Evo da pokušam da pojasnim, upravo smo Zakonom o budžetu za 2013. godinu, koji je ova skupština izglasala 1. decembra, predvideli osim svih garancija i direktnog zaduživanja po projektima koja je eksplicitno data, mogućnost da se dodatno republika zaduži za iznos garancija, odnosno do 300 miliona evra za potrebe održavanja finansijske stabilnosti, za izmirivanje dugova po osnovu kapitalnih ulaganja za lokalne samouprave i izdavanja garancija Fondu za razvoj.
Dakle, takva odredba postoji u jednom članu, ali je maksimum koji je određen za sledeću godinu do 300 miliona evra. Na taj način Skupština je dala saglasnost za primenu i ovog člana ako se usvoji u Narodnoj skupštini.
Daću vam primer zašto smo to predložili da stoji u Zakonu o Fondu za razvoj. Može se desiti, npr, da neko brodogradilište dobije posao da radi brodove za inostranstvo, a kada pogledate bilanse, brodogradilište nije radilo ove godine, prethodne godine. Ono ne može sa bilansima da zadovolji uslove da mu banka odobri bankarsku garanciju. U takvim slučajevima, ako Vlada smatra da to može da zaposli ljude, da obezbedi izvozni prihod, ona može dati saglasnost na izdavanje garancije Fonda, a Fond sada garantuje svom državnom imovinom i ta garancija u bilansima banke koja prihvati ima status prvoklasne državne garancije. Samim tim, kad se vrši supervizija od strane Centralne banke, klasifikuje se u nisko rizična potraživanja, u klasu A.
Danas garancija Fonda koja se eventualno izda, tako se ne klasifikuje. Upravo je NBS bila ta koja nam je predložila kako da formulišemo pravno ovaj član, da bi imali mogućnost da u situacijama gde Vlada proceni da je neophodno invervenisati sa garancijom Fonda i time dobiti bankarsku garanciju za neki veliki posao za neko preduzeće, jer ono inače ga ne bi moglo dobiti jer ne zadovoljava uslove da dobije klasičnu komercijalnu bankarsku garanciju, a državi je u interesu da to omogući. Ovaj član to nama omogućava, s tim što ukupan maksimalan iznos koji može u toku sledeće godine da se donese za tu namenu je teorijski do 300 miliona evra pod uslovom da se ne potroši ni za ove druge namene iz tog člana Zakona o budžetu, kao što sam već rekao, finansijska stabilnost, lokalna samouprava.
U praksi će to biti niže, ali opet dovoljno da možemo da intervenišemo u slučajevima. Često nam se preduzeća žale. Možemo da idemo na neko tržište, ali ne možemo da dobijemo bankarsku garanciju, ne možemo da ostvarimo izvoz, ne možemo da zaposlimo ljude. Naravno, na stručnim službama Fonda je da prouče da li je rizik takvog ulaganja nizak i da preporuči Vladi da damo takvu garanciju uz saglasnost Vlade. Dakle, sam Fond to ne može da uradi, čak ni upravni odbor Fonda.
Otvaramo mogućnost fleksibilnosti za podsticanje privredne aktivnosti. To je bila svrha ovog člana.
Možda odgovor nije srećno formulisan zašto smo odbili vaš amandman, ali suštinski Skupština Srbije je ta koja je dala saglasnost na korišćenje ovog člana do limitiranog iznosa od 300 miliona evra u 2013. godini. Da nema tog člana zakona u budžetu ovaj član Zakona o Fondu bi bio bez efekta, što znači da svake godine Skupština treba da odredi limit dokle može da se ide i za koje namene, a ova namena jeste navedena u Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu.
Evo, daću još jedan primer. Ako se proceni da u Srbiji postoje neka rudna bogatstva koja bi mogla kroz ulazak države u eksploataciju da donesu korist za državu, teško da može da se nađe finansiranje od Komercijalne banke ako nema jedne ovakve garancije. U tom slučaju Vlada može da odluči da je nacionalni interes da se uđe u takav projekat, ali opet je Skupština odredila taj maksimalni limit ne može da se pređe. Dakle, može biti dosta takvih situacija. Želeli smo da pojačamo mogućnost da država kroz ovu garanciju poveća kapacitet za investicije u privredi.

