Moram odmah na početku da kažem da se sa nekim vašim konstatacijama slažem, ali se ne slažem sa generalnim pristupom da ništa ne valja i da sada sve treba da se radi iz početka. Konstruktivan pristup je konstatovati šta valja, a šta ne valja i napasti ono što ne valja i to promeniti. Znam da je retko ko, kada je formirana ova vlada, a verovatno ponajviše vaša poslanička grupa, verovao da će Srbija dobiti već u prvoj godini mandata počinjanje predprestupnih pregovora sa EU, i to na bazi nečega što su oni nazvali hrabrim dogovorom Beograda i Prištine i to se dogodilo, kao što je većina verovatno sada skeptična prema tome da li će ove reforme koje su deset godina odlagane u javnom sektoru biti sada sprovedene. Vi imate puno pravo da sumnjate. Imate puno pravo da sumnjate jer nešto što nije sprovedeno deset godina ne treba da se o njemu blanko govori dok ne vidite da se sprovelo. Videćemo se mi ovde i za godinu dana, jer za godinu dana ističe ovaj rok da sprovedemo ove reforme i onda ću mnogo otvorenije o tim stvarima govoriti.
Pomenuli ste neke stvari sa kojima se slažem. Kao što znate, stečajno zakonodavstvo, nažalost, kod nas nije kako treba, ali ne samo zbog toga što Ministarstvo ekonomije nije napravilo dobar zakon, nego što imamo i takav sistem da je Ustavni sud izbacio najvažnije odredbe tog zakona koje se odnose na postupak automatskog stečaja. Iz kog razloga? Meni do danas nije jasno. Očito da onda Ustav nije dobar, jer zašto izbaciti automatski stečaj? Ako neko nije u stanju da plaća dve godine svoje obaveze, normalno je da mora da se pokrene stečaj. Ako to mogu da imaju razvijene zemlje zapada kao sistem, ne znam zašto nije moguće u Srbiji? Nisam pravnik i ne razumem zašto je to obrisano, ali to je sada napravilo problem u ovome što vi vidite, problem stečajnog zakonodavstva. Originalni zakon je izmenjen odlukom Ustavnog suda. Neću ulaziti u te odluke, ali definitivno, verovatno su pravno valjane, ali su ekonomski pogrešne.
Što se tiče poreske reforme, mi jesmo započeli poresku reformu, ukinuli još na početku mandata 138 parafiskalnih nameta, na predlog brojnih privrednika, organizacija koje se time bave, od NALED-a pa do nekih drugih, i naravno, doneli zakon po kome ukidamo papirologiju u radu poreske uprave od sredine sledeće godine. Od sredine sledeće godine, svi će biti u obavezi da elektronski dostavljaju izveštaje poreskoj upravi. Time ćemo prebaciti ljude sa šaltera, oni desetinama godina rade na šalterima, zatrpani su gomilom papira, ukinućemo te papire i omogućiti jačanje inspekcijske službe.
Slažem se sa vama u jednom, organizacija je najslabija karika bila i u prethodnim decenijama i sada u državnoj upravi. Upravo zbog atmosfere negativizma koja se stvara sa svih strana, niko ozbiljan, kao što ste rekli, neće sada da radi, niti se iko javio na konkurs za direktora EPS, imajući u vidu kakva se atmosfera generalno stvara. Svi beže iz državne uprave, zapravo. Oni koji su najkvalitetniji, rade u privatnom sektoru. Nikada nisam imao problema, niti sada imam problem da kažem ono što vi kažete, da jeste privatni sektor taj koji stvara novu vrednost i da ne može javni sektor da živi dobro ukoliko je u privatnom sektoru loše. To sam uvek govorio i tu nikad nisam imao nikakvog problema. Upravo ove reforme koje sada sprovodimo treba da omoguće, s jedne strane, štednju u javnom sektoru da bi se privatni sektor brže razvijao, kako bi indirektno kasnije pomogao i tom javnom sektoru da i njemu bude bolje.
