Hvala vam za sva ova pitanja.
Taj koji je zlatnim slovima upisan u istoriju zato što je mene izbacio iz Vlade, toliko će ga ovaj narod dugo pamtiti da sam prosto postiđen zbog toga koliko će njega pamtiti, a neke druge neće. Gde je sad taj Mirko Cvetković koji je zlatnim slovima upisan u istoriju DS? Gde su i ti koji su me Bodrumom smenili sa mesta guvernera? Nešto mi se čini da sam ja ovde, a da njih više nema u politici, ali dobro.
Kada govorite o tome ko je vodio ekonomiju, ja je nisam vodio 2012. godine. Nisam bio u Vladi 2012. godine, samo to sam rekao. Ali, tačno je da sam u prethodnom mandatu doveo "Fijat" u Srbiju, kao prvog trenutno izvoznika, da sam sa liste ovih prvih 15 izvoznika makar polovinu sa svojim timom doveo u Srbiju, a reći ću vam i koje su to kompanije. To je i "Jura", "Golden lejdi", "Gorenje" i "Leoni". Znači, sa liste prvih 15 izvoznika maltene polovina jeste, a "Fijat" je naravno na prvom mestu, dovedena tada.
Ono što sam hteo da vam kažem, 2012. godine, koja je bila najgora godina za Srbiju, Vladu je vodio vaš premijer iz DS, Mirko Cvetković i vi ste imali ministra finansija, isto Mirko Cvetković, proforme. Prosto govorim o tim činjenicama.
Rekli ste da neće biti para za navodnjavanja. Onda niste pažljivo čitali budžet. Da ste čitali mogli ste videti da smo predvideli 400 miliona dolara garanciju za kredit Razvojnog fonda Abu Dabija, isključivo namenjen poljoprivredi, od čega će više od polovine ići upravo za izgradnju sistema za navodnjavanje, ne samo u ovoj, jer je nemoguće uraditi te radove u ovoj godini, već i u narednim godinama. Drugi deo će biti namenjen distribuciji, poljoprivrednicima za različitu opremu.
Što se tiče nekih pitanja koja su vezana za druge resore, ne može ministar finansija da kroji budžete drugim ministrima. Mi smo seli i ustanovili da naš budžetski deficit u Srbiji ne može biti ove godine veći od 4,7% BDP. Svaki ministar je preuzeo odgovornost da smanji budžet za one iznose za koje je smatrao da nisu neophodni.
Siguran sam, imajući u vidu da Fond za zdravstvenu zaštitu ima suficit od osam milijardi dinara u ovih pet meseci, da ima dovoljno novca da kupi svu neophodnu opremu i repromaterijal za sve zdravstvene ustanove u Srbiji. Ako negde nedostaje te opreme, onda je dobro upozoriti i tražiti da se takva oprema što pre isporuči. Srbija mora da ima novca za stentove i mora da ima novac za lečenje ljudi. Svakako, imajući u vidu da je upravo Fond za zdravstvo jedna od institucija koja ima višak u ovoj godini, neće biti problema da se sve to isfinansira, ali onda mora da se vidi da li nešto škripi u organizaciji ako na nekom mestu nedostaje neki repromaterijal.

Vaša diskusija mi je zaista dala jedan povod da još jednom naglasim upravo to. Kada se parcijalno kritikuju neke rashodne stavke budžeta, upravo se zaboravlja ovo o čemu vi pričate. Nema gde dodatno da se uštedi, osim onoga što smo predložili, jer dve trećine budžeta Srbije čine plate, penzije i socijalna davanja, u stvari, čak i više, tri četvrtine, 75% budžeta je sve ovo, a ostatak su investicije, diskrecioni rashodi, subvencije i sve što je sada bilo predmet kresanja.
Kada neko kaže – zašto nije još niži budžetski deficit i kada kaže – imamo rezerve prema tom ostvarivanju, onda treba jasno da kaže koja je alternativa, šta je drugo moglo da se smanjuje od rashoda, ako nismo smanjili ove rashode koje jesmo. Onda se dolazi na ovaj teren o kome ste vi govorili, to su samo plate i penzije.
Kada je MMF davao predloge da uštedimo i dodatno u odnosu na ovo što smo uradili, pa i Fiskalni savet delimično, oni su mislili direktno na smanjivanje plata i penzija. Naša Vlada je bila protiv toga. Znači, građani moraju da znaju da veća ušteda od ovoga nije moguća bez smanjivanja plata i penzija, i to ne minimalnog, nego drastičnog. To je, međutim, scenario koji sigurno uvodi Srbiju u stagnaciju, vraća nas ponovo na one negativne stope rasta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine. Mi smo po svaku cenu želeli to da izbegnemo. Šta je sada alternativa?
S druge strane, ne smemo da imamo ni previše visok budžetski deficit jer zaduživanje jeste skupo. Mi ne želimo da se zadužujemo, nego smo primorani zbog prethodnog perioda i zbog neusklađenosti sada prihoda i rashoda. Dakle, nije naša želja da se mi zadužujemo, to je moranje, kao građani nešto moraju da kupe. Ako nemaju odakle iz prihoda, moraju nekako da se pozajme i da to isfinansiraju.
Dakle naša jeste strategija upravo to o čemu ste govorili, poboljšanje poslovne klime, bolja naplata poreza i zato neće biti tolerancije. Meni je najvažnije iz ove skupštinske debate što je većina poslanika i vladajućih stranaka i opozicije, juče i danas dala punu podršku nultnoj toleranciji na ne plaćanje poreza. Moramo da povećamo naplatu, to je jedini način da podignemo budžetske prihode, bez povećanja poreza nego da postojeće poreze svi jednako plaćaju kako bi svi bili jednaki, kako bi svi imali jednake uslove poslovanja, a da onda tim novcem isfinansiramo investicije o kojima ste vi govorili. Jeste loše kad se smanjuju investicije i mi smo ih smanjivali iz razloga što imamo sa druge strane i kredite koje nismo povukli za investicije. Ali, činjenica jeste da bi bilo bolje da imamo novca i iz kredita i direktno iz budžeta. To bi sigurno dalo veći efekat za privredu. Hvala vam na vašoj diskusiji, samo sam to hteo da kažem.

Prvo hoću da kažem da je definitivno mnogo veće ulaganje u nauku krenulo u vreme mandata vlade Vojislava Koštunice, kada sam ja bio ministar finansija i Nacionalnom investicionom planu. To stoji i to je prva oprema koja je data našim naučnim institutima, ona je kupljena upravo tim sredstvima.
Sa druge strane siguran sam da kada bi imali para za bacanje da muzej dinosaurusa u Svilajncu ima smisla. Ne kažem, treba i mi da imamo takve institucije ali sigurno da ima većih prioriteta u nauci nego što je bio taj muzej dinosaurusa u Svilajncu. Prema podacima koje mi imamo ovi krediti o kojima govorite su povučeni u ovom trenutku sa svega 24% od odobrenog, od 383 miliona 500.000 evra još uvek je nepovučeno 290 miliona 272.000 evra. Dakle, povučeno je samo 24% što znači da to nije baš tako efikasno povlačeno kao što govorite i da svakako mora da se ubrza povlačenje.