Prvo, vezano za kreditiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, to jeste predmet fonda i u samom sadržaju to nije menjano. Dakle, ta oblast se kreditira i odobravaju se iz kreditnog fonda, nastaviće da se odobrava.
U pravu ste da je verovatno bilo bolje da je stajalo da je ministar nadležan za poslove životne sredine umesto energetike, jer realno fond ne kreditira velike energetske projekte samo ako su u pitanju neki mali. To nije bilo tako uvaženo. Da je bilo sa ispravkom mogli smo da zamenimo životnu sredinu, a energetiku da izbacimo.
Da sam to ranije pogledao verovatno bi to mogli da rešimo. Ovako, ministarka energetike i životne sredine odnosno njen predstavnik ako će biti državni sekretar će biti u Upravnom odboru fonda, ali nezavisno od toga kreditiranje te oblasti je omogućeno Zakonom o fondu.
Kada se govorili o ovim poslednjim stvarima, prvo da kažem da se u toj godini koju ste pomenuli svi koji su konkurisali za projekte kreditiranja razvoja u nedovoljno razvijenim područjima, dobili kamatu od 0,5%. Ne ta jedna firma, nego sve. To je bilo sadržano u programu fonda koji je Vlada odobrila, a sada je ta kamata 1%. Dakle, nemojte se iznenaditi 1% jeste kamata, upravo zbog toga što se govorili svih ovih dana da podstaknemo preduzetništvo u manje razvijenim područjima sa kamatama koje su niže. Bila je 0,5% kamata za sve koji su tamo učestvovali.
Upravo zbog toga, mislim da ima mesta o razmišljanju o profesionalizaciji Upravnog odbora samog Fonda za razvoj. Razmisliću o toj ideji i moram da priznam da smo ovaj zakon pre svega doneli da bismo otkočili rad sadašnjeg fonda i da bi krenuo da kreditira. Da smo išli sa detaljnijim izmenama sigurno bi bilo mesta i ovakvim unapređenjima.
Na moju inicijativu uneta je prvi put odredba da ne mora ministar da bude član Upravnog odbora fonda, nego da može da bude državni sekretar. Ta pištaljka je čak i mene jednom prozivala da sam lično odobrio nekoj firmi, a nemam pojma ni koja je firma ni ko je direktor, ni ko je odobrio. Stručna služba fonda to radi. Lično neću biti u ovom upravnom odboru novog sastava Fonda za razvoj. I insistirao sam da ne mora ministar da bude ako ne želi, ali da bude predstavnik ministarstva u skladu sa ovim predlogom.
Definitivno nemam ništa protiv da se izvrši dodatna profesionalizacija Upravnog odbora u nekim naknadnim izmenama kao što ste predložili.

Kamata se odnosi na bilo koga ko investira u pokretanje proizvodnje u nerazvijenim područjima. Može biti iz Beograda, Novog Sada, svejedno je, bitno je da ih stimulišemo da ulože novac u nerazvijeno područje. Ako to učine, onda imaju beneficiju te kamate.
Tako da nije važno što preduzeće nije iz nerazvijenog područja kao matica, bitno je da se novac uloži u nerazvijeno područje, da se zaposle ljudi koji žive u tom području. To je objašnjenje.

Da, da budemo potpuno jasni. Ako je dobilo preduzeće iz Beograda novac sa kamatom 0,5% a nije taj novac plasirao u nerazvijeno područje, izvršilo je nenamensku upotrebu sredstava što je krivično delo. U tom slučaju bilo ko ko ima ta saznanja ili ljudi iz fonda treba da podnesu krivičnu prijavu protiv vlasnika takvog preduzeća i da se povede istraga.
Nažalost, dešavalo se i kod kredita za početnike. Jedna jako lepa i dobra namera da se ljudima omogući da dobiju kredite iz fonda bez hipoteke, po modelu norveškog podsticaja preduzetnika, a ljudi su zato što je bila niska kamata taj novac koristili i nisu otvarali preduzeća, već kupovali televizore, trošili na letovanje itd. Protiv takvih su podnete krivične prijave.
Dakle, suština je da uvek može doći do zloupotrebe dobrih ideja, ali to nije problem u programu fonda, nego mora krivično da se gone oni koji to zloupotrebljavaju, bilo službeni položaj, bilo da nenamenski troše sredstva. U tom smislu se slažem sa vama i ako imate ta saznanja dajte da se uputi krivična prijava.

