Samo da razjasnimo, vezano oko poreza na imovinu. Molim vas da malo pažljivije pročitate obrazloženje. U obrazloženju jasno kaže da se uvode ove promene u porezu na imovinu radi kompenzacije za ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, a ne ove promene u stopi poreza na plate. Dakle, tako piše i to jeste bila namera.
Po Zakonu o planiranju i izgradnji, prestaje naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od 1. januara i zato stupa na snagu i ova promena kod poreza na imovinu od 1. januara. Dakle, da to bude razjašnjeno. Na ovaj način pravna lica više neće plaćati ovu naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, ali će zato plaćati porez na imovinu na fer tržišnu vrednost. Dakle, plaćaće više porez na imovinu nego što ga plaćaju danas, jer ga danas plaćaju knjigovodstveno, ali zato neće plaćati ovu naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
Što se tiče ukidanja amortizacije, to je bilo izričito na predlog Fiskalnog saveta jer smo mi prvu verziju zakona koju smo i objavili na sajtu pre mesec dana imali bez te odredbe. Zašto? Zato što se ide na novi način obračuna poreza na imovinu. Naime, sve lokalne samouprave su dužne da do 30. novembra ove godine objave prosečne tržišne cene u određenom delu, zoni grada i onda se pretpostavlja da ta tržišna cena prosečna obuhvata u sebi i amortizaciju. Prosto, ako je nivo prometa bio na jednom nivou on pretpostavlja da se stare zgrade promeću po nižoj ceni, nove zgrade po višoj ceni.
Dodatno, lokalna samouprava može da interveniše i da sistemom koeficijenata iskoriguje ukoliko se negde desi problem u slučaju da pored neke stare zgrade je neka nova zgrada, pa onda prosečna tržišna cena može da odstupa, ali sistemom koeficijenata to je moguće iskorigovati.
Dakle, suštinski porez na imovinu nije menjan da bi se lokalnim samoupravama kompezirao gubitak od poreza na plate. Ideja je da se ono što lokalne samouprave izgube od poreza na plate, da to uštede, zbog fiskalne konsolidacije. Isto kao što će republika uštedeti. Ne, ako je to bila ideja, malopre jednog poslanika, koji je rekao - porašće 600% porez na imovinu da bi nadoknadili sve ono što gube od poreza na plate, pa su izračunali da im treba toliko da to stave. Ne nije to bila ideja. Ideja je da se to ne potroši. Da se uštedi.
Rekli ste da su mere rađene na brzinu. Nije tačno iz sledećeg razloga. Evo tu je Milica Bisić koja je vodila taj tim i rađeno je od nove godine. Dakle, nekoliko meseci. Šta jeste tačno? Želeli smo da uradimo baš ovo što ste predlagali u raspravi, odnosno da idemo samo na snižavanje stope poreza na zarade i povećanja neoporezivog dela plate, međutim kada smo videli u prva četiri meseca podatke o manjim prilivima u budžet, odlučili smo da izmenimo i Zakon o doprinosima i da povećamo stopu doprinosa za 2%. To je istina i nema razloga da je krijemo.
Moja ideja je bila da više rasteretim privredu od ovih četiri milijardi dinara. Nije moguće u ovim uslovima. Morali smo da idemo na kompenzaciju da bi smanjili rashode PIO Fondu do kraja ove godine za nekih 12 milijardi dinara. Zato ide po hitnoj proceduri kako bi stupila na snagu ta odredba od 1. juna, jer svaki mesec nosi dve milijarde dinara uštede republičkom budžetu na ime toga.
Da li će morati lokalne samouprave da rade rebalans? Moraće. Moraće da ga radi i republička Vlada. Da li je bilo moguće sve ovo predvideti? Možete reći da jeste, ali činjenica u svim drugim zemljama govori da to nije ni malo jednostavno. Ako pogledate poslednje objavljene procene kretanja BDP, budžetskog deficita, nezaposlenosti, u zemljama EU, to je drastično različito nego procene od pre tri meseca.