Podržavam i to iz sve snage i naša Vlada razvoj kompletne industrije informacionih tehnologija, zato smo odobrili da ETF dobije na korišćenje zgradu bivše "Lole" da može da proširi kapacitet i da upiše više studenata na smer informacionih tehnologija jer zaista to jeste perspektiva naše i nauke i generalno industrije. Podržavam projekte koje ste pokrenuli vezano za tehnološke parkove, tu nema nikakve dileme, vezano i za Beograd i za Novi Sad, Niš, Kragujevac, to je sve dobro pokrenuto. Na žalost to nije realizovano tokom vašeg mandata ali mi ćemo učiniti sve da dovršimo te projekte jer su oni dobri. Nikada neću reći da nešto što ste vi radili nije dobro ako jeste dobro. To je osnovna razlika u odnosu na neko vaše ponašanje, no to je vaše pravo.
Sada da odgovorim prethodnom poslaniku. Da nije bilo prethodnih subvencije koje vi kritikujete do 10.000 evra po novom radnom mestu, pola od ovih izvoznika trenutno ne bi radilo u Srbiji. Srbija bi i dalje bila zemlja gde bi svi kukali zašto Srbija nema izvoz.
Ne možete jare i pare. Ako hoćete "Fijat", a ako Rumuni nude njima određene podsticaje, vi morate da date nešto veće da biste dobili. Ako su to mogli Slovaci, i time su napravili reindustrijalizaciju Slovačke i u automobilskoj elektronici i informacionim tehnologijama. Da, davali su novac, 10 godina uzastupno da bi neke kompanije došle kod njih. Jesu to činili, a bilo bi bolje da ne moraju.
Više bih voleo da Srbija ne daje, ali ono što morate da znate, kada kažete sačuvati postojeća radna mesta, važnije je, nego otvarati nova. Delimično tačno, ako govorimo o perspektivnoj industriji, ali potpuno netačno ako govorimo o gubitašima. Šta će nam mesto, ako mi imamo fiktivno radno mesto, a država gubi 750 miliona godišnje?
Još jedna stvar što je velika demagogija, nijedan dinar ovih podsticajnih sredstava, kada govorimo o tih 10 hiljada evra, podsticaja, ne daje se na lepe oči, nego sa 100 posto pokrivenom bankarskom garancijom i daje se jednako i domaćim i stranim preduzetnicima i privrednicima.
Veći podsticaji su uvek u stanju više da koriste multinacionalne kompanije, jer imaju mogućnosti da daju bankarsku garanciju, a mnogi kod nas takođe mogu da učestvuju, ako mogu iz realnog poslovanja da pokriju bankarskom garancijom taj podsticaj i mnogi su to iskoristili. To su srpska posla ili posla građana Srbije, nije vezano za naciju, da uvek kukamo kako nam je drugi kriv, zato što mi nismo sada uspešni, pa kažu – dajte meni 10 hiljada evra po novozaposlenom, da ja vama pokažem kako bih uradio. Ko brani tim ljudima da dođu i uzmu taj novac?
Imaju jedan mali problem, treba da daju bankarsku garanciju, da bi država znala kome daje novac, da je taj neko ne bi prevario, jer se desilo da neki projekti nisu bili uspešni.
Bio je jedan projekat u Vranju koji nije bio uspešan. Bilo je i u drugim gradovima, ali je država povukla na kraju sve bankarske garancije, ni dinara nije izgubila. Građani su izgubili.
Dakle, ako pogledate opet onu listu prvih 15 izvoznika, zahvaljujući ovim podsticajima koje vi kritikujete "Fijat" je došao u Srbiju, broj jedan izvoznik, "Tigar tajers" zahvaljujući tim podsticajima ide da duplira i triplira kapacitet u Pirotu, proizvode auto-gume i trenutno su treći najveći izvoznik iz Srbije, preko 100 miliona evra u prvih šest meseci ove godine, "Jura" je otvorila četiri fabrike u Srbiji, za dve godine je zaposlila pet hiljada ljudi. Kritikovali ste – što njima dajete pare?
Kada su došli prvi put u kabinet, nisu znali gde je Srbija, a kamoli gde je Rača, zaista nisu znali za nas. Kada im date podsticaj, oni prvo tim novcem plate srpske građevinare da im sagrade fabrike i najveći deo tog novca završi odmah u rukama naših građevinara, a zatim zaposle radnike i plaćaju poreze i doprinose na plate. Na jedan dinar podsticaja, sedam se vrati u budžet. Iz tog povraćaja mi onda dajemo nove podsticaje i to je najbolji program koji je uopšte za podsticaj investicija smišljen, najpre u Slovačkoj, a koji je ova naša vlada primenila od 2006. godine, još za vreme mog prvog mandata kao ministra finansija.
Da nastavim dalje, "Golden lejdi", dve fabrike u Srbiji, 100 miliona evra izvoze čarapa u Rusiju, za 100 miliona evra godišnje.
Konačno, "Gorenje", tri fabrike u Srbiji. Valjevo je sada otvoreno, prošireno sa 40 hiljada kvadrata, najveća fabrika za frižidere i rashladne uređaje u ovom delu regiona, takođe su proširili proizvodnju bojlera u Pazovi i u ponedeljak ćemo potpisati novi ugovor za proširenje fabrike u Zaječaru, gde će da proizvode 450 hiljada veš mašina godišnje. Najveći deo će plasirati na tržištu Ruske Federacije.
Sve ovo, zahvaljujući različitim vrstama podsticaja. Ono što sada mi želimo da uradimo, da nastavimo sa ovim programom, jer zahvaljujući ovom programu "Geoks" i "Ditre" će u Vranju krenuti ovog leta da grade svoje fabrike. Tu je "Džonson elektrik" iz Hong Konga u Nišu, "Leoni" u Doljevcu, američka kompanija "Kuper standard" je počela da gradi u Sremskoj Mitrovici i kada neko govori da ova vlada nije dovela investitore, slušajte samo što mi ono sada pada na pamet, a zaista ih ima mnogo više.
"Guči" je došao u Rumu, biće još novih investitora.
Naravno, nije prošlo ni godinu dana od nove vlade i neke od ovih investicija će se materijalizovati tek u narednom periodu, ali mi nismo zadovoljni. Tu ste u pravu. Ne želim da se stekne utisak da teče med i mleko, jer to nije tako, jer dok god svaka opština u Srbiji i svi regioni ne dobiju bilo fabriku kao što su ove što sam nabrojao, jer svaki region mora da ima po jedan "Fijat", fabriku tog tipa, ne mislim samo na automobilsku industriju, da bi Srbija mogla da krene napred.
Međutim, do toga se ne dolazi kritikama tih mera, nego kritikama mera koje nisu dobre, jer sigurno je da ima puno stvari koje nisu dobre, ali nemojte da udarate na nešto što je najbolje i što je urađeno u ovoj zemlji i u ekonomiji.

Da li ste se vi zapitali zašto mene posle izbora uvek zovu u Vladu? Ovo vas ozbiljno pitam, da li ste se ikada zapitali? Da li je ova vlada mogla da se formira bez moje stranke? Mogla je. Ova vlada i sada i ranije ima većinu koja je komotna i može bez 16 poslanika URS. Zašto me je zvao Koštunica u Vladu, zašto me je Boris Tadić zvao? Zašto sebe nikada niste pitali to?