Konkretno, ove zloupotrebe koje su otkrivene u prethodnom periodu kod start-ap kredita otkrivene su zato što su na terenu ljudi koji su zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje dobili mandat da kontrolišu da li zaista postoji takvo preduzeće, da li su zaposlili ljude, da li su investirali. Dakle, programom Vlade mi smo ovlastili Nacionalnu službu za zapošljavanje da vrši te kontrole, jer sam Fond za razvoj ima svoju centralu u Nišu, a ima još i nekoliko filijala. Međutim, nema dovoljno ljudi po celoj Srbiji. Zato je Nacionalna služba za zapošljavanje ta koja može i treba da kontroliše taj slučaj.
Dok sam bio tada u Ministarstvu ekonomije, lično sam dao nalog da se to iskontroliše. Kao rezultat toga bile su i krivične prijave protiv svih onih koji su nenamenski trošili sredstva. Tako ćemo uraditi i za sve druge slučajeve.

Ovo je inače postojalo u osnovnoj verziji zakona u vreme Vlade koju je gospodin Koštunica, odmah da znate.
O čemu se radi? Suština je da Fond može da dobija dodatna sredstva, bilo dokapitalizacijom od strane Vlade, bilo da donese upravni odbor odluku da se obezbede dodatna sredstva iz inostranstva, koja se onda plasiraju preko Fonda. Teorijski, ma koji razvojni fond iz sveta, ma koja komercijalna banka, ali realnije neki razvojni fond, može odobriti Fondu za razvoj po ovome kreditnu liniju, a onda Fond za razvoj to replasira i time povećava volumen kreditiranja. Ne vidim ništa sporno u tome. To postoji kao mogućnost za sve razvojne fondove u ma kojoj zemlji, što znači da o takvoj vrsti zaduživanja, a to je zaduživanje samo Fonda za razvoj da bi ta sredstva replasirao srpskim privrednicima, o tome odlučuje Upravni odbor Fonda.
Još nešto, bitan izmena ovde jeste da neće po pravilu ministri biti u Upravnom odboru Fonda. Oni mogu da budu, a ne moraju. Već sam vam rekao da ja lično neću biti.
Konačno, da se vratim, osnovni problem koji smo imali u dosadašnjim zakonima, zašto se ovaj zakon stalno menja je što su bila definisana ministarstva po nazivima kako je koja tekuća vlada to formirala. Pošto mi ne znamo da li će u budućnosti postojati Ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine ili će to biti u neka dva resora u narednom periodu, onda smo sada ovde definisali – ministar nadležan za poslove energetike. Da je amandman bio – i ministar nadležna za zaštitu životne sredine, onda smo mogli da imamo iz istog ministarstva sadašnjeg dva predstavnika, jedan za energetiku i jedan za životnu sredinu. Takav amandman bi mi prihvatili, da ste ga dali.
Ovako, nismo želeli da kažemo – poslovi energetike i životne sredine. Mogli smo ovo da rešimo sa ispravkama da smo ranije bili u kontaktu. Osnovnu ideju ne sporim.

U tom slučaju, prihvatio bih taj amandman, u ime Vlade, amandman na član 15. sa tehničkom ispravkom, da se odvoji da bude – ministar nadležan za poslove energetike, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.  

