aktima Božidara Đelića, kada u onome što radi Pitić, Milosavljević, itd, iza toga stoji DS. Onda je to vid prepoznavanja i poistovećivanja.
Vi posle dokazujte da oni nemaju veze sa vama, da su nametnuti sa strane, da vam ih je neko ugurao, kao što kažete za "Otpor". Nisu oni naši, to nam ugurali ovi ovde. Ko vam ugurao? Na vašoj listi su bili. Svega i svačega ima na vašoj listi.
Prvo ste bili u ljubavi sa jednima, pa ajde tu ne može ta ljubav, preuzeo Koštunica, pa ajde sada sa drugima da budete u ljubavi.
Rasim Ljajić je najveća vlast u ovoj zemlji. Znate koliko je on godina na vlasti? Sedam punih godina je na vlasti. Sve može da se promeni, njega niko ne sme da pipne. On ko hidra samo menja pojavne oblike, te saradnja, te nesaradnja, te komitet, te komisija, te ministarstvo, te ovo, te ono. Rasturiste državnu zajednicu, njega niste smeli da pogledate u oči, a kamoli da ga pomerite. Evroatlanski reformisti, eto, to je ta... Za ova četiri kandidata SRS nema šanse da glasa. Pošto morate da ih obezbedite da prođu hitno kod Tadića pravite dogovore. Ako naši sa one liste prođu, Tadiću, proći će vam sa ove. Postoji samo jedan problem što građani Srbije moraju da shvate da Vojislav Koštunica predaje Ustavni sud Borisu Tadiću, a ovde glumi neku svađu i neće navodno da mu da podršku na predsedničkim izborima.
Koga možete više da prevarite? To je jedna ista ekipa. Kada budemo na onoj trećoj tački dnevnog reda, ajde onda malo razmislite šta bi trebalo u našem Poslovniku da se promeni kada treba Narodna skupština da dođe do deset kandidata. Da li treba poslaničke grupe da predlažu? Kada predlaže poslanička grupa, šta ona predlaže? Lojalnog, podobnog, nekog kome je san da bude sudija Ustavnog suda i prihvata sve, i iza njega je tu do boga onaj koga je on predložio, ako prođe.
Vi kažete da će te sudije da budu kompetentne, oni će da drže samo Ustav. Verovatno će sudije Ustavnog suda da imaju manji format Ustava od ovoga. Započeli smo u Skupštini sa onim Ustavom što ga ima Batić, velika knjiga. Sada ide neka manja knjiga. Kada budete ove vaše kandidate izabrali za sudije Ustavnog suda to će biti mini izdanje, pošto je ono maksi, midi, a za njih će biti ono mini izdanje.
Zašto? Da što manje vide šta je napisano u Ustavu. Ili, da budem precizniji, da ništa ne vide što je napisano u Ustavu. Kako bi sproveli – šta? Volju. Čiju? DOS-a, demokratskog bloka, evroatlantskih reformista, ali ne naših interesa, ne interesa građana Srbije. Kao što vidiš, Bajro, nema tu ni pozitivne ni negativne diskriminacije. Nisi se uklopio u njihov interes i kraj priče. Nema tu razgovora. A vi samo njima dajte podršku.

