Gospođo Đukić Dejanović, pa, pomenuta je stranka,  mada moramo da razjasnimo neke stvari.

Ovo obrazloženje ne odgovara tekstu amandmana. Ovo nema veze sa amandmanom, ali da razjasnimo neke stvari. Ko je koristio te zečeve da ih podmetne tokom izborne kampanje? Evo konkretan primer. Znate da je bio uslov 10.000 potpisa građana, da bi neko bio kandidat na predsedničkim izborima, i onda imamo tog kandidata, koji je, kada su se završili izbori, osvojio 8.900 glasova.

Dakle, nisu čak glasali ni oni koji su overili potpise da bi glasali za njegovu kandidaturu.

Hajde da podsetimo. Znate onog generalna, Nebojša Pavković, znate onog Muju lopova iz Subotice, znate na prvim predsedničkim izborima Milanovića iz Niša, Šećerovski je, takođe, kadar DS. Nemam ništa protiv, ali mora da se kaže, podržavam ovu diskusiju, neko me je loše shvatio, pa to je priča o grupi građana zašto se oni kandiduju.

Politička stranka nikada neće to da uradi zbog tih interesa. Ona to radi uvek sa ideologijom. Može meni da se ne sviđa ideologija neke političke stranke, ali pravno lice ima svoj subjektivitet i gura neki svoj politički program, a ovde je priča o grupama građana. I, zato je neprimeren termin – politička aktivnost, u smislu ovog zakona. Jednostavno, ovom terminu nije mesto u ovom zakonu.

Znate da retko kada podržavam gospodina Milivojevića, ali ovo što je on rekao je najveći doprinos promeni naziva zakona, da ovo bude zakon o finansiranju političkih stranaka.

Gospodine Novakoviću, vi znate da se ja vrlo retko kada pozivam na povredu neke odredbe Poslovnika, ali zbog nekih stvari koje ste malopre izneli moram formalno-pravno da se pozovem na član 27. Poslovnika i da vam skrenem pažnju – nemate pravo da definišete šta ću da mislim, kako da razmišljam i šta ću da saopštavam. Ako vi mislite da možete da utičete na to kako ću da mislim o nekom predlogu zakona, izvinite, molim vas, vi ste promašili instituciju.

Vi ste ovde spiker koji usmerava raspravu, vodi računa o redosledu prijavljenih govornika i omogućava da se elementarno vodi ova rasprava, ali da vi utičete na to i da vi iznosite vrednosni sud o mom mišljenju o nekom predlogu zakona, zašto se on donosi, kako se donosi, da bi regulisao nečije interese, to je moje autonomno pravo.

Ako meni ne verujete, pročitajte Izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, gde ste od svakog poslanika napravili božanstvo. (Aplauz)

Gospodine Novakoviću, sa gledišta prava na repliku, gospođa Nada Kolundžija i ja smo potpuno u ravnopravnom položaju. Prva stvar, i ne bih se naljutio da ste dali prethodno reč gospođi Kolundžiji, pošto smo mi radikali veliki džentlmeni i to vam je poznato.

Ako zaobiđemo, ono što vam se omaklo, gospođo Kolundžija, sa uvredom, ja moram da vam skrenem pažnju, ako pričate o tim politikama u tom vremenu imate mnogo bolje sagovornike od SRS. Imate Ivana Vujačića, Dragoljuba Mićunovića, imate Ivicu Dačića, imate gospođu Slavicu Đukić Dejanović, vaše koalicione partnere, koji su bili zastupnici te politike. Danas vam ta politika ne smeta, gospođo Kolundžija!

Samo da vas podsetim na još jednu stvar, u onoj staroj zgradi, vi ste bili poslanik.....

Izvinite, gospodine Novakoviću, ipak mi je draže da gledam u Nadu Kolundžiju, kada pričam, nego u vas. Oprostite, što sam normalan čovek.

Vidite, 2003. godine donet je Zakon o finansiranju političkih stranaka, a vi niste bili poslanik, a gospođa Nada Kolundžija je bila poslanik i glasala je u to vreme, najveći evropski standard, finansiranje političkih stranaka. I tada to nije smetalo gospođi Nadi Kolundžiji, a sada smeta. Zašto smeta? Zato što su se promenile stvari od septembra 2008. godine, i nije završen posao kako je planirano, sa preotimanjem SRS i usmeravanja ka evroatlantskom putu, i onda mora da se u međuvremenu pokrije krađa mandata i ovaj kriminal sa finansiranjem političke stranke koju ste vi, gospodine Novakoviću, napravili u Narodnoj Skupštini.

