Neko me nije shvatio. Upravo sam prozvao ministra, ukoliko postoji jedan deo koji nije pokriven odredbom člana 191. i 389. da se izjasni povodom ovog amandmana koji ima smisla. Nemate vi potrebe mene da napadate da sam protiv vašeg amandmana.
(Leila Ruždić-Trifunović, sa mesta: Izvinjavam se.)
Uostalom, na Odboru smo mi izrazili veliku pažnju za ovaj vaš amandman, kao i onaj prethodni koji se tiče zaraznih bolesti, ako se sećate. Znači, ovde je samo problem pravno-tehničke prirode, da li je član 389, i šire posmatrano 388, obuhvatio i ovu situaciju koja se amandmanom potencira. Ukoliko ima praznog prostora koji nije obuhvaćen i koji može neko da zloupotrebi, onda ovaj amandman treba usvojiti.
Stvarno moram da kažem da su retki članovi krivičnog zakona gde se ovako definiše krivična odgovornost organizatora, podstrekača. Po principu subjektivne, individualne krivične odgovornosti on odgovara za svoje delo. U suštini, kod ovih krivičnih dela, pa neka bude i ova varijanta zamena dece, tendenciozna zamena dece itd, tu mora da postoji neki sistem, neka organizacija.
Veliki sam protivnik onoga što je Batić ugurao, pa je rečeno: dovoljno je tri da postoji zločinačko udruženje i organizovani kriminal, pa jedan čeka u kolima, koji nema veze šta je bilo, a ova dvojica izmlate nekog tamo i oni su već trojica - zločinačko udruženje. Totalno je obrnuo red reči, a doduše, ne bi bila prva stvar da je okrenuo.
Kažem vam, ukoliko postoji mogućnost da se ovaj amandman prihvati da bi se pokrio taj eventualno prazan prostor, onda ćemo mi podržati ovaj amandman.
Međutim, vidite, kod člana 389, a zato sam vas ja, ministre, i pozvao da objasnite, "ko oduzme lice koje nije navršilo 14 godina radi njegovog usvajanja protivno važećim propisima", onda je Leila potpuno u pravu. Ovde se u amandmanu na član 191. ne govori samo o usvajanju, nego i o svim drugim, hajde da kažem, drugačije definišu ciljevi zbog čega je neko krivično delo ugrađeno.
Ipak, da bi neko oduzeo dete i dao nekom drugom da se usvoji, pa tu treba čitav sistem da radi, i u centru za socijalni rad, i u bolnici, odnosno u porodilištu itd. Po načinu izvršenja to govori da je organizovano zločinačko udruživanje; po načinu izvršenja, jer je nemoguće da jedno lice sve to osmisli i završi. Ako postoje neke mogućnosti da se ovaj amandman usvoji i da se ovo dogradi, ukoliko ovo nije pokriveno, mislim da bi bilo dobro da se još jedanput pogleda ovaj amandman.

 Gospodine Stojkoviću, mislim da ovo treba da prihvatite. Zašto? Zato što je ovde jedna čudna formulacija povodom jednog člana koji se odnosi na jedno krivično delo koje se retko primenjivalo kod nas. To mora da se kaže.
Iako ljudi u sudu poprilično dobro znaju ko se bavi nadripisarstvom, nikada nisu baš insistirali na tome da se dokazuje da li je neko uzeo, da li nije uzeo, da li je to bilo uz naknadu ili nije bilo uz naknadu, nije se vršio progon za ovo krivično delo. Vi ste ga ovako formulisali, ne vi, nego Vlada predlaže: "Ko se bez odgovarajuće stručne spreme uz naknadu..."
I na čemu je težište? Na spremi ili na naknadi? Na naknadi, jer može da se desi - ko se sa odgovarajućom stručnom spremom i bez naknade; to ne bi bilo krivično delo.
Znači, šta je u kumulativu? Kumulativno, bez odgovarajuće stručne spreme i uz naknadu, ali ja vam govorim da postoji mogućnost da sa odgovarajućom stručnom spremom i bez naknade, i to nije delo; bez naknade nije delo, ali je šteta.
Poenta je šta mi štitimo, šta su poslovi pravne pomoći. Imamo Zakon o advokaturi i pravnoj pomoći, pa smo rekli: advokatura, zna se, pravni fakultet, položen pravosudni ispit, upis u evidenciju advokata, ovlašćen za pružanje poslova za pravnu pomoć, zastupanje, ugovori, pravni saveti.
Pravna pomoć je da se da pravni savet. Ko bez odgovarajuće stručne spreme i uz neku naknadu – imate agencije, recimo agencije za promet nekretnina; neke agencije prilikom zaključenja koriste usluge advokata da bi sebe obezbedile, a neke ne koriste, nego tipski ugovor.
Međutim, one ne čine ovo nadripisarstvo. Zašto? Zato što je sastavni deo registrovanja njihove delatnosti i promet nepokretnosti i tu se podrazumeva sačinjavanje takvih ugovora.
Ma koliko ovim amandmanom jednostavno definisano delo nadripisarstva, jer očigledno se odnosi samo na sud, prema tekstu kako je Božidar Koprivica napisao; on kaže: "Ko se bez ovlašćenja i položenog pravosudnog ispita uz naknadu bavi", misli se bez upisa u odgovarajući registar radi vršenja određene delatnosti.
Ovde je definisana ta odgovarajuća stručna sprema. Rečeno je samo sa položenim pravosudnim ispitom može da ukazuje pravnu pomoć, ali onda imamo problem sa nekim službama.
Narodna kancelarija ne naplaćuje neku naknadu, ali daje pravne savete i neka je bog u pomoći onima koji odu po pravni savet tamo. Vi se smejete, ali ja vam kažem da tamo mašinski inženjer daje pravne savete. Ne znam one koje brani Simić u Hagu, oni sto posto sve što manje dobiju od doživotne robije, oni su sretni.
Znači, preporučio bih vam da prihvatite amandman gospodina Božidara Koprivice, jer koliko-toliko je precizniji od ovoga.
Ovaj mada daje kumulativno, jedan negativno, a drugi pozitivno, bez odgovarajuće stručne spreme, znači negativno, a pozitivno uz naknadu, ali su moguće različite varijante, gde su štete dalekosežne, jer ipak advokat nosi neku odgovornost, bez obzira šta mi pričali o toj profesiji i kako se oni ponašali. On ipak snosi neku odgovornost. Nadripisar ne snosi nikakvu odgovornost, a može da napravi katastrofalnu štetu. O tome se radi.
Mislim da ovaj amandman pomaže definisanje, ali trpi tu jednostranost, jer nadripisarstvo tumači samo u odnosu prema sudu. Ne daje šire ovu varijantu, jer pravna pomoć se deli i na drugim mestima, a ne samo u sudu.

Da pohvalim Vladu što nije prihvatila ovaj amandman. U poglavlju koje se odnosi, a to je ranije bila Glava XVI, ovi iz Demokratske stranke žele da ubace novo krivično delo - ometanje postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom. Očigledno se misli na Haški tribunal. On se zove Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Međutim, može da bude i onaj koji je osnovan po Rimskom statutu. Taj što je osnovan po Rimskom statutu i obaveze koje postoje, to je ratifikovano i te obaveze postoje.
Prema stavovima koji su ovde navedeni imamo dva stava, s tim što u prvom stavu postoji pet tačaka. Lažni iskaz, mislim da smo lažni iskaz već obuhvatili odredbama poglavlja protiv pravosuđa, davanje lažnog iskaza, član 335. Znači, ovo je već obuhvaćeno. Sprečavanje i ometanje dokaza, takođe. Znači, apsolutno su sve tačke obuhvaćene odgovarajućim odredbama krivičnog zakona. Ja sam letimično pogledao, ali čini mi se da je sve obuhvaćeno.
Šta je poenta ovog amandmana? Ovde neko pokušava da nam kaže da se navodno sprovodi neka krivičnopravna pravda u Hagu pred sudom koji je osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti kao mera prisile da se uspostavi mir u bivšoj Bosni i Hercegovini, na bazi Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija, kao privremeni, ad hok organ iz člana 49. Povelje Ujedinjenih nacija. Među nama rečeno, to nije sud.
Ovde je nasilno ubačen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, potpuno neustavno. Mi nemamo obavezu da isporučujemo naše građane bilo kom sudu u inostranstvu, jer ako isporučujemo svoje građane onda dokazujemo da nismo država, jer ne raspolažemo sa atributima vlasti da sprovodimo zakon na našoj teritoriji. Druga stvar, vrlo bitna i vrlo značajna.
Treća stvar, u ovoj skupštini je donet Zakon o pomoći haškim optuženicima ili licima optuženim pred ovim sudom koji u pritvoru čekaju na početak suđenja. Jedan od tih, koji već tri godine čeka na početak suđenja, jeste dr Vojislav Šešelj.
Da vas podsetim, Krajišnik je čekao duže od četiri godine na početak suđenja. Po svim zakonima logike i pravne prakse morala je da se donese oslobađajuća presuda za sve njih, zato što tužilac nije sposoban da pokrene postupak, da krene sa postupkom, jer prvo uhapse čoveka, pa onda skupljaju dokaze.
Znači, prezumpcija nevinosti je prešla u ono što je Đinđić svojevremeno pričao – neka idu tamo, pa neka dokazuju svoju nevinost. Sve je okrenuto od 1993. godine, kada je nasilno formiran Haški tribunal. Doneta je Rezolucija i on je već 1995. godine krenuo, a od kada je došla ova Karla del Ponte ona je promenila sve, viđenje izvršenja, saizvršenja, saučesništva i uvela je nešto novo - učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, što ne postoji pravno-teoretski.
Ovde neko pokušava da sankcioniše nešto što je već sankcionisano i ne znam, ako je to već sankcionisano i odnosi se prema domaćem pravosuđu, zašto bi sada posebne odredbe trebale prema međunarodnom pravosuđu. U čemu je razlika?
Usput da vam kažem da postoje još neke stvari: jedan od potpisnika ovog amandmana - Boško Ristić je neki tvorac te Ustavne povelje kojom je formirana državna zajednica, unakažena SRJ i vidite da već dve godine to ne može da se zalepi nikako. Malo nervozan ministar odavde hoće da poboljša taj postupak, da se ubrza taj postupak rasturanja države. Imamo Vuka Draškovića, on ide tamo i ko zna šta priča, koga zastupa, verovatno sebe i ženu. Niko ne deli to mišljenje.
Znači, imamo jednu državnu zajednicu u kojoj je u Ustavnoj povelji propisan primat međunarodnog prava nad unutrašnjim pravom ili sve što je međunarodno prihvaćena obaveza, a iz međunarodnog prava, postaje sastavni deo našeg pravnog poretka. Ako se to doslovce primeni, videćete, verovatno 70% kolizijske odredbe međunarodnim standardima koji odgovaraju Švajcarskoj, odgovaraju Holandiji, imaju takav ustavni sistem, prihvatljivo je za njih, u suprotnosti je sa našim ustavnim sistemom.
Po toj logici sada se gura i ovo da mora obavezno da se sarađuje. Sa kim da se sarađuje? Mi ne možemo da obezbedimo saradnju između građanina i domaćih organa vlasti, a kamoli sa inostranstvom. Vi biste odmah da preskočite to. Vidite da niko ne ferma šta vlast kaže. Sandra priča nešto, Boris priča drugo, Vuk priča treće, Čović se još uvek žali, tuguje, pošto mu je mnogo teško. Ljudi, o čemu pričate?
Pozivam poslanike da svi glasaju protiv ovog amandmana, svi da glasamo protiv ovog amandmana, zato što je ova materija već razrađena ostalim odredbama. Da vas podsetim, još uvek postoji zabrana primene odredbi onog zakona koji je ovde izglasan pre godinu i po dana da se pomažu lica koja se nalaze u pritvoru u Haškom tribunalu. Vi vidite kolike su smetnje zato što se ne primenjuje taj zakon.
Dakle, zato što se ne primenjuje taj zakon dokaze odbrane obezbeđuje tužilaštvo, a onda vi znate kakvi su ti dokazi, koji mogu da posluže odbrani, a ova država stoji sa strane; ko je nadležan, da li je nadležan, nema kvalitetne pripreme. I naravno, kada se pojavi neko neposredno svedočenje i iznesu neki podaci, onda dolazi do zaprepašćenja i u svetskoj i u domaćoj javnosti, jer se menja slika o onome što se dešavalo na teritoriji bivše SFRJ. Ta slika i te kako je drugačija od one koju je predstavio neko sa Zapada, a ovi što su podneli ovaj amandman tumačim da rade više za njih nego za nas.

