Hteo bih na početku da se izvinim svim narodnim poslanicima što sam kasnio na početak ovog nastavka zasedanja, u ovoj pauzi imao sam neke sastanke vezano za posao koji radim, ali da odgovorim na ovo vaše pitanje. Izvinjavam se svima, trudim se da dolazim na vreme na sednice. Nešto duže je trajala ova pauza što se mene tiče, vi ste čekali, izvinjavam se svima.
Što se tiče ovog pitanja, nisam se, kao ministar finansija, mešao u strukturu rashoda mojih kolega ministara. Ministarstvo unutrašnjih poslova je samo odredilo prioritete u svom budžetu i podsticaj toga je da su, između ostalog, odustali od prethodno planirane nabavke vatrogasnih vozila i premestili to za sledeću godinu, na primer, ili verovatno za još neke druge stvari.
Nisam ja premijer, ja sam ipak ministar finansija. Moje je da vodim računa da globalno budžet bude održiv, da deficit pre svega bude održiv, da imamo dovoljno novca za ključne rashode budžeta kao što su redovna isplata penzija, plata nastavnicima, lekarima, da se dečiji dodaci i socijalna zaštita redovno plaćaju, da država redovno izmiruje svoje obaveze prema poveriocima, kako bi bila kredibilna.
Što se tiče strukture za investicije, svako ministarstvo je, u skladu sa mogućnostima budžeta, samo određivalo svoje prioritete i onda ne bi bilo odgovorno da ja, kao ministar finansija, preuzimam odgovornost i mojih kolega ministara. Razumem svakako da je potrebno investirati u preventivu i sprečiti štetne posledice vanrednih situacija koje se dešavaju. Elementarne nepogode su nešto na šta ljudi ne mogu da utiču i bolje je sprečiti nego lečiti, ali sada je situacija bila takva da je svaki ministar sam odredio svoje prioritete, uključujući i ove o kojima ste vi pričali.

Ne bih ja to tako rekao. Prvo, nisam siguran da li su protivgradne rakete u nadležnosti ovde, znam da je nekada bio Hidrometeorološki zavod, ali ako vi to znate, moguće da jeste.
Što se tiče vatrogasnih vozila, vi znate i sami da su kupovana određena vatrogasna vozila u prethodnom periodu. Kada nemate dovoljno novih vozila moraju se koristiti postojeća dok se ne stvore budžetske mogućnosti da se kupe nova. Dakle, odustajanje od kupovine novih vozila ne znači da će spremnost vatrogasnih ekipa biti manja. Imali bi lakše uslove za rad, tu se možemo složiti, sa novim vozilima u odnosu na postojeća.
Što se tiče protivgradnih raketa, ne verujem da se tu radi o ne znam kakvim iznosima da ne može da se i postojeći budžet iskoristi za takvu neku nabavku. Ukoliko oni koji se neposredno bave tom aktivnošću izveste najpre ministra policije, preko Sektora za vanredne situacije, da nemaju zalihe raketa, a ja nisam dobio takvu informaciju, dakle, meni takva informacija nije data, za te stvari se određuju sredstva iz tekuće budžetske rezerve. Pri tome moram da kažem sledeću stvar - ne verujem da se za leto protivgradne rakete kupuju tokom leta. Dakle, ako su kupljene, makar tako meni deluje logično, morale su biti kupljene pre ovog rebalansa. Govorim za protivgradne rakete. Ako ih nema, treba postaviti pitanje zašto nisu kupljene na vreme? Neće valjda da se kupuju tokom leta protivgradne rakete za leto. Treba da se kupe zimi ili na proleće i da se sačeka leto kada se one upotrebljavaju.
Druga stvar su vatrogasna vozila. Tu zaista nije mogla da se izvrši nabavka u kratkom vremenskom periodu zbog poštovanja svih procedura Zakona o javnim nabavkama. Ali, to je nešto što je potrebno, ali bez čega može pola godine da se izdrži, pa da se odloži za pola godine kupovina.
Za protivgradne rakete se apsolutno slažem da su one nužne i da moraju da postoje. Ako i sada nema para za njih i da mi se danas obrati neko – dajte novac za protivgradne rakete, pa dok se to nabavi, pitanje je, jer ne trebaju nam valjda u novembru protivgradne rakete. Tako da ja ne znam to stanje. Niko se nikada nije obraćao Ministarstvu finansija sa zahtevom da kaže da nema protivgradnih raketa.
