Kao što ste čuli, povodom amandmana na član 7. Predloga zakona bilo je govora o osnivačkom kapitalu Agencije, koji je u iznosu od 25 miliona evra, s tim što polovina treba da se uplati valjda ove godine, a kasnije nešto drugo.
Član 8. reguliše sredstva za rad Agencije, ne sredstva za osnivanje, nego sredstva kojima će Agencija da radi, koja će da plasira, kao kredite za pripremu izvoza, za finansiranje izvoza i, u onom drugom delu, gde se ova agencija javlja kao osiguravajuće društvo, da isplaćuje štete u slučaju ako se pojavi osigurani slučaj, a ovde je to tzv. nekomercijalni rizik, odnosno više sila od strane akata pre svega država i organa iz inostranstva.
Ta glavna sredstva sa kojima treba Agencija da radi su: 1) namenski krediti međunarodnih finansijskih organizacija. Kod te tačke ne znam ko bi mogao da uzme taj kredit i ko bi mogao da se zaduži, kod koje međunarodne finansijske organizacije, ako se ima u vidu da je, po ovom konceptu, Agencija pravno lice, akcionarsko društvo.
Ukoliko se ona zadužuje kod međunarodnih finansijskih organizacija, onda je to moguće samo na bazi nekog sporazuma, a imajući u vidu naše stanje finansija, onda opet Republika mora da da neku vrstu obezbeđenja, a da li će to biti garancija, kontragarancija, nije za ovu temu toliko značajno. Bitno je da se tu ne vide ta sredstva.
Druga tačka – donacija domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica. Ne znam kako ste zamislili te donacije. Tu postoji još jedan amandman, ali neću da ga obrazlažem, pošto potiče iz druge stranke. Samo mogu da izrazim čuđenje.
Treće – drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ne zna se ni koji zakon, ni šta su to drugi izvori.
Da nastavim tamo gde su moje kolege stale kada su pričale o članu 7. Kada se pročita ovaj vaš predlog zakona, onda uopšte nije jasno ko kontroliše rad ove vaše agencije. Ne postoji nijedna odredba. Ko vrši nadzor nad radom ove agencije? Ne postoji nijedna odredba.
Da li postoji neka sankcija ukoliko se prekrši odredba ovog zakona? Ne postoji. Nema kaznenih odredaba. Šta je ova agencija? Ova agencija je pravno lice.
Zbog čega se ona formira? Da bi osiguravala nekomercijalne rizike u poslovima sa inostranstvom i da bi finansirala izvoz naše robe u inostranstvo.
Kada se sve to pogleda, uzme u obzir da ne postoje sankcije, uzme u obzir da, po logici stvari, ako je u pitanju akcionarsko društvo pod nazivom agencija za finansiranje izvoza, onda verovatno kada dođe situacija da 49% putem dokapitalizacije ili emitovanjem novih akcija dođe do povećanja kapitala, onda ćemo imati situaciju da će to biti akcionarsko društvo, bez obzira koliko zatvoreno, ali sa definisanim vlasnicima kapitala, gde se država javlja sa 51%, a 49% druga pravna lica.
Ukoliko ta agencija pokaže nelikvidnost duže od 15 dana ili obaveze prevazilaze imovinu, a verovatno je u stanju da se to desi, iz jednog prostog razloga što kada se finansira i kada se osigurava nešto, tu ide multiplikacija u odnosu na osnivački kapital i na ona sredstva, uzimajući u obzir ročnost nekih obaveza, odnosno potraživanja agencija, obaveza klijenata, tako da je moguće da se praktično izazove i stečaj i likvidacija. Ovde nema odredbi po kom propisu će se vršiti niti stečaj, niti likvidacija.
Ovo sam namerno ispričao da bih zbunio predlagača, jer na ovo nema odgovora. Nema racionalnog odgovora iz jednog prostog razloga što su se uhvatili ćoravog posla.