Sledeća stvar, nikada se nisam kitio tuđim perjem, ali ne dam da se neko kiti onim što su moji ljudi uradili. Uvek sam bio za timski rad, ali su mnogi želeli da taj timski rad ponište i to je rezultiralo ovim čuvenim zlatnim slovima upisanim izbacivanjem iz Vlade od strane Mirka Cvetkovića, zato što je neko pred izbore hteo kompletno sebi da prisvoji projekat "Fijata" radi političke popularnosti, pa su šarali nekim flomasterima one automobile, pa mi nisu dozvoljavali da idem na otvaranje fabrika, niti Bojan Pajtić za "Sirmijum silos" u Subotici, iako smo mi obezbedili da oni investiraju tamo. To je bila katastrofa, a da ne govorim još o Vrnjačkoj Banji i teranju ozbiljnog investitora za banjski turizam iz Velike Britanije ili kako je izgledala proslava "Falkea", to je bilo za neverovati. To je nešto što treba zaboraviti.
Ono što je činjenica, ja nisam bio ministar finansija ove zemlje, odnosno da to nisam bio od 2007. godine do prošle godine. Nisam ja bio, nisam vedrio i oblačio finansijama.
DS i njeni kadrovi su vodili javne finansije Srbije, počevši od 2007. godine do sredine prošle godine i za sve što se desilo u finansijskom sektoru zemlje, isključivu odgovornost od 2007. do 2012. godine imaju kadrovi DS. To je prosto činjenica.
Imam odgovornost za period od 2004. do 2006. godine, kada smo iz budžetskog minusa koji nam je Đelić ostavio od 4% BDP napravili preokret i plus od 2% BDP i to bez privatizacionih prihoda od "Mobtela", jer privatizacioni prihodi ne ulaze u konačni budžetski rezultat, oni se evidentiraju ispod linije. Mnogi kažu – da, to je uspeo jer je prodao "Mobtel". Kažem vam – ne, "Mobtel" je dodatak na već ostvareni suficit u toj 2006. godini i tada je osim toga napravljen jedan veliki neporeski prihod od prodaje treće licence za 360 miliona evra, što je bilo pet puta više od sredstava koja su u bilo kojoj zemlji u okruženju ostvarena.
Dakle, ponosim se onim što sam radio dok sam bio ministar finansija. Tačno je da sam zatekao katastrofalno stanje posle sedam godina vedrenja i oblačenja, kako ste vi rekli, kadrova DS javnim finansijama. Tačno je da su mi Dačić i Vučić dali poverenje da vodim finansije u ovoj vladi i neću kukati nad time nikada ni pred vama, a kamoli pred njima. Znam koliko je to teško, ali nikako neću kukati.
Mi smo uspeli da sada koliko, toliko smanjimo onaj ogroman deficit iz prethodnog perioda, da koliko, toliko isplatimo neke dugove koje smo nasledili i za "Razvojnu banku" i za "Agrobanku" i za reciklere i za putare. Ne znam koliko tih dugova više isplivala iz fioka koje su kadrovi DS ostavili, ali to se mora isplatiti, krenuti napred i pokušati da se nešto ostvari.
Ono što se nije uradilo je zbog straha od gubitka popularnosti. Šta je istina? Istina je da se tadašnji lider DS plašio da ide u suštinske reforme i prema unutra, znači u Srbiji, i prema spolja, prema Evropi, pre svega, jer se plašio gubitka popularnosti. To je živa istina. Na kraju je, bez obzira što nije bio hrabar i plašio se gubitka popularnosti, tu popularnost izgubio, i to je to.
Strategija ove vlade je potpuno drugačija. Neću govoriti samo u moje ime. Nemam problem da uradim neke teške poslove. Oni mogu biti nepopularni, ali ako su korisni za državu, za budućnost naše generacija, ja ću to uraditi.
Već sam vam rekao, nije moje da budem popularan, nego da neke buduće generacije cene ono što sam uradio posle izvesnog vremena. Ne moraju da cene danas.
Što se tiče mojih kolega, šta su uradili i Dačić i Vučić u prethodnom periodu. Pa, sve ono što su se ljudi iz DS bežali da urade. Plašili su se. Ne znam samo čega su se samo plašili. Da li je nešto falilo Srbiji što je otvorila pre prisutne pregovore sa EU i da li Srbiji nešto fali što su pohapšeni ljudi koji su krali u prethodnom periodu?
Ono što nam treba, treba da imamo institucije koje će zaista časno, pošteno obavljati posao i ne dozvoliti da se na stub srama stavljaju podjednako i oni koji zaslužuju to i oni koji ne zaslužuju to. U tom smislu nisam zadovoljan tim delom naše sadašnje društvene scene, gde dominiraju neki tabloidi, koji zaista s vremena na vreme i ljude koji su na vlasti, u opoziciji ili su nerealno javne ličnosti, i sa razlogom, ali često bez razloga, stavljaju na stub srama.
Dobio sam lično dvadesetak presuda protiv jednog takvog tabloida u prethodnom periodu. Naplatio sam 80 hiljada evra. Šta mi to vredi kad znam da jedan veliki deo Srbije veruje da sam ja lopov? Sada sam u poslednjih mesec dana još šest tužbi za naknadu štete privatno podneo. Neću vama da se žalim zbog toga. Ako treba, ići ću po sudovima, odbraniću koliko može da se odbrani čast. Navikao sam da me napadaju. Napadali su me 12 godina, mogu i narednih 12 godina. Bitno je da nešto uradimo za ovu Srbiju.

Ako vam prija baš toliko da izgovarate permanentno ove laži, tu ne mogu ništa da uradim, ali to ne da nije suva činjenica, nego je suva laž.
Sada je javni dug 18,9 milijardi evra i oko milijardu i 200-300 miliona je svega veći nego krajem prošle godine. Prazna kasa koja je ostavljena novoj vladi, ponavljam hiljadu puta, sa obavezama za poljoprivrednike, za penzionere, nasleđena je od prethodnog.
Ne može onaj ko uđe u kafanu u kojoj su prethodno neki jeli i pili, a nisu platili račun, da bude taj koji treba taj račun da plati i da je on kriv za taj račun. On može da plati umesto njih, ali to nije njegov greh, nego greh onih koji su pili i jeli, a ništa nisu hteli da plate ovoj državi.
Tačno je da smo zatekli ogroman dug i da smo morali da sve ove obaveze prema penzionerima, poljoprivrednicima, učiteljima, lekarima, izmirimo zato što inače ne bi dobili plate i penzije. Ali, odgovornost nije na ovoj vladi. Ova vlada je odgovorna za stanje javnog duga od Nove godine, pa nadalje, do kraja mandata. Za sada se on uvećao za nekih milijardu i 300 miliona evra, dok je u prethodne četiri godine porastao za devet milijardi evra za vreme mandata Vlade DS.