Mislim da to treba svakako videti i da treba da dobijemo odgovor od nadležnih šta se dešava sa protivgradnim raketama, i vi kao narodni poslanik, i ja kao ministar finansija, kao i građani Srbije, ali rebalans budžeta svakako ne može biti uzrok eventualne nestašice protivgradnih raketa, jer je mogao budžet da se iskoristi sve do sada za njihovu nabavku, a sad je početak jula, da se, što bi rekao narodnim rečnikom, prase ne goji uoči Božića.

Mogu i ovo da vam kažem. Proverio sam sada preko saradnice, mi od početka ove godine nismo imali ni jedan jedini zahtev za korišćenje sredstava tekuće budžetske rezerve za eventualno kupovinu protivgradnih raketa. Mi kao Ministarstvo finansija ako ne dobijemo zahtev da takva potreba postoji ne možemo ni da znamo. Ne samo kada su rakete u pitanju. Mogu da razumem da neko traži od nas – treba nam za to, pa mi kažemo – nemamo ili ne damo zato što nema para, ali ovde nikada zahtev nije stigao. Tako da, zaista ne znam kakva je situacija.
Opet ponavljam, kompletan budžet Sektora za vanredne situacije je bio na raspolaganju sve do kraja juna u iznosu koji je bio, tako da je bilo dovoljno prostora da se na vreme nabavi potreban broj protivgradnih raketa. Ne bi bilo fer da sada neko i tamo prebacuje odgovornost na ministra policije i premijera, ako sam nije učinio dovoljno da pripremi to za odbranu. Znam da možemo govoriti o nekoj objektivnoj odgovornosti, ali prosto želim pošteno da kažem šta mislim.

Razumem vas da treba da se založimo i da povećamo pare za obrazovanje i nauku, drugo je pitanje odakle, ali me čudi zahtev da u uslovima kada su lokalne samouprave ostvarile deset milijardi viška na svojim računima u prvih pet meseci tražite da se dodatne pare izdvoje za lokalne samouprave. Nisu lokalne samouprave u deficitu, nisu lokalne samouprave niti AP Vojvodina u deficitu. Vojvodina je imala višak 2,8 milijardi dinara, a lokalne samouprave višak od deset milijardi dinara za prvih pet meseci ove godine, sada ćemo videti i podatke za prvo polugođe.
Druga stvar, kažete skinite dodatne pare Ministarstvu finansija i privrede, saobraćaju i regionalnom razvoju. Već smo skinuli 12 milijardi ovim ministarstvima. Šest milijardi ministarstvu koje ja vodim, oko tri milijarde regionalnom razvoju i oko tri milijarde Ministarstvu saobraćaja.
Ponavljam još jednom da je bilo više novca sigurno ne bi smenjivali nauci, odnosno obrazovanju. Obrazovanje je skinulo neke projekte vezano za neke investicije koje su odložili. Hteli su da grade neke dodatne škole koje su sigurno potrebne ali su to odložili za sledeću godinu, radi se o kapitalnim ulaganjima, a novac za nauku jeste obezbeđen na način kako je predviđeno i u originalnom budžetu. Uostalom videćete i po realizaciji u narednom periodu do kraja godine. Dakle, apsolutno podržavam teorijsko nastojanje u vašoj borbi za obrazovanje i nauku, ali je nerealno tražiti da se skine dodatno nekome kome je već 12 milijardi skinuto. Ali, ne razumem čemu zahtev za dodatna sredstva za lokalnu samoupravu kada i oni kao i republika moraju u ovakvim uslovima da odlože neke projekte koje ne mogu danas da se realizuju. Bilo bi bolje da ima više projekata i mogućnosti za sve ali samo relativno posmatrano kažem, lokalne samouprave su imale deset milijardi suficit, odnosno višak u budžetima u prvih pet meseci ove godine. Dakle, nije racionalan taj deo vašeg amandmana, čak ni teoretski posmatrano.

Neke od opština će pre nego što budu razmišljale o završetku projekata koje su nameravale da sprovedu, morati najpre da plate porez državi koji duguju.
Naime, poreska uprava više neće tolerisati dugogodišnje neplaćanje poreza od strane nekih javnih komunalnih preduzeća. Već ovog meseca svi koji duguju za porez ako ne uđu hitno u reprogram, biće svi blokirani.
Očekujem najpre od onih opština koje su imale u svom sastavu komunalna preduzeća koja nisu plaćala poreske obaveze prema državi, da sada iskoriste svoje budžete, da garantuju za reprograme svojim komunalnim preduzećima, jer ni jedno jedino komunalno preduzeće neće biti oslobođeno ove obaveze.
Tako da, kada već razmišljate o završetku budućih projekata, prvo da se izmire obaveze iz prošlosti, ne govorim to vama lično, naravno dali ste mi dobar povod da kažem nešto što je jako važno i za građane Srbije.