Vi ste, gospodine predsedavajući, pročitali ko je podneo amandmane na ovaj predlog zakona. Pročitali ste stav Zakonodavnog odbora da su pretežno svi amandmani pravno mogući. Verovatno ste pročitali stav nadležnog odbora da se ne prihvataju ovi amandmani. Ali, mi nemamo mišljenje Vlade povodom ovih amandmana.

Znate li zbog čega postavljam ovo pitanje? To je u direktnoj vezi sa ovim amandmanom zbog koga sam izašao za ovu govornicu. Ne vidim razlog zbog čega Vlada ne bi prihvatila ovaj amandman.
Pre nego što krenemo sa raspravom u pojedinostima, bilo bi dobro da neko iz Vlade makar pošalje papir, pošto više ne smeju da dođu i da nas obaveste - prihvatamo ovaj amandman, ovaj ne prihvatamo, da znamo kada obrazlažemo dokle da obrazlažemo.
Džaba je da 15 minuta obrazlažem ovaj amandman ovde kada nema nikoga iz Vlade, a možda u danu za glasanje dobijemo obaveštenje da je Vlada prihvatila ovaj amandman. Koja je onda efikasnost i koja je bila svrha promene našeg Poslovnika?
Ali, dobro, pošto ste zaključili da na ovaj način radite, smatraću da Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Za početak da navedemo da se nalazimo na drugoj tački dnevnog reda, to je Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. To je u režiji Mlađana Dinkića treći stub PIO.
Član 4. reguliše pravnu formu društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Vlada, sudeći po izgledu i tekstu člana 4. Predloga zakona, smatra da to treba biti zatvoreno akcionarsko društvo, da osnivači mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica, da domaće pravno lice sa većinskim državnim kapitalom ne može biti osnivač, izuzetno banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači organa društva za upravljanje. Poslednji stav – pravna i fizička lica mogu biti akcionari samo u jednom društvu za upravljanje.
Mi smo podneli amandman i tražimo da se ceo član 4. promeni, da dobije drugačiji izgled, mnogo precizniji, mnogo jasniji. On bi morao da glasi ovako: "Društvo za upravljanje je privredno društvo koje se osniva i posluje kao akcionarsko društvo".
Posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2, 3. i 4. koji glase:
"Osnovni kapital društva za upravljanje ne može da se obezbeđuje preko javne emisije akcija.
Akcije društva za upravljanje su obične akcije na ime.
Društvo za upravljanje ne može da izdaje prioritetne akcije."
Tražili smo da se poslednji stav ovog člana, u varijanti Vlade, promeni i da glasi: "Pravno i fizičko lice može biti akcionar samo u jednom društvu za upravljanje."
Kao što vidite, ovo je samo preciziranje onoga što je verovatno bila ideja predlagača, ali mnogo jasnije, ne toliko zbog same sadržine člana 4. Predloga zakona, već zbog pravnog statusa, pravnog položaja društva za upravljanje koje se odslikava u sledećim odredbama ovog predloga zakona.
Siguran sam, da je predstavnik Vlade ovde, i da je kojim slučajem čitao amandmane i da zna tekst zakona, da bi ovaj amandman prihvatio, jer stvarno ne postoji nijedan razlog zašto se ovaj amandman ne bi prihvatio.
Kad sam već ovde za ovom govornicom, moram da ukažem zbog čega je usvajanje ovog amandmana važno, a sa gledišta sledećih članova ovog zakona. Važno je da bi se smanjio uticaj Narodne banke Srbije. Od kad je DOS došao na vlast, bez obzira na izgled, veličinu, suština se nije promenila. Gde su finansije, tu je G17 plus. Narodna banka Srbije dobila je totalni primat u odnosu na banke, apsolutnu vlast u odnosu na osiguravajuća društva, značajno se pita kod hartija od vrednosti, a evo sada, i kod dobrovoljnih penzijskih fondova.
Narodna banka Srbije postala je alfa i omega svega i svačega. Nema tu više ni komisije za hartije od vrednosti, nema više ni Ministarstva finansija, kao nadležnog državnog organa, pa bilo ono direktno, bilo neka njegova uprava.
A, ovde se radi potpuno o poslovima iz nadležnosti državne uprave u onom delu gde se obezbeđuje sigurnost poslovanja ovih društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
Vrlo je važno da ti fondovi budu pod rigoroznom kontrolom države, zato što rade sa imovinom fizičkih lica, imovinom koja se izdvaja, uvećava, čuva za onaj dan kada član dobrovoljnog penzijskog fonda treba da bude korisnik svojih sredstava, treba da raspolaže svojim sredstvima koja se privremeno vode na nekom računu dobrovoljnog penzijskog fonda.
Na 20 i nešto mesta u ovom zakonu stoji odredba da je Narodna banka Srbije dužna da bliže propiše, tako da ona propisuje i kada je u pitanju kadrovska politika, i kada su u pitanju pravila poslovanja, pravila investiranja, mogućnosti investiranja, obim investiranja. Sve zavisi od guvernera Narodne banke Srbije.
To bi bilo - što Mlađa propusti, to Jelašić dočeka, ili da to naši ljudi shvate "što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji". Takvo uplitanje, ipak, izvršne vlasti ne može da se odobri u Narodnoj skupštini.
Mi smo podneli vrlo malo amandmana na ovaj predlog zakona zbog dva razloga. Prvi je razlog što sa odgovarajućim brojem amandmana želimo da ukažemo na promašen koncept ovog zakona i da dobijemo vreme da javnost u Srbiji obavestimo šta se dešava sa dobrovoljnim penzijskim fondom. Mi se kao stranka zalažemo za formiranje tog fonda i za taj treći stub osiguranja, ali ne na ovaj način kako je to Mlađan Dinkić osmislio.
On je osmislio sledeći način dobrovoljnog penzijskog osiguranja: da navodno po principu slobodnog izbora svaki građanin može da odluči da li će biti član nekog dobrovoljnog penzijskog fonda, da uđe u sistem tog dobrovoljnog penzijskog osiguranja, da uplaćuje prema svom prohtevu odgovarajući iznos i tako se stvara utisak kod najvećeg broja građana Srbije – pa da, šta to nas briga, to su njihova sredstva, oni ulažu, kako će oni da prođu to nas ne interesuje. To bi otprilike bio rezon kao kod Dafine i Jezde, pa ako su stradali, stradali su i preuzeli onaj rizik, kao što reče onaj Vlatković, guverner: "Pa, niko ih nije terao da na silu idu tamo, nego su dobrovoljno otišli, i to je bio rizik".
Kod publike treba da se stvori utisak: pa, što bismo mi to sad nešto posebno regulisali kad "koliko para, toliko muzike", ko ima para, on će i da ulaže, on će da koristi to pravo, tj. svoju imovinu u određenom trenutku. Zašto bi se država tu toliko petljala?
Onda ima i drugih mišljenja, koja kažu - da, to je dostupno svakome, neko će da ulaže po 200-300 evra, neko će da ulaže 20 evra, kao svoj doprinos; zašto bismo mi sada ulazili u te imovinske stvari pojedinca?
Međutim, ovde se krije jedna velika podvala. Ovde se krije podvala po sistemu da verovatno 11 što fizičkih što pravnih lica, ukoliko obezbedi taj osnivački kapital koji je ove predviđen sa milion evra, formira društvo za upravljanje. To društvo za upravljanje osmišljava dobrovoljni penzijski fond, građani postaju članovi, naravno ukoliko žele, preuzimaju neku obavezu, uplaćuju te doprinose, ali to društvo za upravljanje uzima 5%. Ovde čak postoji jedna odredba da društvo za upravljanje nije čak dužno da vodi evidenciju, može te poslove da poveri nekome drugome.
Prevara se kompletira na taj način što, kada se vidi gde dobrovoljni penzijski fond može da ulaže svoja sredstva, koja obezbeđuje preko doprinosa članova, gde će se pretvoriti pretežno u hartije od vrednosti, državne hartije od vrednosti.
Znači, Mlađan Dinkić je osmislio da ne treba on da se zadužuje kod komercijalnih banaka, ne treba on da se zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda. On može lepo da se zadužuje emisijom dužničkih hartija od vrednosti, pa da li je to Republika Srbija, Narodna banka Srbije, neka komercijalna banka (doći ćemo i do tog člana koji reguliše poslovanje), a pošto je država najveći garant, najmanji je rizik kada se kupuju hartije od vrednosti čiji je izdavalac država ili neki paradržavni organ, nije to, u krajnjem slučaju, ni bitno. Na taj način ona obezbeđuje finansijska sredstva za ubuduće, da pokazuje, verovatno, sposobnost da prevaziđe probleme likvidnosti tekućeg finansiranja.
Zašto je to spokojno za sledećih desetak godina? Zato što je sasvim sigurno da za sledećih 10 godina niko neće biti korisnik iz tog dobrovoljnog penzijskog fonda, jer pod nekim uslovima se ta sredstva koriste, iako su ona uvek imovina člana dobrovoljnog penzijskog društva, odnosno fonda. To je ta cela matematika.
Ako se imaju u vidu i oni modaliteti kako su zaštićeni podaci o poslovanju, i ako se ima u vidu da nema nikakvih ograničenja, neće u početku, ali verovatno 3-5 firmi ili 3-5 interesnih organizacija već planiraju da se uključe u ovaj sistem, da manipulišu slobodnim sredstvima.
To će uvek biti slobodna sredstva, da znate, dokle god nema neke konkretne obaveze tog dobrovoljnog penzijskog fonda, pa će tu doći pare i sa Kipra, tu će doći i neka druga sredstva.
Praktično će se legalizovati perionica para za pojedince, ne za običnog čoveka koji može ulagati 20, 50 do 100 evra mesečno da uplaćuje za svoje dobrovoljno mesečno penzijsko osiguranje ili invalidsko osiguranje. Ne, nego oni garagani, oni veliki koji primaju po 200-300 hiljada evra mesečno platu, oni će biti zaštićeni ko medvedi.
Dobrovoljni penzijski fond nije pravno lice, on formalno-pravno ne može da odgovara ni za svoje obaveze, jer dobrovoljni penzijski fond i ne ulazi u neke obligacije. U obligacije ulazi društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Tu postoji praktično formalno-pravno zaštita imovine, obezbeđen rudnik i sredstva za finansiranje svih ovih novotarija Mlađana Dinkića, nekih odabranih banaka i nekih budućih odabranih penzionih fondova. To je cela igra.
Stvarno običan građanin može da kaže – pa, to nas uopšte ne interesuje, zašto bismo se mi koji nikada tamo nećemo biti dobrovoljno osigurani sada brinuli kako će da posluje dobrovoljni penzijski fond. E, u tome se ogleda najveća prevara. Osnivački kapital za osnivanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je na niskom nivou - samo milion evra.
Koje beneficije stiču osnivači tog društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom ne može ni da se sagleda u ovom trenutku. Sa ovih nekoliko amandmana mi samo želimo da ukažemo na elementarne propuste u ovom zakonu koji ima pogrešnu koncepciju. Vi tačno od odredbe do odredbe koja govori o kadrovima, o organizaciji itd, možete pored svakog člana da stavite ime i prezime nekog čoveka iz Republike...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Koji su uslovi u pogledu menadžerstva, koji su uslovi u pogledu banke, sve može da se prevede na ime i prezime i naziv i nije potrebno da se tumači ova ovakva komplikovana opšta norma. Ovde ima čak i preterivanja u odnosu na praksu koja postoji kod drugih zemalja sa ovakvim ili sličnim fondom.