I gospođo Kolundžija, ja pretpostavljam, verovatno imate neke frustracije iz neke prošlosti. Bili ste član i kod Nebojše Čovića, i on je bio za ovaj zakon o finansiranju političkih stranaka. Bili ste poslanik DOS-a.

Gospodine Novakoviću, član 27. Izvršili ste tešku povredu Poslovnika. Nemate pravo da prekidate poslanika kada izlaže svoju misao o nečemu, niste ovlašćeni da tu tražite neke niti, da pravite neke konekcije sa amandmanom i sa predlogom zakona. Vi ste ovde, jednostavno, da usmeravate tu diskusiju.

Savetujem vam da ubuduće ne prekidate govornike zato što su narodni poslanici, ni krivi ni dužni, od pre nekoliko dana slobodni, mogu slobodno da pričaju. Nisu vezani okvirima njihove političke stranke. Gospodin Milivojević, to je intelektualna i idejna gromada DS, znate i sami. Niste dobro informisani. Kada on ovde saopštava to je ono što priča Boris Tadić. Vodite računa, bićete prekoreni, ne samo sa gledišta Poslovnika, nego i buduće koalicije. Molim vas, nemojte da prekidate poslanike dok izlažu, jer mi na taj način skupljamo vrlo dobre poene kod građana Republike Srbije.

Ako može od vremena političke stranke da se računa ovo.

U trećem stavu člana 3. predlagač je napisao da politički subjekat može da se zadužuje kod banke i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. SRS traži da se to izbriše, jer smatramo da se ništa značajnije nije promenilo, da i dalje ima mesta da važi princip da političke stranke treba da sačuvaju svoju samostalnost, nezavisnost i da sačuvaju svoj ideološki položaj i, između ostalog, to mogu da sačuvaju ukoliko su i finansijski nezavisne, ne zavise od te vrste sponzora, kao što su banke. Jer, kada banka daje svoja sredstva i kada nešto finansira, ona to radi ne samo zbog kamate kao prihoda, nego i radi ostvarivanja nekih drugih interesa.

Moram da vas podsetim da u ovom zakonu o finansiranju političkih stranaka iz 2003. godine ne postoji odredba koja dozvoljava finansiranje političkih stranaka putem zaduživanja kod banaka i finansijskih organizacija. To je tada bio evropski standard, veliki princip koga je Srbija morala da poštuje. Promoter tog principa bio je gospodin Đelić. Tada su poslanici DOS-a to oberučke prihvatili kao pravilo ponašanja.

Vidite, za ovih 7, 8 godina promenio se vaš stav o tome. Zašto? Zato što imate obavezu da pokrijete nešto kako neko ne bi odgovarao zbog evidentnih krivičnih dela, osnovane sumnje da postoje krivična dela i nešto drugo. Jedna od tih žrtava te vrste manipulacije i osmišljenog sistema je SRS.

Sada bih vam pročitao stenogram sa sednice Predsedničkog Kolegijuma o 12. marta 2008. godine, kada je doneta odluka da se SRS nikako ne zadužuje, da ne dolazi u dužničko ropstvo, pa je jedan tada rekao – nakrvite samo 300.000 evra, dva miliona evra ćemo mi da plasiramo u ovoj kampanji itd, da bi onda 21. marta otišao do Banke "Inteza", zaključio ugovor o kratkoročnom kreditu, nije vratio sredstva, a onda je 25. juna 2008. godine prepravio taj kredit u dugoročni.

To se saznalo početkom oktobra, a onda je kompletno računovodstvo, knjigovodstvo pobeglo sa njim, a banka "Inteza" naplatila preko menica svoja potraživanja prema SRS. Naravno, to je sada veliki spor. Postoje čak i izjave o priznanju da je to krivično delo urađeno. Objavljeno je u knjigama – citirani su samo javni nastupi i izjave ljudi koji su učestvovali u toj operaciji. To je već opšte poznata stvar i to ne treba bogzna šta komentarisati. Na kraju će to da se prelomi na četvoro sudija Apelacionog suda, koji su deo te zavere i tog zavereničkog plana protiv SRS.

No, pošto je to sve već poznato, da ne trošimo vreme oko toga, obaveštavam javnost da nema ništa od samostalnog delovanja političke stranke ukoliko se ona zadužuje kod banaka, pogotovo ako se zadužuje kod Banke "Inteza", znate i sami. Znamo mi zašto vi forsirate ovu ogradu. Računate da na ovaj način možete da legalizujete i amnestirate ono što se dešavalo u onoj operaciji protiv SRS. Obaveštavam vas da to ne možete da legalizujete, za to će morati svi učesnici da odgovaraju kad-tad.