Ako tražimo od privatnog sektora da na vreme i uredno plaća porez, svakako da javni sektor mora da čini to isto. Tu nema generalizacije. Ima onih gradova i opština gde su komunalna preduzeća savesno radila i sve obaveze izmirivala i ima onih gde to nije bio slučaj.
Problemi postoje što su se u nekim opštinama promenile vlasti, pa su nasleđene obaveze iz prethodnih perioda kada je neko drugi bio na vlasti.
Već sam naveo primer grada Novog Sada, jednog od ovih najvećih poreskih dužnika dečije ustanove "Radosno detinjstvo" ona je maltene u prvih deset poreskih obveznika Srbije u ovom trenutku, i sad grad Novi Sad mora da plaća za neke obaveze koje prethodne vlasti nisu izmirivale. Valjda je bilo normalno da ne treba javna institucija da plaća porez državi. Taj novac ne ide u kasu da bi se šta događalo. Oko 2% su porasli nominalni rashodi budžeta u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, maltene u rangu stope inflacije.
Mi nismo uopšte trošili sada, ali ako želimo da imamo više novca i za ova vatrogasna vozila i za bolje uslove za penzionere, za zaposlene u školama, mora porez da se plaća. Ne može se od države očekivati da izvršava sve opravdane želje građana, ukoliko nema od čega.
Dakle, hvala vam na ovome što ste pomenuli, lokalne samouprave kao pokrajinske institucije, kao republičke, kao i privatni sektor, najpre da se plati dug za porez državi, pa da se onda razgovara o budućim projektima.
To je za mene demagogija, jer kažete, neke lokalne samouprave su odustale od projekata za građane, a ti isti građani su uskraćeni, zato što te iste opštine nisu plaćale poreze.
Dajte, to je začarani krug. Ne možete praviti buduće projekte za građane, kada za te iste građane nije uplaćivano za budžet da bi ti isti građani dobili regularno bolje puteve ili veće penzije.
Tek kada budemo imali raščišćenu situaciju, niko u ovoj državi ne kasni sa plaćanjem poreza, onda možemo da vidimo gde smo i šta dalje treba učiniti.
Da li će to rešiti sve probleme? Neće, zato što imamo i prethodni teret dugova i kamata, koji ne može na takav jednostavan način da se reši, ali ovo je neka baza, bolja naplata prihoda. Bolja naplata prihoda i od onih koji su bili neuredni, koji se bave privrednim aktivnostima, ali i od kompletnog javnog sektora koji mora redovno da izvršava svoje obaveze.
Ako vodovod u nekom mestu, a ima takvih slučajeva širom Srbije nije u stanju da plati poreski dug, moraće da traži reprogram, ima pravo na reprogram od 24 meseca, ja sam naveo primer vodovoda, može bilo ko od javnog preduzeća, reprogram 24 meseca, ali mora da položi isto kao i bilo koji privrednik garanciju u iznosu kompletnog duga. Ako nema to javno preduzeće garanciju, a nema onda opština mora da zalegne sa kompletnim svojim budžetom, odnosno da založi svoje transfere unapred, da bi se obezbedilo plaćanje poreza.
Tu neće biti tolerancije, ma o kojoj opštini da se radi, uopšte nas ne zanima da li je na vlasti jedna, druga ili treća stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja jako dobro slušam i trudim se da odgovorim na svako pitanje koje mi uputite, bez obzira da li ima veze sa temom ili nema.
Što se tiče mog prethodnog odgovora, bio sam vrlo jasan. Vi ste rekli zašto ne prihvatate amandman, gde mi predlažemo da skinete tim i tim ministarstvima, da bi lokalnim samoupravama dali milijardu i po dinara, jer će se odustati od projekata od kojih građani tih opština imaju koristi. Samo kažem, najpre te opštine da plate porez za javna komunalna preduzeća za koja to nisu učinila, pa onda tek da razmišljaju o tim novim projektima, a plus imaju 10 milijardi dinara viška u prvih pet meseci ove godine. To ste me pitali i to ste konstatovali i to je direktan odgovor na temu.
Kada kažete da sam ja iks godina zadužen za plaćanje i naplatu poreza u ovoj državi, onda vas samo molim da budete precizni. Ja jesam zadužen za to pitanje bio od 2004. godine do kraja 2006. godine, kada je direktor poreske uprave, imenom i prezimenom, bio Vladimir Ilić, sada šef naše poslaničke grupe, tada sam bio ministar finansija, a onda od 2007. godine, pa sve do kraja jula prošle godine, neki drugi ljudi su bili za to zaduženi, Mirko Cvetković, kao ministar finansija, uglavnom je on bio u tom periodu, bilo je tu i par promena. Kako se zvao ovaj direktor poreske uprave – Radosavljević.
