To je član 27. Poslovnika, gospodine Novakoviću. Mislim da još uvek nije promenjen Poslovnik. Valjda preko noći niste promenili. Vidim da je zastava još uvek ista ispred Skupštine, znači ništa nije promenjeno.
U kom delu ovog vašeg staranja o primeni Poslovnika ste napravili grubu povredu? Da vam objasnim. Već sat, sat i po vremena traje rasprava u Skupštini povodom amandmana koji je podneo Zoran Krasić. Da ostavimo na stranu to što predstavnik predlagača zakona na svojevrstan način skrnavi moj amandman. Da ostavimo po strani i ovu dogovorenu repliku između G17 plus i LDP, da sve ovo drugo stavimo po strani, prosto ne mogu da shvatim da vi ne osećate puls ove diskusije i potrebu da neko od predstavnika SRS bilo kroz povredu Poslovnika, bilo kroz repliku, dobije mogućnost da objasni javnosti elementarne stvari, da se ovde i ne zna koje termine treba da upotrebljavaju ljudi.
Ovde se priča – centralizacija, decentralizacija, finansijska decentralizacija itd. Vi jednostavno gušite ovu raspravu koja treba da bude izuzetno produktivna. Nažalost, u našem Poslovniku nemamo odredbu koja daje za pravo poslaniku da predloži da se promeni trenutno predsedavajući. Da postoji takva odredba, tražio bih da vas uklone sa tog mesta, jer vi jednostavno sada morate da čuvate stranačke interese G17 plus, i po vašoj proceni ko vam odgovara, vi njemu dajete repliku, ko vam ne odgovara, nema replike.
Neću biti zadovoljan sa vašim odgovorom, zato što malo dalje vidim od svega ovoga što se dešava, pa bih vas zamolio u danu za glasanje, kada budete glasali, da vam presedne i još jedno glasanje o tome da li ste danas izvršili povredu Poslovnika.

Gospođo Čomić, pozivam se na član 27. Očekivao sam, pošto se vi hvalite da dobro znate Poslovnik, da pravite razliku između amandmana na član 2. i na član 3. Mi se sad nalazimo na amandmanu na član 3. i bili ste u obavezi da prethodnika upozorite da smo sa članom 2. završili pre podne.

Ovim amandmanom u stvari želimo da otklonimo nekoliko nedoumica. Prvo, ceo ovaj koncept vašeg predloga zakona nema veze sa decentralizacijom, nema veze ni sa finansijskom, ni sa fiskalnom. Zašto? Zato što tražite da se sa 40% poveća na 80%. Govorimo o tzv. ustupljenim prihodima od poreza na dohodak građana. Taj porez je izvorno prihod Republike. To što dajete, da li 10, da li 20, da li 90%, ne znači decentralizaciju u fiskalnom smislu, jer i dalje Republika određuje, vrši obračun itd, nego ustupa svoj deo prihoda. Ovim zakonom se ne vrši decentralizacija. To ovi što ne znaju pojmove upotrebljavaju.
Dalje, kaže se – ukoliko povećamo sa 40 na 80% ono što ostaje u jedinici lokalne samouprave, mi smo završili veliku stvar i veliki posao. Evo, mi smo amandmanom predložili da se prihodi po osnovu poreza na zarade dele, 50% da pripada Republici, 50% jedinici lokalne samouprave. Zašto niste prihvatili to? Da li vi znate da je ceo mehanizam naplate tog poreza u rukama Republike? Da li znate zašto se menja ovaj zakon u vašoj režiji? Menja se, između ostalog, zbog toga što postojeći zakon nije poštovan, nije primenjivan. Šta kažu vaši ljudi iz stalne konferencije gradova? Kaže – tražili smo od Vlade da dozvoli opštinama, a nema razloga tako da ne bude, da kontroliše plaćanje poreza koji se dele između opština i Republike, paralelno sa republičkim službama.
Znači, opštine ne mogu da vrše kontrolu. Do sada nisu mogle da vrše kontrolu, neće ni ubuduće moći da vrše kontrolu. Zašto? Zato što je ukupna naplata tog poreza u rukama imovinske uprave.
Dalje, šta kaže ovaj vaš Saša iz Paraćina? On svašta priča. Kaže – tražili smo da nam dozvole, Republika je spora, bavi se metafizikom, te nije u mogućnosti da kontroliše manje poreske obveznike. Ništa gospodin Dinkić nije izmislio. To je sve ono što lokalna samouprava prigovara.
Međutim, gospodine Dinkiću, malo pre vam je matematika bila pogrešna, kada ste rekli kako će da se obezbede ova dodatna sredstva. Rekli ste – 15 milijardi postoji mogućnost sada u budžetu da se obezbedi, pa ste onda rekli da možete preko Direkcije za puteve da obezbedite još deset, ali ta sredstva nisu u budžetu Republike Srbije, pa ste se ispravili, pa ste rekli da se ta sredstva prikazuju u konsolidovanom obračunu Republike. Kako možete odatle da obezbedite sredstva, a da prethodno ne promenite neki propis koji reguliše primanja Direkcije za puteve, preduzeća za puteve?
To su interesantne stvari. Babe i žabe se pobrkaju, pa ste malo pre otvoreno priznali, u sledećem članu će to da se vidi, 1,7% od BDP za vas je samo osnovica za obračun. U postojećem zakonu on garantuje da se taj iznos isplati jedinicama lokalne samouprave. Promenom da je 1,7 samo obračun vi ste matematički dokazali da sledeće godine neće biti 50 i nešto miliona, milijardi dinara za nenamenske transfere, nego 30 i nešto. Tako da, sve ovo što ste ispričali, istopilo se. Ovde je samo u pitanju obična priča. Nema nikakvih rezultata. Rezultat će biti da se resetuje postojeće stanje.
U sledećem amandmanu ćemo vam objasniti gde se nalazi ključ za rešavanje svih problema. Onda u Predlogu zakona kaže – ako se 80% od poreza na zarade izdvaja lokalnoj samoupravi, onda je ona zainteresovana da kontroliše i naplatu. Vaši ljudi kažu da im sada ne dozvoljavaju da vrše kontrolu, kako se vrši naplata. Objasnite mi jednu stvar – da li ćemo onda da omogućimo situacije da pored Republičke uprave javnih prihoda formiramo i opštinske uprave javnih prihoda, da bi jedni druge kontrolisali?
Jednostavno, svaki zakonski projekat koji vi izmislite je konfliktan po svojoj suštini, a ne rešava ni jedan problem. Nemate odgovor na pitanje – zašto 50% ne uzima lokalna samouprava, 50% da uzima Republika? Kažete – 80. Matematički ste došli do nečega, ali ste samo zaboravili, ta strana rashoda, tretirali ste je kao rashodna strana i budžeta Republike Srbije i celog konsulidovanog bilansa Republike Srbije. Te dve stvari su neuporedive, gospodine Dinkiću. Ovaj projekat je projektovan tako da propadne, ne rešava ni jedan problem, samo treba da začepi usta onima u lokalnoj samoupravi i da za sledeću godinu napravi novu startnu poziciju gde 1,7 koji treba da se isplati, 50 i nešto milijardi, ima da bude samo obračun, a isplatiće se 30 i nešto. Znači, prevara. Nalazimo se u vremenu prevara i mućki da narod zaboravi šta ste vi uradili 2006. godine, gospodine Dinkiću.
Da se vratim malo pre na onaj amandman na član 2. Znamo mi koliki su prihodi po osnovu firmarine. Nije to problem, nego ste na tom članu i na tom našem amandmanu demonstrirali princip da vi ne želite kontinuitet, jer kada biste želeli kontinuitet, onda bi prihvatili rezon šta je bilo 1. januara 2007. godine plus indeksacija za ubuduće. Ne, želite da sakrijete tragove, da se sakrije faktičko stanje, a faktičko stanje, treća godina, neprimenjuje se zakon. Kako je to moguće da ne primenjuje zakon? Mi smo samo amandmane podneli da bi izašlo na čistinu da se potencira da nije poštovan zakon, da nije primenjivan zakon od koga? Od strane Vlade Republike Srbije. Ko je bio u toj ekipi, i onaj ko je radio i izdejstvovao 2006. godine u julu mesecu da se donese Zakon o finansiranju lokalne samouprave?
I tada smo vam, 2006. godine, pričali kakve će posledice biti ovakvog koncepta, zašto smo znali da će biti ovakve posledice? Zato što znamo da priča o decentralizaciji je samo priča za javnost. Suštinske decentralizacije nema, niti ona može u Srbiji da se sprovede. Zašto? Zato što su predlagači i onog i ovog zakona zaboravili samo na jednu stvar, da su jedno izvorni poslovi, izvorne nadležnosti i izvorni prihodi, da su drugo povereni poslovi, da je sasvim treće preneti poslovi i da su sasvim četvrte stvari transferi.
Vi ste malo pre izrekli priču kako da se izvrši ušteda u republičkom budžetu. Da li ste svesni toga da ste na taj način rekli da ne treba više da važi odredba Zakona o finansiranju, lokalne samouprave, koja govori o funkcionalnim i namenskim transferima? Što to niste uzeli da menjati? To ste sada mogli da ukinete, posle onako lepe matematike koju ste prikazali, da od ništa svi možemo da dobijemo svašta.