Naravno da bi nama bilo lakše u Vladi kada bi imali duži rok da skinemo oznaku restrukturiranja sa gubitaša u međudržavnim preduzećima. Međutim, smatramo da svako prolongiranje ovog statusa je štetno za građane Srbije iz razloga što godišnje gubitak ovih preduzeća iznosi 743 miliona evra. Taj gubitak podrazumeva direktne subvencije koje se daju preduzećima koja su u tom statusu neplaćanja obaveza za penzione osiguranje, pa kasnije država to daje kroz zaduživanje.
Kada pogledate troškove i koristi, troškovi daleko prevazilaze korist. Ono što je bitno, ovaj rok od godinu i po dana ne znači da će sva ova preduzeća, koja se sada nalaze u restrukturiranju, obavezno morati da se privatizuju. Ne, nego ona moraju da postanu samoodrživa na tržištu, bez obzira da li su državna ili nalaze strateškog partnera.
Dali ste jedan primer i njega ću koristiti. Resavica, ne mora da se vrši privatizacija, ali mora da se izvrši konačno restrukturiranje. To znači da se napravi sistem da ako će oni ostati na subvencijama, koje iznose od tri do četiri milijardi dinara, da im te subvencije omogućavaju da tekuće poslovanje normalno obavljaju, a da se dugovi iz prošlosti regulišu sa poveriocima na način koji je trajan.
Daću još jedan primer. Rudarsko–topioničarski basen Bor, odlučili smo u prethodnom sazivu da ga ne privatizujemo. I danas imam to mišljenje da ne treba privatizovati rudnike u Boru. Međutim, oni se nalaze takođe u restrukturiranju, jer imaju nasleđene dugove iz prošlosti. Neki datiraju od pre 20 godina. Neki su iz perioda Titove Jugoslavije, neki su iz perioda u poslednjih 20 godina. Ono što ćemo mi uraditi do sredine naredne godine, pregovaraćemo sa poveriocima da se izvrši otpis dela dugova, a da onda preduzeće izađe iz restrukturiranja i da može, kao što i sada radi samostalno, da reguliše tekuće obaveze. RTB Bor sve plaća, i poreze, i doprinose, i struju što nije činio do pre godinu dana, ali ima i dalje status restrukturiranja zbog ovih dugova starih 20 godina. Te dugove moramo da regulišemo, da to preduzeće izađe iz postupka restrukturiranja i da bude samostalno na tržištu. To će njima pomoći, jer će moći lakše da uzimaju bankarske kredite. Banke sada neće da daju kredite preduzećima u restrukturiranju, jer znaju da ne mogu da naplate.
Naš plan nije da čekamo 30. jun 2014. godine da odjednom uradimo za svih 150 preduzeća u restrukturiranju ovaj postupak. Planiramo da jedan dobar deo posla obavimo u narednoj 2013. godini, a da ove najteže slučajeve, ako izuzmemo Resavicu i Bor, pošto ćemo kod njih uraditi samo reprogramiranje prethodnih obaveza i omogućiti da budu profitabilni, pri čemu je RTB u boljoj poziciji, jer nema gubitaka. Resavica ih ima i treba da vidimo da li to može da se smanji, da se eliminiše.
Kod nekih drugih preduzeća pokušaćemo da pronađemo strateške partnere. Za neke od njih, čak mogu da kažem, bio bih srećan da ih poklonimo nekome ko može da upravlja njima, a da im napravi tržišnu perspektivu, jer radi se, na primer, o preduzećima koja imaju tolike dugove da je i nemoguće njih privatizovati sa kapitalom, nego samo kroz prodaju imovine fiksnog kapitala, uz preuzimanje zaposlenih.
U svakom slučaju, mislimo da moramo da budemo ambiciozni i da krenemo ovaj proces, jer proces restrukturiranja traje već skoro 12 godina. Došli smo dovde dokle smo došli. Treba ovim procesom da vidimo, neka od ovih preduzeća će ostati da rade kao državna, ali će morati da budu samoodrživa na tržištu, druga će biti privatizovana kroz pronalaženje strateških partnera, a neka treća, koja apsolutno nikoga ne interesuju i koja nemaju nikakvu perspektivu, ona će ići u stečaj. Prosto, moramo da u jednom trenutku znamo da svako u Srbiji mora da plaća doprinose za zdravstvo, za penzije, da ne bude situacije da država mora stalno da povezuje radni staž, da uplaćuje nešto što poslodavci nisu činili. Ako država nije primer da uredno plaća doprinose zaposlenima u državnom sektoru, šta onda očekivati i kako tražiti od privatnog sektora da se ponaša drugačije?
Dakle, ovo takođe spada u set mera Vlade Republike Srbije za poboljšanje discipline u sistemu. Videćemo, ima nekih preduzeća za koje njihovi vlasnici, osnivači govore da sjajno posluju, kao što je PKB, a oni su u restrukturiranju. Pretpostavljam da ako sjajno posluju, skidanje restrukturiranja im neće ništa štetiti. Ne znam koliko ima različitih takvih preduzeća koja sasvim sigurno mogu da tržišno posluju i bez ove zaštite. Ne možemo diskriminisati poverioce i štititi dužnike večito.
Mislimo da ovih godinu i po dana nije dugačak rok, primeren je za ovo što želimo da uradimo i mi ćemo krenuti punom parom da radimo već kad se usvoji ovaj zakon, od početka sledeće godine.