Znači, ovo o čemu ja govorim nisu dugovi javnih komunalnih preduzeća iz doba kada sam vodio Ministarstvo finansija i zaista bio zadužen za plaćanje poreza, ovo su dugovi poreski i javnih i komunalnih preduzeća iz doba dok je DS vodila i poresku upravu i Ministarstvo finansija, makar to znate.
Vi ste, po meni, jedna veoma uljudna gospođa i ne priliči da izvrćete fakte. Ako sam ja bio ministar finansija 2010. ili 2009. ili 2011. ili 2007. godine, onda ste vi u pravu. Dobro znate da nisam bio iks godina, nego sam tek od avgusta prošle godine ministar finansija i bio sam od 2004. do 2006. godine, jer pričamo o konkretnoj nadležnosti, a to je naplata poreza.
Kada sam bio ministar finansija u onom mandatu, država Srbija je imala višak budžetski od dve milijarde evra, a sada nažalost imamo veliki manjak. Ali, nastojaćemo da to popravimo iako neće biti nimalo lako jer su okolnosti mnogo teže nego ranije.

Ići ću redom. Najpre, preneću premijeru Dačiću koliko vam nedostaje ovde u ovoj raspravi, koliko ste ga puta pominjali. Vidim da Nada Mirković nije dovoljna, pozvaćemo Ivicu sledeći put, preneću mu. Toliko ste ga puta pomenuli da ne znam šta ću pomisliti, kakav vam je odnos prema njemu.
Dobro. Oko radio televizije Vojvodine. Da li ste se ikad zapitali, što ne bi pokrajina nešto radila? Da li ste gledali završni račun pokrajine za prošlu godinu, da li ste videli u prvih pet meseci kakav je odnos prihoda i rashoda? Vojvodina je imala u prvih pet meseci ove godine 2,8 milijardi dinara više prihoda nego rashoda. Dakle, višak. Dajte, što ne date neki dinar RTV?
Kad treba da se borite za nadležnost, tu ste prvi, mora da se finansira ta nadležnost, da li želite da imate samostalnu uređivačku politiku, da Pokrajina bude ta koja će biti informisana, da Pokrajina obezbedi da postoji servis? Dajte onda nešto od tih 2,8 milijardi dinara, dajte u tu Pokrajinu. Ne služi to valjda, ne znam čemu.
Zašto gomilate te viškove, a ovamo se žalite da nema za navodnjavanje, nema za RTV? Pa, dajte neki dinar od te 2,8 milijarde viška institucijama koje pominjete. Da li vas tu Republika možda sprečava? Da li ste ikada dobili zabranu od Republike da 2,8 milijarde viška, koji imate, usmerite RTV, poljoprivrednicima, gradovima koji su u problemima? Ne znam šta pokrajinsku vlast sprečava da to urade? Zaista ne znam.
Pa čak je i Republika preuzela deo duga "Razvojne banke Vojvodine", iako ni luk jela, ni luk mirisala u svemu tome. Svi građani Srbije sad čak i to plaćaju.
Što se tiče pitanja oko lokalnih poreza, poreza na imovinu, znate sami da se lokalni porezi razrezuju početkom neke godine, da zakon koji se dotiče poreza na imovinu nije ni u jednom bitnom segmentu menjan, čak ni u maju kada sam dolazio ovde u Skupštinu i da je svaka lokalna samouprava odgovorna da sama propiše tu oblast, da ima raspon stopa da može da deli nekretnine po zonama. To je isključivo nadležnost gradova i opština.
Naravno, na ovo pitanje bi verovatno ljudi koji vode Grad Novi Sad mogli da vam precizno odgovore. Međutim, posredno mogu da zaključim da ako je prethodna gradska vlast ostavila dubioze i dugove, pa čak i za obdaništa, "Radosno detinjstvo" pominjem po stoti put jer je to paradigma, jer se te obaveze mere u ogromnim sumama, odakle mislite da se te obaveze plate? To je paradigma sadašnjih ljudi koji vode finansije i prethodnih iz vaše stranke. Niste to vi radili, ali ljudi koji su radili.
