Zaista vas molim da ne budete bezobrazni, jer prozivati bilo koga, pa makar i moju koleginicu koja vodi Ministarstvo zdravlja, da želi patnju bilo koga u ovoj zemlji, da ne želi da da novac za neke operacije, a znate i sami jako dobro, pošto znam da radite u zdravstvu, da generacijama ispred nije bilo sredstava za neku vrstu operacija i da se nije odobravalo ni u doba kada ste vi vodili Vladu, niti se ranije odobravalo. Uvek su postojale određene bolesti za koje nije bilo dovoljno sredstava, za lečenje, na žalost.
Fond zdravstva ima suficit od osam milijardi dinara, ali ni taj suficit nije dovoljan da bi neki ljudi kojima je potrebna zdravstvena zaštita ovde mogli da naprave operaciju, moraju da idu u inostranstvo i oni to, niti su pokrivali u doba vašeg mandata, niti u doba Koštunice, niti Đinđićevog, nikada to nisu pokrivali.
Što tada to niste rekli? Slažem se da treba biti human i pomoći ljudima koji imaju takav problem. Nije u redu da kritikujete ministarku zdravlja zbog toga. Zašto ne pitate lidera vaše stranke, koji je sto miliona evra ili ko zna koliko napravio kada je ušao u politiku na medijima, što nije dao bar makar 10% od toga da leči tu decu?

Možda sam reagovao malo neodmereno i mogu da vam se izvinim zbog toga, zbog načina reakcije, ali ne zbog onoga što sam vam rekao, jer ste vi uradili nešto što je zaista najgore, pokušali ste da politički trgujete sa tuđom nesrećom.
Znate i sami da do pre godinu dana Fond zdravstvenog osiguranja je vodio kadar Demokratske stranke i da li je tada bilo novca za lečenje ovakvih teških slučajeva? Da li je zaista bilo? Kažite sebi ako ste profesor, lekar, budite pošteni, da li je tada bilo? Da li je bilo i u mandatima prethodnih vlada?
Nažalost, nikada u Srbiji nije bilo dovoljno novca da bi svi koji su bolesni mogli da se izleče ili da se plati neko posebno lečenje u inostranstvu. To jeste nažalost, ali je to činjenica.
Zaista nemojte na tuđim nesrećama da gradite političku karijeru, jer to je prokleto.

Jer vi pravite neku gondolu? O čemu vi to pričate? Kakve gondole? Da li ova Vlada finansira izgradnju bilo koje gondole? Gde to vidite? Nemojte da govorite...
(Dušan Milisavljević, s mesta: U Brzeću.)
Brzeće? Da li ste videli ijednu cifru u budžetu za ovu godinu koja je namenjena za gondole, žičare ili bilo šta slično? Nema toga. Niti je bilo planirano. To je javno privatno partnerstvo. Mogu da vam objasnim šta to znači. To znači da privatni investitor ulaže novac u gondolu, a država mu daje zemljište da bi postavio stubove. Ako vam to smeta i ako će to rešiti problem ove bolesne dece, u redu. Ali, nemojte da preterujete. To nema nikakve veze sa time.

Ako ste pažljivo slušali, već sam vam rekao da je Belgija za 800 miliona evra smanjila troškove u svom budžetu ove godine, koji rebalansira takođe ovih dana. Francuska je napravila takođe ogroman rebalans. Možete pogledati cifre i precizno to izračunati. Većina zemalja radi rebalans.
Bilo bi normalno više novca, kao što sam rekao, i za poljoprivredu, tako i za obrazovanje i za nauku da 20 milijardi nismo straćili na pokrivanje dugova "Razvojne banke Vojvodine" i "Agrobanke". Vi možete reći da to nije važno i da mi to samo ponavljamo, ali to je činjenica. Da smo imali tih 20 milijardi sačuvanih, sada bi taj novac išao za mnogo važnije i bolje stvari kao što su obrazovanje, kao što je nauka.
Vi ste potpuno u pravu kada kažete da nauka mora da dobije ta sredstva. Ne znam, zaista, mi ne učestvujemo u planiranju sredstava u okviru ukupnog budžeta Ministarstva prosvete i nauke. Mi iz Ministarstva finansija sprovodimo budžete drugih ministarstava, ali činjenica je da nije dobro da se plate naučnika tretiraju kao stavka roba i usluga. To je činjenica. Mi to imamo u budžetu već godinama unazad. To je budžet koji smo mi nasledili. Nasledio sam od prethodnika. Zašto je to tako? Ne znam. Moguće je zbog toga, pitao sam ministra, zašto ne budu iskazani naučnici imenom i prezimenom platama? Rekli su mi - zato što ima dosta onih koji primaju platu kao profesori, pa žele da na projektima primaju i plate, pa onda su tu ugovori po uslugama, i onda su oni roba i usluga.
Dakle, ima tu svega i svačega. Istina nije ni crna ni bela, nego negde između. Zaista bih voleo da sada kada budemo imali registar 30. septembra, zahvaljujući promenama Zakona o budžetskom sistemu, konačno ćemo tačno znati koliko ljudi ima zaposlenih u javnom sektoru i po kojim sve osnovama primaju zarade. Znaćemo tačno i ko su naučnici i njih treba podržati maksimalno. Ako ima nekih koji žele da uz to prime još dodatak, u redu, ako su ekstra kapacitet, treba to podržati. Nemam ništa protiv da onaj ko je značajan za Srbiju u nauci zaradi mnogo više. To treba nagrađivati, to treba stimulisati. Takvi talenti su retki. Ali, ako se kroz to pokrivaju i neki drugi troškovi, kao što su materijalni troškovi, troškovi održavanja, čišćenja i ko zna sve čega, onda prosto neke stvari tu treba izbaciti.
Dakle, novac za nauku jeste neophodan. Srbija ne može biti neka velika sila u nauci, jer nemamo toliko sredstava da istražujemo u fundamentalne nauke, ali sigurno je da možemo u nekim sferama fundamentalnih nauka više da uložimo. Imamo jake fizičare, imamo jake genetičare. Imamo jake ljude iz oblasti biotehnologije, ali ova sadašnja situacija će možda biti i uvod u rešenje, evidencija pravih naučnika, naučnika koji se zaista bave time i onda da ne budu više tretirani knjigovodstveno kao roba i usluge, što je nasleđeno od prethodnog ministra finansija, nego da budu sa platom, neka bude dobra plata, evidentirani u trezoru i da onda znamo da to finansiramo i da podržavamo.

Pročitajte stenograme šta ste vi iz vaše poslaničke grupe, odnosno vaši ekonomisti govorili kad smo usvajali budžet. Rekli ste – biće manji prihodi, ali niko od vas nije pominjao ovu cifru. Samo pre mesec dana vaš kolega, moj bivši kolega, takođe ministar finansija, je pričao o nekoj cifri od 50 milijardi. Pogledajte šta je MMF govorio, a šta Fiskalni savet.
Nisam ja natčovek i ne radim ja sve poslove u Ministarstvu finansija. Ne želim da se zaklanjam iza kolega koji rade makroekonomske analize i projekcije, ali ako Evropska komisija svaka tri meseca revidira svoje izveštaje u procenama i makroekonomskih i kretanja u budžetu, ne može Srbija biti izuzetak. Uopšte nije važno uočiti propust. Bitno je da se propust na vreme uoči, ispravi i da se reaguje, da od toga ne bude prevelike štete.

Nije važno šta se događa na prolaznom vremenu. Važno je kako se sve završava. Mi znamo kako je završila prošla godina kad je neko drugi planirao budžet, sa rekordnim deficitom. Hajde da sačekamo svi, ova godina neće još dugo trajati, još samo šest meseci. Bićemo ovde kada bude budžet za 2014. godinu, pa ćemo onda meriti koliki je deficit bio ove godine, a koliki je bio godinu dana ranije.
Nije jednostavno voditi javne finansije. Nikad nisam rekao da je to lak posao. Ne bežim od toga ni da priznam grešku. Da, pogrešio sam zato što su službe koje su mi radile taj posao dale takvu projekciju. Međutim, ja njih ne krivim. Opet kažem, svi mi grešimo, ali neki nisu spremni te greške da priznaju, niti da ih isprave. U tome je velika razlika između različitih ljudi.