Od momenta Odluke Ustavnog suda pa do stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se ovaj sadašnji Zakon ali po proporcionalnoj metodi obračuna ne konfornoj metodi. Znači, sadašnji Zakon, ovaj pre promene će se primenjivati za ovaj među period, s tim što će od dana donošenja Odluke Ustavnog suda pa do dana stupanja na snagu ovog zakona zatezna kamata biti računata proporcionalno formulom, a ne konfornom. To je tumačenje koje sam dobio od službi Ministarstva.

Odluka Ustavnog suda je osporila metod obračuna, a ne same stope. Dakle, primenjivaće se. Nije osporio Ustavni sud sam zakon, nego metod obračuna. Dakle, od dana donošenja Odluke Ustavnog suda primećivaće se proporcionalni metod, a od dana stupanja na snagu novog zakona primenjivaće se i ove stope koje su predviđene novim zakonom i to će biti dato i objašnjeno tumačenje Ministarstva, kao i u sličnim slučajevima kada eventualno mogu postojati neke nejasnoće.

Šta da vam kažem? Koliko pravnika toliko različitih stilova. Ovi naši pravnici kažu da je ovo dovoljno jasno, neki drugi će reći da nije. Sa pravnicima izaći na kraj, to nije lako. Uglavnom, ovo je tumačenje koje sam ja rekao.

Da vam objasnim o čemu se radi. Kao što ste sami rekli, postoje tri organizacije za zaštitu autorskih prava u ovoj oblasti – SOKOJ, Prava interpretatora i OFPS, odnosno Organizacija fonograma.
Ono što je danas situacija na terenu, svaka organizacija dostavlja uplatnicu za naplatu obveznicima ove naknade i sada preduzetnici ili obveznici ove naknade moraju tri uplatnice da popunjavaju da bi plaćali svakoj organizaciji pojedinačno.
Naša nova Vlada se zalaže za racionalizaciju poslovanja u svim oblastima za uklanjanje birokratije, a ovo je jedna čista birokratija, da se vrši objedinjena naplata, da umesto tri uplatnice postoji jedna, a da onda se ovi prihodi dele srazmerno tome koliko kojoj organizaciji pripada, ali i da naši preduzetnici ne moraju da plaćaju toliko računa, nego da se vrši objedinjena naplata. Imali smo i razgovore sa delegacijom Evropske komisije.
Objasnili smo da ne želimo da uvodimo nikakve monopole u naplati, nego će se same organizacije dogovoriti kako to da rade. Taj novac će ići svakoj od njih pojedinačno u odgovarajućoj srazmeri, ali da je racionalno zbog obveznika, zbog onih koji to plaćaju, da imaju samo jednu uplatnicu.
Imamo jedan amandman odbora koji će pretpostavljam biti ovde na dnevnom redu, na taj član 3, gde smo ga malo jasnije jezički formulisali. Na listi je kao što je bio u originalnom tekstu, gde suštinski kažemo da naknada za javno saopštavanje muzičkih dela kao samostalna naknada autora muzičkih dela i objedinjena jedinstvena naknada interpretatora i proizvođača fonograma za javno saopštavanje interpretacija i fonograma, iz razloga javnog interesa, prikupljaju se kroz mehanizam jedne uplatnice dostavljene korisnicima na način određen sporazumom koji postignu te organizacije.
Drugim rečima, izbegavamo birokratiju. U tom smislu smatramo da je to dobro i zato smo odbili ovaj vaš amandman.

Na sastancima koje smo imali sa članovima Evropske komisije, rekli smo im – da li je vaš cilj da namećemo što višu birokratiju Srbiji, ili je cilj da idemo ka racionalizaciji reformi?
Ovde svako dobija onoliko koliko mu pripada po zakonu. Samo se tehnički vrši objedinjena naplata jednom uplatnicom. Nema nikakve druge tajne u tome.