Nije tačna vaša konstatacija da je stopa nezaposlenosti sada veća. Ona je jako visoka i dan danas, to sam rekao. U aprilu ove godine je, prema anketi o radnoj snazi, 24,1%, ali bila je pre godinu dana 25,5%. Dakle, 1,4% je niža danas. Danas 28 hiljada ljudi manje traži posao nego pre godinu dana. Ne kažem da mali broj ljudi danas nema posao, nažalost, ima ih puno. Danas 708 hiljada ljudi traži aktivno posao, ali pre godinu dana ih je bilo 736 hiljada. Samo o tome govorim, da se u tom smislu makar za jednu trunku situacija popravila, iako niko ne tvrdi u Vladi da je to dobro, dovoljno. Svi znamo koliko puno moramo zajedno da radimo da bi ovaj problem rešili.

Samo da vam kažem da ste vi apsolutno u pravu i da nećemo biti različitih aršina prema različitim poreskim obveznicima. Ako je to bio slučaj možda u prošlosti, sigurno se to neće događati. Ako imate ikada neku konkretnu primedbu, uvek zovite ili mene ili direktora poreske uprave, jer naš stav, nas koji rukovodimo i Ministarstvom finansija i poreskom upravom, je da moramo imati jednake kriterijume prema svima.
Ako na lokalu dođe do nekog pristrasnog ponašanja, može se desiti da mi to i ne znamo, velika je to organizacija, poreska uprava. Javite mi i kao narodni poslanik ili ko god da je u pitanju. Zaista želimo da imamo isti kriterijum. Ako dođe do devijacije u sprovođenju toga u praksi, intervenisaćemo, samo moramo da dobijemo informaciju.
Još nešto da vam kažem. Niste samo vi zabrinuti. Ja sam sigurno najzabrinutiji u Srbiji zbog stanja u javnim finansijama. To ne krijem. Međutim, nije jedina karta na koju smo mi sada, uslovno rečeno, zaigrali, bolja naplata poreza. To jeste važan element, jer vidimo prostor u rastu sive ekonomije u prethodnim godinama da tu možemo da jedan deo legalizujemo.
Mi ćemo učiniti sve da podignemo privrednu aktivnost. Nama je jasno da ne može da se cedi suva drenovina i da moramo da pojačamo privrednu aktivnost i da kroz to uspemo da smanjimo onda učešće rashoda u BDP i učešće javnog duga, dakle, da na neki način držimo nominalno iste te kategorije, ali da raste BDP, pa da onda njihovo u češće pada u BDP. Jednostavno, moramo u tome da uspemo, jer je to jedini put koji je zdrav. Sve ovo ostalo, restrikcija na nečemu čega nema, samo će svima da stvori probleme. Svesni smo da tako ne treba raditi i tako nećemo raditi.

Samo da kažem da ste i tu potpuno u pravu. Ako ste videli, mi smo povećali budžet poreske uprave, pre svega za ove investicije o kojima govorite, za nabavku odgovarajućeg softvera. Nažalost, situacija je godinama unazad takva, pa i danas, da se mnoge stvari ručno unose. Ja ne mogu kao ministar finansija ili direktor poreske uprave da znam kakvi su efekti prinudne naplate u momentu, nego moramo ručno da čekamo unošenje podataka, pa dobijamo podatke sa velikim kašnjenjem. Sve ovo želimo sada da izmenimo i ključ modernizacije poreske uprave je uvođenje nove informacione tehnologije.

Ne želim samo da odgovaram na neke stvari sa kojima se ne slažem sa poslanicima opozicije. Ima nekih stvari koje podržavam u vašem izlaganju, posebno vezano za zalaganje za poljoprivredu i veću proizvodnju hrane u Srbiji jer to je zaista potencijal, ali ima nekih stvari koje jednostavno stoje i to želim da kažem javno.
Prvo, kada govorimo o toj 2008. ili o 2009. godini kada je krenula svetska ekonomska kriza i kada kažete da je bilo ovakvih ili onakvih izjava u pogledu predvidivosti efekata i dužine trajanja krize, budite realni pa kažite da li iko te 2008. godine ne u Srbiji nego i u svetu mogao da pretpostavi koliko će kriza trajati i da li iko zna danas koliko će ona nastaviti da traje? Niko. Nema ni jednog jedinog ekonomiste na svetu, ni jednog jedinog, koji je tačno predvideo šta će se tada dogoditi.
Kada pričamo o predvidivosti srpskog budžeta, meni je najlakše da kažem, a to nikad neću učiniti, da ja sigurno ne sedim za kompjuterom i ne planiram lično poreske prihode nego da to čine profesionalne službe u Ministarstvu, koje to čine i kada sam ja ministar i koje su činile ranije i činiće ubuduće. Ali neću te ljude da osudim što nisu dali dobru projekciju prihoda. Nisam je ja lično radio. Nikad neću. Ja sam odgovoran za to.
I Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet, iako su bili konzervativniji, pogledajte njihove papire iz oktobra, novembra, decembra prošle godine, i oni su napravili pogrešnu procenu – i MMF i Fiskalni savet. Oni su tada govorili da će biti 20 milijardi manji prihodi od planiranih. Možda je neko rekao do 30, nisam nikada čuo veće odstupanje, a sada svi govore nešto potpuno drugačije.
Ako smo promašili procenu prihoda, a jesmo, promašili su je i oni. Ako menjamo budžet, menja ga čitava Evropa. Pogledajte komesara za finansije EU Olija Rena, svaka tri meseca menjaju prognoze stanja u evropskoj ekonomiji. Uslovi su nepredvidivi. Ko god očekuje da možemo tačno da procenimo kretanja, ne govori istinu. Prosto, nisam ni ja u stanju to da učinim, jer nije niko na svetu u stanju to da učini, tačnu procenu.
Ono što je važno u ovakvim uslovima, posebno u malim ekonomijama kao što je Srbija, da na vreme reagujemo. To smo sada učinili. Zaista, 65% naših proizvoda izvozimo na tržište EU. Ako je Italija trenutno u recesiji, veliki je uspeh što smo uspeli da maltene izbalansiramo spoljnu trgovinu sa Italijom. Ona mnogo manje roda kupuje nego što je kupovala ranije. Imaju pad privredne aktivnosti.
Ako Francuska ima pad privredne aktivnosti, Francuska koja prvi put u istoriji Francuske, to verovatno zna i gospodin, smanjuje rashodnu stranu svog budžeta. Prvi put u istoriji. Nikada u istoriji Francuska nije radila rebalans budžeta tako što je smanjivala rashode. To se dešava, mogli ste to pročitati i u štampi našoj, prvi put u istoriji moderne Francuske.
Bukvalno nema zemlje na svetu koja ima rast kakav je planirala, pa čak i one zemlje koje su u uslovima ove svetske ekonomske krize imale rast, sada imaju manji rast nego ranije – i Kina, a posebno Brazil i Turska. Ne kažem, nikome nije jasno šta se desilo sa onim parkom u Turskoj i sa ovom pobunom u Brazilu - da li je to tek tako spontano bilo kao i ono "Arapsko proleće" ili je u pitanju nešto drugo?
Činjenica je da ovi uslovi, u kojima se radi, apsolutno ne mogu da se porede sa uslovima pre 2008. godine. Svet se potpuno promenio. Svet danas nema odgovor na ovu krizu. To je jedina i živa istina. U tim uslovima moramo kao jedna ponosna, ali ipak mala zemlja, da vidimo kako da uradimo maksimalno moguće. U tom smislu logika i zdrava pamet govore - jeste, poljoprivreda koju imamo je šansa jer ljudi moraju da jedu hranu i tu treba da investiramo, jer možemo mnogo više da napravimo. Tu smo konkurentni i tu imamo i prirodne preduslove. Tu se slažem.