Gospodine Mrkonjiću, sebe izuzetno cenim, pa to zahtevam i od drugih. Naravno da je ovo po Poslovniku, nema veze sa replikom.
U pitanju je član 136. i moram da vam skrenem pažnju, na sve što se radi u Narodnoj skupštini analogno se primenjuju odredbe Poslovnika koje propisuju postupak kako se usvajaju zakoni. Ovde se radi o donošenju jedne odluke iz člana 156. ili 161, nije bitno. Nama je potrebno kvalitetno objašnjenje.
Stvarno nam je potrebno kvalitetno objašnjenje, jer slušao sam postoje poslanici koji osporavaju kvalitet predloženih kandidata i postoje poslanici koji osporavaju pravo tim poslanicima što kritikuju. Mi danas u raspravi treba da čujemo šta je kvalitet tih kandidata. Znam da je teško onima koji stoje iza ili ispred Borisa Tadića, ako smeju ispred, zašto ne upotrebe neki argument, da nešto kažu, kada kažu - taj sudija je dobar, taj profesor je dobar.
Ovde slušamo bajke. Izađe Boško Ristić pa kritikuje nešto. Nisam to proveravao, verovatno je u pravu oko tih nadziđivanja, ali zbog njegove sestre jedna zgrada nije mogla da dobije upotrebnu dozvolu godinu i po dana jer je zid bio blizu prozora njene kuće i sada on izađe i nama drži predavanja ovde. Neka počisti u svojoj kući malo.
Dajte vi iz DS, kad je ova tema, kažite - Marija Draškić je najbolja zbog: jedan, dva, tri, četiri, pet. Onda nam se pojavljuju ljudi sa računaljkama, koji su ponavljali prvi razred dva puta i oni nam sad drže predavanje - mi se plašimo nekoga. Koga se mi plašimo? Borisa bezemljaša? Samo ukazujemo kakvi su njegovi predlozi, šta je pozadina tih predloga.
Kažite ako imate neku reč podrške za ove kandidate, izađite i kažite - najbolji su, referenca 1, referenca 2, referenca 3, uvaženi, poštovani itd. Toliko je poštovan da mu ceo Vrhovni sud menja gumu kad mu pukne guma na džipu. I taj kriterijum bih uvažio da ste rekli. A ne ovde bajke, jedno misli, drugo priča, treće radi.
Ne plaši se SRS nikoga, nego vam samo ukazujemo, javnosti Srbije, ko su kandidati koje je predložio Boris Tadić, zašto je baš njih odabrao.
Ako imate suprotno mišljenje, kažite sve u superlativima, a ne ovde da nam pričate neke bajke, pa nam neki ovde drže predavanja, koji su ponavljali u prvom razredu osnovne škole, pa morali dva dana brojčanicu ovde nose da računaju. Nemojte to da radite.
Izađite, podržite vašeg predsednika. Vodite računa kako ćete da ga podržite, gde ćete da ga podržite. Podržite ga oko ovih kandidata, ali izađite i jasno kažite. Malopre sam shvatio - bolje išta nego ništa, tražili ste Ustavni sud, imate Ustavni sud.
(Predsedavajući: Zahvaljujem narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.)
Samo dve sekunde, gospodine Mrkonjiću. Nismo tražili takav, tažili smo kvalitetan, a vi nam nudite ćorak.

Gospodine Albijaniću, vi ste taze predsedavajući. Pozivam se na član 136.

 

Je l' mogu, gospodine Albijaniću? O čemu se radi? Ova rasprava je postala stvarno besmislena. Niko nije izašao da brani ove kandidate. Ovako ne može da se vrši rasprava. Nekoliko poslanika iz Demokratske stranke je izašlo i ovde su više objašnjavali o tome kako se pravi lista. Znamo mi kako se pravi lista, nego pohvalite nekog od vaših kandidata. Zar je moguće da se i vi stidite ovakvih kandidata? Stičem utisak na bazi ovakvog ponašanja danas da DSS ne želi da se hvata ove teme, Nova Srbija ne želi da se hvata ove teme, G17 plus je u rasulu, nema ni jednog.

 

Ima jedan, izvinjavam se, još jedan ima. Sada je ovde besmislena svaka rasprava. Stičem utisak da ovde praktično kao najveća uvreda što je čovek mogao da doživi u svojoj profesiji jeste da ga predsednik Republike Boris Tadić predloži za sudiju Ustavnog suda. Tako ispada ova rasprava. Na početku sam vam rekao kakav je scenario, niko me nije demantovao, da su druga i treća tačka vezana trgovina itd.

Prosto sam iznenađen da vi revolucionari petooktobarci ne želite da branite kandidata Mariju Draškić. Evo šta je pisao profesor Marko Mladenović Pravnom fakultetu. Čovek je zaposlio tu gospođu, bila kod njega asistent i pesme pisao o njoj kakva je itd. On kaže ovako - sačekala je da dođu naši, to su vaši. Jedanaest potpisnika iz grupe naših tražilo je lustraciju, pa lustrirali ovog profesora. To je sada ono čestito, časno, moralno. Daću vam ovo što je profesor napisao, da se vi upoznajte, ali mislim da to ima i kod Borisa Tadića.