Postavili ste mi par pitanja, pa da vam odgovorim. Prethodno samo da konstatujem da ova gospoda koja su ovako bila žučna i agresivna onog časa kada su završila šta su imala da kažu, otišli su. Ne žele da slušaju svoje kolege. Mislim na Borka Stefanovića, na Božu Đelića i sve ostale. Ostaviše samo Srđana Milivojevića ovde u klupama. To je ono što ih je, na neki način, i dovelo do te situacije. Žele samo sebe da slušaju. Ima ona pesma, kada smo već krenuli rokerski, "Ja volim samo sebe". To je bio njihov stil, taj autizam ih je zapravo i koštao. Morate slušati i druge. Ne kad završite, nije kulturno, kada pričaju već o kulturi, kada završite svoje izlaganje pobegnete, a nećete kolege da saslušate.

Odgovor na ovo pitanje.
Zakon o javnom dugu definiše kako mogu lokalne samouprave da se zaduže. One ne mogu to da učine po automatizmu, već moraju da traže saglasnost od Uprave za javni dug, u zavisnosti od toga kakvi su bili prihodi u prethodnom periodu odobrava se ili ne odobrava se. Takođe se gleda nivo ukupne zaduženosti određene lokalne samouprave.

Nije mi smešno to što ste pričali, nego to što ste nekada imali nadimak Boža Derikoža, a sada Brzi Gonzales.

U pravu ste za stečajne postupke, zaista se sporo sprovode. Jedino što možemo da učinimo jeste da donesemo propis na Vladi da se umanjuje proporcionalna nagrada stečajnim upravnicima u srazmeri sa dužinom trajanja postupka. Ako duže traje postupak da imaju manju nagradu. Što su efikasniji, brži da onda im od toga zavisi visina naknade koja im se plaća. Drugo, da se zamenjuju oni koji odugovlače postupke jer ko zna kakve interese imaju. Često nažalost interes stečajnog upravnika nije da završi efikasno proces stečaj, a da namiri poverioce, nego da što duže prima neku naknadu i da vodi to preduzeće, a često zastupaju interese razno raznih interesnih grupa kojima je u interesu da se taj postupak ne okonča. Jedini način je da tu uključimo jaču kontrolu i dobro je što ste to zapazili i probaćemo da napravimo nešto na ubrzanju toga.

Hvala najpre na ovoj zaista iskrenoj podršci i na razumevanju za situaciju u kojoj se nalazi Vlada.
Prvo da vam odgovorim na ova dva pitanja. Mi smo zajedno sa vašim gradom, kao što znate, uložili sredstva da se ova zona privede nameni i da se izgradi infrastruktura, ali pre svega da se poravna zemljište. Jer, suština je bila da je potrebno najpre nivelisati zemljište i nadam se da ti radovi idu dobrim tokom. I "Geoks" i "Ditra" su planirali da ovog leta krenu da grade svoje fabrike i treba zajednički da pratimo ove radove na ravnjanju zemljišta. Oni će ovog leta krenuti to da rade i mi se nadamo da ćemo biti dobrog zdravlja da idemo to da otvorimo i nadam se da će to biti sledeće godine.
Što se tiče pozorišta, kao što smo pomogli i svojevremeno pozorište u Leskovcu, svakako da hoćemo da pomognemo i pozorištu u Vranju. Svaka opština, svaki grad koji želi da pomogne kulturu, a posebno kada je u pitanju ovakva vrsta investicija, imaće podršku Vlade Republike Srbije. Mi ćemo obezbediti iz tekućih budžetskih rezervi ovih miliona dinara, evo, to vam sada i javno potvrđujem.
Želim da iskoristim priliku kad ste spomenuli Zaječar da na neki način kažem koja je velika razlika. Zaječar je na neki način paradigma odnosa u sadašnjoj Vladi i odnosa u prethodnoj Vladi. Vi možda to ne znate, ali reći ću vam sada. Na neki način sam izbačen iz prethodne Vlade tako što me je jedan iz ove poslaničke grupe optužio da sam navodno odveo "Gorenje" iz Valjeva u Zaječar. Možda su to neki zaboravili, možda nisu, ima tome ne znam koliko godina. Umesto da su pohvalili tada taj napor da jednu kompaniju kao što je "Gorenje", koje ima preko milijardu evra godišnji promet i spada među najveće kompanije u Evropi, da ih ubedim da grade fabriku ne samo u Valjevu, ne samo u Pazovi, nego i na sasvim drugom kraju Srbije, u Zaječaru, na istoku Srbije, gde je mnogo ljudi otišlo zato što nije bilo posla i zato što nije bilo investicija u prethodnom periodu, a da istovremeno prošire kapacitet i u Valjevu, dakle, da grade i u Valjevu i u Pazovi i u Zaječaru simultano, na tri potpuno različita kraja zemlje. Došlo je iz neke sujete, neću da kažem ljubomore, za takve stvari ne verujem da neko može da bude ljubomoran, jer ako pomažete zapadu, Vojvodini, istoku, ne vidim čemu ljubomora. Krenuo je napad i maltene sledilo je posle toga, ne dugo, to izbacivanje, zlatnim slovima je upisano što su rekli malo pre u ovoj raspravi iz Vlade.
Evo zašto je ovo paradigma. To će se pokazati sledeće nedelje. Sledeće nedelje mi ćemo imati dva lepa događaja u Srbiji i kamo sreće da ih bude što više i do kraja ove godine i u narednom periodu i ja se nadam i daćemo sve od sebe da ih bude. Znate i sami da je i vaša stranka i moja stranka, da smo bili rivali na izborima u Zaječaru. Vi ste dobili 39% podrške građana, URS 35%. Rekli ste i sami, demokrate 3,2%. Malo ste im dali više, nije 3,5% nego 3,2%, a DSS je imao 3,5% sa Dverima. U čemu je razlika između Zaječara danas i Zaječara politički pre par godina.
Gospodin Vučić i ja ćemo naredne nedelje zajednički prisustvovati potpisivanju ugovora za izgradnju modernizovane fabrike "Gorenja" u Zaječaru koja će proizvoditi 450 hiljada veš mašina godišnje.
Dakle, ne da tu nema sukoba, nego politika je jedno, a građani su drugo. Građanima smo i mi i vi obećali da ćemo pomoći da se otvore nova radna mesta. I nema razloga da se oko toga delimo, nego zajednički treba da radimo i u Zaječaru i u Vranju i u svim drugim gradovima Srbije.
Istovremeno dan kasnije biće otvorena i proširena fabrika "Gorenja" u Valjevu. Sve ono što se dešavalo što je bilo loše pre tri godine, evo sledeće nedelje će na neki način doći na svoje. Ja prosto želim da vam zahvalim na toj korektnosti, jer jedino u Srbiji zajedništvo može da donese rezultat.
I svi drugi naravno poslanici koji su ovde diskutovali i kolege i koji su govorili o tom zajedništvu o slozi koja nam je neophodna, zaista svima zahvaljujem i koristim ovu priliku, ovo sam pomenuo zato što ste vi eksplicitno pomenuli ovaj primer Zaječara. Razlikujemo se možda od nekih drugih političara koji sada sede u ovim klupama i koji su pokušali nekom teatralnošću da zadobiju simpatije građana. Neka oni rade kako misle da treba, to se vidi po tom rezultatu u Zaječaru od 3%.
Ono što je jako važno mi moramo da ostanemo čvrsti, jedinstveni i kada je dobro ali i kada je teško, jer ne sme se povlačiti kada je teško, nego probleme treba zajednički napadati. Siguran sam da ćemo to činiti zajedno ubuduće, a pre svega zato što građani od toga trebaju da imaju koristi i u Zaječaru i u Vranju, Valjevu, Pazovi u Vojvodini svuda. Hvala na ovoj podršci, zaista.