Takođe, skrećem vam pažnju, ukoliko kao privatni izvor bude i zaduživanje političkih stranaka kod banaka, onda političke stranke učestvuju kao lobi organizacije banaka, a banke danas u Srbiji vedre i oblače ne samo finansijskim tržištem, nego direktno utiču i na monetarnu politiku i na politiku Vlade, a vidite i na politiku stranaka vlasti i opozicije.

Da bi se sačuvala čista politička samostalnost političkih stranaka mora da se zabrani finansiranje putem zaduživanja kod banaka i drugih finansijskih organizacija, mora da se zabrani čak i vrsta pozajmice, mora da se zabrani i dolazak sredstava iz inostranstva, da li inostranih država, takođe, i kada su u pitanju međunarodne organizacije.

Razmislite dobro, budite uvereni, da ukoliko ne usvojite ovaj amandman daleko veće štete prete političkom životu i političkom stanju u Republici Srbiji, jer onda građani u suštini ne glasaju za političke stranke, za liste, za kandidate, nego glasaju za banke.

Gospođo Đukić Dejanović, mora da se interveniše jer sve što je rekao gospodin Nemanja Šarović odnosi se na amandman koji je na dnevnom redu. Znate? Ne može nešto što predstavlja dokazanu istinu da bude uvreda i ne može to da se dezavuiše na neki drugi način – te ručak, te večera, te doručak.

Molim vas, prema postojećem Zakonu o finansiranju političkih stranaka odredba jasno glasi – redovan rad političke stranke finansira se iz javnih izvora prema broju osvojenih mandata. Gospodin Nemanja Šarović je samo pročitao listing uplata, isplata, Uprave za trezor, iz koga se vidi da jedna stranka koja nije ni postojala, nije ni učestvovala na izborima, dobija javna sredstva.

Molim vas, to su činjenice o kojima priča Ministarstvo finansija. To nije nešto što je izmislio Nemanja Šarović. Osim toga, verovatno će on u nastavku da vam pokaže i presudu, gde je konstatovana ta nezakonitost. Ali, to je više priča o DS koja je ovo napravila. Ona je omogućila čuvanje ovih mandata. Ona je dala mandate nepostojećoj stranci. Mi pričamo o DS.

Molim vas, nemojte da brkate teme. Oni su napravili jednu stranku, da bi smanjili značaj nacionalnog bloka političkih stranaka u Srbiji, da bi se povećao broj proevropskih stranaka. To je ta operacija o kojoj mi pričamo. Znate?

Ovde su podaci istiniti. Ako neko sumnja u te podatke, molim vas, neka ode do Uprave za trezor, pa neka ih pita – molim vas, šta ste vi to napisali? Ali, ono što su napisali jeste priznanje nezakonitog finansiranja iz javnih izvora jedne stranke koja nije postojala u vreme izbora. (Predsednik: U redu je. Vreme.) Hvala.

Naravno, znate kako je to ironično kada čovek koji je poznat po tome što štrajkuje glađu i žeđu priča o nekima koji nisu ručali, ali, dobro, to neka birači sami procene.

Molim vas, ja vama gospođo Slavice Đukić Dejanović skrećem pažnju. Kada bi jedna trunka od ovog izlaganja koje ste malopre čuli bila istinita, onda bi, na sajtu Narodne skupštine bilo napisano koliko ima poslanika ta stranka koja se zove Srpska napredna stranka. Dakle, u zvaničnoj dokumentaciji Narodne skupštine ta stranka ne postoji. U zvaničnoj dokumentaciji Narodne skupštine, nažalost, ovih 20 lažno se prikazuju da su članovi SRS.

Dakle, vi imate taj problem, vi to ne možete da rešite i pošto ste svesni tog problema vi njih i dalje vodite kao da su članovi jedne stranke, a mi ih izbacili, isterali. Dalje, da li ovo što ste malopre čuli znači da Ministarstvo finansija Republike Srbije ne zna da primeni postojeći Zakon o finansiranju političkih stranaka i Zakon o budžetu? Pa, oni primenjuju, oni kažu – ne možete da dobijete iz javnih sredstava, iz javnih izvora nijedan dinar, jer vi ne postojite. Oni su virtuelni. Niko nikada nije glasao za SNS, 2008. godine kad su bili izbori. Oni sami priznaju da ne postoje, ali vi ste ih napravili. Vi im čuvate mandate, vi od njih pravite problem, računajući da ćete da dezavuišete SRS.