Da zakonu fale samo imena i prezimena, evo još jednog dokaza, a to je član 7. Predloga zakona. Naslov iznad ovog člana glasi - Visina osnovnog kapitala. Propisano je da novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje, prilikom osnivanja, iznosi najmanje milion evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate.
Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.
Taj upis je toliko komplikovan da oni koji misle da registruju taj tip zatvorenog akcionarskog društva, ukoliko nisu u dobrim odnosima sa Jelašićem, ne mogu ni da uspeju da regulišu, jer tamo ima i intervjua, snimanja, svega i svačega.
Dalje kaže da je društvo za upravljanje dužno da u svom poslovanju obezbedi da kapital društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti milion evra. Tu manje-više nema nešto bogzna šta da se prigovori, osim možda na taj iznos, da li je milion evra adekvatan iznos za osnivački kapital jednog društva za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da naknadi štetu članovima dobrovoljnog penzionog fonda, ukoliko svojim poslovanjem prouzrokuje štetu. Oni svojim poslovanjem mogu da prouzrokuju štetu ukoliko sredstva dobrovoljnog penzionog fonda plasiraju u neki rizičan posao, u rizične hartije od vrednosti ili plasiraju pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji postoje na tržištu kapitala.
Poslednji stav, a mi tražimo da se taj poslednji stav izbriše, glasi: "Narodna banka Srbije bliže propisuje strukturu i način izračunavanja kapitala iz stava 4. ovog člana." Ovo može da postoji samo u režiji Dinkića i Jelašića. Ako se uzmu isti propisi, propisi koji regulišu ovu materiju u drugim državama, videće se da se ovo ovlašćenje ne daje guverneru NB, već se u zakon ubacuju odredbe koje govore o tome kakva treba da bude struktura kapitala društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Ima slučajeva gde se kaže: do 50%, manje od 50%, u šta može da se uloži itd. Pričamo o društvu za upravljanje, ne pričamo o dobrovoljnom penzijskom fondu. To su dve različite stvari.
Ovde je očigledno da se ide na preuveličavanje tog značaja, pre svega, guvernera NBS. Samo bih podsetio, javnosti je dobro poznato, takvi guverneri, govorim u množini, ostaće zapamćeni po gašenju banaka, po oduzimanju dozvole za rad nekim bankama, po tome što otvoreno kažu da ne žele da sprovedu presude najviših sudova u ovoj zemlji, nekada SRJ, sada u Republici Srbiji, gde se poništavaju konačni upravni akti guvernera NBS o oduzimanju dozvole za rad nekim bankama.
Mi sada imamo nekoliko banaka koje su bezvazdušnom prostoru – niti su likvidirane, niti su u stečaju. Ti postupci su na neki način pokrenuti, a možda i nisu pokrenuti, s obzirom da su u upravnom sporu uspeli da ponište rešenja kojima je oduzeta dozvola za rad.
Identična je situacija kod osiguravajućih društava. Čak je istu operaciju izvršila grupa radnika NBS koja je zatvorila banke, sada je zatvorila osiguravajuća društva.
Čitate po novinama da se vodi pravi rat između guvernera, osiguravajućih društava i banaka, s jedne strane, i sa treće strane, pravosuđa u Republici Srbiji. Jednostavno, imamo dva tvrdoglava guvernera i oni kažu – ja sam zakon, to mora ovako da bude, kakav sud, ne interesuje me sud, ne interesuju me propisi, ne interesuje me ništa. Naravno, oni se hrane time što su neke sudije uhapšene, pa kažu – eto, vidite da smo bili u pravu. Može i to da bude argumentacija.
Dalje, mi nismo namerno podneli amandman na član 10, već smo hteli da taj član povežemo sa nekim od ovih članova na koje smo podneli amandman. Pogledajte šta je sve napisano u članu 10. Znači, budući osnivači ovog društva za upravljanje, morate hitno da idete kod Dinkića i Jelašića da se zbližite, jer ako se ne zbližite, vi ovo nećete moći da ispunite.
Kaže – uz zahtev za izdavanje dozvole za rad osnivači društva za upravljanje podnose: 1) osnivački akt; 2) dokaz da je na privremenom računu kod banke uplaćen novčani iznos; 3) spisak akcionara po prezimenu, imenu, adresi; 4) za akcionare - pravna lica koji poseduju kvalifikovano učešće, više od 10%: (1) rešenje o upisu u registar, odnosno overeni prevod izvoda iz registra; (2) prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog odgovarajućeg registra; (3) finansijski izveštaj, sa mišljenjem ovlašćenog revizora za poslednje tri godine; (4) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci.
Sada za akcionare - fizička lica: (1) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja; (2) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano za krivična dela itd; (3) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza.
Onda pod brojem 6), sve zajedno i za fizička i za pravna lica – pravila poslovanja društva za upravljanje; pod 7) plan poslovanja za prve tri godine; 8) spisak predloženih članova uprave društva za upravljanje (znači, oni još ne postoje); zatim, 9) dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom osnivači podnose nacrt standardizovanog ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu; nacrt prospekta i skraćenog prospekta fonda; nacrt ugovora sa bankom; spisak lica koja će obavljati poslove menadžera fonda; pravilnik o tarifi.
Onda kada idete dalje guverner vrši ocenu, i to je ono o društveno-ekonomskoj opravdanosti i podobnosti. Ovde se ne zna da akcionarsko društvo treba da ima skupštinu. Oni kažu uprava i nadzorni odbor, drugo ih ništa ne interesuje itd.
Da ne dođem do onog dela gde se propisuje nešto drugo, a vrhunac svega, tog otimanja koje vi koji budete glasali za ovaj zakon dajete Jelašiću i Mlađanu Dinkiću, sadržan je u poslednjem stavu člana 31: "Narodna banka Srbije propisuje uslove i način na koji se može ulagati imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u inostranstvu."
U svim zakonima u našem okruženju stoji određeno u nekom procentu, 10 ili 15 posto, a ovde ne, od njegovog veličanstva guvernera zavisi koliko će koje društvo za upravljanje da sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže u hartije od vrednosti u inostranstvu. Za ovo ne treba da bude čovek ekspert, ovo se kod nas drugačije naziva u narodu. Za ove stvari eksperti su lopovi i niko drugi.
Sada vi terate nas iz Srpske radikalne stranke da glasamo za ovo, a tvrdim vam da će kroz nekoliko godina, ukoliko prođe ovakav zakon, ratovati akcionari, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, jer ovaj zakon i nema nameru da uredi njihove međusobne odnose. Ratovaće kastodi banka sa društvom za upravljanje ovim fondom, članovi dobrovoljnog penzijskog fonda zamisliće se gde su njihova sredstva.
Juče sam vas podsetio na primere, imali smo u Americi neke fondove koji su bili na sličan način treći stub penzijskog i invalidskog osiguranja i pukli zato što su oni koji imaju dominantni položaj u pogledu upravljanja sredstvima dobrovoljnog penzijskog fonda investirali ta sredstva u tako rizične poslove.
Unapred skrećem pažnju da po ovom osnovu nikada nećemo glasati da potraživanja građana prerastu u javni dug Republike Srbije, jer ovde se pojavila jedna manija da sve što politika zabrlja prebaci na državu, pa država postaje garant, država postaje dužnik prema građanima zbog nečije neuspele ekskurzije.
Iza ovog dobrovoljnog fonda kriće se samo kriminal. To možete između ovih stavova da pročitate. Ovde fale imena i prezimena lica. Zna se da će tri sigurno da krenu jer su u dobrim odnosima sa Jelašićem, dvoje ili troje još razmišljaju, javljaju se i neke banke i već se Đelić prestrojio, napada, ali napada zbog ovih iz DS-a i zbog toga što ima nekih političkih ambicija, ali interesno mu je drago što je ovakav zakon na dnevnom redu.
Unapred vas upozoravam da je svesno napravljena papazjanija od koncepta, da se u toj papazjaniji završi posao, a onda pod pritiskom nekih investitora, tu već imamo iskustva, onda će Mlađa da menja, pa ćemo za godinu dana opet imati promenu, pa za dve godine promenu. Javiće se posle nekoliko godina jedan vrlo značajan deo da kada dođe vreme da članovi dobrovoljnog penzijskog fonda povlače svoja sredstva, onda će neko da se seti i da kaže da je to lična potrošnja i da treba da se oporezuje.
Sada se lepo priča građanima da to neće biti oporezovano, ali kada dođe vreme za vraćanje promeniće se zakon i to će se oporezovati kao lično primanje. Znači, unapred vas obaveštavamo kakav se marifetluk krije iza ovakvog predloga zakona.