Samo da ovo prokomentarišem. Teorijski je to zaista moguće. Mene ne treba niko da ubeđuje da je moguće od "Galenike" napraviti profitabilnu kompaniju i da to može da uradi domaća pamet.
Treba naći dobrog direktora, to je zaista preduslov, i direktora koji će biti spreman da uradi neke nepopularne stvari u samom startu, a to je da proceni tačno koji je optimalan broj zaposlenih koji može da izdrži "Galenika" sa aspekta troškova proizvodnje. To je suština.
"Galenika" ima određene kredite koje mora da otplaćuje, ima odgovarajuće troškove za repromaterijal. Treba izračunati koliko treba za plate i koliko ljudi tu treba optimalno da radi da bi proizvodnja bila profitabilna. Nije dobro što je u onom prethodnom periodu nazapošljavano tamo 1.000 ljudi u tri godine, to je problem. Da toga nije bilo, sada bi bilo relativno jednostavno, čak i bez tih mera, napraviti da "Galenika" bude profitabilna.
Očekujem da će Vlada, sada mora, sada kada nije privatizacija urađena, mora da uradi promenu menadžmenta i mora dovesti nekoga ko je spreman ovaj prvi potez da uradi.
Sećate se da nije bio jednostavni potez sa "Petrohemijom", kada je ona stala u jednom trenutku. Ne smemo da čekamo da "Galenika" stane, već da nađemo stvarno nekoga ko je sposoban, pa ako uspe da sam napravi profit od "Galenike", onda neće niko ni juriti da je prodaje. Nije bila ideja Vlade da prodaje "Galeniku" zato što "Galenika" ne može da bude profitabilna, nego što se pokazalo u prethodnom periodu, da, nažalost, oni koji su predstavljali državu nisu davali dobre predstavnike koji su umeli da je vode. To je problem.
Da li može sada da se pokaže nešto drugačije? Zaista ne znam. Zalažem se za profesionalni menadžment "Galenike", ne politički i da stručnjaci za finansije, ne samo za farmaceutiku, vode finansije te kompanije, a naravno, siguran sam da ima puno dobri stručnjaka za farmaceutiku unutra, znam i dosta ljudi koji tamo rade. Moja tašta je nekada radila u "Galenici". Stalo mi je zaista da ta firma dobro funkcioniše. Sada je u penziji i njoj je žao kad vidi kako "Galenika" danas izgleda, a kako je izgledala nekada kada je ona radila.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je, kao što sam najavio ovde u Narodnoj skupštini pre mesec dana, Predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
Kao što znate, ekonomska politika u Srbiji se vodi u veoma složenoj situaciji, imajući u vidu i kretanja u evro zoni, imajući u vidu sve nasleđene probleme i imajući u vidu neizvesnost koja vlada ne samo ovde kod nas u Srbiji, sada više ne ni samo u evo zoni, već u čitavoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga smo mi krajem maja u Vladi krenuli da razgovaramo o potrebi usvajanja celovitog paketa mera koje bi stabilizovale državni budžet, ali i koje bi omogućile sprovođenje neophodnih strukturnih reformi u privredi, jer sama stabilizacija državnog budžeta nije moguća ukoliko se istovremeno ne podstaknu investicije i neomogući rast proizvodnje na trajnim osnovama.
Pre dve nedelje smo na vladi, nakon razgovora sa predstavnicima privrede, sindikata, stručne javnosti i međunarodnim finansijskim organizacijama, doneli jedan celovit paket ekonomskih reformi, od kojih je stabilizacija državnog budžeta, odnosno rebalans kao jedan njen deo, samo deo tog celovitog paketa.
Sama stabilizacija državnog budžeta i mere koje su usmerene na smanjenje rashoda u javnom sektoru nikada nisu bile dovoljne ni u jednoj zemlji da preokrenu ekonomsku situaciju.
Imamo iskustva od pre tri godine, kada je počela svetska ekonomska kriza, kada je prethodna Vlada 2009. godine donela paket mera, koji je čak podrazumevao zamrzavanje plata i penzija. Pokazalo se da, imajući u vidu da to nije bilo simultano praćeno sa drugim pre svega strukturnim reformama u javnom sektoru, je to bilo kratkog daha i da, evo, nekoliko godina nakon toga, naša Vlada se ponovo suočava sa svim tim problemima, čije je rešavanje odlagano.
Doneli smo čvrstu odluku da više nema odlaganja rešavanja nagomilanih problema od kojih su neki duži od decenije, već da ćemo ići vrlo odlučno i bez ikakvih kompromisa u njihovo rešavanje.
Ukupan paket ekonomskih mera, koji je Vlada usaglasila, ima dva ključna dela. Prvo su mere za stabilizaciju državnog budžeta, a podmere u okviru toga su mere za smanjivanje javnih rashoda, jer smo zaista svi doneli zaključak da nema govora o bilo kakvom povećanju poreza na prihodnoj strani. Jedino što hoćemo i možemo da uradimo to je povećanje naplate.
Inače, poreske stope se neće menjati niti sada niti u narednom periodu, jer to bi bilo kontraproduktivno.
Smanjenje rashoda je jedan deo tog paketa. Bolja naplata prihoda je važan sledeći segment. Konačno, sistemske mere štednje u javnom sektoru koje su sadržane u Predlogu izmena Zakona o budžetskom sistemu su treći deo ovog segmenta.
Sledeći nivo u reformama koje želimo da sprovedemo su strukturne reforme, okončanje procesa restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Jednom za svagda da ga okončamo do sredine sledeće godine, što smo i zakonom predvideli, a sada smo razradili i vrlo detaljan akcioni plan koji treba da dovede do tog okončanja. Zatim, generalnu reformu u javnim preduzećima, pre svega povlačenje države iz upravljanja nekim javnim preduzećima, u nekim slučajevima i povlačenje iz vlasništva u javnim preduzećima, gde se pokazalo da država nije dobro upravljala u prethodnim godinama.
Tu su i mere sistemskog karaktera za poboljšanje investicione klime. Pre svega da se smanji birokratija u izdavanju građevinskih dozvola, da se izmeni Zakon o planiranju i izgradnji, koji nas je svrstao među najgore zemlje trenutno na svetu po procedurama za izdavanje građevinskih dozvola i svim transakcijama vezanim za promet zemljišta.
Potrebno je da se promeni i Zakon o radu kako bi bio fleksibilniji, kako bi omogućio da se više ljudi može upošljavati, ali, s druge strane, kako bi se omogućilo i sankcionisanje onih koji ne žele da rade i koji neće da rade, a pre svega u državnim institucijama i javnom sektoru.
Dakle, to je jedan čitav segment reformi i Vlad je apsolutno svesna da je potrebno da se sve ove reforme izvedu istovremeno, odnosno simultano da bi dale efekat.
Takođe smo svesni da nije dovoljno to što smo mi u Vladi konsenzusom dogovorili ovaj paket mera. Zato smo i razgovarali i sa sindikatima i sa predstavnicima privrede i sa stručnom javnosti o potrebi stvaranja što šireg konsenzusa u čitavom društvu za ove reforme.
Danas sam spreman da ovde otvoreno o svemu tome razgovaram ne samo sa poslanicima koji će podržati ovaj program, već i sa poslanicima opozicije, jer ovde je zaista u pitanju Srbija. Nije u pitanju jedna, druga, treća ili deseta vlada, već je u pitanju kako zajednički možemo da donesemo i sprovedemo mere koje će pomoći građanima, nezavisno od toga koje će vlade sutra voditi ovu zemlju.
Moram da kažem, iako svi u Vladi činimo sve svakog trenutka da pomognemo da se što lakše prebrodi ekonomska kriza koja već dugo traje u Srbiji i zaista niko nema nameru ne samo da se ne opušta, nego smo svesni da moramo mnogo više da radimo, da se ipak naziru, posle polovine ove godine, neki prvi znaci blagog oporavka privrede. O tome ću vam takođe govoriti, kao i o slabostima i o problemima koje treba da rešimo.
Ono što je sada već evidentno to je da će projekcija Vlade o rastu BDP u ovoj godini biti ispunjena i da je u prvom kvartalu BDP rastao 2,1%, dakle, u skladu sa očekivanjima.