Ovo je prosto neverovatno, da se iz negativnih efekata koji su nastali kao posledica nepoštovanja i ne primenjivanja zakona izvlače neki zaključci za u budućnost koji su apsolutno pogrešni. Iz negativne činjenice ide još negativnija činjenica.
Gospodine Dinkiću, pa dobro sam shvatio šta vi hoćete, ali postojeći zakon kaže da se 1,7% bruto društvenog proizvoda raspodeljuje. To je zakonska obaveza. To je tih 50 i nešto milijardi koje postojeći zakon garantuje. Pa, naravno da ste vi to prepravili i kažete da će 1,7% biti obračun, obračunska kategorija, od čega ćemo da oduzimamo prilikom utvrđivanja i sveli ste na 31, kako ste rekli. To je opet neka procena. Pa, kad su vas pritisli sa podacima, a gde će da se obezbede ta sredstva koja su potrebna, kako to vi lepo kažete, onda kažete jedan deo će da se obezbedi uštedama u budžetu, drugi deo kod Direkcije za puteve, jer neće da asfaltira lokalne puteve lokalne ulice, itd.
A kako ćete to da rešite kad je to u konsolidovanom bilansu, u finansijskim planovima završnim računima javnog preduzeća, kad to nije sastavni deo budžeta Republike Srbije? Sastavni deo budžeta Republike Srbije je 1,7% bruto društvenog proizvoda koji se raspodeljuje, a ne 1,7% kao obračunska kategorija, o tome se radi. Ovde se radi o jednoj finti matematički nedokazivoj.
Ušteda se pravi navodno u budžetu i u konsolidovanom obračunu. To su dve nespojive kategorije, molim vas. Pa onda idete dalje, pa kažete - 80% poreza neka kontroliše lokalna samouprava preko svoje poreske administracije. Pa, znači opet se otvaraju neka administrativna mesta? Navodno, Republika nije zainteresovana kada treba da uzme 60, a biće zainteresovana kada treba da uzme 20%. Pa, kažite mi, koja tu logika važi?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Poneta je da se resetuje postojeće stanje da se krene od početka da neke od ovih predsednika opštine ne izvrši samoubistvo, a dvojica... (Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, hteo sam na početku samo da vam objasnim jednu stvar, 1997. godine na vlasti je bio Ivica Dačić, samo da znate.
(Srđan Milivojević, s mesta: I još uvek je.)
Opomene je dobio Duvnjak zbog tako nečeg, ali dobro, nema veze. To je jedna stvar. Druga stvar, ovo ništa nije epohalno, 2006. godine juna meseca je donet zakon, ovo su samo izmene i dopune.
Sada da se vratim na ovaj amandman. Naravno, tranzicione transfere je istrošio u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, još pre godinu i po dana, i u sledećim članovima mi smo podneli amandmane i promovisali princip da tranzicioni transfer treba da se preformuliše i da postane razvojni transfer. Transfer solidarnosti ništa ne znači, jer ako govorite o toj vrsti solidarnosti, onda vam je to isto kao tolerancija. Vi toleranciju možete da očekujete od onoga koji ima sve. Onaj koji nema ništa, šta on da bude tolerantan? To vam je slično i sa solidarnošću. Da bi se nadomestile te razlike na zakonit način, potrebno je promovisati taj tzv. razvojni transfer. Znači, sredstva koja se u zavisnosti od stepena razvoja usmeravaju prema jedinicama lokalne samouprave kao deo nenamenskog transfera, kao deo od 1,7% BDP, koji se garantuje jedinicama lokalne samouprave. Taj kolač sad treba što jednostavnije i što pravičnije podeliti.
Naravno, mi ćemo kasnije da pričamo o tome i potpuno je neprihvatljiva ta varijanta vaša o socijalnim transferima gde kažete – osnovicu za socijalni transfer predstavlja ono što bi dobio Beograd, a mi Beogradu nećemo da damo. To ne sme da stoji u zakonu, molim vas. Sve jedinice lokalne samouprave su po Ustavu i zakonu ravnopravne, može samo da se izvrši neka gradacija. Ali, ne, vi to ne želite, vi ste zacrtali nešto, imate saglasnost oko nečega. To nešto oko čega imate saglasnost jeste resetovanje.
Što reče gospodin Stevanović, prosto je neshvatljivo da niste prihvatili amandman na prethodni član. Pa, svi problemi u finansiranju lokalne samouprave nastali su zbog nepoštovanja i ne primenjivanja Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Svi gradonačelnici i svi predstavnici opština vrište ko Damjanov Zelenko već tri godine i kažu – mi nemamo instrument kako da nateramo Vladu da poštuje zakon. To kažu ljudi koji su na vlasti u lokalu, i to predstavnici svih stranaka. Eto, nema potrebe da se deli to.
Sada je centralno pitanje kako da nateramo Vladu da poštuje zakon? Kako da nateramo Vladu da Zakonom o budžetu ne može da izmeni materijalni zakon? To je centralna stvar koja je morala da se promeni, a ne ove gimnastike sa transferima, matematikom, obračun, šta je ovo, kako je ono itd. Tu istu matematiku ste primenili za besplatne akcije i efekat je mućak. Svaki broj množen sa nulom daje nulu. To ne može da se promeni.
Kako naterati Mirka Cvetkovića da poštuje zakon? To je današnja tema. Mlađan Dinkić je ukazao na problem Mirka Cvetkovića. Sada se otvara pitanje kako onaj ko predlaže zakon garantuje da će ovaj zakon da se poštuje u Vladi, a on nije u toj vladi, a i kada je bio u Vladi Vlada nije poštovala zakon.
Izvinite molim vas. Prag tolerancije mora neki da postoji. Ovde nema više prostora za bilo kakvu toleranciju, jer rezultati su afera za aferom negativno, negativno, negativno. I to mora na neki način da se prekine.
Namerno smo podneli ovaj amandman gde kažemo - onaj ministar koji ne sprovede ono što u zakonu piše smatra se da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja, ali vi to nećete, zato što vama nije cilj da se uvede red, nego da se izvrši resetovanje, zaboravljanje, krećemo od nule od 1. januara ili od 1. oktobra, kako ste naveli.