Mi smo podneli još jedan amandman ako možemo njime da vas podsetimo da ovakve stvari ne bi smele da se rade. Prava je šteta što mi ne možemo da izglasamo neki propis gde se zabranjuje Mlađanu Dinkiću da predlaže zakone. To je, doduše, samo pravo naroda, on to na izborima najbolje odlučuje.
Vidite, eksperti, ovi kursisti, čega su se oni dosetili, član 11. Predloga zakona ovako vam glasi, kaže - dodatna dokumentacija, dakle: "U roku od 15 dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole za rad, Narodna banka Srbije može zatražiti druge dokaze značajne za ocenu boniteta osnivača društva za upravljanje i ocenu opravdanosti osnivanja tog društva, koje su osnivači dužni da dostave u roku od 15 dana od dana prijema dopisa."
Stav 2: "Narodna banka Srbije sarađuje sa drugim državnim organima i organizacijama, prikuplja dokumenta i druge informacije od značaja za rešavanje po zahtevu za izdavanje dozvole za rad."
Vidite, i ovo kada se stavi u kontekst sledećeg člana, koji počinje: "Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. stav 1. ovog zakona...", ne znam, da ste otišli u Murtinicu da nađete nekog čoveka koji nikada u životu nije video nijedan zakon, on bi vam bolji propis napisao.
Valjda kada neki organ odlučuje o tome da li i kako će rešenje da da, da li da usvoji zahtev ili da odbije zahtev, on utvrđuje da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Gde to može neko da ocenjuje opravdanost osnivanja tog društva? Ja ne znam. Mi smo se 20 godina borili protiv te ocene opravdanosti, podobnosti i svega drugoga, već smo rekli – sve je dozvoljeno što Ustavom i zakonom nije zabranjeno, svi su jednaki i ravnopravni pred zakonom, da bi ostvario neko pravi ti moraš da ispunjavaš one uslove koji su propisani zakonom.
Vi sada menjate celu logiku moderne civilizacije. Vi dajete za pravo jednom Jelašiću da vrši ocenu opravdanosti osnivanja tog društva. On nije sposoban da vrši tu ocenu. Kako on može da vrši ocenu opravdanosti? Valjda on ocenjuje da li to lice koje je podnelo zahtev ispunjava zakonom propisane uslove.
Dalje, malopre sam vam čitao koliko dokumenata se traži. Nije ovolika potražnja dokumenata zbog stabilnosti, sigurnosti i pouzdanosti utvrđivanja svih činjenica. Ne, nego da se mnogima zgadi, da ne mogu da obezbede jedan od ovih dokumenata, a onda će Jelašić to da rasparča na ravne časti, pa će malo Labusevi, pa malo Dinkićevi, pa Đelićevi, pa malo ovi, pa malo oni, pa malo oni iz inostranstva, jer tako on tumači opravdanost.
Da li je moguće da nekome ko ispunjava sve zakonom propisane uslove ne bude data dozvola za rad, jer nije ispunio uslove iz člana 11, nije opravdano, Jelašić je procenio da nije opravdano, a to ne može da stoji više u zakonu. Mi već uporno 12 ili 13 godina izbacujemo iz svih zakona ove odredbe, a vi vraćate te odredbe i vi ste gori nego Tito, jer Tito je rekao – jedna partija, pa šta ona zaključi, biće.
Vi treba da budete kompatibilni sa višestranačkim sistemom. Morate da shvatite da u višestranačkom sistemu nema opravdanosti, celishodnosti itd., nego ili primenjujete zakon, a morate da ga primenjujete, ili silazite sa vlasti. Ne možete vi u zakonu da napišete ime i prezime. Ovaj član treba da se tumači - dobiće dozvolu na bazi toga što se traže dokazi, za onoga koga Jelašić, Dinkić, Labus i kompanija zaključe da je podoban. Kako je on podoban? Pa, koliko se tamo kod njih uplati. To je vaš kriterijum, ne vas poslanika iz G17 plus, nego ove dvojice-trojice koji vedre i oblače. Oni se ne libe, oni to glasno stave u zakon.
Dalje, pogledajte šta sve papir trpi. Kaže - on procenjuje da utvrdi valjanost zahteva, da li je valjan zahtev iz člana 10. Znači, uopšte ne utvrđuje da li su ispunjeni uslovi po zakonu. Ne, da li je valjan zahtev.
U istom članu 12. kaže – od dana naknadno primljene dokumentacije i informacija. Takva formulacija ne može da stoji.
Zatim, član 13. kaže – negativno rešenje. Nađite mi zakon, od kada je došao Balinovac, pa je počeo da daje naslove članovima zakona, gde piše negativno rešenje. Ne znam zašto ste i šta ste ovo radili. Ako ste hteli da promuvate, mogli ste to elegantnije da uradite.
Ove reči koje vi upotrebljavate su u suprotnosti sa pravno-političkim sistemom u Republici Srbiji. Uvek će biti u suprotnosti. Kakav god da bude novi ustav nikada se jednom državnom službeniku neće dati ovo ovlašćenje. Daće mu se samo pravo i obaveza da utvrđuje činjenice, ali da ocenjuje valjanost, da procenjuje, imate kod članova uprave, itd. - poziva na intervju; pozove kandidata za člana uprave, dođi na intervju, sedimo uz kaficu, kako ćemo da radimo, da, vi ćete biti odani, vi ćete biti pošteni. Onda, u toku razgovora, Jelašić zaključi - da, ali čini mi se da me je varao.
Povlačite ovakav zakon, jer ovakav zakon Narodna skupština ne sme da usvoji. Siguran dam da ni SPS ovo ne podržava - šta je društveno-ekonomski opravdano, celishodno i podobnost. Javno, nijedna stranka se ne zalaže za ocenu podobnosti. Jedino G17 plus traži podobnost. U tom traženju podobnosti, vi ste našli prepodobnog Davinića, a stradali kapetani.

Srpska radikalna stranka će podržati ovaj amandman ukoliko poslanička grupa koja ga je predložila i dalje bude na poziciji amandmana.
Možemo da idemo i malo dalje od onoga što je moj prethodnik rekao, a to se vidi u sledećim stavovima, osim toga što Narodna banka Srbije želi sve kada su u pitanju ovi posrednici. Ovaj amandman se konkretno odnosi na stav 2. koji kaže: "Posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije."
Međutim, idemo dalje: "Društvo za upravljanje i posrednici", znači oni koje je Narodna banka Srbije odredila, "mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koji moraju posedovati dozvolu za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, a koju izdaje Narodna banka Srbije." To je nešto preuzeto iz Zakona o osiguranju. Nije problem ni to.
Sledeći stav: "Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i fizička lica, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje." Niti ga je društvo za upravljanje odredilo da li će da bude posrednik, niti ovlašćeno fizičko lice, a ono odgovara za njegov posao i štetu koju pričini solidarno sa njim. Gde je Narodna banka koja je dala dozvolu njima da rade?
Zašto Narodna banka Srbije ne odgovara? Ona je propisala uslove, ocenila podobnost, dala dozvolu nekome, a nije pitala društvo za osiguranje da li je ono saglasno ili nije.
Ovaj koncept zakona o dobrovoljnom penzijskom fondu najviše odgovara jednom konceptu da Narodna banka Srbije bude društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Nemam ništa protiv toga, ali napišite. Samo napišite. Nema nikakvih problema. Onda bi to bila neka varijanta između drugog i trećeg stuba osiguranja. Ovo je neuspeli miks. Ovde ste nešto zamiksovali, ali nije izašao proizvod, izašlo je nešto loše. To loše je obična splačina, to moram da vam kažem.
Nismo se javljali povodom nekih amandmana, a sada neću da komentarišem zašto se neko nije javio povodom svog amandmana i kako je došlo do tog amandmana, ali pazite, naknada društva za upravljanje, a to je društvo njih desetak, imaju dva-tri čoveka koji ispunjavaju ove uslove, i oni upravljaju, daju nalog banci gde će da plasira ta sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda i u koju vrstu hartija od vrednosti. To je taj minimum koji ovaj zakon propisuje. Sve dalje nije obaveza.
Ta grupa ljudi po osnovu tog posredovanja, pogledajte šta ima, naknadu, a to je prihod društva za upravljanje. Naknada za usluge društva za upravljanje sastoji se od: 1) naknade prilikom uplate penzionih doprinosa, po stopi od najviše 3% od vrednosti izvršenih uplata. Biće 3%. Kada se u Srbiji kaže najviše toliko, toliko će da bude. Znači, za svaku uplatu 3% je prihod društva za upravljanje. Tačka 2) naknada za upravljanje fondom, po stopi od najviše 2% godišnje od vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.
Svake godine se uvećava imovina dobrovoljnog penzijskog fonda, takva je logika, povećava se nominalno broj članova, akumuliraju se sredstva, već druge godine u sistemu su oni koji su se prethodne godine učlanili i imaju svoju imovinu i uplaćuju sledeće godine i imovina se uvećava, i pojedinačno i po broju. To su strašni prihodi. U ovim okolnim zemljama to je određeno u procentima 0,8. Da li je tako? 0,8 je određeno.
Mi nismo hteli da podnosimo amandmane, jer onda bi onda bilo – vi ste uvek protiv itd. Naravno, ovo što je moj prethodnik rekao u amandmanu, mislim da logički podrazumeva i ovaj poslednji stav da se briše. Ovo nema smisla, stvarno nema smisla.
Ovde treba da se napiše zakon, Radovan Jelašić je ovlašćen da napravi spisak ko bi mogao da se bavi ovim poslom i kraj priče. G17 će odmah da glasa i ovi će da kažu – koalicija, pa da ostanemo, hajde i mi ćemo da glasamo, a ovi što nisu ni na nebu ni na zemlji, oni kažu – teraj još, neće biti izbora. Ne može tako zakon da se donosi, ne može ovako zakon da izgleda.
Najvažnija stvar za člana dobrovoljnog penzijskog fonda je sadržana u članu 62.
Kaže se: "Pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno penzijskog plana na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života."
U prethodnim odredbama oko ugovora, pristupa članstvu, oko poslovne politike, sve vodi Narodna banka. Kako? U vidu saglasnosti. Apsolutno sve. Ta prava koja proističu iz ovog fonda, bez obzira što su ona u suštini imovinska i samo imovinska i morala bi da se reše po pravilima imovinskog prava, pa ako se ima u vidu činjenica da saglasnost na sva ta dokumenta daje guverner Narodne banke Srbije menja se ono što je osnova i što je elementarno saznanje i elementarno pravo iz oblasti imovinskog prava.
Ovde su rekli 53 godine i vezali ga za Zakon o obaveznom penzijsko-invalidskom osiguranju. Pogledajte dalje, da vam ne čitam. Niko nije hteo da podnese amandman na ovo. Zašto? Zato što su rekli – koliko platiš, tolika je i muzika, ti si preuzeo rizik, pa si postao član. To je ta logika na kojoj se plovi od strane predlagača.
Pogledajte pretposlednji stav, kaže: "Bliže uslove za ostvarivanje prava na raspolaganje i povlačenje akumuliranih sredstava u slučajevima iz stava 6. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada i penzijskog osiguranja". Mi ćemo zakonom koji budete izglasali reći: ulažete do 53 godine, ne možete da povlačite naša sredstva. Ograničava se pravo raspolaganja pojedinca nad njegovim sredstvima, i to zakonski, ne ugovorno.
Dalje: "Povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član ovog fonda mora početi najkasnije sa navršenih 70 godina života", a u prethodnim odredbama ima i kako se nasleđuju ta sredstva, u formi povlačenja, ukoliko član umre itd. Sa vrlo malim odredbama otvara se veliki prostor za guvernera, ministra finansija i, kada su u pitanju bolest i ove stvari, vanredni troškovi lečenja i trajne nesposobnosti za rad, ministra za rad i druge poslove. Tako ne može.
Ovaj zakon nema odredbu, što postoji u drugim zakonima, gde se članovima garantuje minimalni prinos dobrovoljnog penzijskog fonda, da li u vidu eskontne stope, da li trećine itd. Nema, nego bukvalno rečeno – sve na tržište, sve na neku džadu, na neku livadu, pa ko koga.
Sada vidite zašto je bilo potrebno Mlađanu Dinkiću da u 25 članova postoji deo, stav gde se kaže: "NBS će", "propisaće", "utvrdiće", "odlučiće", "daće saglasnost", "oduzeće dozvolu", "daće dozvolu" itd. Kada se u jednom zakonu od 79 članova nađe na dvadeset i nešto mesta da će NBS ili neko propisati, onda verujte da ovo nije zakon, onda nama ovakav zakon ne treba. Treba nam zakon sa tri člana, da prepustite sve volji guvernera i ministra finansija. Zbog čega? Zbog budžeta. Alfa i omega je budžet, ne život, nego budžet. Najveći problem ove vlade je sveden na budžet. Zato se i donosi ovakav tip zakona.
Mi iz Srpske radikalne stranke jesmo za zakon kojim treba da se uredi dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje putem dobrovoljnih penzijsko-invalidskih fondova, ali ne na ovaj način i sa ovom koncepcijom, gde se ništa ne zna, gde ne zna budući član fonda koji je minimum koji mu država garantuje. Ovde država garantuje. Šta vi mislite, da država donese propis i kaže - baš nas briga, mi smo doneli propis, pa se vi ponašajte po zakonu.
Gro sredstava koja budu u ovom fondu koristiće se kao poštapalica budžetu Republike Srbije, zato što Republika Srbija izdaje tzv. dužničke hartije od vrednosti koje su u našim uslovima najsigurnije hartije od vrednosti. Gotovo se ne postavlja pitanje naplate potraživanja po osnovu tih hartija od vrednosti.
Ovo je dodatni budžet Vlade Republike Srbije. Naravno da ona mora da garantuje. Ne može ona garanciju da sprovede na taj način što će guverner da ocenjuje opravdanost. Ne može, nego jasnom i preciznom normom, da svako ko bi hteo da radi ovaj posao, koji ispunjava uslove, može da radi posao; da onaj ko želi da bude član nekog dobrovoljnog penzijsko-invalidskog fonda bude elementarno zaštićen.
Ovde je sve fluid. Videćete, posle ove kritike, ovaj zakon će morati vrlo brzo da se menja. Ovaj zakon će biti izvor stalnih konflikata. Zapamtite šta sam vam rekao. Da li će oni biti manje ili više vidljivi, to je drugo pitanje, ali na bazi ovog zakona se pravi potpora budžetu Republike Srbije.
Ko će da radi ovaj posao - samo odabrani, jer finansijsko tržište u Srbiji mora da bude, po koncepciji G17 plus, zatvoreno, u smislu da G17 plus ima kontrolnu funkciju nad svim segmentima i u svim fazama finansijskog poslovanja, finansijskog tržišta. Uzeli ste Komisiju za hartije od vrednosti, uzeli ste Ministarstvo finansija, budžetsku inspekciju, carinu, poresku, NBS, sva osiguravajuća društva, sve banke, sve račune kontrolišete. Sada ste oteli i vojsku, ne zbog kontrole para, nego da biste ostvarili vaš politički program - razbijanje državne zajednice. Za sve imate pokriće – neko iz MMF-a baš traži ovo.