Želim i pred javnosti i pred vama, uvaženim narodni poslanicima da kažem da nije baš takva situacija sa svim zemljama u regionu. Slovenija ima pad od 3,3% BDP u prvom kvartalu. Hrvatska je već nekoliko godina uzastopno u recesiji i ima 1,5% pad PBD. Mađari imaju takođe pad od 0,3%. Bugarska je imala skroman rast od 0,4%, a jedino su Rumuni imali 2,2% sličan rast kao i Srbija.
Ne želim da glorifikujem ove podatke, jer sam svestan da je Srbiji potreban rast između 4 i 6% godišnje da bi građani mogli da osete direktne koristi od toga. Ovo je jako skroman rast, ali je činjenica posle četiri uzastopna kvartala iz prošle godine, kada je Srbija imala pad BDP, po prvi put u ovoj godini BDP je krenuo da raste.
Mi ne smemo da budemo zadovoljni, niti smo zadovoljni ovim podatkom. Svesni smo činjenice da ovo mora da bude mnogo brži rast. Zato smo analizirali strukturu rasta BDP, da bi dizajnirali mere kako da pospešimo one sektore koji već sada daju dobre rezultate ali i da pokrenemo one koji snižavaju rast BDP.
U dosadašnjem periodu najveći doprinos rastu BDP dali su sektor usluga, prerađivačka industrija i to ne kompletna, već pre svega automobilska industrija, farmaceutska industrija i još neke grane i poljoprivreda. To su tri ključna faktora rasta koji Srbija danas ostvaruje.
Sigurni smo da poboljšanjem prilika i u onim oblastima prerađivačke industrije koje nisu dale očekivani rast u dosadašnjem periodu godine, kao i većim ulaganjima i podstrekom u poljoprivredi mi možemo da ubrzamo dodatno rast bruto domaćeg proizvoda.
Međutim, u narednom periodu Vlada će se pre svega okrenuti onim granama koje vuku naniže bruto domaći proizvod, a to je pre svega građevinarstvo. Građevinarstvo ima ogroman pad u svim ovim godinama koje nam prethode i potpuno je jasno da na jedan element domaće tražnje, a to je privatna potrošnja, na kratak rok se ne može uticati. Ali, može se povećati državna investiciona potrošnja odnosno izdaci za izgradnju puteva, železnice, infrastrukture generalno. Tu je slabost svih vlada do sada u poslednjih 12 godina bila loša organizacija i nespremnost da se efikasno iskoriste ogromni zajmovi koji su zaključeni u prethodnom periodu za infrastrukturu.
Od 2006. godine do danas Srbija je zaključila oko četiri i po milijarde evra projektnih zajmova, isključivo za razvoj infrastrukture, od saobraćaja do energetike i svih drugih oblasti. Nije od toga povučeno 3,3 milijarde evra i to stoji već godinama, na šta Srbija plaća penale. Često čujemo da navodno nedostaju sredstva za infrastrukturne projekte.
Ne želim da kažem, mnogi ministri koji su krenuli da rade u određenim sektorima, jednostavno nisu za to odgovorni. Međutim, ima i onih koji već dugo imaju nadležnost nad ovim projektima i Vlada će analizirati učinak svih onih institucija i resora koji imaju veze sa infrastrukturnim projektima. Jednostavno, nemamo izbora. Moramo da povećamo povlačenje tih sredstava i ulaganje u infrastrukturu. Jer, to automatski znači oporavak jednog dela građevinarstva, pre svega niskogradnje i znači upoljšavanje ljudi.
Po prvi put privredni rast Srbije, posle dugog niza godina, je zasnovan na izvozu. Puno se debatovalo u prethodnim godinama, opravdano, u stručnim krugovima, sa međunarodnim institucijama, da nije održiv privredni rast ako nije baziran na izvozu. Bilo je puno zamerki da je visoka stopa privrednog rasta u periodu od 2004. do 2007. godine bazirana na domaćoj potrošnji a ne na izvozu i da je to neodrživo. Napravljen je konsenzus, i u ekonomskoj nauci i među privrednicima, da je jedino za Srbiju kao relativno malu zemlju održivo da privredni rast bazira na izvozu, jer imamo malo domaće tržište.
Po prvi put izvoz se javlja ove godine kao generator našeg privrednog rasta. Zato moramo da učinimo sve da taj izvoz dodatno pojačamo. Takođe, da omogućimo da dodatne koristi od rasta izvoza ima što više domaćih malih i srednjih preduzeća. Vlada upravo završava jedan detaljan plan kako, s jedne strane, da izvrši reindustrijalizaciju Srbije, a drugo, imamo nameru da svim kompanijama koje su sada najveći izvoznici iz Srbije priključimo naša mala i srednja preduzeća koja ćemo uvezati sa njima kao njihove dobavljače, da oni proizvode komponente koje se ugrađuju u proizvodnju za izvoz.
Izvoz je u prvih pet meseci ove godine rastao 21%, dok je uvoz istovremeno rastao svega 2%, tako da je spoljnotrgovinski deficit u prvih pet meseci umanjen za više od jedne petine. Dakle, to je zaista jedan solidan rezultat koji sigurno nema nijedna druga zemlja u regionu. Ali, ja priznajem da Srbija ima nisku startnu bazu izvoza i da mi moramo da nastavimo sa ovako visokim stopama rasta i u narednom periodu. Zato je upravo ideja, mi smo vam dali u obrazloženju budžeta spisak prvih 15 najvećih izvoznika, od "Fijata", preko "Petrohemije", do "Gorenja", znači, ima i naših kompanija ali i inostranih, da prvih 100 najvećih izvoznika u Srbiji nam da spisak komponenti koje mogu naši domaći privrednici da proizvedu, naša mala i srednja preduzeća, i da onda napravimo vezu između njih u svim regionima i između izvoznika. Jer, na taj način ćemo povećati i neto izvoz. To nam je sada sledeći cilj. Jer, izvoz dobro raste, ali moramo da povećamo neto izvoz odnosno da se što više domaćih komponenti ugrađuje u robu koja se izvozi.
Nemam iluziju da naša mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu na globalnom svetskom tržištu, gde su potrebni ogromni budžeti za marketing. Ali, ako smo već doveli i dovodićemo multinacionalne kompanije, onda moramo da ih uvežemo sa našim domaćim malim i srednjim preduzećima, jer je to jedan od modela koji ćemo primeniti već u drugoj polovini godine. Ideja nam je da to da efekte u narednom periodu.
Što se tiče izvoza, u aprilu je dostignut istorijski rekord u Srbiji u mesečnoj vrednosti izvoza – 950 miliona evra je izvezeno robe samo u jednom mesecu. U ovih pet meseci, najveći doprinos rastu izvoza dala je automobilska industrija, i to ne samo "Fijat", već i veliki broj komponentaša iz oblasti ove industrije. Dobro je što se taj trend dolazaka kompanija iz oblasti auto-industrije nastavlja. Moramo da učinimo sve da ih bude što više.
Predstaviću vam i poslednji podatak koji je verovatno najvažniji za svakog građanina ove zemlje, za Vladu svakako, a to je kretanje zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi. Najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji u poslednjih 10 godina zabeležena je 2008. godine – 14%. Govorimo o podacima iz Ankete o radnoj snazi, koja utvrđuje koliko ljudi stvarno traži posao. Dakle, ne računa, na primer, na domaćice koje su prijavljene na evidenciji nacionalne službe a u suštini ne traže aktivno posao. Uključuje one koji rade u formalnom sektoru, ali i one koji rade u sivoj ekonomiji. Nažalost, stopa nezaposlenosti je rasla četiri godine uzastopno, od 2009, kada je krenula kriza, pa sve do prošle godine, kada je stopa nezaposlenosti dostigla 25,5% u Srbiji u aprilu prošle godine.