Pa, ovo je drugi primer gde smo pokušali da malo preciziramo i dovedemo u red ovo što se naziva opšti transfer.
Vidite, prihvatili smo da je ipak dobra varijanta da se kaže šta je osnovica za obračun visine opšteg transfera, kao obračunska kategorija za sve i naravno, promovisali smo princip da razvojni transfer treba da bude u suštini razlika koja se pojavljuje između ukupnog iznosa nenamenskog transfera i ovog, ako mogu tako da kažem, obračunskog opšteg transfera, kako bismo došli do iznosa sredstava za razvojni transfer.
Nismo hteli da ulazimo u ove kriterijume, broj odeljenja u srednjem, osnovnom obrazovanju, broj stanovnika, veličina teritorije i njihov uticaj na raspodelu. Mada, ima osnova da se i tome priča, jer u pojedinim delovima ovi kriterijumi ne iskazuju pravilno stanje i ne govore o opštoj ravnopravnosti, ali dobro, o tom-potom. Naravno, vi niste prihvatili amandman zato što smatrate da se on potpuno koncepcijski ne slaže sa vašom varijantom socijalnih transfera i to jeste da se ne slaže, ali trebali ste da tumačite ovaj amandman kao deo nečega što predstavlja celinu ovog što SRS predlaže u ovim izmenama.

Ovim amandmanom smo samo donekle promenili ono što je predlagač predvideo. Razlika je u koeficijentima, naročito kod druge i kod prve grupe razvijenosti jedinica lokalne samouprave. Moram  da kažem zbog čega smo to napravili. Zbog toga što smo imali u vidu onaj naš koncept da se porez na zarade deli 50-50 i u odnosu na predlog predlagača mi smo taj koeficijent za recimo Beograd sa 0,5 podigli na 0,6, što sa onih 50% na zarade i ovaj deo ovde gde se vrši obračun smanjivanja opšteg iznosa transfera, dolazi se do neke ravnoteže.
Ali, primetili su predlagači zakona da ovo zadire u stečajna prava nekih ljudi koji i dalje treba da budu poprilično promovisani, poput ovoga što radi, recimo, Đilas sa obdaništima, školama. On ima tu pozitivnu kampanju. On ne ide tamo gde je problem, nego tamo gde su dečica, pošto su svi bolećivi kada su u pitanju deca i onda vodi tu pozitivnu kampanju, koja mu omogućava da što više zaduži grad Beograd, da što više učestvuje u privatizaciji ovih preduzeća, da otvori, recimo, aferu "Kolubara", što bi tamo neki Kene uzimao pare, kada to može i gospodin Đilas. Naravno, ima jaku medijsku podršku zato što 70, 80% svih sekundi prolazi preko te njegove interesne grupacije koja je oko predsednika Republike.
Naravno, oni mogu velikodušno da pričaju da se odriču nekih prihoda. Međutim, Beograd nije samo beogradski krug dvojke. Beograd su i Jakovo i druga mesta. Nažalost, nije bilo ovde prostora da utvrdimo mehanizam kako bi se sredstva iz razvojnog fonda, kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave iz prve grupe usmeravala ka periferiji, jer mi polazimo od principa da i velika mesta imaju pravo na razvoj, ne samo iz sopstvenih sredstava, nego iz jednog dela nenamenskih transfera, koji dolaze iz budžeta, jer se tu ogleda ravnopravnost svih jedinica lokalne samouprave.
Ali, očigledno taj koncept naš ne može da prođe. Jednostavno, ne žele ljudi da razmišljaju na taj način.

To je taj amandman gde govorimo kako treba da se raspodele sredstva iz tog kako mi kažemo, sredstva razvojnog transfera. Mi planiramo da ta sredstva pripadnu svim jedinicama lokalne samouprave, samo što se o masi daje stvarno velika prednost četvrtoj i trećoj grupi. Tu smo zadržali princip  da po 50% od ukupnih sredstava pripada četvrtoj grupi, 30% pripada trećoj grupi, a po 10% jedinicama lokalne samouprave iz druge i prve grupe i naravno da se ta sredstva dele na jednake delove unutar grupe kojoj odgovarajuća jedinica lokalne samouprave pripada.
Mislim da smo na taj način dali jednu ideju kako mogu da se obezbede, kako bi razvojna sredstva bila namenska i obavezna, ako mogu da upotrebim te reči, dok to sve povežem, jer ovako razvoj nije obavezna stvar, nego zavisi od nekog ćefa lokalne samouprave ili nekog pojedinca u lokalnoj samoupravi.
Na ovaj način obezbeđujemo konstantno sredstva za razvoj i dajemo veliku prednost jedinicama lokalne samouprave iz četvrte grupe, a to su pre svega te male sredine daleko ne samo od Beograda, nego i od drugih centara, gde ima malo stanovnika, a locirajući sredstva ka tim jedinicama lokalne samouprave, onda deluje to podsticajno da se smanji pritisak na veća mesta. Stvaraju se pretpostavke da se poboljša infrastruktura, poboljša kvalitet života, zato što bi to bila namenska obavezna sredstva koja moraju tamo da se plasiraju. Naravno, uticalo bi se i na ono što je značajno za svaku normalnu državu, da se ne prazni prostor od ljudi.
Ali, vidite i sami, ovi predlagači ne žele da razmišljaju na taj način. Njima verovatno nešto drugo predstavlja interes i nešto drugo ih motiviše da ovakve predloge dostavljaju.