Molim vas, da bi ova rasprava bila konstruktivna, da bismo tu uporedili argumentaciju, jer ovo ispada monolog SRS, da bismo uporedili dokumentaciju, da bi javnost shvatila koliko su to kvalitetni kadrovi koje je predložio Boris Tadić, izađite i branite ove kandidate, kažite neku lepu reč za njih. Vaše ćutanje potvrđuje sve naše što pričamo.

Gospodine Albijaniću, pozivam vas da kada se jave poslanici iz onih poslaničkih grupa koje su na vlasti, da ih upozorite, da im izreknete opomenu ako krenu sa trla baba lan. Neka daju neku pohvalnu reč za ove kandidate. Ukoliko ne date pohvalnu reč, onda stvarno ispada da je najveća sramota nekome što ga je predložio predsednik Republike za sudiju Ustavnog suda.

Ne pričam o Borisu Tadiću nego pričam o funkciji predsednika Republike, potpuno druga dimenzija, da znate gospodine Albijaniću. Molim vas, vodite ovu sednicu kako treba.

 

Gospodine Duliću, opet vas ovi vaši iz Demokratske stranke grdno prevarili. Ne znam odakle vam hrabrosti, to ste verovatno videli od onog Predraga Markovića, da na svoja nejaka pleća preuzimate ovoliki stepen odgovornosti za ustavno-pravni haos u državi.
O čemu se radi? Zakazali ste Odbor za ustavna pitanja, doneli jedan zaključak, vi ste predložili formalno-pravno kandidate, Odbor za ustavna pitanja je utvrdio da su svi stariji od 40 godina, da su diplomirani pravnici, da su istaknuti i da imaju više od 15 godina radnog iskustva u struci.
Opet vas je, po ko zna koji put, neko prevario. A onda, tokom rasprave o prethodnoj tački dnevnog reda i sada, imali smo prilike da čujemo da je do ovih 10 kandidata Ustavni odbor, predsednik Narodne skupštine došao tako što je nosio litije između poslaničkih klubova. Sad smo saznali koga je predložio SPS, ali ne znam koga je predložio DSS i danas to sigurno nećemo da saznamo, jer ga nema nijedan. Izvinite gospođo, jedan je samo poslanik iz DSS. Što se tiče G17 plus imamo jednog poslanika ovde...
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Dva.)
... izvinite, dva, Nova Srbija tri. Vas ne primećujem, pošto su u vašoj ruci i nož i pogača.
O čemu se, zapravo, radi? Odakle i na osnovu čega poslaničke grupe crpe pravo da predlažu? Kažite mi na osnovu kog člana kog zakona, kog člana Ustava? Nema ga. Šire tumačenje, pa čak ni između redova, ne daje za pravo da poslaničke grupe predlažu. Poslaničke grupe mogu da imaju status predlagača oko formiranja odbora, eventualno kao forma na koji način se identifikuju predlagači nekog zakona i tu je kraj. Kod utvrđivanja liste kandidata poslaničke grupe ne postoje, čak ni kao inicijatori.
Sad se ovde otvara nekoliko pitanja. Šta će da se desi ukoliko ova lista od 10 ne prođe? Moguće da predsedništvo na silu stavi celu listu na glasanje, ali to bi bilo duboko u suprotnosti sa Ustavom i Poslovnikom. Morali bi pojedinačno da se izjašnjavamo o svakom od ovih kandidata.
Šta će da bude ako prođu dva kandidata, tri kandidata? Nema liste. Ako idete sa listom od 10, možda hoću da glasam za dva ili pet, ali kako ćete doći do onih 10?
Zašto vam ovo pričam? Zato što je isti problem bio kod Nacionalno-prosvetnog saveta pre tri godine, pa je utvrđivanje liste bio svojevrsni cirkus. Zašto? Zato što su neki, koji su se setili da treba da napišu zakon, stavili prst na čelo pa počeli da karikiraju šta to i kako negde na zapadu izgleda i napravili takav galimatijas da smo nekoliko puta morali da sprovodimo glasanje po sistemu - brzi prsti, kako što pre da se izglasa, da se ne pogreši boja.
