Vezano za prethodno izlaganje poslanice, još jednom podsećam da je porez na imovinu stoprocentno porez gradova i opština. Dakle, teza da se on menja da bi se popravilo stanje u republičkom budžetu jednostavno nije tačno. Kompletan prihod od poreza na imovinu ide u budžete gradova i opština.
Druga stvar, lokalne samouprave, odnosno gradovi i opštine su samostalni u izboru parametara za naplatu poreza na imovinu, do određenih limita koji se daju u republičkom zakonu.
Treće, republički zakon sada ni u jednom parametru ne menja mogućnost za povećanje poreza koji se naplaćuje građanima po osnovu poreza na imovinu. Ni u jednom. Posle ovog amandmana Odbora, koji je na moj predlog danas usvojen, nema ni jedan jedini parametar koji se menja u ovom zakonu, a koji bi povećao oporezivanje građana. Šta je tačno? Tačno je, ali ne zbog poreza na imovinu, nego zbog drugih zakona, poreza na dohodak građana i stope doprinosa, da će lokalne samouprave morati da štede. To sam rekao otvoreno i iza toga stojim.
Što se tiče građana, ništa Republika nije menjala što bi se odnosilo na iznos poreza na imovinu za građane. Ovaj amandman odbora je bitan i zbog toga što daje samostalnost kod amortizacije, na šta ste vi uložili amandman, da sama opština i grad odredi kolika će biti stopa amortizacije i to može menjati tokom vremena, ali mora odrediti do kraja tekuće godine za narednu. Šta to znači? Imajući u vidu da stručnjaci procenjuju da gradovi i opštine trenutno naplaćuju možda svega 50% od potencijalnog poreza na imovinu, zbog toga što imaju manji obuhvat nekretnina nego što je stvarno, jednostavno nemaju registar svih mogućih nekretnina, pa se neki uopšte ne oporezuju, dok neki ljudi to plaćaju, imajući u vidu da neki snižavaju sistemski osnovice, prosto, odluka je da nema univerzalnog pravila. To se razlikuje od grada do grada, od opštine do opštine, i svaka opština treba da donese samostalno odluku, što jeste u duhu fiskalne decentralizacije, o tome kolika će biti stopa, kako će izgledati zone, kako će izgledati koeficijenti i, sada još jedna novina, kolika će biti amortizacija za stare stanove. Do sada je bila 0,8% godišnje, a mi smo dali mogućnost da ide i do 1% godišnje, da se još više snizi porez na imovinu za građane.
Ono što želim da kažem, jeste da Zakon o porezu na imovinu uopšte ne dotiče promenu za obične građane, osim ako to neki grad ili opština drugačije ne odluči. Mi nismo niti povećali stope, niti smo sada sa ovim amandmanom odbora ukinuli bilo kakvo smanjenje osnovice, čak smo ga i povećali, išli smo u suprotnom pravcu. Jednostavno, nema više ni jedan jedini parametar koji bi sa aspekta Vlade nametao da se poveća porez na imovinu. Moja preporuka lokalnim samoupravama jeste da najpre stave u ravnopravan, jednak položaj sve građane, tj. da se oni objekti koji uopšte nisu upisani, uknjiženi, na koje se uopšte ne plaća porez, da se evidentiraju kako bi svako plaćao porez srazmerno svojoj snazi, u zavisnosti od veličine objekta. To je prva stvar.
Druga stvar, svaka lokalna samouprava će odmeravati prema vremenu u kojoj se donose zakoni. Sada je teško vreme i nema logike da se poveća porez na imovinu, ali za pet, deset godina, ovaj zakon neće važiti jednu godinu, zakon važi dok se ne promeni, važi duži niz godina, ako se poprave okolnosti, daje se mogućnost, manevarski prostor samim opštinama da samostalno određuju kako će ovo urediti.
Ponavljam na kraju još jednom – svaki dinar od poreza na imovinu ide u lokalne kase, u kase gradova i opština, a ne u republičku. Dakle, bilo kakva primedba interesa za centralizacijom, kada je Zakon o porezu na imovinu u pitanju, nema nikakvog smisla, nego jednostavno ovim zakonom dajemo manevarski prostor opštinama, neki mogu da naplate manje, neki mogu da naplate više, svako će meriti u zavisnosti od sopstvene situacije i to jeste suština. Sada je još veća decentralizacija, vezano za Zakon o porezu na imovinu, nego što je bila ovim zakonom, jer čak i stopa amortizacije može samostalno da se utvrđuje, ali maksimalno do 1% godišnje i ne više od 40% ukupno.