Član 10. reguliše stupanje na snagu ovih izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Koristeći poslovnička ograničenja mi smo podneli amandman i u tom amandmanu jasno razdvojili dva dela. Jedan deo se odnosi na to kada treba zakon da stupi na snagu. Smatramo da taj zakon treba da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali da se primenjuje od 1. januara 2012. godine, zato što tada počinje budžetska godina.
Ako bi se primenjivao ovaj zakon ranije, sigurno bi došlo do drastičnih odstupanja i promena unutar ovako projektovanog budžeta Republike Srbije i nema ništa logičnije nego da se krene od 1. januara sledeće godine.
Međutim, prvi stav ukazuje da je Vlada Republike Srbije dužna da do 31. decembra 2011. godine izmiri sve dospele obaveze po osnovu transfera prema jedinicama lokalne samouprave. To je ono što žulja. Zašto tu žulja? Tu se nalazi srž problema jedinice lokalne samouprave u pogledu finansiranja. Problem je nastao zato što tri godine Vlada Republike Srbije ne poštuje i ne primenjuje zakon o finansiranju lokalne samouprave. U redu je što ne poštuje taj zakon, nego i dokaze za nepoštovanje tog zakona saopštava svake godine u svom budžetu. Tu se nalaze opipljivi tragovi kršenja propisa. Svaki propis kada se krši prouzrokuje neku sankciju i prouzrokuje neku vrstu odgovornosti. Ako pređemo preko ove činjenice da ne treba izreći niti sankciju niti izvući neku odgovornost, onda je najelementarnija stvar da se vrati sve u pređašnje stanje sa gledišta finansija jedinice lokalne samouprave. Najprirodnija je stvar da se smogne snage i sredstava da se izmire obaveze prema jedinici lokalne samouprave jer tamo taksimetar radi. Oni su uzeli kredite. Čuli ste malo pre te podatke koliko je svaka jedinica lokalne samouprave zadužena. Ona nije baš u mogućnosti da toliko samostalno obezbeđuje sredstva.
Drugo, mnogo se nadate od Zakona o javnoj svojini ili kako vi kažete o vraćanju imovine jedinicama lokalne samouprave. Ne daj bože to da se desi u Srbiji. To kada bi se desilo u Srbiji, pa da, recimo, Gordana Čomić bude predsednik ili gradonačelnik Novog Sada, ona bi Štrand prodala. Neki bi prodavali i brda. Neki bi prodavali trgove. Vidite i sami da je Grčka počela da prodaje ostrva, a Austrijanci prodaju planinske vrhove. Mora da postoji neka kontrola jer jedinica lokalne samouprave može imati samo neka ovlašćenja u vršenju svojinskih prava i to u pogledu korišćenja i upravljanja, ali nikako raspolaganja.
Ko sme neodgovornoj lokalnoj vlasti da da prava raspolaganja? Pa, oni će da prodaju ulice, ima da prodaju trgove. Prodavaće hale, prodavaće sve i svašta, sve ono što su generacije i generacije stvorile, kao što se desilo sa privatizacijom. Takva će biti privatizacija u lokalnim samoupravama kao što je "Sartid" otišao bud zašto. Tako se može desiti da ode Trg bud zašto, a onda čekate da vas neko iz EU posle 12 godina upozori na nešto što treba da se preispita, jer takvi navodno ne možete da odete kod njih. Možete vi da odete kod njih kako hoćete, ali vas oni neće, znaju vas vrlo dobro.
Častim ovo vreme, da što pre stupi na snagu ovaj zakon.

Gospođo Čomić, u skladu sa odredbama Poslovnika koje ste na početku današnje sednice pročitali, poslanici SRS traže odgovarajuće podatke, objašnjenja, informacije i sve što je predviđeno tom odredbom Poslovnika Narodne skupštine. Od koga tražimo? Tražimo od predsednika Vlade i ministra finansija Mirka Cvetkovića i od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.
Javnosti je poznato da je SRS za ponedeljak, 13-og, sa početkom u 12,00 časova, uredno prijavila javni skup, da ispred zgrade Predsedništva izrazi svoj protest činjenicom da se u Beogradu organizuje NATO konferencija, NATO samit, kako god hoćete da to zovete. To okupljanje nije zabranjeno. Ne postoji akt o zabrani. Za to okupljanje mi smo obavestili javnost da će prisustvovati poslanici SRS iz Narodne skupštine, poslanici iz pokrajinske skupštine, gradski odbornici iz Skupštine grada Beograda i odbornici iz gradskih opština.
Ideja nam je bila da izrazimo veliki protest u ime 92% građana Republike Srbije koji ne žele da čuju za NATO pakt, a pogotovo ne žele da se NATO pakt vraća na mesto zločina i da održava jednu ovakvu konferenciju, samit, sastanak ili bilo šta drugo. Ideja nam je bila da poslanici predaju pismo predsedniku Republike. Zbog javnosti i zbog poslanika, pročitaću to pismo, koje nije dugačko, kratko je, da biste bolje shvatili kraj moje diskusije gde ću da uputim i pitanje – ko je zabranio i onemogućio taj skup? Pismo glasi:
"Tadiću, jedini spas za Srbiju je tvoj odlazak sa vlasti. Nikada u skorijoj istoriji Srbija i srpski narod nisu bili tako poniženi kao za vreme tvoje izdajničke vladavine. Doveo si Srbiju do okupacije. Bacio si je na kolena Briselu i Vašingtonu. Brutalno kršiš Ustav i trguješ srpskim teritorijama kao svojom prćijom. Sa lakoćom si zgazio sve državne i nacionalne interese. Odrekao si se KiM. Ugrozio si opstanak Republike Srpske. Sa lakoćom žrtvuješ i Srbiju i časne srpske glave, zarad bednog ostanka na vlasti. Najgore je što nijednog trenutka nisi pokazao ni trunku kajanja. Grčevito si stegao fotelju, umišljajući da niko i ništa nije iznad tebe.
Tvoj strah od gubitka vlasti sada je uvećan činjenicom da je Zapad uspeo da pronađe one koji poseduju veći izdajnički kapacitet od tebe – Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Očigledno je da NATO sprema svoje nove kandidate za izbore u Srbiji. Ova dvojica ubeđuju činovnike po Briselu i Vašingtonu da mogu mnogo bolje da im služe i da mnogo brže mogu da ispunjavaju njihove zahteve.
Činjenica da ima gorih od tebe neće te osloboditi odgovornosti za počinjeno. Kad-tad ćeš odgovarati zbog izdajničke politike. Za tebe postoje samo američki i britanski interesi i interesi krupnog kapitala – tajkuna. Interesi običnog čoveka, interesi građana ne postoje. Od njih si stvorio armiju nezaposlenih, siromašnih, ojađenih i poniženih. Ispunio si sve zahteve onih koji su bombardovali, ubijali decu i koji nam ometaju teritoriju, a sada si, kao vrhunac poniženja Srbije, pozvao da na našoj zemlji organizuju skup svoje zločinačke organizacije. NATO skup u Beogradu predstavlja konačno amnestiranje njihovih zločina, razbijanje Jugoslavije, agresiju na SRJ, stvaranje terorističke države Kosovo, na jednoj strani i stvaranje poslušničke, klijentske države Srbije na drugoj strani.
Tadiću, da li tvoja spremnost na ponizno ispunjavanje zahteva onih koji su učinili najveće zlo našem narodu i našoj zemlji, ima granice? Tvoj cilj je da uvedeš Srbiju u NATO i taj proces je već započeo. NATO službenici već sede u srpskim institucijama. Tvoja pogubna prozapadna politika vodi ka uništenju naše države i naroda. To mora da se zaustavi. Jedini spas za Srbiju je tvoj odlazak sa vlasti. Zato SRS zahteva tvoju smenu i smenu tvoje vlade."
Uredno prijavljeno, ničim zabranjeno, desilo se da su kordoni policije sprečili poslanike i odbornike da dođu do zgrade Predsedništva i da predsedniku Republike uruče ovo pismo. Ne postoji zabrana. U kordonu stoje policajci sa bedževima - ja sam policajac u štrajku. Tražimo objašnjenje – ko je zabranio, ko je onemogućio taj skup? Vodite računa kada odgovarate, jer je pre nekoliko dana taj vaš predsednik Tadić rekao – njegova vrata su uvek otvorena, ne treba kucati na otvorena vrata. A šta je sa policijom ispred vrata?