Ne mogu da branim ovaj amandman, ali ne mogu da branim ni ovo rešenje koje je Dinkić stavio u članu 52. Član 52. jeste zamagljena transparentnost. Cela poenta tog njegovog člana je da se navodno obaveštavaju, imaju uvid, stanje sredstava, međutim, želim da ukažem na nešto zbog čega se donosi ovaj zakon.
Član 31, takođe jedan od vrlo značajnih članova, kaže - imovina dobrovoljnog penzijskog fonda. Znači, to su svi doprinosi koje su uplatili članovi fonda. Vidite šta je namenio Mlađa: 1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje NBS, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost NBS; 2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug; 3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije. Sada ćemo da finansiramo Evropsku banku za obnovu i razvoj.
Prevazišao je, kao Đelić, naše okvire, on je evropski lider. 4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom "A". Mi ćemo da finansiramo Švajcarsku. 5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike; 6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici; 7) akcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzanskom tržištu država članica EU, odnosno OECD-a; 8) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici, osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. "Cepter banka", "Rajfajzen banka" i ove druge.
Znači, depozit kod banke, jer po osnovu depozita treba da se ostvari neki prinos. 9) depozitne potvrde koje se izdaju sa sedištem u Republici; 10) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama Evropske unije i OECD-a. Tu je kraj.
"Narodna banka Srbije propisuje maksimalne visine ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda iz stava 1. ovog člana." To je sada već sledeći član 32.
I, poslednji stav u članu 31: "Narodna banka Srbije propisuje uslove i način na koji se može ulagati imovina dobrovoljnih penzionih fondova u inostranstvu", a već je određena, koje hartije od vrednosti stranih država, stranih banaka itd, znači, kao mogućnost, ali sada će Narodna banka da propiše u kom procentu to može tamo da ide. To vam je čista perionica para, zapamtite. Da bi ta perionica para uspela, mora Narodna banka Srbije...
Pogledajte član 32, kaže: "Na ulaganja imovine iz člana 31. ovog zakona primenjuju se sledeća ograničenja: 1) do 10% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, osim hartija od vrednosti koje izdaje Republika, odnosno Narodna banka Srbije." Znači, tu nema limita. Znači, za budžet, šta Mlaćko smisli, sve mora.
Još će po naredbi da ide kupovina, to ministar tresne rukom o sto i kaže – ti moraš da kupiš ove hartije od vrednosti, jer sam video na računu da imaš toliko slobodnih sredstava, a kamata po osnovu tih hartija od vrednosti koja ti se garantuje biće ta i ta. Druge banke, vi morate za jedan indeksni poen nižu kamatnu stopu da date da ne ispadne kako vi meni nešto uvlačite.
Šta mi pričate, to je oduvek bilo tako, možete da se smejete ili kako god hoćete. U vreme Narodne banke Jugoslavije, u vreme Narodne banke Srbije, u vreme ZOP-a i u vreme SDK-a, to je tako bilo i uvek će tako biti.
Dalje, kaže – do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski plan koji je pristupio tom fondu. To su sindikati i razna preduzeća, ovi koji skupljaju, do 5% imovine.
Dalje – do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u novčane depozite kod banaka. To je ono kod člana 31.
I: "Ulaganjem imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se sticati više od 15% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca", i to u slučaju kada se imovina ulaže u takozvane vlasničke akcije od vrednosti.
Kada pogledate sve to, vidite, navodno, dat je neki okvir u pogledu ograničenja, a u prethodnom članu je definisano kakvo je to poslovanje društva za upravljanje imovinom koja se nalazi u dobrovoljnom penzijskom fondu. Sve je to uređeno i ništa nije u redu. Zašto? Zato što je tu svevišnji guverner Narodne banke Srbije u koaliciji sa ministrom finansija i predsednikom, odnosno zajedničkim predsednikom stranke, jer oni sve odlučuju. Zakon ne treba.
Oni su nešto slično radili i sa onim životnim osiguranjem, gde je ova materija takođe regulisana, i to će biti u jednom od sledećih članova, mislim da je to član 76, prelazne i završne odredbe, gde se naređuje gašenje osiguravajućih društava. Zašto se naređuje? Ne može, smetaju im. Tamo su sada skupljene neke pare po osnovu premije životnog osiguranja, da se sada to vrati, oni moraju da transformišu ove tri firme i da budu u još jačoj kontroli, jer nedovoljna je ona kontrola po zakonu o osiguranju. Hoćemo ovo, ovo je veći stepen kontrole.
Znači, kako koji član pogledate, nailazite, idete sa podvale na podvalu. Ja mogu da shvatim da neko kaže – znate šta, Narodna banka Srbije odrediće; kaže, vodi evidenciju fizičkih lica i bliže uređuje uslove za izdavanje dozvola. Međutim, ovde se kaže - koje odredi, a nema dozvole kod posrednika.
U stavu 2. je dato na pojedinca, ličnost, a u poslednjem stavu se priča navodno o nekim uslovima, pa se još kaže - dozvola, a ovamo posrednike određuje Narodna banka Srbije.
Vodite računa, jer loše će da vas shvati guverner ukoliko ga vi branite na ovakav način, da će on nekim svojim aktom da odredi uslove itd.
Jedno elementarno pravilo za sve ove naše zakone koje mi pišemo. Obično se uslovi propisuju zakonom, ukoliko već nisu sadržani u nekoj od ustavnih normi; način na koji se nešto ostvaruje bi mogao da se uredi zakonom, a pojedina pitanja načina mogla bi da se urede nekim podzakonskim aktom, ali ovde nije problem u tome.
Ovde je problem što se uslovi, način i sva pitanja predaju na tacnu guverneru Narodne banke Srbije i to postaje njegova samovolja. To je taj problem. Naravno, nama ne pada na pamet da pokrećemo pred ovim Vučetićevim Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti ovog zakona, jer već unapred znamo kakva će biti odluka. Prvo će biti ćutanje tri godine, pa onda posle toga, kada se smiri situacija, onda će da kaže – prošlo je.
Znači, pošto sam izašao povodom amandmana na član 52, ni taj amandman nije dobar, ali nije dobro ni ovo rešenje koje u formi transparentnosti pokazuje članovima dobrovoljnog penzijskog fonda ono što mi u narodu kažemo "ide maca oko tebe pazi da te ne ogrebe". Videćete i sami, 80% tih sredstava fonda za dobrovoljno osiguranje biće u funkciji javnih finansija, samo ukoliko guverner stegne malo više ove poslovne banke da ne daju bolje uslove od države koje bi ona nudila ovom budućem fondu.
Instrumenti su opet kod guvernera Narodne banke Srbije: poveća obavezne rezerve, izvrši neku operaciju na otvorenom tržištu, zabrani banci kreiranje sekundarnog novca i banke kreiraju papirološki novac, samo u zavisnosti od toga u kakvim su odnosima sa guvernerom Narodne banke, ne od nekog pravila da to zavisi. Znači, potpora budžeta, i to bezobrazna potpora budžeta. To je taj problem.