Pitate - kada će prvi rezultati najavljenih velikih investicija? I sami znate da u ekonomiji, posebno kada su ozbiljne investicije u pitanju, rezultati ne mogu da se vidi u kratkom roku. I godinu dana je kratak rok za to. Već sam pominjao primer "Fijata", gde se prvi efekat vidi tek posle četiri godine, od momenta zaključivanja ugovora. Videćete efekte i investicija iz Abu Dabija u drugoj polovini ove godine, jednu po jednu.
Što se tiče Kine takođe, imaćemo sada potpisivanje ugovora o finansiranju izgradnje autoputa na Koridoru 11, jer jako važno da napravio autoput koji će dati šansu i zapadnoj Srbiji, ali ta realizacija bilo kog projekta za nju će biti potrebno vreme da se uradi.
Bilo je skepse i kada je bio napravljen Ugovor sa Azerbejdžanom, a danas mi svi kažu da i Azerbejdžanci odlično rade na ovom putu od Ljiga prema Čačku, problem je što nema više naših kompanija koje mogu da se uključe. Vi ste upravu da je naše građevinarstvo zaista ruinirano i dobar deo krivice snosi sama država koja je ugovarala sa građevinarima i neke projekte koji su pod nemogućim uslovima, gde su građevinari pristajali da im se plaća u roku od tri godine za posao koji obavljaju u tekućoj godini. Potpuno je bilo jasno da od samog starta tako nešto nije realno i čitav niz preduzeća je danas zbog toga u problemima.
To jeste i pitanje menadžmenta ali moram da vam kažem za slučaju "Energoprojekta", on je ipak specifičan, tamo država nema kontrolnu ulogu. Vi znate da je to akcionarsko društvo, jeste da država ima značajan paket ali pitanjem upravljanja, ne može uvek država da vodi računa o svemu i jedino je tu pitanje da li država treba da izađe skroz iz tog preduzeća i da ga prepusti privatnom sektoru. O tome možemo diskutovati, tu svako ima sopstveno mišljenje.
Ne slažem se ni da ne vodimo odgovornu politiku javnog duga jer ova Vlada i ja kao ministar finansija nasledili smo ozbiljan teret kamata iz prethodnog perioda koje su četiri puta veće nego pre pet godina i već ozbiljan skok javnog duga i startnu poziciju bez obzira koliki je budžetski deficit mora se tri milijarde evra obezbediti na startu samo da bi se platio dug iz prošlosti i na to se onda dodaje novac koji je potrebno obezbediti za finansiranje tekućeg deficita. I pored toga ako pogledate od Nove godine do kraja maja, uskoro će izaći i podatak za jun, javni dug je u apsolutnom iznosu minimalno porastao i sada iznosi 18,9 evra, a u odnosu BDP je čak i nešto opao i iznosi 56% kada govorimo o nivou Republike bez lokala, sa lokalom je to nešto više.
Slažem se sa svima koji kažu da održiva politika javnog duga može da se ostvari samo uz smanjivanje budžetskog deficita. Verovatno kroz finansiranje dela budžetskog deficita, a ne iz novih zaduživanja, nego iz delimično prodaje imovine.
Za ovo vreme, ovih nešto manje od godinu dana, sa svojim saradnicima činio sam sve da rasteretim državu takvog duga. Prevremeno smo otplatili pola duga Londonskom klubu. Tačno je da su se u junu mesecu nakon promene politike federalnih rezervi, najave guvernera Centralne banke SAD da neće više finansirati američku ekonomiju na način kao što je to činjeno u poslednjih par godina, da su podivljale u jednom kratkom roku kamatne stope na finansijskim tržištima za sve zemlje. To je tačno i to je činjenica koju mi moramo da sagledamo kao ozbiljnu pretnju i mi to i činimo. Zato smo i ušli između ostalog u pregovore sa Svetskom bankom o finansijskom aranžmanu kao podršku ovim strukturnim reformama koje želimo sada da sprovedemo jer smo ih zajedno sa njima i dizajnirali.