Najnoviji podaci od prošle nedelje iz Ankete o radnoj snazi, koja je urađena takođe u aprilu ove godine, govore da je posle četiri godine uzastopnog rasta nezaposlenosti konačno taj trend prekinut i da je rast nezaposlenosti makar na trenutak zaustavljen. Jer, stopa nezaposlenosti je iznosila i dalje visokih 24,1%, ali to je 1,4% niže nego pre godinu dana.
Ono što je takođe relevantan podatak je stopa zaposlenosti. Ona prikazuje procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starijih od 15 godina. Ta stopa je ove godine u aprilu bila za 2% veća nego u aprilu prethodne godine. Moram da kažem da stopa zaposlenosti nije ravnomerno raspoređena po čitavoj Srbiji. Ona je bila najveća u Beogradu, odnosno u regionu Beograda, iznosila je 37,9%, na drugom mestu region Šumadije i zapadne Srbije sa 36,7%, a najniža je bila u Vojvodini i južnoj i istočnoj Srbiji - 35,4%. To znači da u narednom periodu moramo da sagledamo i ovu neravnomernost.
Naravno, moram da kažem da ovo nisam rekao da bi se Vlada hvalila ovim podatkom. Sigurni smo da ovo ne da nije dovoljno, nego da mora daleko više da se uradi da bi nešto značajnije napravili na ovom frontu. Sve dotle dok ne smanjimo stopu nezaposlenosti na ispod 20%, neće biti čak ni minimalnog zadovoljstva. Ali, činjenica je da posle četiri godine uzastopnog rasta stope nezaposlenosti, ona jeste sada zaustavljena. To ne znači da ona opet ne može da krene da raste. Zato sam vam ovo izneo samo kao jedan podatak, oko koga nema nikakve euforije u Vladi, jer je to jako visoka stopa nezaposlenosti, iako je za 5% niža nego u Grčkoj i Španiji, na primer.
Svesni smo činjenice da jedna Nemačka ima stopu nezaposlenosti od svega 5% i ako treba da imamo uzore, naravno da moramo da se ugledamo na one najbolje. Svesni smo koliko ljudi nema posla, koliko ga traži, ali je dobra okolnost da je taj trend neprekidnog pogoršanja, koji je trajao četiri godine, makar zaustavljen, neću reći prekinut, na trenutak je zaustavljen. Moramo da učinimo sve zajedno da preokrenemo u narednim godinama taj trend.
Što se tiče inflacije, ona je usporila u prvih pet meseci ove godine, iznosila je 2%, dakle, kraj maja na kraj decembra prošle godine i naravno da Centralna banka ima najveće zasluge za ovaj rezultat.
Izneo sam ove podatke ne da bih rekao da je situacija sjajna, svi znamo koliko je situacija teška i znamo koliko problema ima i ukupno, a posebno kada uđemo u strukturne probleme. Činjenica je da mislim da je ova Vlada sposobna da napravi neke pomake, svesna upravo činjenice da su problemi ogromni i da se ne mogu rešiti preko noći.
Jedan takođe relativno ohrabrujući podatak je da je nakon što smo u maju odlučili da krenemo u definisanje novog paketa ekonomskih reformi, koje uključuju i štednju na rashodnoj strani, ali i aktivnosti na boljoj naplati prihoda, da je u prethodnom mesecu, junu, ostvaren do sada najniži budžetski deficit od početka godine, jer su prema prvim preliminarnim procenama, odnosno podacima prihodi budžeta iznosili oko 70 milijardi dinara, a rashodi republičkog budžeta oko 75 milijardi, tako da je to do sada najniži budžetski deficit u prvih šest meseci. Ali, takođe nemam nameru da se preterano hvališem oko ovog podatka, jer ovo moja biti trend koji treba da se nastavi i u narednom periodu, da bi rekli na kraju godine da li smo ili nismo uspeli.
U prvih šest meseci ove godine budžetski deficit iznosio je na republičkom nivou 98,7 milijardi dinara. To je za oko 12% niže nego u istom periodu prošle godine, jer u prvih šest meseci prošle godine, budžetski deficit Republike iznosio je 112,4 milijardi dinara. Prihodi republičkog budžeta bili su 382,3 milijarde, rashodi 481 milijarda i to je taj deficit do 98,7 milijardi.
Ono što je interesantno za ovu godinu je da u prvih pet meseci ove godine deficit ukupne države, odnosno konsolidovanog računa budžeta bio niži i to dosta niži nego što je bio republički. Naime, za prvih pet meseci, to su poslednji podaci koje imamo, lokalne samouprave su imale suficit, dakle višak od 10 milijardi dinara, AP Vojvodina je imala višak, odnosno suficit od 2,7 milijardi dinara, Fond zdravstvenog osiguranja suficit od 7,8 milijardi dinara. Blagi suficit imao je i Fond vojnih osiguranika 0,8 milijardi dinara.
U prvih šest meseci ove godine poreski prihodi su bili 10,6% veći nego u istom periodu prošle godine, ali su neporeski prihodi bili za oko 19,5% niži nego u istom periodu prošle godine, pre svega zato što su javna preduzeća prošle godine uplatila svoj deo dobiti u budžet u prvoj polovini godine, a to će se u ovoj godini desiti u drugoj polovini godine. Zato su neporeski prihodi bili niži sada u prvoj polovini nego u prethodnoj.
Ukupno su prihodi budžeta, kada uzmemo i neporeske i poreske agregatno, za prvih šest meseci oko 7% veći nego u istom periodu prošle godine. Rashodi su istovremeno bili svega 2,4% veći nego u istom periodu prošle godine. Dakle, naša vlada nije rasipala novac, rashodi su zaista državni pod kontrolom, ali je činjenica da smo ostvarili manji rast prihoda od onoga što je bilo planirano u originalnom budžetu. Zato smo sada ovde pred vama da uskladimo rashode budžeta sa prihodima koje očekujemo i istovremeno da iskoristimo šansu ove debate pred parlamentom da napravimo ne samo mere koje će imati efekte do kraja ove godine, nego najmanje u narednih godinu i po dana. To su mere koje su predviđene promenama Zakona o budžetskom sistemu.
Što se tiče određenih poreskih prihoda, najbolja naplata je ostvarena kod akciza. U prvih šest meseci smo imali rast od čak 27,6% u odnosu na isti period prošle godine, kod naftnih derivata za 33%, a kod cigareta za 25,6%, PDV je naplaćen 10,4% više u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Gde smo onda podbacili? Već sam rekao, kod neporeskih prihoda i kod poreza na dobit. Očito je da kada je rađen Predlog budžeta za 2013. godinu tada nismo imali podatke o efektima i rezultatima privrede u 2012. godini, koja je bila zaista jako loša i precenili smo potencijalne prihode od poreza na dobit, tako da su oni ostvareni za 15% manje nego u prvoj polovini prošle godine.
Mi smo ove godine imali veće prihode u odnosu na prvu polovinu prošle godine, ali niže u odnosu na originalni plan. Zato radimo rebalans budžeta. Suštinski, u prvih šest meseci ove godine naplatili smo 88% od planiranih prihoda. Sve makroekonomske analize, imajući u vidu da smo ostvarili privredni rast od 2,1 i imajući u vidu i pad domaće tražnje, koji je bio 1,8%, ali ne veći od toga, govore da ogroman prostor postoji u tzv. neformalnom sektoru, odnosno u sivoj ekonomiji. Zato će jedan bitan segment ovih reformi će činiti mere za povećanje naplate prihoda.
Moram da kažem da sam možda ja odgovoran što na početku mandata ove Vlade možda i nisam bio tako strog kako je trebalo da bude ministar finansija i kao što sam bio u periodu od 2004. do 2006. godine. Zašto? Zato što smo zatekli situaciju da je poreska uprava bila poprilično u rasulu, moram da kažem, iz razloga što nije čak ni tražila od poreskih obveznika da dostavljaju informacije koje su po zakonu bile nužne već pet, šest godina. Od 2007. godine, maltene, više od polovine poreskih obveznika koji imaju fiskalne kase nikakve podatke o transakcijama preko GPRS računa nije dostavljao, a niko ih zbog toga nije kaznio.