Samo jedna opaska kada kažete – rasprodaja imovine. Ja bih bio najsrećniji da neko iznutra pokrene sam "FAP" u Priboju ili "14. oktobar" u Kruševcu ili "Župu" u Kruševcu. Što se to nije desilo 12 godina? Zaista, verujte na reč, niko nije protiv toga da domaćim sopstvenim resursima pokrenemo ta preduzeća. Da je pokrenuta "Zastava" na način kao što je to uradio "Fijat", ne bi "Fijat" ni dovodili, i ne bi išli na zajedničko ulaganje i investirali. To nije moguće, Nažalost. Nije moguće jer je "14. oktobar" bio dizajniran za tržište velike bivše Jugoslavije, pre svega, a zatim i za izvoz. Kada smo imali veliki izvoz, tada nije bilo ni takve konkurencije u industriji građevinskih mašina. Ta oprema je zastarela.
Kada bi mi znali da može da se proda to u dovoljnoj meri od konkurencije država bi našla pare da uloži u novu opremu, ali nismo sigurni da bi sam "14. oktobar" mogao da se probije uopšte na tržištu pored "Katerpilara", pored drugih kompanija, jer se sve to u međuvremenu globalizovalo, niti smo mi krivi za to, niti možemo na to da utičemo. To je tako. Isto važi i za "FAP". Mi želimo i podržavamo "FAP" i hoćemo. Međutim, to nije nimalo jednostavan proces. Nije jednostavno. To kad bi moglo tek tako, zato ne znam šta znači to rasprodaja imovine. Realno kamo sreće da dođe neko da kupi i "FAP", ako država sama ne može da ga osposobi 12 godina. Ja ne vidim kako je to moguće.
Ima kompanija koje bi mogle da budu domaće, ali kad bi imale profesionalni menadžment. To je "Gelenika". "Galenika" bi sigurno mogla uz kako volimo svi da kažemo domaćinsko poslovanje da bude profitabilna. Bila je nekada i mogla bi i sada. Jesu to lekovi. Lekovi nažalost svima nama trebaju jer niko ne može a da se ponekad ne razboli i farmaceutska industrija je zato najprofitabilnija. Tu bi mogli sigurno da imamo samo uspešan menadžment da se stavi i oni bi to mogli da srede.
Za neke druge stvari jako je teško imajući u vidu da su se vremena promenila, da je situacija na globalnom svetskom tržištu još teža. Veoma je teško. Moguće ako bi se u svim tim gradovima eventualno javili takvi entuzijasti koji znaju šta hoće, koji kažu – daj pomozi mi to, da bih ja uradio ovo i da se to i desi, a ne samo daj subvencije da bi isplatio zaradu, da bi preživeo. Tako da situacija kad bi bila laka, jednostavna ne bi bili ovde u Skupštini sada.

Da ne bi bila demagoška rasprava, kada ste malopre pomenuli potrebu penzione reforme, spomenuli ste uvaženog gospodina Altiparmakova iz Fiskalnog saveta, onda je moje pitanje – da li DSS podržava njegov predlog, a to je da se izjednače godine penzionisanja za žene i muškarce. Da li vi podržavate da žene idu u penziju sa 65 godina? Ako DSS to podržava, onda javno deklarišite taj stav. Vlada je odbila takav predlog. Smatramo da u ovom trenutku u Srbiji uslovi nisu takvi i da ne treba povećavati starosnu granicu za penzionisanje žena.
Ovo što ste rekli da je moguće napraviti, ne znam kakve, uštede u penzionom sistemu time što bi napravili preraspodelu između onih penzionera koji imaju veće penzije. Znate li koliko njih ima ukupno? Hajde izvadite podatke, pa vidite koji je to broj ljudi i koji je to promil ili procenat od ukupnog izdatka za penzije. To je demagogija. To je kao kada kažete – hajde da napravimo mnogo veću uštedu kresanjem nekih državnih rashoda, a u stvari plate, penzije i socijalna zaštita čine 3/4 budžeta, pa onda na troškovima reprezentacije možemo da uštedimo milijarde. Ne možemo. Možemo da uštedimo pet-šest milijardi, ali ne možemo da uštedimo 100 milijardi.
Isto tako, u penzionom sistemu je nemoguće da se napravi bilo kakva ozbiljna ušteda ako bi išli demagogijom da onaj koji je više stvarao, više zaradio, pa sada ima nešto veću penziju od proseka, njemu da smanjite. Takvih nema mnogo, nažalost. Kamo sreće da ih ima. To bi verovatno bilo lepo za narod da čuje. Ne znam, nekom ko ima penziju 70.000 ste smanjili, ali koja bi to korist bila za Penzioni fond? Nikakva. Nemojmo da idemo demagogijom.
Ako DSS podržava da se podigne starosna granica za penzionisanje žena, kažite to. Naša Vlada je protiv toga.

Sve vreme govorim da nije jednostavno isplanirati budžet zbog neizvesnosti koja vlada ali takođe sve vreme govorim da Vlada zna šta radi i da kad se naiđe na izazov na njega se odgovara. Naravno, da ima segmenata gde mora da bude mnogo bolji i zato će biti rekonstrukcija Vlade.
Što se tiče stanja u budžetu, ta ocena je tačna za prvih pet meseci. To su podaci koji su vama dati. To je počelo da se menja onog časa kada smo mi krajem maja ovde došli u Skupštinu, promenili par zakona i najavili takođe posle dve, tri nedelje raspravu unutar vladajuće koalicije da ćemo napraviti jedan celoviti paket mera.
Taj paket mera je rezultirao prvim rezultatom za koji kažem da je odličan, ali da ga nije lako održati u narednim mesecima u junu. Jer, u junu mesecu sad smo dobili i konačne podatke, pre neki dan smo govorili, juče o preliminarnim. Srbija je imala u republičkom budžetu prihode od 71 milijardu dinara, a rashode 75,3, tako da je deficit iznosio 4,3 milijardi dinara. To je najniži budžetski deficit od početka godine. Poređenja radi on je u maju iznosio 17,7 milijardi, u aprilu 26 milijardi, 14,5 u martu, u februaru 28, sedam samo u početnom mesecu januaru.
Dakle, 4,3 u junu, koja je sredina godine, dakle nije neki mesec gde su bili praznici, naprotiv, govori da je moguće kroz bolju naplatu,jer su ostvareni rekordni prihodi, sa jedne strane i 71 milijarda je najveći prihod koji je ostvaren od početka godine u jednom mesecu i uz štednju na strani javnih rashoda, da je moguće držati deficit pod kontrolom.
Mi ćemo ovako da nastavimo. Naravno neće biti jednostavno, ali vidim ovde značajne pomake u naplati poreza i kažem, mere na strani štednje daju, takođe, efekte. Bilo bi dobro kada bi mogli ovakav deficit iz juna, koji je samo 4,3, da održimo tim tempom do kraja godine. To, naravno, nije realno, ali ćemo učiniti sve da ovu projekciju ispunimo.