Gospođo Čomić, ovo je ostalo u sistemu greškom, da znate.

Gospođo Čomić, izuzetno mi se sviđa ova liberalna varijanta našeg poslovnika. Naravno, to vas hvalim, nemojte pogrešno da shvatite.
Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, sve ovo što ste čuli kao kritiku koncepta Mlađana Dinkića, mogli ste da čujete od SRS od 2003. godine na ovamo, i uvek smo bili kažnjavani. Vi vidite da je ovo rekvijum za Mlađana Dinkića i za lokalnu samoupravu. Čovek priznaje, ograđuje se od Borisa Tadića, ograđuje se od proevropskog bloka. Meni je izuzetno drago, samo da se građani malo skoncentrišu, da vide. Znači, sa pet miliona ljudi, koji su čekali u redovima za besplatne akcije, spali ste na 500.000 potpisa u kancelarijama. Znači, na 10% ste spali.
Vodite računa, molim vas, gledajte malo stenograme šta ste pričali. Hvalim vas, vidite da se sve ovo raspada i sada se hvataju startne pozicije. Sada više braća nisu braća. Sada je ovaj radio ovo, sad je radio ovaj ono. Moram gledaocima da objasnim - smanjila se bara, krokodili u međuvremenu su se poprilično ugojili i sada ide ono kidanje mesa. Sada je ujedaju. Vidite, sada ne važe ni principi matematike, gospođo Čomić. Da li ste videli? Matematika do 100% teško da može da se uklopi, a bezdan, bunar, gde god se okrenete. Čuli ste gospodina Mlađana Dinkića, njemu je važnija mesna zajednica nego Republika. Da li ste ga razumeli malopre? U sledećoj varijanti ide, verovatno, na ulice, pa onda na vešernice.
Molim vas, nemojte da me terate da ozbiljno razmišljam o ovim stvarima. Ako vam je do volje, evo ja sam kriv za Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Ja sam kriv. Evo, SRS je kriva za Zakon o finansiranju lokalne samouprave, ali vi ste krivi što ga ne primenjujete tri godine.