Procene se u ovako teškim vremenima nažalost, menjaju jako često. Uopšte nije greh u ovim vremenima teške krize promašiti u proceni. Bitno je reagovati na vreme. Tu je ono što je Fiskalni savet rekao jako važno, da se ono što nije moglo da se predvidi pre osam ili kada je rađen budžet, u septembru ili oktobru kada je usvojen na Vladi, to što se nije moglo predvideti da se sada reaguje i da se ne dozvoli da deficit ode u neke zone kasnije koje bi bile teške da se vraćaju.
Imam pred sobom i poslednji izveštaj Evropske komisije, njihovog odseka za finansije, stope rasta i budžetski deficiti u zemljama EU nemaju nikakve veze sa onim što je objavljeno pre tri meseca. Sve je pogoršano na gore. Rusija ima u zakonu obavezu da rade dva puta godišnje rebalans. Rade jednom na proleće u maju, drugi put na jesen i to im je u zakonu. Pošto su odustali, svake godine su radili rebalans, to su česte kritike, ali oni to imaju kao zakonsku obavezu. Možda je i za Srbiju to dobro. Da često budemo u skupštini, jer nije jednostavno, lako predvideti šta se dešava kada ne zavisi sve od vlade, posebno male zemlje kao što je Srbija.
Moram da vam kažem da su i Fiskalni savet i MMF imali drugačiju prognozu kretanja PDV-a. Kod nekih drugih prihoda su oni ranije smatrali da će biti manje ostvarenje, kao što je porez na dobit ili neporeski prihodi, ali PDV je sve iznenadio i Fiskalni savet i MMF, jer taj pad u prometu u trgovini nije posledica samo standarda stanovništva. Mnogo je dublji od onoga što je problem u kupovnoj moći stanovništva i očito je rezultat sive ekonomije, koju smo sada identifikovali kao jedan od faktora koji je doprineo tom padu. Kad pogledate promet u trgovini, recimo, regularnih ili registrovanih velikih lanaca, on je porastao u prva četiri meseca, što znači da je pao promet u trgovini ili robom široke potrošnje, što je najčešći slučaj, ili je porasla totalno crna trgovina, što je verovatno činjenica, jer su mi rekli i u Subotici i u Pančevu i u drugim gradovima da tamošnji buvljaci nikad nisu bili u većoj aktivnosti i jasno je da ima puno robe koja ulazi i bez carine i bez poreza.
U zemlji imamo šverc. To naravno nije problem opozicije, to je naš problem i odgovornost je naša da to zaustavimo. Rekao sam da ćemo raditi na tome. Samo pokušavam da realno kažem o čemu se radi.
Što se tiče akciza, kod nas su akcize bile niže nego u zemljama u okruženja. Mi smo se sada otprilike izjednačili. Nije to razlog što je porastao šverc rezanog duvana. Dakle, što se tiče cigareta, naplata akciza ide kako treba. Problem jeste što je zbog nižeg standarda jedan deo stanovnika otišao na rezani duvan i što imamo šverc rezanog duvana, što ne kupuju legalni rezani duvan i to neće biti lako ni dalje kontrolisati, s obzirom da je poprilično usitnjena ta organizacija i tu nam je potrebna i pomoć drugih službi da bismo stvari stavili pod kontrolu.
Ono što jeste stvar gde se apsolutno slažem sa vama je da su mere nedovoljne. Niti sam ja rekao da će ovo biti dovoljno. U uvodnom izlaganju sam rekao da je ovo samo deo paketa koje će Vlada usvojiti. Ovaj efekat mera na smanjenje rashoda do kraja godine je 12 milijardi dinara. To je apsolutno nedovoljno da bi mi smanjili budžetski deficit na okvire koji su preporučeni od strane Fiskalnog saveta.
