Evo da odgovorim na vaš amandman, suštinski nismo prihvatili amandman i zadržali smo ideju da Fond za razvoj ne finansira razvoj infrastrukture, ne zato što Srbiji nije potrebna infrastruktura, nego što želimo da podelimo posao.
Dakle, želimo da Fond za razvoj se bavi suštinski, isključivo podsticanjem preduzetništva, davanjem povoljnih kredita početnicima, malim i srednjim preduzećima i većim preduzećima, posebno ako investiraju u nerazvijena područja, a da sa druge strane kroz druge kreditne linije finansiramo infrastrukturu.
To smo pokazali i u predlogu budžeta za 2013. godinu. Naša je strategija da infrastrukturu finansiramo iz dugoročnih izvora. Fond za razvoj, nažalost, ne može da obezbedi kredit na period od 20 godina, nažalost. Bilo bi dobro kada bi mogao, ali ne može.
Mi zato uzimamo kredite od Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kao multilateralnih i finansijskih institucija za finansiranje infrastrukture, ali najviše sada u ovom periodu od Kine, čak milijardu i 200 miliona dolara novih projekata za razvoj saobraćajne infrastrukture ćemo povući u narednom periodu od Kine za tri auto puta na Koridoru 11, dakle, autoputu ka zapadnoj Srbiji, zatim Moravskom koridoru autoput Pojat-Preljine i autoput Novi Sad-Tunel kroz Frušku goru ka Rumi, u prvoj fazi, zatim ka Šapcu i Loznici.
Dakle, to su tri prioriteta koja ćemo finansirati dugoročnim kreditom od Kine. Oni mogu da nam obezbede i kamatu koja je mnogo niža. Mi pregovaramo da sada kamata za ovaj novi kredit bude 2,5% godišnje fiksno. Do sada je bila 3% fiksno za most Zemun – Borča.
Što se tiče drugih zemalja, tu je Rusija kojom se finansiraju projekti u železnici, odnosno treba da počnu da se finansiraju projekti u železnici. Češka, takođe, Eksportna banka, Kuvajt, koji je upravo odobrio jedan kredit za Prokop, za završetak radova na Prokopu i pregovaramo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odnosno Razvojnim fondom Abu Dabija, za jedan ozbiljan veliki projekat finansiranja navodnjavanja i odvodnjavanja u čitavoj Srbiji, gde bismo omogućili poljoprivrednicima da dobiju neverovatno povoljne dugoročne kredite za kupovinu opreme za navodnjavanje, bilo da se radi o ratarstvu ili povrtarstvu ili voćarstvu, a gde bi država takođe koristila taj novac da gradi sekundarnu mrežu kanala za navodnjavanje i da očisti postojeću kanalsku mrežu.
Dakle, što se tiče, takođe imamo u budžetu garancije za kinensku Eksim banku za nastavak radova na termoelektrani "Kostolac", i u tom smislu, to su izvori finansiranja, iz inostranih izvora finansiramo zapravo infrastrukturu. Želeli smo da ostavimo što više novca na raspolaganju Fondu, da isključivo daje preduzetnicima.
Vi znate da Fond za razvoj daje gotovo 95% svojih sredstava srpskim preduzetnicima, dakle, to su domaća preduzeća. Cilj nam je upravo da podstaknemo fond da daje kredite koji su višerizični, u manje razvijenim područjima, jer to komercijalne banke ne žele ili retko rade, ili daju po mnogo višim kamatnim stopama. Dakle, prioritet je da se pomažu mala i srednja preduzeća, kao i sve vrste investicija, preduzetnika u nerazvijenim područjima.
Što se tiče sugestija, koje su vam privrednici izneli, evo ovde su i direktorka Fonda i direktorka pravne službe Fonda, tako da su i one lično čule ove primedbe i nadam se da će, pošto se svake godine usvaja plan poslovanja za tekuću godinu, mnogi od tih stvari biti i uvažene. Neke već postoje, moram da kažem, diferencirana kamatna stopa niža za preduzetnike u nerazvijenim područjima, veća za razvijena. Niži oblik garancije, odnosno, jednostavnije su garancije kada se radi o kreditima vezano za nerazvijena područja. Ponekad se čak prihvati i ručna zaloga, kao što je recimo slučaj sa opštinama, najnerazvijenijim opštinama iz tzv. četvrte grupe razvijenosti.
Slažem se sa vama da bi trebalo poboljšati javnost u radu, odnosno, da osim obaveštavanja koje Fond inače vrši, ko je dobio kredit, ko je odbijen, da može javnost da bude obaveštena o tome, jer se radi o državnom Fondu za razvoj. Banke, kao što znate, ne obaveštavaju klijente ko dobija kredit, ko ne, a međutim, ovde se radi o jednoj nekomercijalnoj instituciji i bilo bi potrebno svakako da ima veću javnost u radu u narednom periodu.
Konačno, odgovor na pitanje – zašto od maja Upravni odbor Fonda efektivno nije radio? Zato što nije ni postojao kada je Vlada ušla u v.d. stanje. Suštinski se nije sastajao Upravni odbor i upravo su bile potrebne promene ovog zakona.
Ovi amandmani su i urađeni sa namerom da se otkoči rad Fonda i da Fond može da, nakon izglasavanja ovih amandmana i imenovanja Upravnog odbora u skladu sa predlogom koji smo dali, može da zaseda, da krene da odobrava već postojeće zahteve koji imaju opravdanje, a da naravno kasnije regularno vrši sednice i da donosi odluke mnogo intenzivnije, jer upravo ta sredstva nam sada nedostaju u ovoj borbi protiv krize i mi jedva čekamo da se otkoči rad Fonda i zato se radujemo što će uskoro, nadam se biti usvojeni amandmani na zakon.