Ako postoji potreba da država interveniše na neki način i da pomogne, odnosno stimuliše izvoz, to se radi pre svega merama ekonomske politike, merama fiskalne politike, merama carinske politike, merama koje se mogu upodobiti sa politikom deviznog kursa.
Međutim, tu očigledno nema resursa u postojećem ekonomskom i finansijskom sistemu Republike Srbije i onda se pribegava ovoj magli gde država formalno-pravno ima instituciju, a ako bi ta institucija radila onda je sasvim evidentno da je tu u pitanju instalirani monopol i selektivnost.
Može odmah nepogrešivo da se kaže ko može da koristi ta sredstva, jer imamo iskustva sa kreditima, Garancijskim fondom za stambene kredite i onim drugim silnim fondovima i agencijama koje ste formirali u toku prošle i ove godine, pa zašto ne pomenuti i one pre vas, i oni su tako nešto inovirali, ali sve po sistemu – drži vodu dok majstori odu. Lepo zvuči na televiziji kada se pojavi reklama – novi stan, nova kuća, deca na letovanju u inostranstvu, ali to nije realno.
Šta je realno što bi država mogla da uradi u ovoj oblasti i to da bude perfektno i korektno? Pošto su se promenili uslovi u odnosu na onaj društveno-politički sistem koji je dugo godina bio ovde u primeni, gde država više nema tu regulatornu, odnosno esencijalnu ulogu uopšte za život na ovoj teritoriji, već se država kada ulazi u neke privredne odnose ponaša kao ravnopravni učesnik.
Ono što smo mi iz SRS vama predlagali, to je da ste mogli da napravite jedan fond i da sredstva skupljena u tom fondu plasirate preko onih poslovnih banaka koje su spremne da usaglase svoju poslovnu politiku finansiranja izvoza po beneficiranim uslovima, s tim što rizik za tu beneficiju preuzima pre svega državni fond kojim se pomaže i stimuliše izvoz. Čega? Nečega što predstavlja komparativnu prednost i interes ovog privrednog ambijenta.
Ova vlada ne želi o tome da razmišlja. Jednostavno želi neku kontrolu, želi neka sredstva, želi da ima neki primat da može nešto tu da se radi po proverenom sistemu, a inostranim partnerima maše se zakonom i kaže se – kako da ne, sve kod nas postoji, ali znate, pare, pare, pare. Zato je potreban ovaj i ovakav zakon.
Ovde se radi o pravnom licu a.d. Znači, po organizacionoj strukturi to je akcionarsko društvo i ovde nema čak ni nadzornog odbora. Ne znam da li ste primetili kada ste čitali član 15. u kojem se kaže da su organi agencije skupština, upravni odbor, pa ste ubacili i izvršni odbor. Ne znam u čemu se ogleda ta specifičnost.
Ono što je najveća mana ovog koncepta, to je što su ovde izostale odredbe koje treba na neki način da definišu sredstva za rad ove agencije. U kom smislu? Ova agencija u suštini ima dve grupe poslova: jedno su poslovi osiguranja od nekomercijalnih rizika (izbijanje rata na nekoj teritoriji, elementarne nepogode, prekid diplomatskih, konzularnih i ekonomskih odnosa itd). To su tzv. nekomercijalni rizici gde je premija osiguranja daleko veća nego kod klasičnih komercijalnih rizika, negde partner uslovljava to osiguranje, to nije pravilo i to da znate.
Ponekad sumnjam da je ovo čisto pro forme ubačeno ovde da bi se reklo da se osiguravaju izvozni poslovi od tzv. nekomercijalnih rizika koje niko nije mogao da predvidi unapred, niti da ih planira, niko nije mogao da planira poplavu u nekoj zemlji, nije mogao da planira promenu vlasti i nova vlast prekida poslove sa nama, nije mogao da planira izbijanje rata na nekoj teritoriji itd.