Mi smo predložili da se još dodatnih 20 milijardi dinara smanji na diskrecionim rashodima republičkih ministarstava. Verovatno ćemo morati da idemo još više od toga u rebalansu za koji sam rekao da sam mislio da ga radimo početkom septembra, a nakon ove preporuke Fiskalnog saveta, razgovaraću sa našim partnerima u Vladi da eventualno uradimo u narednih mesec i po dana, jer definitivno smo već pripremili dosta toga i nema razloga da to ne formalizujemo i kroz rebalans, iako smo već krenuli da štedimo na kvotama.
Porez na imovinu kao kompenzacija za ukidanje naknade za gradsko građevinsko zemljište ne obuhvata objekte. To su već rekle i kolege, to je jako važno. Plus, poljoprivrednicima se ukida porez na katastarski prihod. Ovde je pitanje šta lokalne samouprave treba da rade. Činjenica je da je udobnije da stvaraju prihode na osnovu nečega što su zajednički prihodi Republike i lokala, jer tu nema neke velike odgovornosti, niti razmišljanja. Daću još jedan primer. Dao sam primer hotela "Jugoslavija". Prosto je neverovatno da, hajde pričaću o Beogradu, zašto npr. ova lokacija gde je bila bivša fabrika "Beko" ne može da dobije investitora koji treba da gradi hotele i šoping mol, grčka kompanija "Lamda" već pet, šest godina, zašto "Jugoslavija" ne može da dobije investitore? Zašto se tu ne uzme novac?
Ne govorimo mi ovde o nekim staricama iz Starog grada, već pričamo o zemljištu u Starom gradu koje stoji neiskorišćeno. Zašto? Možda će neko vreme buduće dati odgovor zašto se ne izdaju dozvole investitorima. Da li se traži novac? Da li je nešto drugo u pitanju? Vreme će pokazati. Činjenica je da svako može u svom dvorištu i mi u Republici i gradonačelnici u lokalu da uradimo dosta da se stvari poprave, iako je situacija teška u svim zemljama.
Nije lako dovesti investitore. Mi pokušavamo, ne znam, ako nam neko zamera što osim Nemačke, Italije i tradicionalnih zemalja s kojima imamo dobru saradnju u privlačenju investitora se okrećemo ka istoku, uključujući Rusiju, Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Katar, Tursku, mislim da ta zamerka ne bi trebalo da bude na mestu iz razloga što moramo da dovodimo investitore koji danas imaju novca i koji mogu u Srbiji da investiraju da zaposle ljude.
Kamo sreće da imamo više investitora kao što je "Fijat". Govorio sam to više puta. Neko je rekao – samo se na jednoj fabrici sve zasniva. Nije tačno, jer imamo preko 150 kompanija iz oblasti automobilske industrije i 20% ukupnog izvoza ide iz automobilske industrije.
Slažem se i delim vašu zabrinutost da ovo neće biti dovoljno. Međutim, ne treba davati neistinite informacije, ne mislim tu na vas sada, da će ovo ići po leđima građana. Ovde će se videti sposobnost i nas u republičkoj Vladi i onih koji vode lokalne vlasti da li u uslovima krize mogu da se prilagode i da štede na stvarima koje nisu neophodne, a da podstiču stvari koje znače zapošljavanje i investicije.
Svima je lako kada nije kriza. Sada jeste kriza, traje dugo, ko zna koliko će trajati, jer dok nema oporavka u evrozoni, nema šanse da mi bitno napredujemo. U ovakvim uslovima moraju da se prilagode troškovi na niže. Kada krene uzlet, ostaje opštinama 80% od poreza na zarade. Ako se u budućnosti pojača zaposlenost, jasno je da će biti veći prihodi pre svega lokalnih samouprava. U tom smislu, sva pravila fiskalne decentralizacije, za koju sam se zalagao, ostaju, ali je činjenica da one daju rezultat samo ako je dobro celoj državi. Ne može biti dobro lokalu ako je loše republici. Jedna smo zemlja. Kada je kriza, svi moramo da štedimo.