Mislim da je kada ste na Vladi utvrđivali ovaj predlog zakona Bubalo bio odsutan. Ministar Bubalo verovatno ne bi digao ruku za ovo, s obzirom da smo u Skupštini doneli Zakon o privrednim društvima, pa i propis o njihovoj registraciji itd.
Ova formula koju ste vi predvideli u članu 76, koja se tiče pravnog položaja, statusa, pravne forme, ne postoji u opštem aktu koji reguliše registraciju privrednih društava.
Vidite šta ste napisali u stavu 1. Kaže se: "Društva za osiguranje", i tako dalje, "dužna su da svoju organizaciju i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2006. godine". Mi kažemo da se to usaglasi do 1. aprila 2006. godine. Zašto do decembra? Vama je ovo hitno. Ovim celim zakonom vi nalažete jednom samostalnom privrednom subjektu koji obavlja jednu delatnost da promeni delatnost. To je prva stvar.
Kako će to da se uradi? Kako će da se uradi vaše usklađivanje? Jedan kaže – da preregistruje u društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom tako što će ugasiti društvo. Dakle, društvo da preregistruje tako što će samog sebe da ugasi. Gospode Bože! I organizovati ugašeno društvo, koje će da organizuje dobrovoljni penzijski fond. Sve je to pobrkano, po sistemu - čas ga ima, čas ga nema, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš.
Jedan od stavova dalje kaže: "Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje obavestiće do 1. jula 2006. godine korisnike svojih usluga o izabranom načinu usklađivanja poslovanja". Šta ako onaj ko je sada u ovom sistemu kaže – ja ne želim da budem po ovom zakonu član dobrovoljnog penzijskog fonda.
Poslednji stav kaže: "Narodna banka Srbije će doneti propis kojim će se urediti metodologija usklađivanja poslovanja društava za dobrovoljno penzijsko osiguranje sa ovim zakonom". Ne znam, onaj ko je ovo pisao ili bi morao da nosi diplomu na preispitivanje ili da ide u zatvor. Da li je bolje u zatvor, ne znam. Ali, ovako nešto ne može da se napiše.
Šta se ovde menja? Ako neko usklađuje svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama zakona, onda pričamo o nečemu što se tiče delatnosti. Ako pričamo o usklađivanju, da uzmemo uslovno ovaj vaš termin koji se tiče pravne forme preduzeća, to je druga stvar.
Ovo društvo za osiguranje koje obavlja poslove dobrovoljnog penzijskog osiguranja, formirano, osnovano na osnovu Zakona o osiguranju, takođe ima svoje osnivače. Vi ne obavezujete te osnivače, nego to društvo, kao pravno lice, da promeni delatnost. Da bi izvršilo promenu, mora da se urade neki akti. Malopre, u osporavanju mojih stavova, jedan od mojih prethodnika reče - pa to na zapadu statutom to društvo reguliše. Pa jeste, ali u ovom celom zakonu nemate reč "statut". Dakle, nemate napisanu reč "statut". Nađite u ovom zakonu, koji je danas na dnevnom redu, reč "statut". Ne postoji. Onda kada me neko demantuje, on se poziva na statut.
Neko mi kaže da sam ja kontradiktoran. Nisam kontradiktoran, nego ukazujem u čemu se ogleda podvala i velika ovlašćenja guvernera Narodne banke.
Ja nisam kritikovao moguće načine gde mogu da se investiraju ta sredstva, nego sam kritikovao pravo koje se ovim zakonom daje guverneru Narodne banke Srbije da odlučuje, da on propisuje ono što mora da se reguliše zakonom.
Član 32. ima skromna ograničenja. Ja ne sporim ta ograničenja, ali to stavljam u kontekst 25 članova gde stoji: "guverner Narodne banke propisaće, guverner Narodne banke propisaće" i time dokazujem da je sama ideja nastala radi zloupotreba. A, čime se ta zloupotreba ovde prikriva ili pravda? Pa, to je dobrovoljno: ko hoće, hoće, ko neće - ne mora.
Pošto je ovo poslednji amandman srpske radikalne stranke na ovaj predlog zakona, pozivam pre svega predlagača, ne predstavnika predlagača, nego predlagača - Vladu, neka razmisli, pošto smo skinuli masku sa ove operacije koju ste zamislili, javnost je upoznata, povucite ovaj predlog zakona, napravite novi predlog, sa vrlo jasnim normama. Razmislite da li poslove davanja saglasnosti, kontrole treba da vrši Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija. Jer, ovo gde se javlja kontrola je takođe neka vrsta nadzora, koji više pripada upravi nego monetarnoj vlasti.
Mi za ovakav predlog zakona nećemo glasati.

Mi pod sličnim nazivom imamo već jedan zakon, a to je zakon koji reguliše uplatu obaveznih doprinosa. Kako bismo potencirali o čemu se radi u ovom zakonu, mi tražimo da se promeni naziv i da bude to zakon o načinu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine.
Ovde može da se stvori zabuna da 2005. godine regulišemo uplatu doprinosa u ovom periodu. U ovom periodu je bila regulisana uplata doprinosa postojećim zakonom. Uvek su tu materiju regulisali neki zakoni ili ovaj sada izmenjeni i dopunjeni tekst zakona koji reguliše uplatu doprinosa. Samo smo hteli da ovo o načinu uplate potenciramo i da se ona razlikuje od ovih drugih, a na tu razliku ukazuje i sadržina ovog predloženog zakona, jer ovim zakonom je obuhvaćen period od 1991. do kraja 2003. godine, kada je zbog većeg broja razloga faktički bila situacija da su neki zaposleni bili evidentirani kao osiguranici, vodili se da su zaposleni, radili ili možda nisu radili.
Ali ono što je sasvim sigurno, za taj period nije uplaćen obavezni doprinos od strane poslodavca.
Postoje tzv. rupe u penzijskom stažu, jer postavlja se pitanje kako da se prizna penzijski staž, ukoliko taj period nije pokriven uplatama obaveznih doprinosa. S obzirom na jednokratno značenje ovog predloga zakona i sada ne mogu da kažem jednokratno trajanje, jer niko sada ne zna koliko će da traje ova realizacija i izvršenje ovog zakona, što se tiče ostvarivanja prava, on je svakako jednokratan. Zato smo smatrali da je potrebno još u nazivu staviti neku naznaku koja treba da ukaže na ovu specifičnost ovog zakona, jer pod sličnim imenom postoje već propisi u našem pravnom sistemu i ova reč - način uplate, donekle odražava suštinu ovog zakona ali pravi tu razliku u odnosu na druge slične propise. To je bila naša ideja.
Međutim, kod ovog predloga zakona mi stvarno nemamo mišljenje Vlade, a da li je to po Poslovniku ili nije, to uopšte nije više ni bitno u ovom trenutku. Bitno je da mi pričamo o nečemu, a ne znamo šta Vlada misli o tome. Znamo da su možda na nekom odboru rekli da ne prihvataju amandman, ali mi imamo situacije da predstavnik Vlade na odboru ne prihvati amandman i kaže – nisam ovlašćen da prihvatim amandman, a onda sutradan u mišljenju Vlade mi pročitamo da je Vlada prihvatila taj amandman. Sada ne znam kakva je situacija sa ovim našim amandmanima.
Mislim da su svi amandmani prihvatljivi i da su u funkciji regulisanja baš ovog bolnog pitanja. Ni jedan od ovih amandmana nije opstrukcijski amandman, nego je pravno-tehničke prirode i amandman kojim se želi pojednostaviti ovaj postupak da bi što pre ljudi ostvarili i da bi im se utvrdio taj penzijski staž i u zavisnosti od staža osiguranja i drugih uslova koji ispunjavaju da oni mogu da ostvare i pravo na penziju. Ima jedan broj građana Republike Srbije koji ne može da ostvari pravo na penziju, zato što nije pokriven ovaj period uplatom doprinosa. Svi naši amandmani su išli u prilog tome. Mislim da je većinu tih amandmana, ako ne možda čak i sve, Vlada mogla da prihvati, a da ne ugrozi svoju ideju. Tu ideju mi delimo.

Amandman koji smo mi podneli na ovaj član po nama je kompletniji, ali i ovaj amandman SPS-a prati istu nit i traži odgovor na pitanje zašto je DOS-ovska vlast jednu objektivnu činjenicu, neuplaćen doprinos za neki period, lica koja su bila u osiguranju u statusu zaposlenog deli, u čemu se ogleda ta razlika? Kao da je od 1991. godine do kraja 2000. godine bilo opravdano za svaki razlog zbog čega nije uplaćen doprinos, a od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine samo ukoliko je pokrenut postupak likvidacije i stečaja.
Šta da radimo sa onima koji su od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine bili u statusu zaposlenog, znači, bili u radnom odnosu, bili prijavljeni na osiguranje, nije uplaćen doprinos, a protiv firme nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije? Kako onda opravdavate da ta kategorija ne potpada pod ovaj zakon? Nema opravdanja.
Znači, ovde su, pre svega, bili neki politički razlozi zbog čega se ovo delilo, jer od 1. januara 2003. godine je zavladala demokratija i pošto je zavladala demokratija kao opravdani razlog može da bude samo stečaj ili likvidacija. Ovo drugo je sve išlo normalno. Nije išlo normalno, to svi znamo.
Osim ovoga ovde, postoji jedan pravni nedostatak u tekstu člana 2. Predloga zakona. Šta znači ovo: "kod poslodavca kod koga je u tom periodu pokrenut postupak stečaja ili likvidacije"? Znači, ovde se samo uzima pokretanje postupka kao činjenica. Mi imamo situaciju da su u ovom periodu od 2001. do 2003. godine, na to se odnosi stav 2. člana 2, bili pokrenuti postupci, završeni postupci, a obaveze po osnovu neplaćenih doprinosa su ušle u stečajni postupak. Fond PIO je bio poverilac. Iz stečajne mase je to naplaćeno, ako je završen stečajni postupak.
To je vrlo prosto i jednostavno. Znači, uopšte ne postoji razlog da ovakva formulacija bude u članu 2, kako to predlaže Vlada. Dakle, osim toga što ona stvara nepravdu, podelu između zaposlenih, za isti razlog, ovde je sadržan i ovaj nedostatak. Pokretanje likvidacionog i stečajnog postupka ništa ne znači, a znači kako je završen taj postupak. Moguće je da je postupak stečaja završen, neuplaćeni doprinosi su postali potraživanje, u stečajnom postupku se i to potraživanje namiruje, čak ima i prioritet u odnosu na komercijalne poverioce.
Znači da je ovde jedini razlog bio da se razdoblje od 1991. do 31.12.2003. godine politički podeli i politički sankcioniše. Trebalo bi da postavim pitanje - zašto nije do dana donošenja zakona? Ne, ovde je ova garnitura htela da napravi distinkciju i u odnosu na DOS, jer su decembra 2003. godine bili izbori. Vidite, kada to Mlađa i ovi Lalovići smišljaju, svaka reč kod njih ima određeno pogrešno značenje.
Kasnije ću da govorim povodom ovih drugih amandmana, gde se takođe vidi ova kvrgica od koje ne mogu da se otkače. Bolje ekonomisti neka se bave ekonomijom, nego da se nesvršeni ekonomisti bave politikom. Vidite kako unose zrno razdora tamo gde, apsolutno sam siguran, 100% postoji podrška u ovoj skupštini. Ne znam poslanika kome nije stalo da se ovo pitanje reši na najbolji mogući način.
I ovi amandmani koji su podneti, samo su podneti da bi se poboljšao tekst, da bi se učinila jasnim ta prava koja se priznaju ljudima, da bi i država zaštitila neki svoj interes u kasnijim odredbama.
Ali, ni tu neće Vlada da kaže – prihvatamo, dobro ste ovo predložili, pogrešili smo, ispravljamo. Ne, guraju ovako. Videćete na šta će da liči to glasanje.