Vaše kolege iz vaše strank, koji su vodili finansije do pre godinu dana su mislile ako problem gurnu pod tepih da nikada neće postati vidljiv. Klasičan vid guranja problema pod tepih je neplaćanje računa, odnosno stvaranje docnji, odnosno stvaranje kvazifiskalnog deficita. Misle, nikada se neće promeniti vlast i uvek će moći to da leži pod tepihom i ko zna. Brigo moja, pređi na drugoga, ko zna ko će kada to da reši. Onda se desi promena. Novi ljudi koji vode finansije vide dugove i sada imaju sledeći problem - da li da ćute o tim dugovima i da ih takođe ne plaćaju kao i prethodnici, ili da ih izmire? Ako ih izmire, pitanje je odakle. Ne može vazduhom da se plati dug, mora nekim novcem i na kraju se pokaže da, zapravo, nažalost, građani uvek plate dugove onih koji neodgovorno vode finansije.
Ono što je odlika ove vlasti u Republici, a ja verujem i u mnogim lokalnim samoupravama gde je došlo do nekih promena, jeste da se govori istina. Ja neću da vam kažem da je lako voditi javne finansije, kada je to strašno teško. Dubioze su ogromne, ali ne želim da prihvatam, niti ću prihvatati odgovornost za nešto što nije odgovornost niti moja lično, niti stranke koje sam vodio.
Ako se pronađe primer, a verujem da ga ima, jer ipak voditi bilo koju stranku nije jednostavan posao kada imate 170 opština u Srbiji, ko god krši finansijsku disciplinu i gde god, bez obzira da li je u pitanju jedna, druga ili treća stranka, to ne može da se toleriše, jer se to obije kao bumerang onome ko vodi stranku. To se desilo vašoj stranci. Ne želim da se to desi bilo kome drugom. Prosto, moj će stav biti jednostavan. Pitali se za Zaječar, za Kragujevac. Ako ne plaćaju poreze, ima da im prinudno naplatimo, bez obzira što moji ljudi vode te gradove. Takođe, isti tretman prema gradu koji vodi DS, SNS, SPS, URS, ko god da vodi, nestranačka ličnost, isti kriterijum za sve. Porez mora da se plati.

Zaista se trudim da odgovorim na sva pitanja narodnih poslanika. Nažalost, ili na sreću, budžet Srbije nije moj. Republički budžet je budžet ove države, građana Srbije. Kada kažete - kako to da Dinkićev budžet je u minusu a lokalni su u plusu, kamo sreće da jedan čovek bude odgovoran za ono što je problem. Reći ću vam kako to da je Republički budžet u ovakvom minusu, a situacija u ovim drugim je kud i kamo snošljiva, da tako kažem, nigde nije laka.
Da li vi znate koliko je država, kad kažem vi ne mislim na vas lično nego na sve poslanike, ove godine morala da izdvoji samo na otplatu zatečenih dugova i kamata? Ukupno 4,5 milijardi evra za zatečene dugove i za kamate, bez finansiranja ostatka budžetskog deficita iznad troškova kamate. Znači, 4,5 milijardi evra, nakon čega je 3,7 milijardi evra glavnica, a 800.000.000 evra su kamate. Tih 800.000.000 evra se nalazi u strukturi rashoda budžeta. To je 91,6 milijardi dinara. Za razliku od 91 milijarde do deficita od 178 su dodatni troškovi finansiranja. Preko ovih 4,5 milijardi evra, što znači oko pet milijardi evra ove godine, mi obezbeđujemo da bismo pre svega pokrili dug iz prošlosti, kamate po osnovu duga iz prošlosti i pokrili razliku u budžetskom deficitu od ovih dodatnih, kao što sam rekao, osamdesetak milijardi dinara, ili možete lako da preračunate u evrima.
Centralno pitanje ne za mene, ja sam trenutno ministar finansija, nego za našu državu, jeste - kako u narednom periodu zaustaviti vrtoglavi rast troškova na ime kamata koji jede sve pozicije u budžetu, ne samo za vatrogasna vozila, ne samo za izgradnju škola, ne samo za poljoprivredu, nego za sve živo, za penzije, za plate nastavnicima, učiteljima? Tako centralno pitanje na moju žalost niti su mi novinari ikada postavljali, niti bilo ko od vas. To nije moje pitanje. To je pitanje ove države.
Taj zatečeni dug iz prošlosti je toliki da teorijski da bi mi zaustavili u potpunosti rast troškova za kamate u budžetu 2014. godine, da bi on bio na istom nivou kao i ove, na ovih 91,6 milijardi, država bi morala početkom godine da ima u kešu 2,6 milijardi evra da otplati unapred glavnicu dugova i ugasi kredite u vrednosti od 2,6 milijardi evra, da bi kamate u sledećoj godini ostale na 91,6 milijardi dinara.