Gospođo Čomić, ja moram da krenem potpuno drugim putem. Moram da pohvalim gospodina Dinkića jer smo danas videli epohalne promene. Pristojno je obučen, u pristojno vreme je došao, predlog zakona je napisan ćirilicom i čovek priznaje šta je radio 10 godina. On se odriče svega onoga što je radio 10 godina. Ja 10 godina pričam o tome da sve što je radio gospodin Dinkić ne valja, vi se smejete, njemu dajete podršku i napokon ste i vi sad shvatili da to ništa ne valja, zato što vam je Dinkić rekao – sve što sam radio 10 godina, veži mački o rep, ne valja ništa. Da krenemo redom.
Sećate se da je u ovoj zgradi izabrana neka vlada, pa je ministar poljoprivrede bio Saša Vujošević, a glavna za uvoz-izvoz u poljoprivredi bila je Ivana Dulić-Marković. Dođe ona genetski modifikovana sojina sačma, mi kritikovasmo, vi kažete da je to najbolje, samo što me 2006. godine niste ubili, 2007. godine je isteraste iz G-17 plus a Srbija i danas muke muči sa genetski modifikovanim organizmima i opasnostima koje postoje.
Ovo sam rekao da bi se svi setili. Znači, uvek ste osporavali ono što kažu poslanici SRS.
Ovde se neko hvali epohalnim rezultatima u pogledu reforme bankarskog sistema. Međutim, ostala je afera. Niko danas ne pominje Agenciju za osiguranje depozita. Šta je sa njima tamo? Ko će s tim da izađe na kraj? Postoji krivična prijava vezana za upad u Narodnu banku. Postoji krivična prijava vezano za Kipar. Postoji afera vezano za "Mobi 63". Postoji afera do afere, do afere, do afere. Meni je izuzetno drago, gospođo Čomić, što sam danas imao prilike da čujem sve koalicione partnere gospodina Dinkića kako sada iznose prljav veš i potvrđuju sve ono što smo mi u pravom trenutku kritikovali kao politiku dosmanlijske vlade. Zato danas nemam nameru da pričam o gospodinu Dinkiću ili ovoj nekoj njegovoj novoj stranci, nego ću da pričam o DS, kao stožeru za evropsku Srbiju. Naravno, gospodin Dinkić neće da prihvati da novopečeni evropejci njega izbace iz Vlade. On krvario, čovek, za EU i NATO pakt, sad na dohvat pristupni fondovi, sad će mu upadne neko sa stiroporom. Ne da on to. Zašto bi on to dao? Znači, danas je dobro što je gospodin Dinkić priznao besplatne akcije – krivak građani, Fijat – krivak Rusiji. To je ona poenta što je pričao.
Drugo, sada malo zbog građana da uozbiljimo, ne postoji teoretičar koji se bavi lokalnom samoupravom, ko se bavi finansijskom i fiskalnom decentralizacijom ili autonomijom, kako je to mnogo ispravnije, koji će da nam se opredeli za jedna ili za drugi sistem. Ne postoji. Zato sva ova dokumentacija koju ste pisali, Nacrt platforme za regionalizaciju Republike Srbije, vežite mački o rep. Ovo vam je spisak privatizovanih preduzeća, gospodine Dinkiću, ne samo kod vas, već od Vladimira Čupića, praktično sa Vladislavom Cvetkovićem, kao direktorom te agencije. Moram da vas podsetim, svi su pod krivičnim prijavama. Znači, Fond za razvoj, ušla policija, kako će da izađe, niko živi ne zna. Agencija za privatizaciju, ušla policija, kako će to da izađe, ko to živi zna? Ministarstvo zdravlja, ušao neko ko se malo razume u policijske poslove, vidite i sami šta se priča po medijima, kakav je stepen korupcije.
Sada kada neko iz G 17 plus kaže da se oni bore protiv korupcije, moram da se okrenem da vidim gde je sunce, da li može da se kaže – dobar dan, jer prosto ne smem da verujem. Bio bih mnogo naivan kada bih verovao. Ja gospodinu Dinkiću ne verujem ni jednu reč što je rekao. Danas sam mu verovao sve, kada je opisao kakav je DSS, kada je opisao kakav je SPS, kada je opisao kakav je Mirko Cvetković. Delim vaše mišljenje, gospodine Dinkiću, u pogledu Mirka Cvetkovića. I ja mislim da on treba da bude predmet krivične odbrane. Delim vaše mišljenje kada je u pitanju SPO. Delim vaše mišljenje o svim vašim koalicionim partnerima. Delim mišljenje vaših koalicionih partnera o vama za ovih 11 godina. Sve je u pravu. Sve je u prvu, zašto se smejete? To je vaša slika. Znači, gde su pare, gde je drp sistem, tu je i koja god hoćete priča, o centralizacije, o decentralizaciji, EU, NATO paktu, crvene linije, žute linije, zelene linije, glasate nogama, rukama, karticama, glavom, nije bitno, bitna je prevara. Samo prevara je bitna.
Da krenemo redom. Zašto bih ja danas ponavljao nešto što smo pričali 2006. godine kada je bila tema Zakon o finansiranju lokalne samouprave? Gospodin Dinkić je pošteno rekao – pre toga su se naganjali poslanici oko tih transfernih sredstava, ko će više da povuče za svoju opštinu, a da nema nikakvog kriterijuma. Seli su i napravili neke kriterijume. Mi smo im tada rekli šta ne valja u tim kriterijumima, do čega će da se dođe. Nažalost, došlo se do toga. centralni problem naših lokalnih samouprava i njihovog finansiranja je što gospodin Dinkić i sve vlade u kojima je on bio od 2008. godine na ovamo, da uzmemo 1. januar 2009. godine, da ne idemo dalje, ne primenjuju Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Zamislite, danas niko ne priča o tome da je podneo amandman da Vlada Republike Srbije izmiri dugove prema lokalnim samoupravama. Ne, tema je – ja verujem. To vam je otprilike kao ovo što DS, kako to oni kažu, pomirili se sa SPS, znate, pa onda imamo strategiju promena, pa vreme je za novi program, pa Srbija 2020. Svaka rečenica – mi demokrate verujemo, mi demokrate verujemo, mi demokrate verujemo. I crkoše ljudi u verovanju. Vi ste neka nova religija. Vi neku novu bibliju pišete. Sve se zasniva na verovanju. Ko je verovao vama, taj je nastradao, ljudi. Ko je verovao DOS, taj je nastradao, od njega nema ništa.
Zamislite koliko je to neozbiljno? Evo, opština Lučane, 130 i nešto miliona dinara duguje Fabrika "Milan Blagojević" lokalnoj samoupravi. Kako oni da naplate? Kako, objasnite? Javio se jedan genijalac iz Srbobrana, on kaže – evo, interes moje lokalne samouprave je da kupimo hotel "Elan". Ne znam da li je hotelijerstvo u nadležnosti lokalne samouprave. Mislim da nije. Ali, kaže – mi nećemo da učestvujemo na tenderu i da kupimo našim parama, jer onda je to vlasništvo Republike. Zamislite pametan čovek šta kaže. On se stidi što je to vlasništvo Republike Srbije. Ko sme da da decentralizaciju u Srbiji? Pa Čanak bi prodao Dunav, od Subotice dole do Smedereva. Ko sme vama da da? Verko samo što ne prodaje trgove po Kragujevcu. To vam je kao iz Felinijevog filma kada je prodavao fontanu "Detrevi". Naišao stranac, on kaže – hoćeš da kupiš ovu fontanu? Koliko košta? Hajde da se dogovorimo. Evo, ti daj pare, ima tu neki sitniš itd. Pa ne da Boris Tadić pare, on zna ko je u lokalu na vlasti. Šta vam je? Što vi da kradete u lokalu? Pa neće.
Sad ću da vam kažem kako je to krenulo 2009. godine. Evo, tu preko puta se nalazi Kovin. Raspisali ste dopunske izbore. Mene odredili ispred stranke da idem tamo da promovišem ideologiju. Ja lepo Kovincima kažem – ljudi, nemojte da verujete Pajtiću i ovima koji su na republičkom nivou na vlasti, oni dolaze ovde i kažu vam – glasajte za stranke koje su na republičkom nivou na vlasti, jer ako mi u lokalu pobedimo, mi ćemo da donesemo pare iz budžeta i zaposlićemo u okviru opštine one ljude koji glasaju za nas. Ja kažem – nemojte ljudi da verujete, lažu vas. Zašto? Pa na dnevnom redu Skupštine je rebalans budžeta gde se 15 milijardi skida transfernih sredstava iz budžeta, da ne ide prema lokalnoj samoupravi i priprema se zakon o otpuštanju. Nisu mi verovali i stradali.