Ako je demokratija i odlučivanje učestvovanje u kvizu, onda ste to uspeli. Znam da vi želite od svega ovoga da napravite kviz. Glavna premija, takmičenje itd.
Kao što vidite, u tom karikiranju demokratije, koje je kod nas vrlo tragično, jer kad je u pitanju ova tačka dnevnog reda tiče se samog postojanja i biti jednog vrlo važnog državnog organa, mi sve ovde, zahvaljujući ovako neozbiljnim predlagačima, dovodimo na nivo tragikomedije.
Moram da skrenem pažnju svima onima koji su ušli u ovaj postupak kao poslaničke grupe, kako god da se utvrdi ova lista od 10, petoro njih bira Boris Tadić.
Mogli ste vi da predložite sve eksperte iz oblasti ustavnog prava, ali Boris Tadić odlučuje ko će biti. On će ovu tačku dnevnog reda, sa onom prethodnom, da stavi u vezanu trgovinu.
Videćete tokom ove rasprave, niko iz poslaničkih grupa koje su predložile, ne računam socijaliste, oni to vrlo pošteno rade, ovi drugi neće da kažu - to je naš kandidat, mi smo ga predložili, nego će da mudro ćute da javnost ne bi saznala kakva je pogodba povodom samostalnosti, nezavisnosti, kompetentnosti itd.
Što se mene tiče, ova lista je bolja nego ona Tadićeva, neuporedivo bolja. Radi vas iz DS, da vam kažem, osmoro njih su mi prijatelji, a vi razmišljajte koji su. Nećemo mi po imenima nikoga da kritikujemo. Sad ćete vi da crknete od muke razmišljajući ko su ti.
Zašto sam vam ovo rekao? Da bih vam obesmislio ideju, ideju pravnog nasilja, da vidite da se ovo nasilje vraća kao bumerang. Niko još nije našao odgovor na pitanje, kada čuje Tadić da sam rekao da su mi osmorica kućni prijatelji, šta vi mislite, koga će on da imenuje? Od ovih 10 treba pet, a da li ima pravo da vrati listu i kaže - neću nijednog od ovih. Jeste li razmišljali o tome?
Njima ne odgovara Ustavni sud. Oni su dokazali da im ne odgovara Ustavni sud. Kad god su se dovatili vlasti, oni su prvo rasturili Ustavni sud, da se ne bi kontrolisalo vanredno stanje, da se ne bi kontrolisala "Sablja" itd, pa pod pritiskom javnosti uspeli su nekako da izguraju onaj Ustavni sud i molili se Bogu da on ne radi. Znači, otvoreno pričam da bih vam obesmislio ideju, da bih vas naterao da upadnete u još veći glib.
Gospodine Duliću, očekujem da nas vi obavestite ko su kandidati koje su predložile poslaničke grupe. Ono što je predložila DS, ne znam da li ćemo da glasamo. A odmah da kažem ovim ljudima sa ove liste - mnogo su pali u mojim očima ako ih je DS predložila. Znači, osmoro ovih sa ove liste, koga je od vas predložila DS, ne da mi nije više prijatelj, to su ljudi profesionalci, ali je pao u mojim očima.
Gospodine Duliću, kod predloga Borisa Tadića imali smo jedan papir gde oni izražavaju veliku zahvalnost što ih je gospodin predsednik predložio i kažu da prihvataju. Ovde nemamo nijednu izjavu kandidata da prihvata da bude kandidat.
Šta ako se desi da neko, recimo, nije kontaktiran da bude kandidat? Nemamo pismene izjave ovih kandidata.
Imate li vi pisane izjave ovih kandidata? Nemate. Za svoje imaju, ali drže u sefu.
Nemamo pisane izjave, pa da kažu - gospodine Duliću, izražavamo veliku zahvalnost što ste nas predložili da budemo kandidati na listi Narodne skupštine, obaveštavamo vas da prihvatamo da budemo kandidati, da se nađemo na listi koju će Narodna skupština da predloži predsedniku Republike za izbor. Mi nemamo tu saglasnost.