To je problem srpskih javnih finansija. Taj problem nema veze niti sa mnom, niti sa ovom novom Vladom. To je par ekselans nasleđe iz prethodnih pet godina. Učešće javnog duga 2007. godine je bilo ispod 30% BDP. Ispod 30% BDP.
Ne žalim se što sam preuzeo najteži mogući posao u ovoj državi. Neka mi bilo ko od vas kaže gde da nađemo 2,6 milijardi evra da ugasimo te dugove?
Fiskalni savet je danas ponovio predlog od pre mesec dana da se umanje plate i penzije, da se penzije veće od 25 hiljada dinara oporezuju tzv. solidarnim porezom, i plate veće od 40 hiljada dinara. Da li bismo time nešto postigli na sve ovo? Govorim istinu. Ništa ne bismo postili. Zašto ne bismo postigli? Zato što, nažalost, naš narod ima male plate i male penzije. Kada bi učinili to što Fiskalni savet predlaže, imali bismo buru u čaši vode koja bi se na kraju razbila, kao što se ova moja čaša sada razbila.
Suština je da bi time samo napravili recesioni pritisak. Ukočili bi ionako skroman rast BDP, koji je sad 2,1% i nadam se da može biti nešto veći do kraja godine. Ako dodatno smanjimo ionako male plate i penzije, još manja bi dodatno bila domaća tražnja, ljudi bi manje kupovali i mala bi bila proizvodnja samim tim, ona koja je namenjena domaćim potrebama. Rasla bi i dalje proizvodnja za izvoz, ali bi domaća bila manja.
Ovo su pre nekoliko godina uradile Grčka i Portugal i još neke zemlje. Ne znam gde je smanjenje plata i penzija uspelo da dovede do veće zaposlenosti i do rasta proizvodnje? Mislim da nigde nije. U Grčkoj i Portugalu sigurno nije. Možemo reći da je naš mentalitet približniji mentalitetu Grka i Portugalaca, nego mentalitetu nekih naroda koji žive na severu Evrope.
Šta to znači? Grčka i Portugal danas imaju stopu nezaposlenosti 29%, Srbija 24,1%. Visoka u Srbiji, tamo još više. Pet godina Grčka ne može da digne glavu od recesije. Samo raste stopa nezaposlenosti. Videli ste ovih dana šta se u Portugalu dešava. To sasvim sigurno nije recept. To su uradili i ništa im nije pomoglo, plus su bili potpomognuti ne znam sve kakvim zajmovima za reprogram prethodnih kredita.
Može ovo nekome da se svidi ili ne, ali ima samo dva izlaza iz ove trenutne nasleđene ćorsokak situacije. Jedna je ili da nađemo neke prijatelje u svetu, koji bi nam ovaj novac pozajmili na dugi rok sa niskim kamatama, pa da onda otplatimo skupe kredite a da u budućnosti dobijemo šansu da napravimo privredni razvoj. Ne znam koliko je uopšte realna takva situacija. Vidite i sami da i prijatelji kakvi su Rusi, da su svega 500 miliona dolara dali, a nama bi trebalo 2,6 milijardi evra, ili 3,5 milijardi dolara.
To nije realno. Teorijska opcija jeste prodaja imovine, koja je u vlasništvu države, i time da se jedan deo skupih kredita otplati. Znam da se ovo mnogima ne dopada, ali ovo je istina. Treće neko rešenje ne postoji. Ne može Srbija da podigne stopu privrednog rasta sa 2% na 20% godišnje. To je nemoguće.
Dakle, ogroman je problem pred nama. Želeo sam da ga sa vama podelim jer smatram da ne krivim vas što nisam dobio takvo pitanje. Prosto, ne možete znati cele cifre. Ali, mislim da je dobro da se zna da troškove rasta kamata ne možemo zaustaviti kresanjem diskrecionih rashoda, smanjivanjem plata i penzija. Sve bi to bilo samo parcijalno i nedovoljno i kontraproduktivno. Jedini način su dve stvari – kulminacija, podizanje stope privrednog rasta kroz jačanje investicija u infrastrukturu i proizvodnju, makar iz kredita, kada kažem infrastruktura, jer nemamo dovoljno domaćih sredstava. Druga stvar, ove reforme koje smo usvojili na Vladi, ali neće moći da prođe bez privatizacije određene imovine i korišćenja tih prihoda da se otplate skupi krediti iz prošlosti. Može bilo ko da kaže da je moguće bez toga. Ja znam da nije moguće. Cifre govore to.