Daću primer ne samo privatnog sektora, nego i jednog javnog preduzeća, Ministarstvo finansija je 2008. godine, tada je čini mi se Mirko Cvetković bio ministar finansija ili ko god da je bio, dalo mišljenje da su npr. "Putevi Srbije" obveznici PDV, da bi onda nakon toga sledilo jedno veliko ništa, jer "Putevi Srbije" nisu to primenili, a niko iz poreske uprave, niti tadašnji direktor, niti tadašnji ministar finansija nisu ništa uradili da uvedu to preduzeće u sistem PDV, koji se na putarine plaća u svim zemljama u Evropi.
Čak je i 2010. godine DRI dala takvo mišljenje i opet su se oni oglušili bez ikakvih sankcija o to, da bi novi direktor poreske uprave, takođe nakon kontrole, sugerisao ministarstvu da oni ne plaćaju PDV na putarinu i mi smo ih od danas uveli konačno u taj sistem, jer smo bili prinuđeni da ih čak blokiramo u petak da bi došli do toga.
Nismo želeli da pribegnemo za svim merama prinudne naplate pre nego što smo dovoljno detaljno obavestili sve poreske obveznike da neće biti tolerancije za neplaćanje poreza. To smo učinili zaključno sa majem ove godine i krenuli od juna zaista nepristrasno da bukvalno sve koji ne plaćaju porez državi kažnjavamo u skladu sa zakonom, što uključuje najpre opomenu telefonskim putem iz našeg kol centra, pa ukoliko se ne plati ono što se duguje državi, ide zvanična opomena i nakon pet dana od te zvanične opomene blokada računa.
Naravno da ima poziva na sve strane poreskoj upravi da se preduzeće iz tog ili tog grada ne blokira. U Vladi postoji, u vrhu Vlade, apsolutni konsenzus da neće biti nikakve tolerancije na neplaćanje poreza državi. To sam više puta rekao, onaj ko ne plaća porez ne vara državu, nego vara penzionere koji zbog manjih prihoda u budžet ne mogu da računaju na veće povišice, ili učitelje, ili lekare, ili policajce, ili sve građane zato što ne mogu da imaju kvalitetniju infrastrukturu. Tu neće biti nikakvih popuštanja, nikakve tolerancije.
Inače, danas je poslednji dan da se prijavi imovina vrednija od 35 miliona dinara. U narednim nedeljama će krenuti i prve kontrole. Najpre ćemo kontrolisati one građane koji imaju imovinu vredniju od 35 miliona dinara, a koju uopšte nisu prijavili. Njima će odmah, na licu mesta, biti naplaćena kazna koja je drastično povećana izmenama zakona u maju i iznosiće 3% od ukupne vrednosti neprijavljene imovine, a onda će se krenuti u utvrđivanje kako je ta imovina stečena, da li ima pokriće ta imovina u prihodima. Moram da kažem da kada se ustanovi ta razlika, biće razrezan porez od 20% na tu razliku. Međutim, ukoliko se posumnja da je neka imovina stečena kriminalom, onda će poreska uprava informisati poresku policiju, a ona policiju i druge nadležne organe, jer to onda više nije posao za poresku upravu, to će biti posao za neke druge državne organe.
U svakom slučaju, pozivam sve one koji nisu iskoristili ovih nekoliko meseci da to prijave, danas je poslednji dan. Do osam časova uveče radi poreska uprava. Možete se prijaviti elektronski. Postoji obrazac, ne mora fizički u papiru. Ko je propustio tu šansu, a moram da kažem da do pre mesec dana je svega 1.000 ljudi to prijavilo, dok za poslednjih nedelju dana još 1.300. Još uvek stižu te prijave, tako da ćemo videti na kraju koji će biti broj. Siguran sam da takvih ljudi ima mnogo, mnogo više od onog broja koji je prijavljen. Nadam se da se niko neće žaliti onoga časa kada krenu ove oštre kazne da idu, jer smo dovoljno upozoravali i bili dovoljno strpljivi.
Što se tiče samog Predloga rebalansa budžeta, primanja budžeta su planirana u iznosu od 873,4 milijardi, a izdaci 1.051,8 milijardi. Budžetski deficit bi ove godine trebalo da iznosi 178,3 milijardi, odnosno 4,7% BDP. To je oko 1,5 BDP niže nego što je na kraju ostvareno u prošloj godini.
Da li je to još uvek visoki budžetski deficit? Jeste. Ovo je maksimum koji je mogao da se uradi ove godine. Zašto to govorim? Zato što smo osim smanjivanja rashoda morali da povećamo neke druge rashode kako bi ostvarili plan Vlade. Za oko 12,4 milijardi smo imali dodatno povećanje rashoda. Imajući u vidu da je neto ušteda u ovom budžetu 36 milijardi, ukupno smo smanjili rashode za skoro 50 milijardi, jer su istovremeno povećani za 12,4 milijardi, smanjene za oko 50, nešto malo ispod 50 milijardi, pa je neto smanjenje 36 milijardi dinara.
Najveći su povećani rashodi za tranzicioni fond zato što to prati Akcioni plan Vlade koji je usvojen prošle nedelje za ubrzanje i okončanje procesa restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Takođe, povećan je budžet za socijalnu zaštitu, za porodilje, za materijalno obezbeđenje porodica za 2,3 milijarde dinara. Ovde su ušli i neki rashodi radi izmirenja obaveza prethodne Vlade, pre svega prema reciklerima – 1,5 milijardi dinara, ali su zato i dospele neke ranije ugovorene garancije "Srbijagasu" od oko tri milijarde dinara, što za milijardu i osamsto probija budžet namenjen za isplatu kamata u ovoj godini. Naime, trebala je da se ostvari ušteda od oko 1.200.000.000, jer smo krajem aprila prevremeno otplatili pola duga Londonskom klubu poverilaca i trebalo je da imamo uštedu ove godine od 1.200.000.000 na kamatama. Međutim, u međuvremenu nas je "Srbijagas" obavestio da nije u stanju da plati garancije po prethodno ugovorenim kreditima iz prethodnog perioda u iznosu od oko tri milijarde dinara, pa je to na kraju povećalo neto izdatke za kamate za 1.800.000.000, umesto da je smanjilo za 1.200.000.000 dinara.
Što se tiče rashoda, najviše su smanjeni tzv. diskrecioni rashodi, ali su uvedena i nova pravila za planiranje plata i penzija, i to ne samo ove godine već u narednih godinu i po dana. Ona je reflektovana izmenama Zakona budžetskog sistema. Predvideli smo da nema zamrzavanja plata i penzija, ali da one rastu minimalno, u skladu sa mogućnostima budžeta – 0,5% u oktobru ove godine, 0,5% u aprilu sledeće godine i 1% u oktobru naredne godine.
Istovremeno, već sam rekao da smo smanjili sve vrste diskredicionih rashoda ministarstvima za ukupno oko 36 milijardi dinara. Najviše smanjenje je napravljeno na ministarstvu koje ja vodim, Ministarstvu finansija i privrede, od 6,1 milijarde dinara. Budžet Ministarstva ekonomije će nakon ove redukcije iznositi, zajedno sa turizmom, 2,53% ukupnog budžeta Republike Srbije. Smanjeni su i budžeti Ministarstva odbrane i MUP za oko 3,1 milijarde dinara. Ukupan budžet Ministarstva odbrane iznosi 5,4% ukupnog budžeta Republike, a ukupan budžet MUP iznosi 6,6% ukupnog budžeta Republike.
Iako smo bili prinuđeni da smanjujemo i jedan deo rashoda u Ministarstvu poljoprivrede, učešće budžeta Ministarstva poljoprivrede u ukupnom budžetu je 4,25%. Znate da nam je cilj da dođemo do najmanje 5% izdvajanja. Sa ovih 4,25% smo ostali blizu tog cilja.
Jedino ministarstvo kome smo povećali budžet je kultura, za oko 320 miliona dinara, i sport koji je ostao sa istim učešćem u budžetu Republike. Na ovaj način je učešće kulture u ukupnim rashodima povećano sa 0,55% na 0,6%, a sport je ostao na 0,45% od ukupnih rashoda.
Izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su pred vama predviđamo dodatni niz mera koje treba da naprave uštede, ali pre svega u budžetu naredne i narednih godina. Najvažnija stvar koju uvodimo jeste centralni registar primanja svih zaposlenih u kompletnom javnom sektoru. Dakle, republički nivo, pokrajinski, lokalni, javna preduzeća, svi koji rade nešto za državu, za javni sektor će biti do 30. septembra evidentirani u centralnom registru Trezora Ministarstva finansija.
Ne samo što će biti evidentirana imena i prezimena ljudi, već i način na koji su zaposleni – da li je to za stalno, da li je to na određeno, da li su to neki privremeni poslovi, da li su to neki ugovori? Po kojim osnovama primaju zarade – da li je to redovna plata ili su neke naknade, bonusi, prekovremeni rad? Onda će se videti, kada od 1. januara krene centralizovani obračun zarada za republički institucije, da li i pri postojećem broju zaposlenih ima i onih troškova vezanih za zarade koji su necelishodni. Ovo su pre nas godinu dana uveli Hrvati i utvrdili da se npr. prekovremeni rad ponekad isplaćivao tamo i za ljude koji su bili na godišnjim odmorima i da je bilo tu razno raznih stvari. Jednostavno, ni njihov Trezor ni naš Trezor sada nemaju nikakvu informaciju o tome po kom osnovu se plaćaju zarade u školama, bolnicama, javnim preduzećima, republičkim institucijama, agencijama itd.
Ovo je način da imamo evidenciju po zakonu svakih sedam dana, svaka promena će morati da se evidentira. Dakle, ako se desi promena u roku od sedam dana, moraće da se abdebtuje baza podataka i ono što je jako važno za našu javnost, a i za vas narodne poslanike, svi ovi podaci biće dostupni na veb sajtu Ministarstva finansija. Dakle, svako će konačno moći da ima uvid koliko ljudi, po kojim osnovama radi i koliko zarađuje u javnom sektoru. Jedini koji će biti izuzeti iz oglašavanja na veb sajtu biće MUP, odbrana i Ministarstvo spoljnih poslova. Ta tri ministarstva zbog razloga bezbednosti podataka.
Takođe, centralizovani obračun plata će vršiti Trezor Ministarstva finansija za sve republičke institucije, osim za policiju i vojsku, ali će vojska i policija ove podatke deliti sa nama i imaćemo zajednički uvid u ta kretanja. Jedini koji neće biti u ovom sistemu biće bezbednosne institucije. Rekao sam već da to su BIA, VBA i VOA.
Takođe, mi smo našim ukupnim planom predvideli da se ne odobri više pregovaranje resorima za nove kredite dok se makar 70% od prethodnog overenog kredita ne povuče i ne iskoristi. Već sam rekao koliko je ugovoreno od 2006. godine kredita, koliko je nepovučeno. Svega je 25, šest, sedam, osam posto, nisam siguran u tačnu cifru povučeno, što je zaista jako malo.
Uvodimo još jednu novinu. Imajući uvidu da je država, Vlada, kako god hoćete imala ogromne troškove radi stabilizacije finansijskog sistem usled kolapsa "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", gde je oko 200 miliona evra isplaćeno u prethodnih sedam, osam meseci, da takozvani neosigurani depoziti bi bili obezbeđeni, da zanatlije ili privrednici ili građani, čiji depoziti su bili u ovim bankama nisu bili osigurani, da bi bili kompenzirani u potpunosti. Trošak je bio 200 miliona evra direktan samo za neosigurane depozite. Mi smo doneli odluku da u budućnosti više nema pokrivanja neosiguranih depozita, u slučaju problema sa bilo kojom bankom. Država garantuje za sve osigurane depozite do 50.000 evra i tu apsolutno stoji obaveza za isplatu. Za neosigurane depozite više neće preuzimati. Te troškove više nećemo preuzimati i to je jedan novi zadatak za Narodnu banku Srbije, da vrši strogu superviziju, da se ne desi slučaj koji je zatečen iz prethodnog perioda.
Što se tiče reformi u javnom sektoru, znate da ima 179 preduzeća koja su još uvek u takozvanom procesu restrukturiranja, koji je uveden Zakonom još od 2002. godine. Dakle, pre deset godina. Restrukturiranje je imalo ideju da se tim kompanijama omogući da se promene i da postanu tržišno održive.
(Narodni poslanik Božidar Đelić dobacuje sa mesta.)
Gospodine Đeliću, ovo jeste tema, zato što prema procenama Svetske banke država direktno i indirektno gubi na subvencijama 750 miliona evra godišnje, zato što upumpava novac u preduzeća koja nemaju perspektivu.
Dakle, mi smo napravili plan i podelili sva ova preduzeća u četiri grupe. Želimo da eliminišemo ove subvencije. Te subvencije nisu samo direktne subvencije iz republičkog budžeta. Subvencionišu ih i lokalni budžeti. Kako? Pa tako što ne naplaćuju komunalne usluge, ne naplaćuju poreze, ni Republika ni lokal. Ne plaćaju struju. Umesto da se struja daje nekome ko nema šansu da nešto napravi kvalitetno, bolje da se izveze pa da se taj novac iskoristi i da se pomogne perspektivna privreda. Naravno, ne govorim o subvencijama. Umesto da se resursi u iznosu od 750 miliona evra godišnje na neki način straće u održavanje socijalnog mira, takav socijalni mir je preskup. Bolje je tim ljudima ili omogućiti da se prekvalifikiju i nađu posao negde gde će imati budućnost ili ako su pred penzijom da im se omogući da odu u penziju i da se socijalno zbrinu, a da se taj novac uštedi i ubaci privredi koja ima perspektivu.
Naravno, nećemo na isti način tretirati sva ova preduzeća, jer nisu sva u istoj poziciji. Ona preduzeća koja bukvalno nemaju nikakvu šansu i koja bukvalno maltene već deset godina ništa ne rade, a dobijaju subvencije ići će u stečaj već ovog leta. Njih je 27. Svima koji su na evidenciji u tim preduzećima, oni imaju fiktivni posao, biće isplaćena otpremnina i generalno socijalni program će biti jednak za sve 300 evra po godini radnog staža. Ne želimo da pravimo bilo kakva odstupanja, nezavisnosti od grane, od finansijske snage preduzeća. Svi oni koji budu tehnološki višak imaće socijalni program koji je faktični na nivou najvećeg koji je do sada uopšte isplaćivan u Srbiji - 300 evra po godini radnog staža.
Što se tiče druge grupe preduzeća, postoji jedna grupa preduzeća njih 16, koji trenutno imaju pozitivno tekuće poslovanje, ali imaju dugove iz neke prošlosti. Za njih ćemo napravi unapred pripremljeni plan reorganizacije, eliminisati državne dugove, otpisati ih, pomoći da se reprogramiraju uz diskont - dugovi prema privatnim poveriocima i pustiti ih da budu samostalni na tržištu, jer imaju dobit iz tekućeg poslovanja. Dakle, tih 16 preduzeća će ostati samostalni na tržištu. Oni mogu da ostanu i državna, ali neće više imati zaštitu države od poverioca, a prethodno ćemo im rešiti pitanje dugova.
Za oko 66 preduzeća ćemo objaviti oglas za prodaju. To su preduzeća koja nemaju sistemski značaj i na tržištu ćemo videti da li ima kupaca za njih, pri čemu smo već usvojili daleko fleksibilnije uslove takmičenja, nego što su ranije bili. Znači, uglavnom će se prodavati imovina, jer niko neće kupiti dugove tih preduzeća i to iz tri teracije – 100% vrednosti, pa onda ako nema zainteresovanih 50% i na kraju 30% od vrednosti imovine će biti ta krajnja cena. Ako nema zainteresovanih za 30%, onda jasno da oni moraju da idu u stečaj, jer niko neće da plati čak ni 30% od vrednosti njihove imovine. U tom slučaju, ako dođe do stečaja za njih će važiti isti socijalni program, kao i za ovu prvu grupu preduzeća.