Vlada je bila u stanovištu da treba ukinuti tzv. muzički dinar za zanatlije i ostali smo na tom stanovištu. Zanatlije smo definisali na potpuno isti način kao u Zakonu o fiskalnim kasama. Svi koji su oslobođeni obaveza držanja fiskalnih kasa, oslobođeni su plaćanja naknade za autorska prava, odnosno muzičkog dinara.
Mnogi mali preduzetnici su bankrotirali zbog raznoraznih nameta koje su imali u prethodnom periodu i primera radi obućar je morao da plaća ovu naknadu iako je potpuno jasno da ljudi ne idu u obućarsku radnju da bi slušali muziku, već da bi popravili cipele.
Ima bezbroj takvih primera. Dve godine traje apel zanatlija da im se ukine muzički dinar, i konačno, ovim zakonom će to biti i učinjeno. Jasno smo precizirali da se to ne odnosi na kafiće i ugostiteljske objekte, jer oni i dalje imaju obavezu držanja fiskalnih kasa, za razliku od zanatskih radnji, kojima je ta obaveza ukinuta na predlog nove Vlade i odlukom ove Skupštine.

Pročitaću definiciju, da vidite da je zapravo precizno formulisano, za razliku od ovoga što tvrdite. "Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama se ne plaća. Pod zanatskim radnjama, u smislu ovog stava, podrazumevaju se samostalne zanatske radnje, kao i radnje, odnosno poslovni prostor, u kome preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno određeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima i obavlja tu delatnost."
Ovo je potpuno ista, identična formulacija iz Zakona o fiskalnim kasama, gde smo upravo sve ove zanatske radnje oslobodili obaveze držanja fiskalnih kasa. Svi oni koji su zakonom koji je ova Skupština usvojila u septembru, od 1. septembra oslobođeni vođenja evidencije preko fiskalnih kasa, od momenta stupanja na snagu ovog zakona neće morati više da plaćaju ni muzički dinar. Drugim rečima, od sledeće godine neće imati trajno tu obavezu.
Kao posledica pritiska javnosti, ove organizacije su pokušale da daju neke popuste tokom ove godine, ali to je takođe bilo selektivno. Jedni su hteli da daju, drugi nisu. Pošto ih ima troje, svako je vodio svoju politiku. Na kraju krajeva, i dalje se vode razni sudski postupci za neplaćene račune iz prethodnih godina, koji se uvećavaju sa eksponencijalnim zateznim kamata. Ovim zakonom konačno trajno se oslobađaju sve zanatlije koje nemaju obavezu vođenja prometa preko fiskalnih kasa i obaveze plaćanja muzičkog dinara. To je jesu i frizeri, kozmetički saloni, obućari, stolari, to jesu i vulkanizeri. Mislim da je to dobro, njih 70 hiljada.
Međutim, što je jako važno, prihodi za autorska prava od ovih naknada, koji su sticani od ovih preduzetnika, uglavnom veoma male platežne moći, su vrlo mali deo neplaćenih naknada od strane javnog servisa organizacijama za zaštitu autorskih prava. Tako da, logika je sledeća – onaj ko treba najviše da plati, nije plaćao, a oni koji su najmanje snage su plaćali, čak bivali utuživani, neki terani u bankrot. Mislim da to treba naglavačke da se okrene, da javni servis krene da plaća svoju obavezu, jer to je jedan ključni deo programa javnog servisa, a da pustimo zanatlije na miru da se bave svojim poslom i da se rasterete naknade. To je politika nove Vlade. Dakle, onaj ko ima ekonomsku snagu, koji je u obavezi, da nađemo način da svoju obavezu izvršava i ti prihodi samo od javnog servisa biće višestruko veći od onoga što se gubi sada kada zanatlije ne budu morale više da plaćaju.
Samo jedna institucija će nadoknaditi ovih 70 hiljada preduzetnika koji će biti oslobođeni, samo moraju da plaćaju redovno. Za prošlost, ako im bude trebala medijacija Ministarstva obrazovanja ili neke druge institucije, kako da reguliše obaveze iz prošlosti, pretpostavljam da će im biti data ta logistička podrška da se vidi kako da se regulišu neplaćene obaveze iz prošlosti.