Ono što je takođe važno, mi ne razmišljamo o tome da li su neke mere popularne ili nepopularne. Ako koštaju građane Srbije, onda one moraju da se sprovedu bez obzira što su nepopularne za političare. To je okončanje restrukturiranja preduzeća. Ili sigurno, meni skreću pažnju ljudi, nije popularno da sada naplaćuješ svima poreze onima koji ne plaćaju. Međutim, bitno je da imamo lojalnu konkurenciju i tu ne smemo da pravimo izuzetke.
Hteo bih samo da kažem par reči o kulturi. Ja, naravno, nisam ministar kulture, jako poštujem sve koji se bave kulturom. Mislim da je kultura, kao i druge društvene delatnosti, izuzetno važna za vitalnost, za prosvećenost društva i zato sam se kao ministar finansija trudio da u ovom rebalansu, ne samo da ostavimo ista sredstva namenjena budžetu za kulturu, nego da ih koliko god je moguće u ovim skromnim i ne baš velikim mogućnostima povećamo.
Tačno je da će izdvajanja za kulturu biti nešto veća nego što su planirana originalnim budžetom. Tačno je da je to nedovoljno. Što se tiče strukture utrošaka tih sredstava, zaista resorni ministar je taj koji određuje kako će se koji budžet trošiti, ne samo u kulturi, nego u svakom posebnom ministarstvu.
Ono što mislim da je značajno da ovde kažem, s obzirom da se i poslanica moja već javljala za reč i da je dala jedan dobar amandman o kome smo i mi u Vladi razmišljali i koji ćemo prihvatiti, jeste da institucije kulture, što se tiče sopstvenih prihoda, budu svrstane u istu kategoriju kao i visoko obrazovanje. Dakle, da sopstveni prihodi trajno ostanu institucijama kulture kako bi mogle da ono što prikupe koriste za sopstvene programe i da u teškim vremenima imaju ovu jednu olakšicu u odnosu na druge sektore.
Isto tako, učinićemo sve da iz tekuće budžetske rezerve, kada nam se budu obraćali razni sa zahtevima, damo prioritet upravo investicijama u kulturi. Čuli smo od nekih poslanika ovde da je pozorište u Vranju izgorelo i mislim da ga treba obnoviti. Ima i drugih, naravno, mesta u Srbiji kojima treba posvetiti pažnju, svakako, sa ovom malom tekućom rezervom sa kojom budemo raspolagali. Bolje je da pomognemo onima kojima, možda neka i ne tako značajna sredstva u odnosu na ukupan budžet, mogu učiniti veću pomoć i tako ćemo i činiti.
Sve one koji govore u prilog kulturi izuzetno cenim i podržavam, a pokušavam i kao ministar finansija da u ovim uslovima baš tu delatnost pokušamo da pomognemo.
Meni je, inače, rečeno da je činjenica je da se ne realizuje projekat obnove Narodnog muzeja kako je planirano i to ne samo sada, nego dugo vremena. Činjenica je da su uvek bivala obezbeđena sredstva, ali da kada je u pitanju projekat, ja zaista nisam ni inženjer, niti znam o čemu se radi, da to ide traljavo, najblaže rečeno. Činjenica je da to jeste prioritet ove ustanove od nacionalnog značaja da se obnovi.
Najgore je kada se obezbede sredstva za investicije u ma kojoj oblasti, a posebno u kulturi, kada se to ne iskoristi.
Ja se sećam vremena kada sam kao ministar finansija u onoj Vladi Koštunice obezbedio čini mi se 20-ak miliona evra za rekonstrukciju pozorišta tada u Beogradu, za "Zvezdara teatar" i "Duško Radović". To nije nikada realizovano, jer su se pobili, ne znam, unutar gradskih kultura tadašnjih, da li da se kupuju jedne stolice, druge stolice itd, i na kraju su propala sredstva.
Ili, da ne pominjem Beograd. Bilo je slučajeva i u drugim gradovima. Znam da je sa Leskovcem bilo dugo vremena problema, pa na kraju je, čini mi se, to realizovano, ali ne onako kako je moglo i koliko je sredstava bilo unapred opredeljeno. Isto je sa Suboticom, sećam se da su stalno nalažene pare, ali nije to uvek efikasno trošeno, što ne znači da ne treba dalje izdvajati.
Važno je da u uslovima skromnih mogućnosti, možemo da izdvojimo za kulturu i ministar je meni rekao da će jedan deo tih sredstava koja su ostala u budžetu, a koja su nastala preraspodelom iz ovih koja neće biti utrošena za Narodni muzej, jer jednostavno nemaju te projekte do kraja spremne, da će biti namenjen " Filmskom centru" Srbije, za srpski film, da će biti namenjen za neke druge manifestacije, uključujući i podršku Egzitu, ko je već to dovodio u pitanje, a moj resor je kao svake godine uplatio 9 miliona dinara iz Sektora turizma, a nadam se da i Ministarstvo kulture sada ima dovoljno sredstava da doda, ukoliko je to potrebno, ne samo za Egzit, nego i za svaku važnu manifestaciju, uključujući Guču, sve manifestacije širom Srbije, koje jesu bitne za lokalni kulturni razvoj, za Subotičku manifestaciju, u Dane filma itd.

Mislim mladi gospodine da sta vi potpuno u pravu, osim što ne sagledavate zašto sada nema dovoljno novca za poljoprivredu. Da nije bilo "Agrobanke" bilo bi više za agrar, da nije bilo "Razvojne banke Vojvodine" bilo bi više za razvoj poljoprivrede. Dvadeset milijardi dinara smo mi dali iz budžeta da pokrijemo ove dubioze, samo u mandatu naše vlade, a još 40 milijardi je dato u mandatu prethodne Vlade za neuspešne i bespotrebne, pokazalo se, dokapitalizacije. Da li je bolje da smo 20 milijardi imali da damo za poljoprivredu ili za pokrivanje dubioza? Sigurno da bi bili srećniji da sada imamo taj novac za agrar.
Činjenica je da je budžet za poljoprivredu maltene tokom celog mandata prethodne Vlade iznosio svega oko 2-2,5% maksimalno procenta budžeta. Sad je 4,25 i nakon ovog rebalansa i nakon ovog prinudnog smanjivanja dela sredstava. Moram da vam kažem da ministar Knežević je vodio računa da, kad smanjuje, smanjuje tamo gde neće biti tih efekata o kojima ste vi govorili. Dakle, zadržaće subvencije poljoprivrednicima direktne a smanjuje neke stavke gde će se ulaganja nadomestiti iz kredita. Na primer, kod budžetskog fonda za vode mi ćemo, umesto da finansiramo projekte navodnjavanja iz domaćeg budžeta, konkurisali smo i očekujemo pozitivno rešenje od razvojnog fonda Abu Dabija i nadam se da ćemo ove godine doći u parlament i sa tim ugovorom na ratifikaciju i da ćemo dobiti 400 miliona dolara samo za poljoprivredu.
Minimalno je zaista, nije lako raspolagati i opredeliti budžet za bilo koju delatnost, a poljoprivreda jeste, tu prosto ne treba da imamo bilo kakvih rasprava, i dalje prioritetni sektor, ali da nismo imali neke potpuno nepotrebne troškove koji su vezani za pogrešnu politiku iz prethodnog perioda, u bankarstvu u ovom slučaju, sada bi imali mnogo više novca na raspolaganju.