Danas smo sa gospodinom Vanrompeom razgovarali o tome da li možemo eventualno da računamo u sledećoj godini, ne u ovoj i na makro finansijsku podršku EU. Otvorili smo predpristupne pregovore i bilo bi prirodno da EU nas podrži sa odgovarajućom makrofinansijskom podrškom.
U svakom slučaju, upravu ste da kažete da procenitelji po Srbiji, veliko je pitanje da li dobro procenjuju vrednost neke imovine jer jedino tržište zapravo može da proceni šta nešto košta i da su mnogi zaplašeni svime što se dešava, a ne samo u sadašnjem periodu nego godinama unazad i niko očito ne želi da uzme sebi odgovornost i svi karikaju cene koje nisu uopšte normalne. Zato smo i uveli ovaj metod da ako se niko ne javi na cenu imovine od 100%, da se onda automatski silazi u istom danu na 50%, pa ako niko neće da ponudu ni tih 50% onda ide na 30% od vrednosti procenjene imovine. Ako tu nema nikog zainteresovanog, onda se ide u stečaj i onda se imovina prosto prodaje putem stečaja.
Neću dugo da govorim pošto ipak želim vama da dam veći prostor, da bi se sve ovo sprovelo, dakle, mislim da treba dati podršku onom delu mera za koji pretpostavljam da verujete da je dobar, ne morate ga sada dati, kada govorim o restrukturiranju i završetku restrukturiranja državnih preduzeća.
Slažem se sa vama da je jako loša stvar što je, sami ste rekli torpedovan jedini zainteresovani, ozbiljan kupac za "Galeniku". To su verovatno učinili sindikati nesvesni onoga što rade, sindikati same te iste "Galenike". To ne znači da cenu gubitaka iz prošlosti nećemo morati da platimo svi zajedno, a najviše će faktički tu cenu platiti jedan deo zaposlenih sada u "Galenici" koji je suštinski višak, tehnološki u tom procesu jer je nekih hiljadu ljudi zaposleno tamo u poslednjih par godina mimo svake ekonomske logike. Tako da "Galenika" neće preživeti ukoliko se neracionalizuje broj zaposlenih na maksimalno 1.300 i ukoliko se čak i postojeće plate ne usklade sa realnim troškovima firme da bi mogla da ima profitabilna poslovanja i ukoliko želi da pravi razvoj. Ima odličnu opremu, čak je i Vlada u doba Vojislava Koštunice, ja sam tada bio ministar finansija, pomogli smo da se uvedu najnoviji standardi u "Galenici", kupljena je najnovija tehnologija. To je odlična fabrika sa dobrim programom, tada je imala 100 miliona evra prihoda, sada ima 50. Imala je 40 i nešto, a sada ima oko 50 miliona maksimalno. Problem nenaplaćenih potraživanja zbog skandala sa "Velefarmom" i sa "VG Farmom" kao veledrogerijama koje su otišle u stečaj i nikada im nisu isplatile ono što su oni isporučili u lekovima, to jedan stvar. Druga stvar jeste neodrživo poslovanje sa ogromnim viškom zaposlenih koji nije postojao u toj 2006. godini kada smo mi investirali u opremu, to se desilo tokom mandata prethodne Vlade.
Tako da svesni smo činjenice da je ova situacija u Srbiji kao i svuda u Evropi izuzetno teška, a kod nas posebno jer mi imamo problem koji je više decenijski. Ko god želi da nam pomogne da napravimo promene o kojima i vi govorite i preokret o kome vi govorite, što se mene tiče je više nego dobro došao, ako mene pitate rado bih voleo da vas vidim čak i u Vladi formalno.

Samo jedno objašnjenje oko "Puteva Srbije". Dakle, "Putevi Srbije" su danas krenuli da obračunavaju PDV na putarinu, a da iznos putarine nije povećan.