Konačno, ostaće nam da rešimo i takozvane bivše velike sistema. Njih ima oko 29. To su preduzeća poput "14. oktobra", IMT, FAPA, "Prve petoletke", za koje ćemo dati sve od sebe da pronađemo strateške partnere. Za neke od njih smo već na putu da to učinimo, kao što je "Petoletka", a za neke ćemo morati još dosta da se potrudimo, kao što je na primer "14. oktobar", za koga do sada niko nije bio zainteresovani, ovih poslednjih 12 godina. Ali, probaćemo da tu pronađemo partnere po modelu, kao što je bio "Fijat" za "Zastavu" ili kao što je bio "Beneton" za "Niteks". Da li će to biti moguće? Jeste moguće. Da li će biti lako? Neće biti lako. Zbog toga sam zatražio pomoć predsednika države, i premijera, i prvog potpredsednika Vlade i svih gradonačelnika da se aktivno uključe i da se uključimo svi zajedno u rešavanje ovih problema, jer ponekad moramo za rukav da povučemo investitore, kao što to već čine neki od boljih gradonačelnika u Srbiji.
U svakom slučaju, na kraju ćemo imati još 41 preduzeće u posebnom statusu koje nisu sistemski značajni, kao što su preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Ona će biti podržavljena. Ona će ostati u nekoj vrsti socijalne podrške države, jer to zaista nema toliko veze za privrednim aktivnostima koliko ima veze sa humanošću, a neka druga vodoprivredna preduzeća takođe ćemo pokušati da podržavimo i da prosto nađemo neko rešenje za njih.
Ključno će biti rešiti pitanje ovih preduzeća koja sada imaju pozitivne rezultate, imaju dugove, da njih izvadimo iz restrukturiranja, naravno, pitanje pronalaženja strateških partnera za ove bivše gigante koji su sada, nažalost, daleko od toga, nemaju ni dobru tehnologiju, ni tržište i gde definitivno samo strateški partneri mogu da pomognu.
Takođe, smo doneli odluku da država izađe iz vlasništva ili upravljanja u nekim javnim preduzećima i to, takođe, ima direktnog efekta na smanjenje rashoda u narednom periodu. Tu su rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja Resavica, gde će Ministarstvo energetike u septembru objaviti javni poziv za početak procesa privatizacije. Tu je JAT, gde imamo dobre razgovore sa "Etihadom" i nadam se da ćemo uskoro biti u stanju da vas obavestimo o njihovom ishodu.
"Galenika", čiji proces privatizacije nije uspeo, sada mora pod hitno da se konsoliduje, što uključuje i optimizaciju broja zaposlenih, ali kao farmaceutska industrija definitivno ima ozbiljnu perspektivu, jer farmaceutska industrija spada u grane koje imaju dosta veliki rast i u ovoj godini. Tu je nekoliko finansijskih organizacija "Dunav osiguranje", "Čačanska banka", gde nećemo žuriti, ali ako se ukaže dobar strateški partner država će biti spremna da privatizuje ove institucije.
Takođe, dogovorili smo da ukoliko budemo imali interes snažnih investitora damo u zakup dugogodišnjim na upravljanje beogradski aerodrom uz obavezu investiranja, jer aerodrom je profitabilan, ali ukoliko možemo da dobijemo još veći profit od toga svi zajedno, država bi ostala 100% vlasnik zajedno sa ostalim malim akcionarima u aerodromu, ali bi dali na upravljanje ovu instituciju.
Konačno mi smo smanjili subvencije za 10% "Železnici". Železnice će morati, sa jedne strane, da efikasnije koriste kredite koje godinama ranije nije koristila, moraće da nađe neke unutrašnje rezerve da smanji neke nepotrebne troškove. Najveći problem koji nam ostaje da rešimo je "Srbijagas", koji je najveći gubitaš u ovom trenutku od svih javnih preduzeća u Srbiji, gde Ministarstvo energetike priprema plan koji će predložiti Vladi za restrukturiranje "Srbijagasa", jer je gubitak "Srbijagasa" maltene bio duplo veći od gubitka "Železnice" u prošloj godini, što je prosto neodrživo i ovo preduzeće mora i može, uveren sam, da posluje na tržišnim principima.
Izvinjavam se ukoliko neko smatra da sam odužio sa ovim uvodnim izlaganjem, ali ključ uspeha rebalansa budžeta je zapravo uspeh svih ovih drugih reformi. Ne možemo da očekujemo da se budžet stabilizuje ukoliko se privreda ne pokrene i ukoliko se ne eliminišu gubici tamo gde oni nisu neophodni. Zato će ovaj program biti simultano sproveden i, naravno, bilo bi jako dobro ukoliko bi sprovođenje ovakvog programa, ako ne unapred, a ono makar kada se vide privi efekti, dobilo podršku i poslanika opozicije. Hvala.

Želeo bih samo kratko da intervenišem, jer se i u medijima pojavila netačna informacija, a vi ste sada ponovili da navodno u budžetu nisu predviđena sredstva za Dekadu Roma, što nije tačno. Na razdelu 481 kod Kancelarije za ljudska i manjinska prava predviđeno je 55 miliona dinara ukupno, od čega je 35 miliona dinara namenjeno na ime Dekade inkluzije Roma. To je taj program o kome govorimo.
Takođe su i dodatna sredstva namenjena za finansiranje Saveta za unapređenje položaja Roma u iznosu od 700.000 dinara po uslugama po ugovoru. Dakle, ne znam otkuda se ta dezinformacija pojavila. To nije menjano u budžetu i sredstva za Dekadu Roma su obezbeđena u budžetu za ovu godinu.

Hteo bih samo kratko da prokomentarišem neke od ovih podataka da bi prosto govorili jezikom činjenica. I vi i ja smo svesni da stvari u ekonomiji ne mogu dati rezultate u kratkom roku ili da je najnezahvalnije voditi resor ekonomije i finansija, s obzirom da efekti mera koje se preduzimaju danas se vide za par godina.
Činjenica je da pre četiri-pet godina niko nije mogao zamisliti da će automobilska industrija nositi razvoj Srbije. Nismo imali gotovo ništa od automobilske industrije, pa je jedna strategija koja je tada poprilično skeptično dočekana i praćena svih tih godina, dok nije krenula da se realizuje, evo konačno u ovoj godini je pokazala svoje prve velike rezultate.
Isto važi i za akcize o kojima ste govorili. Ne bih ja baš bio siguran da je bila greška što smo povećali akcize na duvan i na naftne derivate, jedino kod budžetske politike nekada je potrebno i strpljenje i mi je nećemo menjati. Pokušaćemo da više naplatimo. Zašto to govorim? Već sam rekao, ohrabrio nas je jun mesec, jer smo počeli da vidimo prve efekte. Kod akciza dakle, niste upravu, jer jesu podbacili prihodi u odnosu na plan, ali ne tako puno, kao kod nekih drugih prihoda.
Znači, već sam pomenuo u uvodnom izlaganju da smo ostvarili od akciza 27,6% više prihoda u prvoj polovini ove godine, nego u istom periodu prošle, što je bilo nekih 5% manje u odnosu na plan. Dakle, oko 95% smo naplatili, koliko smo planirali i počeli smo da poboljšavamo sa protokom vremena to. Dakle, sačekajmo kraj godine da vidimo to.
Naravno, sva upozorenja prihvatam dobronamerno, radimo u uslovima velike neizvesnosti, ne samo mi, nego i moje kolege u čitavom svetu. Ruski ministar finansija je rebalansirao budžet još u maju mesecu, mislim da je bolje da se na početku, čim se vidi problem reši, mi smo mogli tehnički da ne radimo rebalans ni do septembra-oktobra meseca, ali ništa ne bi postigli. Ja sam suštinski u Vladi napravio rebalans već u maju, a sada ga ozvaničavamo i jun je prvi mesec koji je dao neki rezultat. Ali, prihvatam naravno, sve ovo što ste rekli, svakako da treba razgovarati sa građanima o svim pitanjima i o poreskoj politici i sa pojedinim strukovnim udruženjima i rado ću neke od vaših ideja primeniti u praksi.