Moja je molba da oni koji su doveli upravljanjem javnim finansijama do ovakve situacije makar sada ili o tome uopšte ne govore. Znam da mi stalno prebacuju da prebacujem odgovornost na druge, ali je činjenica – da li neko misli da je otplata dugova u iznosu od 4,5 milijardi evra zasluga ove vlade i mene kao ministra finansija od kraja jula meseca prošle godine? Ako taj tako misli, svaka mu čast. Potpuno je jasno da to nema veze sa time. Kumuliralo se i došlo dotle da ne može jednostavnim metodama da se zaustavi. Progresija može da se ublaži, ali se zaustavlja jedino ako otplatimo deo skupih kredita.
Druga opcija je nešto između. To znači da idemo na privredni rast, da redovno plaćamo kredite, ali ne možemo zaustaviti na taj način rast troškova kamate, ali ne možemo ni smanjivanjem plata i penzija. Jedino da ukinemo plate i penzije, a to je nemoguće.
Izvinjavam se što sam možda sve ovo sada izgovorio ali to jeste živa istina.

Najpre da vam kažem zašto nismo prihvatili vaš amandman. Samo iz tehničkih razloga, jer nemoguće je iz budžetskog fonda, koji se po zakonu stvara samo za tu namenu, da se preusmerava za nešto drugo. Inače, da ste dali amandman koji je moguć, ja bih ga prihvatio, jer mislim da ste potpuno u pravu. Ali, nemoguće je to učiniti jer je to budžetski fond. To nije  običan budžetski razdeo. On je predviđen Zakonom o divljači i lovstvu. Ukoliko smatrate da je to necelishodno, predložite promenu tog zakona, kao poslanik. Jer, to prosto nije u mom resoru.
Kažem vam, sigurno da je mnogo značajnije izdvojiti sredstva za lečenje retkih bolesti nego ovo što je ovim zakonom predviđeno, ali, mora se zakon promeniti. Jer, u ovakvoj formi je nemoguće prihvatiti amandman.
Što se tiče pitanja odgovornosti, ja sam uvek za individualnu i ličnu odgovornost, da se niko ne zaklanja iza partije, jer ste u pravu da ima puno ljudi koji nisu moralni u politici i koji menjaju partije. Ali, to je tako. Svako mora da odgovara za svoje postupke. Svaki čovek je osoba za sebe, a naravno da postoji neka vrsta političke odgovornosti ako napravite političku grešku.
Kada se radi o državnim sistemima, nema i neće biti, niti sme biti, izuzetaka.
Što se tiče mog izlaganja na temu RTB Bora, ja sam rekao tačno ovako – da će biti urađen unapred pripremljeni plan reorganizacije, gde će se dugovi iz prošlosti tretirati na način kako se to u ovim planovima čini, dakle, prema privatnim poveriocima uz diskont biće reprogramirani, otpisani oni dugovi iz prošlosti države i takve kompanije kao što je RTB Bor biće samostalne na tržištu.
Što se konkretno tiče ovog pitanja koje je dobila vaša kolega poslanica, treba pitati samog Ronalda, pošto on verovatno zna šta je pisao i šta je pričao. Ako ne znate ko je Ronaldo, to je upravo gospodin koga ste pominjali. On tako sam sebe naziva po štampi.

Niste bili u sali kad sam jednom od vaših kolega objasnio zašto nismo to prihvatili, zato što imamo 400 miliona dolara uneto u rebalansu budžeta, dodatnu garanciju države za kredit Razvojne banke Abu Dabija od kojih više od pola će ići upravo za navodnjavanje, što je znatno, znatno više od ovoga što je umanjeno direkciji. Dakle, neke od kapitalnih rashoda, generalno budžetu smo bili prinuđeni da smanjimo i da zamenimo kapitalnim izdacima koji će se finansirati ne direktno iz budžeta, nego iz povoljnih kredita.
Inače, izdvojio bih, kao veoma konstruktivno jednu vašu rečenicu iz izlaganja, da je stanje u javnim finansijama Srbije moguće poboljšavati samo korak po korak. To je živa istina.

Samo da vam kažem ono što ste pitali, u kreditu Razvojnog fonda Abu Dabija je predviđeno da taj novac služi za izgradnju kanala i za troškove projektovanja.
Dakle, ideja je, neki projekti već sada postoje. U pravu ste za vrlo malo, za možda nekih 25.000 hektara, a za 100.000 sigurno ne postoje, to ste u pravu. Za ono što postoji, moglo bi odmah da se krene da se radi, a za ono što ne postoji, mora da se projektuje. Mi smo predvideli da u kreditu bude jedna stavka, da može iz kredita da se pokriju i troškovi projektovanja, a ne samo izvođenje radova, tako da bi se iz ovoga finansiralo projektovanje mreže kanala za navodnjavanje što bi se izvodilo u narednim godinama.