Možda su se ova lica popišmanila u međuvremenu. Znam da su se neki popišmanili kada su čuli moju diskusiju, u to sam apsolutno siguran, pa čak i ovaj moj prijatelj, veliki monarhista, profesor. Gde su vam saglasnosti, pokažite javnosti. Novinari jure ovde, traže.
Ko koga ovde predlaže? Koja poslanička grupa predlaže kog kandidata? Neka izađe i junački neka kaže - mi iz DS predložili smo toga i toga, zato što je takav i takav. Vi ste predložili i objasnili, svaka čast, SPS je to uradio, svaka čast. Vidite, opozicija je redovna, vlast je neredovna, vlast je neuredna. Ne znamo da li su saglasni i ne znamo da li su poslaničke grupe bile u stanju da predlože adekvatne kandidate.
Evo, gospodine Duliću, jedan predlog, a vi hvatajte beleške ili stenogramske tamo, da vidite kako bi to možda trebalo da izgleda jedno od budućih rešenja u našem poslovniku kada je ovo u pitanju. Pošto je ovde formalno-pravno Narodna skupština predlagač liste, ona to svojstvo stiče tek posle glasanja, mi formalno-pravno možemo da imamo predlog liste sa 50 kandidata.
Ali smo dužni da na listu stavimo one koji su dobili najveći broj glasova u Narodnoj skupštini ili, da budem precizniji, potreban glasova na osnovu kojih Narodna skupština odlučuje, a to je 126 glasova, pa tek onda je to predlog koji ide prema predsedniku Republike.
Kako da mi dođemo do te liste, do kandidata? Pošto mi nemamo izvorno pravo, verovatno treba Poslovnikom da predvidimo da upućujemo javni poziv zainteresovanim institucijama, verovatno tu su na prvom mestu pravni fakulteti, advokatske komore, profesionalna udruženja, instituti, da nam dostave inicijative, dakle svoje predloge, pa da Odbor za ustavna pitanja pozove sve te kandidate, da se pogleda kakve su njihove radne biografije i da se sa svima njima obavi razgovor.
Zašto je potreban razgovor? Zato što, paralelno sa dolaskom tog materijala kojim se neko kandiduje, dolazi onaj materijal kojim neko osporava tu kandidaturu. Na ustavnom odboru mora da se raspravi pitanje da li je taj sudija Vrhovnog suda, koga je Udruženje pravnika predložilo za listu, da li on tokom svoje radne karijere Miki Mikiću doneo neku presudu koja je loša i koja je nezakonita, pa se taj Mika Mikić javio. To tu treba da se raspravi.
Hajde malo da glumimo Amerikance. Znate kako je kod njih, senatski odbor, kandidat za ministra, pa oni ga istresu sa svih strana, izađe mu šta je doručkovao kada je počeo kao beba. Vi nećete to.
Vi hoćete da poslanička grupa ima status inicijatora, onoga ko daje početni predlog, Ustavni odbor to zaokružuje, kako, pa po sistemu dogovora, ali ova lista nije lista za Odbor za rad i socijalna pitanja Narodne skupštine.
Ako vi mislite da ćete ovu listu da izglasate kao što se glasaju liste i biraju poslanici članovi radnih tela Narodne skupštine, onda nama uopšte ne trebaju takvi kandidati za Ustavni sud, jer ste ih devalvirali dibidus. Zna se odbor taj i taj Narodne skupštine, radno telo i poslaničke grupe predlažu svoje kandidate , niko ne ulazi u sastava toga, izglasa se to, izabere se predsednik, zamenik predsednika i potpredsednik i radno telo funkcioniše. Ali, to nije Ustavni sud. Zaboravili ste, to nije Ustavni sud.
Mi treba da dođemo do liste od 10, a ne Odbor za ustavna pitanja. Pitanje je ko ovde ima propusnu moć pre Narodne skupštine? Tim pre što u našem Poslovniku nije uređen taj naš interni postupak: kako ćemo nekoga da pozovemo da predloži kandidata ili da se čovek sam predloži. Zašto? Ima ovde sposobnih ljudi koje niko ne vidi, sam sebe predloži nekom odgovarajućem radnom telu Narodne skupštine koja priprema taj materijal, izlazi ovde na glasanje, formira se lista od 10 i ide predsedniku Republike.