Ovo su vrlo specifični poslovi i ovde je trebalo reći – u okviru sredstava sa kojima raspolaže ova, u ovoj vašoj varijanti, agencija 20% se koristi na ime obaveza po osnovu osiguranja, 80% se koristi za finansiranje izvoza, pa da se kaže – u okviru tih 80% prednost se daje tome i tome, pa da se navede kako se utvrđuje ta politika agencije, u kom smislu je ona fleksibilna i prati kretanje na tržištu i izražava interese naše privrede.
Verovatno bi tu došle i te maline, višnje i neki drugi proizvodi po kojima smo poznati i verovatno država ima veću korist, jer ima neku svoju kapilarnu strukturu takva jedna proizvodnja i organizacija tržišta kod nas, a zašto da ne i korist koja dolazi izvozom tih proizvoda u inostranstvo. To je izostalo.
Ovde se dobila jedna vrlo problematična kičma nečega kako to treba da izgleda, ali je kičma popucala na nekoliko mesta i ona ne može da se sastavi. Da ste to radili preko neke poslovne banke posebnim aranžmanom, a meni je čak mnogo bliže da ste ova sredstva udružili sa postojećim Fondom za razvoj, pa da imate celinu jedne politike i u zemlji i prema inostranstvu, verovatno bi to bilo mnogo opravdanije.
Ali, sa tačno propisanim vrednostima i kriterijumima, da se zna u kom pravcu država interveniše, kako interveniše, kako kontroliše trošenje svojih sredstava, jer ipak, ona je dala sredstva kredita i snosi odgovornost da nije došlo do neke zloupotrebe, jer kod nas postoji sklonost ka zloupotrebama.
Znate i sami da ljudi konkurišu kod Fonda za razvoj, svi daju neke svoje projekte i kada treba da se obezbedi bankarska garancija banka uslovljava hipotekom i nekim stvarima, 50% njih pada, ne može da ispuni uslov, iako su mu odobrena sredstva; ili se javlja bočni udar zvani političke stranke i sitni interesi nekih ljudi iz političkih stranaka, ne svih političkih stranaka.
Tu garanciju i zaštitu od tih udara i tih pritisaka niste propisali ovim zakonom, a to je moralo da se propiše. Vi ste naprosto ovaj zakon shvatili kao osnivački akt jedne agencije, a da ovde nismo dobili nijedan argument, ozbiljan razlog, ozbiljan dokaz zašto je neophodno da se ova oblast uredi osnivanjem agencije, a ne stvaranjem eventualno nekog fonda koji bi plasirao svoja sredstva preko određene banke.
Moram da vam kažem, ako se radi o osiguranju nekomercijalnih rizika, ako se radi o finansiranju izvoznih poslova, tu je neminovna neka služba, a to opet mora da bude u sprezi sa nekom poslovnom bankom, gde takođe postoji služba koja vrši ocenu opravdanosti zahteva za odobravanje kredita. Vi ste naprosto duplirali ili triplirali službe koje treba da rade jedan isti posao.
Dalje, da ste išli preko svog fonda da plasirate ova sredstva preko poslovnih banaka, vama bi bio dovoljan jedan čovek koji bi bio taj super nadzor, sa čijim potpisom i parafom fond daje saglasnost da banka uđe u taj posao sa Jankom Jankovićem oko izvoza toga i toga; država pokriva taj deo rizika, učestvuje u finansiranju tog posla sa tim i tim sredstvima, garancijama i ispunjavanjem nekih obaveza itd, a to utiče na smanjenje kamata i drugih obaveza za taj posao, kako bi naš proizvod bez nekog većeg opterećenja imao prihvatljivu cenu na inostranom tržištu i mogao da ide. Ne, ovde mora da se stavi sve pod kontrolu, pod šapu.
Mene čudi da ovde niste napisali da su obavezni članovi upravnog odbora potpredsednik Vlade, ministar finansija, viceguverner, ovaj ministar vojni, mogli ste da napišete i tako, a onda bi to bila stvarno državna agencija, i ne samo po nazivu, nego i u personalnom sastavu upravljačke strukture tog preduzeća, odnosno te asocijacije. Zato se podnose amandmani na svaki član i traži se brisanje, jer ovo nije normalno.