Pitao sam zbog još jednog amandmana na član 6. koji odudara od koncepta, ali pošto je taj amandman povučen, u kratkim crtama ću da objasnim ovaj amandman na član 6. koji je dr Paja Momčilov podneo.
Član 6. Predloga zakona glasi: "Zahtev iz člana 4. i 5. ovog zakona može da se podnese u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona." Članom 4. je propisan onaj deo, ona vrsta postupka gde poslodavac podnosi zahtev, a članom 5. gde fizičko lice podnosi zahtev. Smatram da je rok od tri meseca i suviše kratak, jer ovo je zakon za jednokratnu upotrebu i da zbog činjenice da je neko možda dva-tri puta menjao firme, ne može da se uklopi da je pod lice koje bi bilo obuhvaćeno zahtevom poslodavca iz člana 4, pa možda da li on može po članu 5. da podnese zahtev itd. Mislim da bi bilo dobro da se taj rok produži sa tri na šest meseci, da se u jednom relativno dužem roku iscrpi ovaj zakon.
Pošto je ovo izmena vrlo jednostavna za obrazlaganje, iskoristiću priliku da ukažem na ono što neminovno sledi posle člana 6, a odnosi se na materiju koju reguliše član 7. Predloga zakona.
Vlada je ovde dala jednu vrlo čudnu proceduru kako se neposredno ostvaruje pravo po ovom zakonu. Tu imamo dva postupka. Prvi postupak - da na bazi ovog zahteva koji je podneo poslodavac ili lice Fond utvrdi nešto i donosi rešenje, kako ste ga vi nazvali, kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa.
Ma koliko to rešenje da se odnosi na osiguranika pojedinca, njega izvršava država, Ministarstvo finansija, prenosom sredstava iz budžeta. Tek pošto fond dobije dokaz da je država prenela sredstva iz budžeta na ime Janka Jankovića, onda fond donosi, u drugom delu postupka, rešenje kojim se utvrđuje staž osiguranja. To je komplikovano.
Ako tako treba da se radi, onda nama uopšte ovaj zakon nije potreban, odnosno taj zakon bi mogao da ima neku drugu formu. Forma tog zakona bi mogla da bude, recimo, jedan član zakona o budžetu, gde bi stajalo: sa pozicije te i te se prenosi toliko i toliko sredstava Fondu PIO zaposlenih, na ime uplate doprinosa za penzijski staž od te godine do te godine, prema evidenciji Fonda PIO.
Ovakav način je konfliktan način. Valjda je svrha ovog zakona koji donosimo upravo to da osiguranik dobije rešenje kojim mu se priznaje staž osiguranja za koji poslodavac nije platio doprinos, već je država, na bazi ovog zakona, uplatila. Da li ona mora neposredno odmah da uplati? Ne mora. Mi ovaj zakon donosimo zbog osiguranika koji treba da ostvari neko pravo. Mi ovaj zakon ne donosimo zbog poslodavca ili zbog budžeta.
Zato mi u amandmanu na član 7. dajemo kompletnu proceduru i dajemo prioritet, jer ako ostane ovo što je Vlada predložila, onda će utvrđivanje penzijskog staža Janka Jankovića mnogo više zavisiti od Ministarstva finansija nego od ovog zakona.
Vi ste ovde rekli: spisak sa imenima na koje se prenos sredstava odnosi itd. Zašto bi to nas interesovalo? Ovde je država preuzela obavezu da uplati taj doprinos. Ako je država preuzela tu obavezu, ona to mora da ispuni. Da li će to da ispuni u roku od dva meseca, pet meseci, godinu, dve godine, mi to ne znamo, ali zakon donosimo da bi konkretni osiguranik što pre ostvario pravo.
Pogledajte kako je to Vlada zamislila. Kaže: "Fond je dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva." Onda kaže: "Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poslodavcu, zaposlenom, licu iz člana 5. ovog zakona i ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Pravo na utvrđivanje staža osiguranja lice iz člana 2. ovog zakona stiče kada se Fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike...". Znači, pravo pojedinca zavisi od toga da li je Mlađan Dinkić preneo sredstva iz budžeta Fondu. Zašto onda donosimo zakon? Onda jedan član zakona o budžetu – Mlađa odlučuje o životu, smrti itd.
Sledeći stav kaže – po uplati doprinosa, Fond donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja. Koliko će vremena da prođe dok on dobije rešenje da mu se priznaje staž osiguranja?
Onda džabe donosimo zakon. Zato smo u načelnoj raspravi rekli da nam se sviđa ideja da se taj stav poveže, da država uplati doprinose, ali metodologija kako ste vi to propisali za nas je neprihvatljiva.
Šta mi predlažemo? Predlažemo da član 7. glasi: "Za lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona Fond je dužan da donese rešenje kojim utvrđuje: pravo na uplatu doprinosa, obračunati iznos doprinosa, zaradu, odnosno osnovicu osiguranja u skladu sa članom 3. ovog zakona; period i dužinu staža osiguranja".
Sledeći stav: "Fond je dužan da rešenje iz stava 1. ovog člana donese najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva, s tim što mora da obezbedi pravo prioriteta rešavanja zahteva prema sledećem redosledu: lica koja su ostvarila pravo na penziju, a u staž osiguranja im nije uračunat staž osiguranja i penzijski osnov utvrđen rešenjem iz stava 1. ovog člana".
Imamo ljude koji su bez povezanog radnog staža ostvarili pravo na penziju. Ako ovaj zakon donosimo, priznaje im se taj penzijski staž, bez obzira da li je to dva meseca, dve godine itd. Kao korisnik prava po osnovu Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, za ovaj penzijski staž i ovaj osnov, on može da ostvari uvećano pravo, kvalitetnije pravo koje već koristi.
Drugi prioritet: "Lica kojima je rešenje iz stava 1. ovog člana uslov za ostvarivanje prava na penziju". Možda neko treba da poveže tri-četiri godine radnog staža, a upravo toliko mu fali da ostvari pravo na penziju. Zašto bi to njegovo pravo zavisilo od toga da li će Mlađa da uplati ili ne? Mi ovaj zakon donosimo upravo da on što pre ostvari pravo na penziju, jer je on formalno-pravno ispunio uslove, samo što još nije uplaćen taj doprinos, a država zakonom preuzima obavezu da uplati doprinose. Ovde se stvara prezumpcija da je država garant i uplatila doprinose za sva ova rešenja kojima se priznaje penzijski staž. Ako mi ovo donosimo zbog stabilnosti budžeta, a ne zbog prava osiguranika, onda ne mogu da dignem ruku. Kako da glasam za ovaj zakon?
Treći prioritet: "Lica koja u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona stiču pravo na penziju". Znači, neko ko za godinu dana stiče pravo na penziju spada u treću prioritetnu grupu kojoj će da se prizna ovaj staž. To je redosled donošenja rešenja, ne redosled priznavanja prava. Zakon je svima priznao pravo. Onda fond, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja neka završavaju ove obračunske stvari, kako će šta da se knjiži itd. Mi zakonom stvaramo prezumpciju da je država garant uplate doprinosa za ovaj staž.
Zbog toga u jednom od ovih članova ima rezona kada se kaže da zaposleni daje pismenu saglasnost na ovu operaciju da firma traži povezivanje staža. Zašto? Zato što se u pretposlednjoj odredbi ovog zakona zaustavljaju sudski sporovi.
Koliko ima sudskih sporova gde građani tuže svoje bivše firme koje nisu uplatile doprinose i ne mogu da ostvare svoje pravo. Ako si potpisao da na ovaj način želiš da povežeš staž, onda ne možeš da ostvariš pravo na sudu, a ne ovo kako Mlađa piše i kaže – on se odriče prava. Kako može zakon da kaže da li se neko odriče ili ne odriče. Ne može čak ni da kaže – smatra se da se odrekao. Ili ima pravo ili nema pravo.
Sledeći prioritet: "prema godinama starosti lica kojima rešenje iz stava 1. ovog člana nije uslov za ostvarivanje prava na penziju". Znači, svi drugi.
"Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poslodavcu, zaposlenom, licu iz člana 5. ovog zakona, Ministarstvu finansija, ministarstvu nadležnom za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja. Na ime utvrđenog staža osiguranja po rešenjima iz stava 1. ovog člana uplatu doprinosa vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija prenosom sredstava Fondu iz budžeta Republike Srbije, a u okviru..." itd.
"Prenos sredstava iz stava 4. ovog člana ne može dovesti u pitanje izvršenje rešenja iz stava 1. ovog člana", a to je priznavanje staža, "niti ostvarivanje prava...". Ne možete vi ostvarivanje prava koje priznajete po ovom zakonu da vežete za to da li je Mlađa platio doprinos ili ne, ili neki spisak. Nema logike. Onda džabe radimo, džabe donosimo zakon.
Onda fond, ministarstvo jedno i ministarstvo drugo sređuju te svoje evidencije i međusobno se kompenziraju. I – Ministarstvo nadležno za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja dužno je da propiše način ostvarivanja prioriteta iz stava 2.
To je sada redosled po kojem će se donositi rešenja u službama fondova penzijskog i invalidskog osiguranja, rešenja kojima se priznaje staž osiguranja. Znači, mi smo saželi ova dva dela koje predlagač zastupa u jedan jedinstveni postupak. Obuhvatili smo sve. Kada referent donese rešenje, tu se piše period, osnovica, zarada, iznos doprinosa koji treba da uplati budžet Republike Srbije Fondu PIO. I, naravno, zadržali smo ono da se sa pozicija transfera prema fondovima obaveznog osiguranja vrši isplata kojom se pokriva doprinos za ovaj staž.
Nismo dirali odredbu koja se tiče toga šta je osnovica i kako se obračunava. Nismo, jer smatramo da je ta minimalna osnovica prihvatljiva za ovu operaciju koja se dešava, ali za nas je neprihvatljivo da se sa dva rešenja, dva postupka onemogućava osiguranik da ostvari svoje pravo. Mi donosimo zakon da bi osiguranik dobio rešenje kojim je utvrđen staž osiguranja i doprinosa da plati država. Na bazi tog rešenja o utvrđenom stažu osiguranja on ulazi u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u smislu ostvarivanja prava.
Kome prvo treba da se donese rešenje? Onima koji su već ostvarili pravo, a taj period im nije obuhvaćen. Dalje, sledeći prioritet su oni kojima je taj staž uslov da dobiju rešenje o penziji, pa onda oni koji u roku od godinu dana odlaze u penziju sa tim novim stažom, pa svi drugi prema godinama starosti.
Naravno, onaj ko se 1990. godine zaposlio sa 20 godina radnog staža, pa i da mu nije uplaćen ni dinar u ovom periodu, verovatno će pravo na penziju da ostvari kroz 20 godina. On dobija rešenje o utvrđenom stažu osiguranja, ali za njega to rešenje sada nije uslov za ostvarivanje prava na penziju. Njegovo rešenje može da se donese i u jedanaestom mesecu i u 25. danu od kada je stupio na snagu ovaj zakon, ali onaj ko već koristi penziju a nije mu priznat staž koji se zakonom priznaje, on treba odmah da dobije ovo rešenje da bi tražio u novom postupku da mu se utvrdi novi iznos penzije na bazi ovog staža i ovog osiguranja.
Nemamo stav Vlade povodom ovoga. Malo sam proširio i na član 7. koji je sledeći. Član 2. i član 7, odnosno amandmani na članove 2. i 7. su osnova ovog zakona. Ukoliko se ta dva amandmana ne prihvate, onda džabe donosimo ovaj zakon. Onda eksperti samo otežavaju ostvarivanje prava ljudima, a ideja je stvarno za pohvalu – da se ljudima poveže taj staž, i nema nikakvog spora.
Zašto maltretirati ljude sa dva rešenja? Ovde se stvara prezumpcija da, kada je poslodavac dostavio zahtev za priznavanje ovog staža, dostavio spisak, podrazumeva se da je zaposleni podneo zahtev da mu se traži utvrđivanje staža osiguranja. Zašto se podrazumeva? On je to pravo imao u rukama, samo je nedostajalo doprinos da se uplati i poslodavac inicira postupak kojim se reguliše uplata doprinosa i po sili zakona on dobija rešenje o utvrđivanju staža osiguranja. Nema potrebe za dva rešenja. Na šta bi ličilo to prvo rešenje? Utvrđuje se pravo na uplatu doprinosa. Ko ima to pravo na uplatu doprinosa? Država. Država ima obavezu, a ne pravo. O tome se radi.