Pogledajte malo bolje ovaj predlog budžeta koji ste dobili i videćete troškove za "Razvojnu banku Vojvodine". Samo malo detaljnije pogledajte budžet.
Što se tiče Zakona o javnim nabavkama, znate i sami da je krenuo da se primenjuje pre mesec, dva dana i jasno je da efekti ovog zakona će biti vidljivi od budžeta za narednu godinu, pa nadalje.

Sve vas razumem, nema razloga da budete ni nervozni ni agresivni, iznesite šta imate. Sada ću vam pročitati nešto da biste možda bolje ocenili okruženje u kome se nalazimo.
Vlada je obezbedila ukupnu uštedu od 750 miliona evra u Predlogu rebalansa za 2013. godinu. Dogovorene mere štednje su sledeće. Za odbranu, međunarodnu saradnju, diplomatiju, u ovoj godini ušteda će biti 100 miliona evra u budžetu koji je predviđen rebalansom. Za zdravstvenu zaštitu će biti 88 miliona evra manje u ovoj godini. Dodatak za predstojeću novu školsku godinu namenjen za kupovinu školskog pribora, udžbenika koji se dodeljuje po detetu biće smanjen za 15%, a sledeće godine za dodatnih 30%. Preduzeća koja su poslovala sa gubicima, a koja su davala dividende svojim akcionarima neće više moći da budu izuzeta od plaćanja poreza i moraće da plate minimalan iznos, tzv. pravičan porez. Na ovaj način sliće se u državnu kasu 40 miliona evra do kraja ove godine.
Pitate se možda šta sam vam pročitao. Ovo je izvod iz Predloga rebalansa budžeta Belgije, daleko razvijenije zemlje od Srbije, koja upravo ovih dana radi takođe rebalans. Već sam vam pomenuo Francusku. Dakle, nije situacija takva da Srbija jedina ima problema u ostvarenju prihoda. Sve zemlje imaju to u Evropi. Prosto, kritika je uvek dobrodošla, ako je dobronamerna, ako možete da nam pomognete kako da popravimo stvari. Mi smo doneli, naravno, naš plan. Ako možete da ga dopunite, dobrodošlo je.
Kada pričamo o stopi zaposlenosti, o onima koji imaju posao, bilo u zvaničnoj, bilo u neformalnoj ekonomiji, pomenuo sam taj podatak, ponoviću ga još jednom. U aprilu ove godine, iako je to cifra koja nije dovoljna, posao i u formalnoj i u neformalnoj ekonomiji, u poljoprivredi, dakle, ukupno ima 2.227.000 građana Srbije,
a pre godinu dana 2.157.000. Ove godine je 69.814 građana više nego pre godinu dana, od čega je povećan udeo onih koji rade u sivoj ekonomiji. Procena, prema anketi o radnoj snazi, je da oko 405.000 ljudi radi potpuno u sivoj ekonomiji, da nisu evidentirani, da poslodavci njima ne plaćaju doprinose i poreze i to je nešto što mi sada našim merama želimo da popravimo.
Dakle, prosto mislim da treba govoriti balansiranim rečnikom, mirno, bez nervoze, jer ova situacija u kojoj se nalazi naša Vlada u ovom trenutku, u kojoj se nalaze mnoge vlade u Evropi i naravno bolje je što smo došli ovde u parlament, apsolutno mislim da je to bolji način, nego kao što je kolega iz Srpske napredne stranke rekao da moji prethodnici su čekali decembar da bi onda izbegli da priznaju kršenje zakona, i da onda tek rade rebalans, tamo negde pred Novu godinu.
Ovako, mnoge stvari možemo da popravimo, već sam vam rekao da je i MMF i Fiskalni savet, iako su bili konzervantivniji od mene i tu nema nikakve dileme, prilikom izrade budžeta za ovu godinu, da su i oni za nekih 70, 80 milijardi promašili u proceni. Realno je to tako, nije jednostavno isplanirati budžet.

Naprotiv, podaci iz ankete o radnoj snazi su vrlo realni. Oni pokazuju svu težinu sadašnje situacije. Jer, prema tim podacima, pre godinu dana u aprilu, 736.800 ljudi je tražilo aktivno posao, a sada u aprilu ove godine 708.688 ljudi, aktivno traži posao. Ako vi mislite da je to mala cifra, ja ne mislim da je to tako. Dakle, 708.000 ljudi nema posla i aktivno ga traži.
U doba pre krize, sećam se 2006. godine to je bilo negde oko petsto i nešto hiljada. Dakle, petsto i nešto hiljada je bila cifra iz ankete u radnoj snazi kada je stopa nezaposlenosti bila 14%.
Ali, činjenica je da sada ima nekakvog pomaka, jer je 28.000 ljudi manje nego pre godinu dana. Ali, niko ne govori da se radi o malom broju, stopa nezaposlenosti od 24,1% je izuzetno visoka. Svestan sam potpuno šta znači 708.000 ljudi, to je ogroman broj. Mi smo svesni te odgovornosti, to sam vam rekao, danas je to ponovio moj kolega gospodin Vučić na pres konferenciji.
Nama je cilj da smanjimo stopu nezaposlenosti, ne ispod 20%, to neće biti ni najmanje lako, ali to je ključni cilj ove vlade, da probamo da uposlimo više ljudi. Ne može se ovaj problem rešiti preko noći, posebno zbog ove krize.
Što se tiče fiktivnih radnih mesta u firmama koje zapravo 20 godina nemaju posla, mislim da će i tim ljudima koji rade baš u takvim firmama, koje niti imaju proizvod, niti imaju tržište, niti zapravo dolaze na posao, a proforme imaju neku subvenciju, laknuti na neki način. Njih ima 787, da vam kažem. Znači, 787 ljudi radi u 27 firmi, koje po našem programu ide u stečaj ovog leta. Dakle, to je mali broj, minoran broj u odnosu na ukupan broj ljudi koji rade u firmama u restrukturiranju.
Znači za 27 preduzeća 787 ljudi prima platu od 20 godina te firme malte ne ništa ne rade. Dobiće otpremninu od 300 evra po godini staža, znam da to nije za njih neka uteha, oni koji su blizu penzije, probaćemo da ako ne mogu da se snađu na tržištu posle isteka određenog perioda, da probaju da koriste jedan poseban program, da idu ranije u penziju. Naravno da smo mi raspoloženi da sa Nacionalnom službom za zapošljavanje idemo i na program otpremninom do posla, odnosno ako neko želi otpremninu da iskoristi ulaganje u novo radno mesto, veoma rado bi to podržali.
Činjenica je da mnogi ljudi koji nisu radili 20 godina, sada više realno i ne žele to, sada žele da odu u penziju, žele da imaju neku sigurnost. Kako to znam? Pa znam, kada smo imali slučaj kada je "Beneton" došao u "Niteks", kada je došla "Jura" u bivšu "Zastavu elektro" i kada smo pitali radnike – ko želi da nastavi da radi, u Rači se od 300 radnika, 290 čini mi, se javilo za socijalni program, dobrovoljno, iako su dobili ponudu da idu na razgovor za posao. U Nišu od 600 radnika 500 radnika se javilo za socijalni program.