Kako je u Boru bilo? Bor, onaj rudarski basen itd. Nije mi drago što ću ove podatke da saopštim, ali sve što uradi u toku meseca, teško da može da se plati struja i voda. Plate obezbeđuje Vlada. Pa ko će u Boru da glasa za nekog drugog, osim za onoga ko obezbeđuje platu za zaposlene u RTB Boru? Zašto bi neko drugi glasao? Pokušali neki sa patikama, sa ovim, sa onim, i nisu mogli da prođu, ovo je mnogo jača motivacija. Odustali ste 2010. godine da dopunskim izborima menjate lokalnu vlast. Zašto? Nema para. Lako je Milu Đukanoviću da sa dva miliona evra završi izbore u Crnoj Gori, tamo je 300-400 hiljada birača. Ovde je, ljudi, šest i po miliona birača. Znate koliko tu ima usta, koliko ima ljudi koji treba da zadovolje neke svoje potrebe? Vi ne možete da zadovoljite potrebe svima.
Onda se sada javlja jedna druga epohalna stvar, posle godinu i po dana skoči na noge lagane čovek, zove se Saša, čini mi se, Paunović, iz Paraćina, vodi tu stalnu konferenciju gradova i opština, oni lepo izračunaju koliko njima duguje Republika, međutim, niko ne sme da napravi protest. Zašto? Pa kramer proti kramera. Kako DS sa lokala protiv DS na vlasti? Mi imamo problem što se zakon ne poštuje. Taj problem se rešava tako što se menja zakon i uvodi nešto novo, sa ciljem da će da se resetuje, sve će da se zaboravi, a opštine prezadužene. Pitanje je kako su se zaduživale. Neke opštine četiri godine ne bi mogle da potroše ni dinar iz budžeta, jer treba da vrate ono koliko su se zadužile.
Država duguje apsolutno svima. Sada se dešava čudo, neka nova matematika da se od ništa napravi nešto. Centralno pitanje sada jeste – da li ste vi za to da Vlasotince dobije dva puta više nego što sada nema? Pa, to što nema, ako dobije dva puta više, znači da dva puta više neće da ima, jer svaki broj množen sa nulom je nula.
Ne, ovde je poenta u tome – vi ste iz opozicije, vi samo kritikujete, a mi smo turbo aktivni, razbi nas adrenalin, tražimo nove ideje i svaku ideju upropastite. Ta količina adrenalina se najbolje leči preko bavljenja sportom ili muzikom. Za politiku je to katastrofa. Ko ima veliku količinu adrenalina ne ulazi u Skupštinu, ne sme da se bavi državnim poslom. To je kao što su uradili sa Šutanovcem, sećate se. Pojavila se velika količina adrenalina, država mu je platila 40 plata samo da ne radi u državnoj službi. Niko nije ni mogao da pretpostavi da će on da se vrati i da bude ministar odbrane. Onda se čudimo što nemamo vojsku, a imamo ministra. To je prirodna posledica nekih stvari koji se kod nas dešavaju.
Sada se pojavljuje neki novi čarobni štapić koji će da reši sve probleme. Iskreno da vam kažem, pošto znam neke gradonačelnike i predsednike opština, otvaram pitanje da li treba da im se prebace i ova transferna sredstva iz budžeta. Znate li koje su to lopuže? Oni se ugrađuju od toalet papira pa na dalje, neprekidno se ugrađuju, drmaju gde stignu. Oni su sada preselili problem, sad je glavni problem Vlada, sad je glavni problem zakon, a ne što se ne poštuje zakon.
Da li neko danas može da da garanciju, bilo kako da se promeni ovaj zakon, da će on da se poštuje od sutra? Niko ne može da da tu garanciju, čak ni Mlađan Dinkić. Evo, i on kaže da ga to ne interesuje. On zna ko je ostao u Vladi, dobro zna da ovi neće da primene to što bi se ovde usvojilo. Naš problem je da li se primenjuje zakon. Ne primenjuje se. Da li se primenjuje Ustav? Ne primenjuje se. Šta se primenjuje? Primenjuju se goli politički interesi. Čak postavljam pitanje da li su politički?
Malo pre se omaklo jednom i kaže "Đilas je podneo amandman". Nije Đilas Beograd. Teško nama ako bi Đilas bio Beograd. Đilas trenutno vodi samo pozitivnu kampanju, slika se po obdaništima i školama gde su deca, jer niko ne bi podigao glas zbog reklame gde su u pitanju deca. On plovi. Tu je i onaj Tucko, Krle, Šaper, oni su mu osmislili kampanju kako da se napravi nova prevara.
Želim da svi vi ponovo budete u istoj vladi, želim da svi budete ZES plus. Zašto da budete ZES plus? Pa, 80% građana Srbije neće da čuje za vas, da vas obrišemo jednim potezom za vjek i vjekova, a ne ove skrivalice, te stiropor, te neću stiropor, te hoću u Vladu, te neću u Vladu, te ja sam za Brisel, za ovo, za ono. Svi ste vi za EU i NATO pakt. Svi ste doprineli da takve posledice budu danas. To samo u paketu može da se obriše, ne može parcijalno. Ostane nešto, pa vi opet napravite neku vladu da pijete krv ovom narodu sledeće četiri godine. Ne, ujedinite se svi koji su za NATO pakt i EU, da idete na jednu listu, radikali su samostalni, 80% građana će za nas, 20% za vas, ne znam da li će i toliko biti i rešimo problem, nema decentralizacija, centralizacija, nema da li se poštuje zakon ili ne, sve ćemo to lepo da rešimo. Možete da odredite i ko će da bude poglavica.
Zaboravio sam da vam skrenem pažnju, gospodine Dinkiću, jedini čovek koji će da glasa za ovaj zakon kod vas, možda ovi vaši i neće, je Srđan Milivojević. On je ovde predstavnik Borisa Tadića i kada on kaže, to je rekao Bokica. Znam njega da pohvalim i on je miran, odmah ide u sošku i završen posao.
Znači, situacija je sledeća. Radili ne radili, poštovani građani, na delu je prevara ista kao za "Fijat", ista kao za besplatne akcije. Videli ste i sami, gospodin Dinkić se odrekao ne samo koalicionih partnera, nego i svojih dela. Najveća kritika onoga što je urađeno, to je uradio gospodin Dinkić.
Da sam na vlasti, zaplašio bih se. Uvek kad je Mlađan Dinkić u opasnosti ili kada je u opoziciji, nešto se krupno dešava u državi. Tako je bilo krajem 2002. godine, gospodin Dinkić je jednom premijeru tada rekao "Laki je malo nervozan".
Još jedna stvar, gospodine Dinkiću, ne morate vi Krasiću da verujete ni jednu reč, samo pročitajte pres kliping vašeg velikog prijatelja po novcu danas, a nekada ljutog neprijatelja Boška Ničića. Sećate se, vi ste išli sa nekim tabelama šta krade "Lutra", "Lutra" je išao sa nekim tabelama šta krade institut G17 plus, Boško Ničić je postavljao pitanja u Skupštini, kritikovao vas, bili ste pred neko buđenje, samo što se niste izujedali.
Sada postavljam pitanje – koja je ta planetarna sila koja vas je ujedinila? Pare, samo pare su vas ujedinile, to nisu Ujedinjeni regioni, ujedinjeni prostor za drpanje para. To svi znaju, i obavešteni i neobavešteni, i oni koji se razumeju u politiku i oni koji se ne razumeju. Ne verujte DOS, bez obzira na agregatno stanje i na čvrstinu materijala, jer se zna šta je glavni motiv zbog čega preduzimaju neke akcije.
Vidite, sada je pokušao Tadić da vas izvuče na crtu i očigledno da je osmišljen sistem da trpite baražnu paljbu sa svih strana. Gospodine Dinkiću, mi vas nismo napali. Danas sam vas hvalio što ste kao insajder DOS pred srpskom javnošću priznali sve ko je krao, ko je lagao, zašto je lagao, kakve su prevare do sada bile. Iz toga može da se izvuče i zaključak kakva će sledeća prevara da bude.
Mi smo vam dali nekoliko amandman kao temu za razmišljanje. Na vrlo interesantan način ćemo pokušati da vam objasnimo te amandmane. Prosto sam zapanjen da 151 predsednik opština ili gradonačelnik još uvek nisu izveli građane Srbije na ulice i doveli ispred Vlade. Ako to ne urade, sve ovo što pričaju dve godine o transferima je pogrešna priča, trla baba lan. Svako u Vladi, ko uskraćuje sredstva nekim opštinama, gde se zna koja fukara vodi koju opštinu, podržavam. Vi mnogo bolje znate kakve su lopuže na čelu nekih gradova i opština i vi imate zakonsku obavezu da sprečite tu vrstu kriminala, a građani neka sutra razmišljaju, kada glasaju, ko ih je prevario, zašto ih je prevario, sa kim ih je prevario, koliko ih je prevario, neka razmišljaju o mnogim stvarima a ne da budu lakomisleni – verujem, imamo pravo da verujem, imam pravo da se nadam, mnogo lepo mi je obećao.
Današnja rasprava ne sme biti rasprava o obećanjima sa 10 članova zakona o izmenama ovog zakona, nego najoštrija kritika sprovođenja jednog koncepta lokalne samouprave i najoštrija kritika činjenice da se zakon dve i po godine ne primenjuje.