Ovim amandmanom mi ispravljamo nešto što ne bi smelo da stoji u zakonu. Možda deluje skromno, ali samo tražimo da se promene ove reči "odriču se prava".
Dakle, da se to formuliše na jedan drugačiji način, da ne može neko po dva osnova da ostvari jedno isto pravo. Ali, da se to napiše i opiše rečima "odriče se", to je pravno nemoguće što se tiče naših propisa. To je jasno.
Ono što zabrinjava jeste što Vlada još nije donela mišljenje povodom naših amandmana, a ja garantujem svim poslanicima Narodne skupštine ovde da usvajanje amandmana Srpske radikalne stranke, kao jednog paketa, poboljšava Predlog zakona. Taj zakon se na ovaj način čini jasnijim i efikasnijim.
Samo tvrdim: mi se razlikujemo u tome što Vlada svojim predlogom zakona štiti budžet, promoviše ponovo ministra, a mi amandmanima ispravljamo Predlog zakona i u prvi plan stavljamo osiguranika. Cilj nam je isti - da se poveže radni staž, da se ljudima prizna staž osiguranja zato što neko nije uplatio obavezne doprinose. Mi nismo hteli da otvorimo druga pitanja koja neminovno povlači ovaj zakon.
Jedno od tih pitanja jeste da već postoje rešenja iz perioda kada je Fond penzijskog i invalidskog osiguranja vršio kontrolu uplate doprinosa, gde je na bazi zarada koje su bile osnovica takođe utvrđivano kolike su obaveze poslodavaca. Ne otvaramo to pitanje.
Ne otvaramo čak ni pitanje da je tada osnovica osiguranja verovatno u nekim slučajevima bila viša od ove koja se zakonom propisuje, jer smatramo da u ovoj inicijativi da se svima to prizna to nije toliko bitna stvar. Ali, dva amandmana koja smo podneli su glavna. Oni izražavaju suštinu ovog zakona, i naravno, koncepcijskog neslaganja. To je naš amandman na član 2. i naš amandman na član 7. Predloga zakona.
Molim poslanike da se usvoje ova dva amandmana zbog osiguranika, jer ako ostane ovaj dupli postupak kako ga je Vlada predložila u članu 7, onda se u prvom delu donosi rešenje o utvrđivanju prava na uplatu doprinosa, koja postaje potpuno imaginarna kategorija, i onda pitanje uplate zavisi ne od zakona, nego od ministra finansija. Kada se taj deo završi, onda se donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja. Kada osiguranik može da ostvari neko pravo iz penzijsko-invalidskog osiguranja? Tek kada se donese ovo drugo rešenje.
Mi predlažemo da se donese samo jedno jedino rešenje i da ostvarivanje prava po tom rešenju ne zavisi od toga da li je ministar finansija preneo sredstva Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja ili nije, niti postavljamo pitanje kada će se faktički ta sredstva preneti. Zašto? Jer nam je stalo da taj osiguranik, na bazi tog rešenja, ostvari prava. O tome se radi.
Molim vas da prihvatite ova dva amandmana, da bismo jedinstveno, sto posto, nas 250 poslanika usvojili ovaj zakon, da on bude stvarno primenljiv, da bude jasan, jer je svima u ovoj sali u interesu da ti ljudi ostvare prava.
Ukoliko ne usvojite naše amandmane i tvrdoglavo idete prema ovom konceptu, niti ćete rešiti problem koji postoji, političke poene nikakve nećete da dobijete, jer ćete osiguranicima, kada vide da su dobili jedno rešenje, pa čekaju nekoliko meseci za drugo rešenje, pa da traže da im se prizna neko novo pravo po osnovu tog staža, tada samo napraviti komplikaciju. I onako i ovako pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja, deficita tog fonda, popunjavanja tih rupa rešava se putem, zašto ne reći, javnog duga. I ovo je vrsta javnog duga.
Imate čak i dobro opravdanje, kao vlast, prema svim mogućim institucijama - ne sanirate dobrovoljno ili ne znam kako Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, nego na osnovu zakona kojim povezujete staž. Imate i opravdanje za te od kojih se vi plašite.
Svi imaju koristi od amandmana Srpske radikalne stranke. Nemojte lično pravo pojedinca da vežete za nahođenje ministra. Nemojte! Kako ste vi formulisali polovinu člana 7, sve zavisi od ministra, ne od stanja finansija i budžeta, nego od ministra - koliko je prebacio i te pare koje spisak prate, po imenima i prezimenima. Nepotreban je spisak. Zašto je nepotreban spisak? Pa, uplata doprinosa je obaveza poslodavca.
I sada, kada poslodavac uplaćuje doprinos, nema te konkretnosti, zbirno se uplaćuje, pa se upoređuju te uplate sa podacima iz M4, pa se onda razgraničava ko je za šta uplatio, ko je obuhvaćen tim uplatama. Zašto sada unosite ovo, kao da se uplata vrši baš uvek po svakom nalogu na ime i prezime? Ne vrši se. Komplikujete posao i ljudima u Fondu, u stručnoj službi Fonda. Treba da vode dva dupla posla: prvo jedna služba pravo na uplatu, pa druga služba pravo na staž. Nepotrebno.
Donošenjem ovog zakona nije problem i da se produži taj rok za podnošenje zahteva. Nije, u krajnjem slučaju, ni problem da se produži rok za donošenje rešenja, ali da se očuvaju ovi prioriteti, da rok ne bude razlog zašto neko ne može da ostvari pravo. Imate kategoriju ljudi koji su već u penziji, a ovaj staž im nije ušao u obračun. Imate kategoriju ljudi koji čekaju da idu u penziju i mogli bi odmah danas da odu u penziju, samo da im se prizna staž. Da bi se priznao, mora da se izvrši ova uplata.
Imate kategoriju koja sa ovim stažom u roku od godinu dana odlazi u penziju. Oni su ta prioritetna grupa. Ovi mlađi ljudi koji imaju još 20, 30 godina, njima rešenje može da se donese i za godinu, godinu i po dana, nije veliki problem, jer nisu uskraćeni u pravu, o tome se radi. Zato smo mi predložili ovaj prioritet, jer znamo koji je problem sa tim stažom i zašto je nastao.
Molim vas da prihvatite ova dva naša glavna amandmana, a slučaj je hteo da se to poklapa sa drugim poslaničkim grupama, kada je u pitanju član 2.
Bilo bi mi mnogo draže da su povodom amandmana na član 7. izašli predstavnici i drugih poslaničkih grupa da daju svoj stav povodom tog amandmana. Očigledno, za osiguranika to je najvažniji amandman.
Ovaj zakon donosimo zbog osiguranika, a ne zbog budžeta Republike Srbije. Ovde nam je neko uvrnuo stvari, pa je jednu dobru ideju, koja treba da se realizuje zbog čoveka, okrenuo da se realizuje zbog budžeta. Više se vodi računa o stanju na budžetu.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Ovo je sve fikcija, znate i sami. Ovo je jedna vrsta javnog duga koji država preuzima.

Povodom prethodne tačke nije bilo amandmana. Uvažili smo zahtev Vlade da se reguliše putem javnog duga neisplaćene penzije zaposlenima, osiguranicima po osnovu toga što su bili zaposleni. Ukupan dug po tom je 23,5 milijarde, a u pitanju je jedna i po neisplaćena penzija. Tu je dat rok od tri godine.

Što se tiče zemljoradnika, radi se o 20,5 penzija koje nisu isplaćene. Ukupan dug je 20 milijardi. Predlažemo da se taj dug namiri u istom roku kao što se namiruje dug prema penzionerima koji su bili nekada zaposleni.

Znači, samo tražimo da se promeni član 4. ovog predloga zakona i to u onom delu gde se određuju rokovi, pošto je to kod zaposlenih bilo u januaru, ovde ste zauzeli stav da to bude u februaru. Mi smo to prihvatili, znači rokovi su 20. februar 2006, 20. februar 2007. i 20. februar 2008. godine. Razlikujemo se, praktično, za dve godine i u visini onoga što dospeva na godišnjem nivou. Vlada je to podelila svake godine na jednu petinu i poslednji rok je 20. februar 2010. godine.

Mi smatramo, i jedni i drugi su bili obavezno osigurani, država ih je naterala da budu obavezno osigurani. I jednima i drugima država duguje, kao što vidite, to je približno isti iznos, zaposlenima jednu i po penziju, a ovima 20 penzija. Oni su jednaki i ravnopravni u svojim pravima u skladu sa zakonom, pošto mi sada zakonom treba da promovišemo tu jednakost i ravnopravnost. Mislimo da je prihvatljivo da u istim rokovima i budu namirena njihova potraživanja. Zato smo podneli ovaj amandman.

Nadam se da su ovi razlozi sasvim dovoljni da shvatite da treba da se podrži ovaj amandman. Mene čudi da to Vlada nije prihvatila, jer ne vidim koji bi bio opravdani razlog da se pravi ova podela. Sredstva su ista. Statusni deo je isti. Kod zaposlenih to osiguranje postoji već 90 godina. Ranije, to je bilo 1921. Zakon o namesništvu itd. Zemljoradnici su 1985. godine nasilno ugurani u ovaj sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Oni su pre toga imali samo zdravstveno osiguranje kao obavezno.

U jednom periodu od osamdeset i neke godine bila je data mogućnost dobrovoljnog PIO osiguranja preko osnovnih organizacija, kooperanata, zadruga itd. Onda je 1985. godine, a možda sam čak i pogrešio godinu, nije u krajnjem slučaju ni bitno, vođena jedna velika akcija da i oni idu u obavezno osiguranje i na silu su ugurani zemljoradnici u to osiguranje. Sada niko iz toga ne može da izađe.

Država preuzima obavezu, pa preuzima obavezu. Na stranu to što je katastarski prihod, mali su prihodi tog fonda, velika je dubioza, ne može da se namiri, a i na stranu ta činjenica što su i penzije u tom sistemu osiguranja više nego simbolične. Smatramo da budžet Republike Srbije, kada već definiše javni dug, mora da uzme u obzir i ovu činjenicu. Ne vidimo nijedan opravdani razlog zašto bi postojala podela između ove dve kategorije penzionera. Nema razloga.

Pozivam poslanike da prihvate ovo. Od ovoga neće biti nikakve štete, samo ćemo da pokazujemo da kao Narodna skupština ne delimo građane prema socijalnom poreklu, statusu i na drugi način. A da vas ne podsećam ovde, puna usta svima kako čuvaju seljake itd. Hajde na ovome da počnemo da čuvamo seljake.