Slično je bilo i u "1. maju" iz Pirota. Bio je ponuđen posao za hiljadu i po ljudi, maltene, većina je rekla - ne, mi želimo rađe da uzmemo socijalni program, jer imaju neku drugu mogućnost posla ili da idu u penziju sa tim novcem. To je naša realnost, da čitava jedna generacija koja 20 godina nije imala adekvatno prosto radno mesto, izgubila i volju i to je problem te srednje generacije koja teži. To je problem kako rešiti, to je nažalost socijalni problem ove države.
Mi moramo da obezbedimo svakome ko želi da radi posao, da mu ponudimo tu mogućnost, ali moramo pre svega da se okrenemo zapošljavanju mladih, jer to je na neki način budućnost, jer oni koji nisu dugo radili, kažem vam, čak i kada im ponudite posao, većinom se nažalost, izjašnjavaju da bi radije uzeli socijalni program i otišli sa tog posla. Oni nisu za to krivi, desilo se šta se desilo sa raspadanjem Jugoslavije sa gubitkom tržišta, sa zaostatkom u tehnologiji.
Međutim, gore je iluziju produžavati, jer nije trošak ove države to što mi dajemo plate nekome ko ne radi ništa. To jeste pogrešno, jer imaju oni koji rade, pa zarađuju plate. Mnogo je veći problem, što se plaća struja, voda, ne plaćaju porezi i prave se ti indirektni troškovi od 750 miliona evra.
Ali, ono što ćemo pokušati mi svi zajedno da uradimo, i ko god nam tu bude dao podršku, dobro je došao, bez obzira da li je u vladajućoj koaliciji ili opoziciji, da slučaj po slučaj, pokušamo da nađemo rešenja za one najveće koji su preostali u restrukturiranju i koji imaju makar neku šansu da pronađu odgovarajuće partnere. Potpuno je sigurno da od ovih 54.000 ljudi, najveći deo ljudi će ostati da radi, ali se nadamo da neće raditi u firmama bez perspektive, nego da će raditi u firmama koje imaju budućnost.
Beloruski "Amkador" najveća njihova kompanija je i sada zvanično objavio da ide na proces preuzimanja određenih imovinskih celina " Prva Petoletak-a" iz Trstenika. Sigurno ljudi koji budu sa njima radili imaće dobru budućnost jer "Petoletka" već dugo godina njima upravo prodaje najveći deo svojih proizvoda. To je jedna od većih kompanija, čak i za evropski nivo.
Slično moramo da napravimo i za druge. Naravno, za one koji ne budu mogli da prate ovo ili ne žele nemamo drugog izbora nego da isplatimo jedan socijalni program od 300 evra po godini staža. Opet kažem, ko god od tih ljudi bude imao želju, elan, da pokuša da nađe posao Nacionalna služba za zapošljavanje je spremna da ga prati sa programom otpremnine do posla. Na žalost, iako je to dobar program mali broj takvih ljudi se odlučuje za taj program, većina želi da dobije otpremninu i onda posle toga, ako je moguće da ode što pre u penziju i to je nažalost naša realnost.

Svaki od ovih preduzeća su slučaj za sebe i kad ste pomenuli "Fabriku Vagona" za sve fabrike vagona, Vlada obezbeđuje program da rade za srpske železnice Program vagonogradnja.
Dakle, tu je uključena i "Goša", i "Želvoz" i "Vagonka" iz Niša i "Fabrika vagona" Kraljevo i Subotička fabrika i "Šin voz" iz Zrenjanina.
Dakle, svi koji postoje sada suštinski dobijaju mislim skoro dve milijarde dinara godišnje iz budžeta i taj novac nismo smanjivali kako bi uposlili kapacitete i to traje već jedan duži period. Rade te vagone za srpsku železnicu ili za železnice Republike Srpske.
Dakle, tamo gde postoji neki program koji ima smisla mi naravno to podstičemo.
Što se tiče nekih drugih kompanija, već sam rekao najveći od ovih kompanija koje su sada u restrukturiranju će izaći uspešno iz tog restrukturiranja. Pre svega RTB "Bor" sa 5.000 zaposlenih, pa onda "Petrohemija" sa jednim ozbiljnim brojem zaposlenih, PKB takođe u restrukturiranju, nadam se da će moći da opstane na tržištu, "ZBOP" koji remontuje pruge takođe će izaći i ostati van restrukturiranja bez problema jer je to dobra kompanija.
Biće izazov sada rešiti "Petoletku", počinjemo da je rešavamo sa "Amkadorom" biće izazov "FAP", a još veći izazov će biti "Zastava kamioni", biće izazov "14. oktobar", "Župa" i to svakako jesu kompanije gde ćemo dati sve od sebe da nešto nađemo da rešimo.
"IMT" i "IMR" takođe, zastareli modeli traktora, moramo da nađemo rešenje da umesto onoga što nema budućnost, fabrika usred Novog Beograda, jasno je da to nije nikakva budućnost, ali da Srbiji treba fabrika poljoprivrednih mašina, treba, da vidimo i da pronađemo rešenje, da imamo proizvod koji nije dovoljan samo za srpsko tržište, nego koji može da se proda u svetu, jer ekonomija obima diktira profitabilnost.
Dakle, svakako kao što smo do sada činili, da rešimo pitanja onih najkrupnijih i najvažnijih u jedno preduzeće, jer mi znamo šta "FAP" znači za Priboj, "FAP" jednako Priboj, kao što je "Železara" jednako Smederevo.
Dakle, bukvalno nema života za pojedine gradove bez njih. Mi znamo koliko je propala Kruševačka privreda. Znamo šta njima znači da se pronađe rešenje, bilo u postojećim fabrikama, bilo da se dovede neki potpuno drugi proizvođač, da proizvodi nešto što tržište hoće, ali grad ne sme da se ostavi na cedilu, ma koji.
Znamo i za Vranje, jer Vranje je imalo i "Koštanu", a sada nema "Koštanu". Međutim, sada će imati "Geoks", a to je jedan od najvećih svetskih proizvođača cipela. Ima "Simpo", to je gigant i ostaće, nije loše što dolazi i italijanski "Ditre".
Subotica nema neke gigante iz prošlosti, ali ima zato "Kontinental". "Svarovski" kreće da gradi svoju fabriku, ima šest ili sedam novih fabrika u Subotici.
Suština je obezbediti posao koji je održiv na dugi rok. Što se tiče ovih preduzeća, "BIP" sada pozitivno posluje, to je jedna od firmi u restrukturiranju koja neće imati problema da iz nje izađe i ne možemo sve posmatrati izolovano.
Suština je da ćemo pokušati da za one teške slučajeve pronađemo rešenje, tu ćemo imati najveći problem.
Što se tiče nekih preduzeća, kao što je "Geneks" koji je nekada bio gigant, a nije u životu ko zna koliko godina, tamo svi ljudi znaju da prosto takvo preduzeće nema perspektivu i ono će otići u stečaj.
Isto važi, biću otvoren i za ostatak EI u Nišu, isto važi i za ostatak bivše "Zastave" koja sada postoji samo na papiru.
Nepristrasno ćemo uraditi analizu tamo gde nema ničega, isplatićemo ljudima socijalni program i pokušati da pronađemo neke druge investitore i investicije da tim ljudima damo neki siguran posao, a ne da idu na posao koji nemaju.