Kada govorimo o volji, hajde, dajte nam informaciju, pa da vidimo da li je u pitanju volja ili novac. Koliko novca je potrebno da bi se bukvalno sva deca u Srbiji, u jednoj godini, koja imaju retku bolest i koja treba da idu na te komplikovane operacije u inostranstvu, da bi bukvalno imali za sve, ne samo za jednoga, za drugoga, za petog, za nekoga ko eventualno ima agresivniji pristup i u medijima poznaje neke novinare, pa se o njegovoj nesreći čuje? Zaista, ovde nema parcijalnog pristupa. Ovde ili mora da se reši za sve jednako, i za ono dete koje nikada ne može da dođe njegov roditelj do nekog novinara pa da se javnosti skrene pažnja na problem.
Vi ste predsednik Odbora. Molim vas, dajte mi tačan podatak, koliko tačno novca treba za rešavanje kompletnog problema lečenja svih ljudi u Srbiji, ne samo dece, koji imaju retku bolest i koji moraju, kako se kaže – retka bolest, vašim žargonom, ne znam da li je to tačan izraz, koliko bi to Srbija trebalo da izdvoji godišnje za sve, u svim gradovima, u svim opštinama, od najmanjeg sela do grada? Molim vas za taj podatak.

Nemojte da aplaudirate jer ovo nije tema za aplauze, ovo je ozbiljna tema.
Ponavljam još jednom. Nemojte da se bavite politikom na ovoj temi, to sam vam rekao i u raspravi u načelu. Kažite mi tačno, kao predsednik odbora, kao doktor, koliko ljudi ima koji imaju ovakav problem u Srbiji, ne samo deca, deca su nam svakako najvažnija, ali svi ljudi koji bi mogli eventualno da se spasu ovim operacijama i da vidimo koliko to onda košta.
Ako je za malu Tijanu, koju ste pomenuli, trebalo milion evra ili nešto malo više, da li ima tih ljudi desetine, stotine ili hiljade ili desetine hiljada? Koliko je takvih ljudi u Srbiji? Ako se radi o hiljadu ljudi, to je milijardu evra godišnje. Treba da znamo da li se radi o volji ili se radi o ovome.
Pošto to očito prevazilazi vaše mogućnosti, lično, neka sednu ljudi koji se bave strukom, neka izračunaju koliki bi fond to trebalo da iznosi. Ovde, kada je bolest u pitanju, ne sme biti zaista nikakve diskriminacije, privilegija. Ili to mogu svi naši građani da imaju kao mogućnost, ako im se to desi, ili zaista, iako je jako teško pitanje, zašto da imaju samo neki a drugi da nemaju. Hajde da vidimo koliko to zaista košta.
Srećan bih bio kada bi to koštalo samo četiri miliona evra. Nema razloga da skidate sa jednog, drugog, trećeg razdela, odmah bi to izdvojili, toliko imamo, makar iz tekuće rezerve. Na žalost, siguran sam da to ne rešava problem. Siguran sam u to.

Ako je u pitanju samo 60 dece u celoj Srbiji, ako je to tačno što govorite, Fonda zdravstva sasvim sigurno ima novac da se to pokrije. Fond zdravstva ima sedam, osam milijardi dinara viška u prvih šest meseci. Ako je samo 60 dece u pitanju, jer ovo što govorite, četiri miliona evra je nešto oko 400 miliona dinara. Nisam siguran da je to tačan podatak. Kada uzmete sve one ljude kojima je to potrebno, uveren sam da je to daleko, daleko veća cifra. Ne mogu da zamislim da oni koji su vodili fond i ranije, pre pet, 10, 15 godina, ne bi ovo rešili, da je to samo stvar dobre volje.

Ne možete mi reći da problem postoji i da se može rešiti. Zašto ovakav amandman niste davali svih ovih godina unazad, kada je Mirko Cvetković bio ministar finansija? Zašto, Gorice Mojović? Zašto, ako je to tako lako rešiti, nije rešeno kada je Fond vodio direktor kome ne znam ni ime, a postavlja ga DS, ako je to tako lako? Budite fer i kažite da je problem ogroman.
Treba dati novac i za jedan život, za hiljadu života, za sve. To je najvažnije. Džaba novca ako nema života. Ali, što niste takve amandmane ulagali i tako žučno diskutovali kada je vaš čovek vodio Ministarstvo finansija i vaš čovek vodio Fond zdravstva? Verovatno zato, to sam sve vreme pričao, i što gospođa Plavšić kaže, što taj problem nije nimalo lak i što sam siguran da ne zavisi samo od dobre volje.