Pogrešili ste u koracima, na to moram da vam skrenem pažnju. Zato obratite pažnju, molim vas. Kada neko autoritativno iznosi neke podatke, morate, gospođo Đukić Dejanović, da skočite i da kažete, kako ih vodite u evidencijama. Morate da se javite vi ovlašćeni predstavnici, da kažete šta radi Ministarstvo finansija. Hvala vam.

Moram da intervenišem iz prostog razloga što se ovim zakonom reguliše finansiranje političkih stranaka, ali se mora voditi računa o ustavnim načelima. Jedno od ustavnih načela koje direktno utiče na ovaj zakon je – pravo na političko organizovanje, sloboda političkog organizovanja svakog ljudskog bića. Drugo ustavno načelo je – izborno pravo.

Ovako, kako ste vi to formulisali, praktično ispada da svaki član političke stranke mora da ima svoj tekući račun. Zakonom možete da regulišete samo način ostvarivanja nekog prava, ali kada regulišete način ostvarivanja nekog prava ne smete da uništavate ustavnu normu.

Ovim članom se govori o članarini. Kada govorite o članarini, da ste pričali da se uplata mora izvršiti na račun političke stranke, to bi bilo prihvatljivo, ali vi ste rekli – sa kog računa treba da se uplati. To nije prihvatljivo. Ovo vam je, sa gledišta Ustava, odredba koja nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. To je prva stvar.

Druga stvar, da biste izvršili uvid koliko je stranka po osnovu članarine naplatila u jednoj godini, vrlo lako možete izvršiti uvid u poslovne knjige svake političke stranke i znati tačno šta je uplaćeno. Samo, vi ste ovde pobrkali nešto što je ''prilog'' sa ''članarinom''. Kada je u pitanju ''prilog'', onda je potpuno druga situacija, onda ima mesta da se reguliše na dodatni način i sa dodatnim kriterijumima ta situacija. Ovde se govori o članarini i svi sami kažete da su to simbolični iznosi.

Ovako kako ste napisali, naš član koji živi u nekom selu 30 kilometara udaljenom od prve pošte treba da otvara tekući račun. Ovako ispada da su stav 2. i stav 3. u svojevrsnoj koliziji.

Praktično, stav 2. bi se primenjivao na sve, a stav 3. samo ako je manje od 1.000 dinara. Razmislite da li vi možete čoveku da nametnete obavezu da otvara tekući račun. Pa, ne postoji ta obaveza ni kada se plaćaju komunalije, nego građanin uplaćuje na račun javnog komunalnog preduzeća. Ali, vi to ne želite da regulišete. Vi želite da oktroišete, da plašite ljude.

Samo da znate jednu stvar. Mnoge odredbe ovog zakona ne dozvoljavaju nijednom moralnom čoveku da finansira političku stranku, a vi ste prekoračili sva ustavna ovlašćenja, podsećam vas na one kasnije odredbe, zabranili ste da se sa redovnog računa prebace sredstva na račune za sprovođenje izborne kampanje, već terate političke stranke da se zadužuju kod banaka. Jer zaduživanje kod banaka ne podleže nikakvim ograničenjima. Namerno pravite zakon koji će biti loš. Isto ste radili 2003. godine. I tada sam vas upozoravao šta ne valja kod zakona koji je Đelić osmislio sa Aleksandrom Drecun, a sada se odričete tog zakona, pa se toliko daleko odričete, da kažete – politički subjekti, političke aktivnosti, ne smete da pomenete ono čime ste se dičili, a to su političke stranke.

A, medijsku kampanju za ovaj predlog zakona formirali ste tako što ste sproveli akciju da treba izvršiti kontrolu kako se finansiraju političke stranke, ne grupe građana, ne koalicije, nego političke stranke.

Onda, u tekstu Predloga zakona zakukuljeno, zamumuljeno, kako bi nevladine organizacije postale i politički subjekti sa vrlo eminentnim političkim aktivnostima, kako biste dezavuisali političku scenu Republike Srbije, računajući da oko DS po kapilarnom sistemu postoji sistem nevladinih organizacija i grupa građana koje će u datom trenutku da vam pruže podršku ili na njih računate kao buduće koalicione partnere u nekoj novoj prosamoubilačkoj evropskoj politici Republike Srbije.