Kao što vidite, ovde nema mesta za političke strane. Cenim one poslaničke grupe koje su predložile kandidate, vodeći računa o njihovoj biografiji i radnoj sposobnosti. Ali, prevarili su vas ovi mangupi, da znate. Prevarili su vas. Zašto? Jer kako god da sastavite listu od 10, imenuje onaj preko puta, i on pet bira vodeći računa o tome šta je Narodna skupština njemu izabrala sa njegove liste od 10.
Mi imamo ovaj interregnum kada će samo Ustavni sud da ima 10 članova, pa kažemo, dve trećine ,postoji Ustavni sud; ma, ne postoji; on postoji kad ima 15. Kao što Narodna skupština postoji kada ima 250. Ne može Narodna skupština da postoji sa 166 ili 170, ne znam koliko ispada. Ali ne, ovde treba na silu.
Nemojte da se iznenadite ako povodom tačke 2. i tačke 3. mi ovde demonstriramo debakl. Kada kažem mi, Narodna skupština. Zašto? Ovi mudri što ih nema sada oni uslovljavaju ovamo, a ovaj mudri uslovljava ove lukave ovamo, a mi ovde treba da izigravamo nešto da popunimo tu prazninu, a već 26. kreće inicijativa vezana za Kosovo u Metohiju. To da znate, vi koji se igrate pravom i državom. Prva faza kreće 26. novembra, a treća 10. decembra. Samo se vi igrajte.
Zašto vi sada očekujete da SRS sa vama saučestvuju. Nećemo da saučestvujemo. Nismo ni hteli da predložimo bilo kog kandidata. Zašto? S obzirom na način kako ste vi ovo osmislili, da li vi znate kada bi oni prošli kod Borisa Tadića? Limburga meseca.
Ne bi mogli nikako da prođu. Znate kad on zamrsi film kako to izgleda. Umisli se, zameni kasetu i tera dalje.
Nećemo da saučestvujemo, zato što smo apsolutno sigurni da kada smo donosili taj Ustava niko od nas nije glasao da poslaničke grupe predlažu kandidate za listu od 10, sa koje treba predsednik Republike da izabere pet.
Zašto niste doneli jednu skupštinsku odluku ovde, koja bi obavezala nas sve sa nekom procedurom kako sve to da se uradi. To bi dobilo neki legitimitet. Pojedinačno, jedna opšta odluka se donese ovde, s obzirom na ovu situaciju.
Vi se u uvodu ovog zaključka pozivate na član 172. Kažite mi koji deo: deo koji se odnosi na predsednika ili deo koji se odnosi na Narodnu skupštinu; deo koji se odnosi na listu od 10 ili na izbor pet sa liste od 10? Pa onda na kraju, onako cico-maco, 172. stav 5, ispunjavaju uslov, videli ste da su stariji od 40 godina, diplomirani pravnici, imaju više od 15 godina radnog staža. To vas niko nije ni pitao. To je prethodno pitanje koje se ovde utvrđuje uvek. Preko toga čak može i da se pređe.
Ali ne, to mora da bude po partijskim atarima. Što bi rekli ovi, stručnost ispred politike. Ali, njihova stručnost i naravno njihova politika. Ili, da budem precizniji, njihova stručnost kao prezumpcija ispred svake politike. Zašto? Da drmaju pare, ovi G17 plus.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, molim vas.)
Gospodine Albijaniću, vi imate velike moje simpatije, nadam se da ćete napokon da otplatite taj stan i da se otkačite od G17 plus. Ako treba da pomažemo, da pomažemo, ali nemojte da branite ono što ne može niko da odbrani. Ako ovako budete nestašni, ima da vas prijavim kod Ivane Dulić, znate kakva je ona. Odmah će ona da vas isključi iz stranke, budite mirni.
Gospodo poslanici, i javnost Srbije da zna, javnost Srbije mnogo bolje zna nego što vi mislite, vodite računa da ne učestvujete u ujdurmi. Koga? Političkog tate Koštunice i političkog sina Tadića.