Ne slažem se sa vama jer prvo, neregistrovana delatnost nema nikakve veze sa povećanjem PDV za 2 procentna poena, ili sa akcizama. Neregistrovana delatnost je postojala i ranije i nažalost to je eskaliralo u poslednjih pet, šest godina.
To je apsolutno nelojalna konkurencija svima onima koji legalno rade, ma o kojoj se oblasti radilo, od pekare, do industrijskih delatnosti. Ako jedan pekar plaća paušalni porez, jer je mali, zašto to ne bi činio drugi pekar? Ako to čini onaj ko peče meso, zašto to ne bi činili svi koji peku meso?
Možda sam naveo dve najmanje oblasti gde se to dešava. Toga, nažalost, ima sve više. Imam sve više žalbi od strane privrednika da ne mogu da izađu na kraj sa nelojalnom konkurencijom koja potpuno radi na crno. Dakle, obavlja delatnost, ne plaća nikakav porez. Ne da su plaćali 18% PDV, pa je 2 postalo problem, nego ništa ne plaćaju.
Moram da priznam da dobar deo krivice za to snosi poreska uprava koja u periodu od 2007. godine do danas nije uopšte obraćala pažnju na bujanje ove delatnosti, nije kontrolisala izdavanje fiskalnih računa, bukvalno se nije time bavila, nego se koncentrisala samo na one velike poreske obveznike.
Sa poreskog aspekta činjenica je da veliki poreski obveznici daju najviše prihoda u budžet. Međutim, činjenica je da i u takvim delatnostima ima dosta sive ekonomije. Ako pogledate buvljake danas, to je sve švercovana roba, tu ima i tekstila, tu ima i obuće, tu ima svega. Tu se ni carina ne plaća, ništa, ni PDV, niti bilo šta drugo, a još izgleda da legalno rade, jer plaćaju neku pijačninu lokalnim samoupravama.
To je prosto stanje koje je današnje, traje godinama, ali mora da krene da se prekida iz razloga što oni koji rade u legalnom sektoru, to ne mogu više da izdrže i oni su ti koji najviše ispaštaju, a tek na drugom mestu je budžet bilo lokalne zajednice, ako se radi o lokalnim prihodima, bilo Republike i pokrajine, ako se radi o pokrajinskim ili republičkim prihodima.
U tom smislu mi smo dali postepenost u predlogu za stavljanje pod kontrolu ove neregistrovane delatnosti, tako što nećemo ljudima trajno pleniti imovinu, odnosno robu, odnosno opremu, nego privremeno. Privremeno i onda se daje rok, registrujte se u APR, budite ako ste mali paušalac, ili budite knjigaš, zavisi od delatnosti i plaćajte taj neki porez od 10% koji je relativno minimalan. Dajte ono što drugi daju. Prosto, morate, ako ste preduzetnik, morate da budete u rangu drugih preduzetnika. Čim se registruju, vraća im se i oprema, vraća im se i roba, ukoliko im se to desi jedanput. Ako se to desi više puta, onda se to trajno pleni.
Moram da kažem da, kada sam pomenuo poresku upravu, od 2007. godine do ovamo, novi direktor poreske uprave me je obavestio o jednom poraznom podatku. Vi znate da postoje oko 200.000 fiskalnih kasa na terenu, nešto malo manje od toga, nakon ukidanja obaveze da to imaju i zanatlije. Mi smo ukinuli tu obavezu, ali i pored toga oni koji su ostali, koji imaju obavezu korišćenja fiskalnih kasa, to je skoro 200.000 na terenu.
Mnogi od njih imaju i one tzv. GPRS uređaje, gde poreska uprava može na dnevnoj bazi da kontroliše šta se dešava sa prometom. Niko živi u poreskoj upravi, dok nisam postavio to pitanje pre mesec dana, nije uopšte kontrolisao te izveštaje sa GPRS, pa su mnogi, desetine hiljada obveznika, prestali i da ih šalju, bez ikakve sankcije. Sad smo im prvo poslali pismo, da ne bi ispalo da naglo uvodimo disciplinu. Ljudi, krenite, koristite ono što je zakonska obaveza. Šaljite izveštaje, jer ćemo kažnjavati.
Nismo želeli da kažnjavamo pre nego što upozorimo, jer je ideja bila ako je bila ta neka nedisciplina puno godina, ne možemo odjednom sada da uvedemo potpunu promenu, ali upozorenje je nešto što smo dali.
Na ovaj način, želim da kažem, da nemamo više mesta za bilo kakvu toleranciju. Rekao sam i u uvodnom izlaganju, po Zakonu o fiskalnim kasama, oni građani, koji ne dobiju fiskalni račun, imaju pravo da ne plate robu koju su kupili, ili ako su bili u restoranu, jelo koje su pojeli ili piće koje su popili.
Zakon o fiskalnim kasama daje mogućnost građanima da ne plate ukoliko nisu dobili fiskalni račun. Ako se neda fiskalni račun, taj novac ide na crno. To je potpuno jasno. Time se oštećuju budžeti i gradova i budžet Republike i onda kada postavimo pitanje, svi mi želimo da ima više novca i za trudnice i za obdaništa i za socijalnu zaštitu i za kulturu, a nekako nam je žao da sada mi tražimo disciplinu da svi plaćaju poreze. Ne može i jedno i drugo.
Ove sve lepe stvari moraju od negde i da se plate. Ako se ne naplati ravnopravno svima, u skladu sa njihovom ekonomskom mogućnosti, onda sistem ne funkcioniše.
U tom smislu, moramo da zaštitimo one koji su redovni uplatioci poreza i zato smo ovde striktni i pooštravamo, ne samo da se može pleniti roba koja se prodaje na crno, nego i oprema kojom se ta roba proizvodi, ali je to privremena zaplena. Ako se u roku do 45 dana taj kome je to zaplenjeno registruje, vraća mu se sve to. Nama nije cilj da mi ljude zaustavimo u radu. Nama je cilj da ih uvedemo u legalni sistem. To je suština.