Gospođo Čomić, vrlo kratko, pošto je ovim amandmanom obuhvaćeno nešto što smo ranije amandmanima na prethodne članove promovisali kao princip. Da skrenem pažnju, privatni izvori, pa se navodi šta su. Između ostalog, tu se navodi i ''prilog''. Prilozi su, takođe, privatni izvori.

Međutim, kako može da bude privatni izvor kredit, zajam i druga usluga banke ili druge finansijske organizacije? Prilog je u stvari uvek neki poklon ili nešto što mnogo jeftinije košta od tržišnih uslova. Kako možete kredit, koji vi sada ovim zakonom odobravate kao legalan način finansiranja političkih stranaka, da tretirate kao prilog? Kredit se vraća.

Ako bi kredit išao pod uslovima koji su drugačiji od tržišnih, onda dolazimo u situaciju da ta banka, osima kamate, ima i neke druge razloge zbog čega finansira neku političku stranku.

Drugi deo ovog amandmana odnosi se na stav 3. gde se govori o davaocima priloga pravnim licima, ne znam zašto ste posebno potencirali pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost? Zašto njih? Da vam sada ne pričam o nomenklaturi šta je sve privredna delatnost, tu su vam i banke, poljoprivreda, industrija itd. Zašto, ste izbegli, recimo, oni koji se bave kulturnom delatnošću, koji se bave zdravstvenom delatnošću, šta oni mogu slobodno da finansiraju? Na njih se ne odnose ograničenja iz ovog stava 3.

Znate, zakon su stvarno pisali ljudi iz Agencije i neki ljudi iz Ministarstva pravde, koji stvarno ne misle dobro političkom sistemu. Tvrdim vam, to su ljudi koji nikada nisu učestvovali na izborima, nisu bili na biračkom mestu, nikada nisu gledali kako da se finansira neka politička stranka, a znam, vrlo provereno, da su ga pisali ljudi koji su i 2000. i 2003. godine, pokazivao sam vam memorandume iz Američke ambasade, dobijali sredstva, naravno, i oni koji su se hvalili da su u sakou donosili iz Mađarske sredstva koja su dobili od Amerikanaca da bi rušili režim 2000. godine.

Poenta ovog amandmana je u tome da morate da poštujete ustavno načelo da onaj ko je vlasnik ima pravo da raspolaže, koristi i upravlja i ne postoji mogućnost, po Ustavu i po bilo kom drugom propisu, da vi ograničavate kako će neko da koristi svoja sredstva. Ovim stavom vi ste propisali da politička stranka, ukoliko stiče nepokretnu imovinu, to može samo sredstvima iz privatnih izvora.

To je potpuno neprimereno, mada moram da vam kažem u praksi malo ima te nepokretne imovine, gotovo da nijedna stranka nema neku nepokretnost u svojini. Mahom su to sve zakupljeni objekti i to je dobro što su zakupljeni objekti, jer primarna delatnost političke stranke je politička aktivnost, a ne sticanje imovina ili neke dobiti iz nekog svog poslovanja. Ovaj amandman smo podneli, pre svega, da bi ovaj predlog zakona makar malo uredili i usaglasili sa Ustavom Republike Srbije.

Gospođo Čomić, samo da nastavim sa onim principom koji smo promovisali u načelnoj raspravi. Zabrana finansiranja. Mi iz SRS smatramo da je zabranjeno da međunarodna politička udruženja finansiraju političke stranke i političke subjekte, kako vi to sad kolokvijalno nazivate sve, i stranke i koalicije i grupe građana, kao što je zabranjeno da strane države, strane vlade finansiraju naše političke stranke i učesnike u političkom životu, jer ko finansira, on daje pare da bi neke svoje interese ostvario.

Sad, pošto ovde koristite stvarno vrlo neprecizan termin – ''međunarodna politička udruženja'', tu smatrate, verovatno, da se radi o onim evropskim organizacijama koje objedinjavaju socijaliste, objedinjavaju, recimo, narodnjaka, recimo, liberale, ali morate da znate da postoje i oni koji objedinjavaju fašiste, ekstremiste, mudžahedine, fundamentaliste. Kako ćete onda da zabranite, recimo, da neku stranku iz Bujanovca ili Preševa finansira Tači preko međunarodne organizacije, kojoj on pripada. Nećete moći da zabranite, jer ste napisali da je dozvoljeno da se finansiraju preko međunarodnih udruženja.