Gospođo Slavice Đukić Dejanović, moram da vas obavestim, pošto je lično obraćanje moguće samo vama, a ne drugima, vidite, tokom načelne rasprave naslušali smo se svega i svačega, pa da je 2003. godine prvi put donet zakon koji reguliše finansiranje političkih stranaka. A, vi se sećate, kada ste bili potpredsednik SPS, da je još od 1989. godine, 1990, 1991, itd, bio Zakon o finansiranju političkih stranaka, doduše, bilo je samo malo sporno kad ste krali poslovni prostor, znate Socijalistički savez, pa Savez omladine, pa "Lutra" kad je uzeto, sećate se itd, ali je postojao zakon. To je prva stvar koju želim da potenciram.

Druga stvar koju želim da potenciram, a ne želim da gubim vreme, jeste – uopšte mi nije jasno obrazloženje mišljenja Vlade kojim se odbija moj amandman. Siguran sam da Milan Marković ovo nije pisao, jer ovo nema blage veze sa amandmanom. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda, koja nema veze sa nazivom zakona, niti bilo čim.

Zašto mi tražimo da ovaj zakon u svom nazivu ima to da je on zakon o finansiranju političkih stranaka? Zato što suštinski on to reguliše. Vi ovde na neki umetnički način, kolokvijalno, kao političkim subjektima, nazivate sve ono što učestvuje na izborima. Pa znam da je tačno, ali koalicija je zbir političkih stranaka, u suštini je politička stranka. A, kada grupa građana učestvuje na izborima, ona učestvuje samo zbog izbora i ona nije neki politički subjekat koji ima relativno trajni karakter. Da bi taj subjekat imao trajni karakter bavljenja politikom, on bi morao da bude registrovan kao politička stranka. Grupe građana učestvuju na izborima u svojstvu predlagača samo da bi se poštovalo izborno pravo, da transmisija za građane ne bude samo politička stranka, nego i slobodoumni intelektualci ili pojedinci koji bi hteli da provere svoju popularnost u lokalnoj sredini ili šire, kako bi učestvovali u vršenju vlasti, da bi uzeli pare. Kod njih nema ideologije, kod njih je ideologija da uzmu pare.

Ne možete vi u isti koš da stavljate grupu građana koja na neke načine, vrlo problematične, obezbedi većinu u nekoj skupštini opštine pa budu, recimo, "Koalicija za Šumadiju", "Za moju ulicu", "Za moj grad", uzmu nekog doktora ili nekog profesora koji je poznat, prevare građane, izdele tamo mesta u upravnim odborima, njima fino, nema ideologije i nema redovnog rada, nema redovnih aktivnosti.

Vidite, kada jedan ovakav predlog zakona piše "Otpor", na čelu sa Čedomirom Čupićem, sekretaricom Ministarstva, nekim Slobodanom Homenom, nema ga ovde ovaj "primerak" Milivojević, nema ga onaj drugi "primerak" Konstantinović, nema ih, ovi "otporaši" koji su 2003. godine propali na izborima, oni naprave jedan zakon koji treba da odgovara nevladinim organizacijama koje bi u datom trenutku, kao kapelarni delovi DS, dezavuisali političke protivnike i prevarili građane. Ne postoji nijedan razlog zašto se u nazivu ovog zakona ne bi potenciralo finansiranje političkih stranaka.

I, kao što vidite, ovo obrazloženje, ono ne komunicira ni sa mentalnim stanjem, pa, čak ni kada su sednice Vlade telefonske, a veliki je problem ako se ne plate računi za telefon.

Ma koliko delovalo da se Predlogom zakona ova definicija političke aktivnosti vezuje samo za političke stranke, koalicije i grupe građana, ovde se otvara još jedno mnogo šire pitanje. Od starih Grka naovamo u definiciji ljudskog bića jeste i to da se bavi politikom i da gotovo sve što radi ima neke veze sa politikom, a jedino oni koji razmišljaju o tome da budu zdravi, nahranjeni i eventualno da lepo izgledaju tretiraju se u političkom smislu reči kao ''idioti''. Ta definicija danas važi. U vašoj profesiji to je već nešto malo drugačije definisano, ali ima sličnosti.

Onda se postavlja pitanje – šta je u stvari politička aktivnost? Sve je politička aktivnost, i sindikat ima političke aktivnosti, i nevladine organizacije imaju političke aktivnosti, i tajne organizacije imaju političke aktivnosti, i špijuni imaju političke aktivnosti. Jednostavno, na neprimeren način ste upotrebili ove dve reči. A, gospodin Nemanja Šarović vam je objasnio da u okviru redovnog rada jeste i finansiranje čišćenja i komunalije, struja, telefon. Pa, je l' su to političke aktivnosti? Nisu. I, zašto je postojala potreba da ulazite u jednu široku zonu, pokušavajući nešto da definišete, da mu date uže značenje, a suštinski ostavljate neregulisano sve ono što se tiče udruženja građana, pa i grupa građana je svojevrsni oblik udruženja građana, samo što se registruje na jedan drugačiji način, putem nekog ugovora overenog u sudu, za razliku od udruženja koje je registrovano kod Agencije za privredne registre, pa ima i neke svoje osnivačke akte i neku svoju unutrašnju strukturu? Potpuno ste nepotrebno ušli u oblast da definišete nešto što nije materija ovog zakona. A, ako već pričamo o političkoj aktivnosti, onda je to više materija Zakona o političkim strankama.