Naravno, u postojećem zakonu to je stajalo kao jasna zabrana. Međutim, druga stvar, da li predstavlja prilog to što neko međunarodno udruženje daje političkoj stranci u Srbiji, ako je to prilog, koji je to prilog, fizičkog ili pravnog lica? Vi uopšte niste limitirali to. Tako da je moguće da jedna prividno ''jagnje stranka'', poput onih koji idu na proslavu, u Hrvatsku, Srema, itd. itd, potpuno legalno dobija sredstva za finansiranje subverzivne delatnosti u Republici Srbiji. Sećate se 2000. godine gospodin Čanak je hteo da besi ovde po Terazijama. Da besi, čovek; niko ne može da mu kaže, stani, potaman! Videli ste ga, oblačio crne košulje, crnokošuljaš, asocira na nešto loše itd. Vi ste sad njemu dali mogućnost da se on potpuno legalno finansira iz inostranstva za subverzivne delatnosti protiv Srbije.

Zato je neophodno da se zabrane bilo kakve aktivnosti finansiranja političkih stranaka u Srbiji i širim, na koalicije i grupe građana, koje učestvuju na izborima, sredstvima iz inostranstva. To postaje velika opasnost za poštovanje Ustava Republike Srbije od strane političkih stranaka. Videli ste, ovih dana su objavili, kako stvari stoje sa poklonima koje su primali neke članovi Vlade. Primetili ste da je gospodin Božidar Đelić dobio na poklon ''sir''. Ne verujte mi? Sve su novine objavile. I, kad se kaže – sir, onda se podrazumeva da je tu neka ''mišolovka'', jer je samo u mišolovci sir besplatan, a verovatno, čim je sir, znaju da u Vladi ima puno miševa.

Gospođo Čomić, ne znam odakle vam ideja da se ja nepristojno izražavam.

Samo da razjasnim neke stvari oko tih međunarodnih političkih udruženja. Nemam ništa protiv iznetog mišljenja, a gospođa ima pravo na svoje mišljenje i nalazi opravdanje, nalazi neku argumentaciju, poziva se na neke činjenice, ja to uvažavam kao legitimno pravo.

Ali, dozvolite mi da objasnim zašto postoji opasnost po politički sistem Republike Srbije kada se neko finansira iz inostranstva. Molim vas, Haški tribunal se finansira od sredstava UN, ministarstava inostranih poslova nekih država, ministarstava zemalja poput Saudijske Arabije itd, i ima posebne izvore finansiranja za tačno određene predmete.

Mi u praksi ovde imamo da su grupe ljudi odlazile u Mađarsku, i u neke druge države, gde su se neposredno obučavali za takve subverzivne delatnosti u Republici Srbiji. Vi se sećate da su se neki hvalili kako su u sakou prenosili pare iz Segedina u Srbiju, sećate se čuvenog kamermana ''Rojtersa'' koji je išao, takođe, na obuku, pa je pričao tačno koji je novinar bio na obuci i ko je primao dnevno sto maraka, a neki su primali 200 maraka, zato što im je onih sto maraka bilo u viskiju. To je javna stvar i to nije pitanje da li neko izmišlja, to je sve objavljeno.

Ja samo skrećem pažnju, za politički život Republike Srbije je opasno je kada se neko finansira iz inostranstva, bilo u novcu, bilo u propagandnom materijalu, bilo u specijalnim obukama za takozvano nenasilno menjanje vlasti. Hvala, gospođo Čomić.

Vrlo kratko, gospođo Čomić. Taj član ima neki naslov: ''Obaveza uplate nezakonito stečenih sredstava''. Sve što je navedeno u prva dva stava, da ne citiram, jeste već obuhvaćeno članom 39. stav 3. istog Predloga zakona, gde se kao sastavni deo prekršajne kazne podrazumeva i oduzimanje tih nezakonito stečenih sredstava.

Brisanjem prva dva stava ništa se ne gubi, tim pre što je u članu 12. i u prethodnim članovima propisana zabrana, a kršenje zabrane povlači odgovornost. Sankcija jeste prekršaj, novčano kažnjavanje, član 39. stav 1. i stav 3. Ovako kako je napisano, to jeste u jednoj svojevrsnoj mentalnoj koliziji, jer se priznaje situacija da postoji nešto nezakonito i daje se neki legalni tok vraćanja u pređašnje stanje, a u prekršajnim odredbama to se sankcioniše prekršajem. Nelogično dozlaboga, ali mene to ne čudi, pošto to nije pisao gospodin Marković, nego je kontrolu vršila sekretarica Ministarstva pravde.