Dakle, kako je to moguće? Tako što mora da se napravi najpre detaljna analiza, koliki će biti povraćaj PDV "Putevima Srbije" na bazi ugovora koje imaju sa izvođačima radova na održavanju puteva, jer se može ispostaviti da će imati veći povraćaj PDV, nego što će biti obaveza da plaćaju državi.
Kada se napravi jedna takva analiza, videće se tačno šta je neto situacija za njih.
Do tada, Vlada neće ni razmišljati o bilo kakvoj saglasnosti na povećanje cene putarine, jer "Putevi Srbije" će obračunavati PDV od 20%, ali njima će se i odbijati PDV kada budu plaćali fakture svojih dobavljača, odnosno građevinskih firmi koje rade na radovima.
Samo sam to želeo da kažem, obračunavanje PDV na putarinu, od strane "Puteva Srbije", ne znači i povećanje cene putarine.

Hteo bih pre svega da se zahvalim na ovom delu vašeg izlaganja gde tražite da se poreskoj upravi da šira društvena podrška na poslu koji obavlja, kako bi svi imali jednaki tretman i kako oni koji plaćaju redovno obaveze državi ne bi bili u gorem statusu od onih koji ih ne plaćaju. Na tome ćemo zaista insistirati. Pokušaću da pomognem poreskoj upravi da zaista dobije svu snagu koja je neophodna da bi se povećala naplata.
Vi ste potpuno u pravu, trenutna situacija u strukturi zaposlenih u poreskoj upravi uopšte nije povoljna. Svega neko 600-700 inspektora radi na terenu, od više hiljada, ima negde oko šest, sedam hiljada zaposlenih u poreskoj upravi, a uglavnom su to šalterski radnici. Pravimo takvu reformu da najpre od 1. januara prelazimo na pojedinačnu poresku prijavu i samo na jedan račun će se uplaćivati svi porezi i doprinosi i samo jednim nalogom, a zatim će od juna svi biti u obavezi da prijavljuju samo elektronski porez.
Pravimo već sada plan da ljude sa šaltera zamenjujemo ljudima koji će ići u inspekciju, da restrukturiramo poresku upravu i da se više usmerimo na kontrole. To neće biti lak posao, jer jednom inspektoru treba vreme da nauči kako da obavlja valjano posao – da bude ljubazan prema klijentima, a opet, da bude strog i s druge strane pravedan, da ima jednake kriterijume prema svima.
Iskustvo je pokazalo u kontrolama koje smo radili ove godine da preko polovine kontrolisanih objekata ne izdaje fiskalne račune. To je ogromna nedisciplina. Sada smo krenuli da idemo sa strogim kaznama. Primetili smo još jednu stvar, da su inspektori iz jednog grada blagonakloni prema kontrolama u tom gradu, tako da ćemo raditi rotacije, kao što sam radio to dok je gospodin Ilić vodio poresku upravu 2004-2006. godine. Inspektori Novog Sada će kontrolisati Beograd, a Beograđani Novi Sad. Po tom principu ćemo raditi kontrole susednih gradova.
Takođe, rekli ste i sami – nećemo žaliti resurse da pojačamo tehničku opremljenost poreske uprave. Radi se potpuno novi informacioni sistem koji treba da omogući elektronska plaćanja i da se prekine komunikacija papirima i da se pređe na elektronsku komunikaciju. Istovremeno, fiskalne kase i GPRS uređaje smo uveli još 2005. godine. Od tada je tehnika napredovala. Poreska uprava se prilično uspavala od 2007. godine do danas. Čak i oni koji imaju GPRS su prestali da ih šalju, jer ih u ovim 5-6 godina nije niko kontrolisao i pitao – da li ste poslali vaš izveštaj, a da ne govorim o tome da niko nije analizirao podatke koji su dolazili sa GPRS sistema. Na kraju, od svih koji su imali fiskalne kase, možda samo 5% slalo izveštaj. To je stanje koje smo zatekli početkom ove godine.
Svima smo poslali upozoravajuće pismo da ćemo ozbiljno kazniti sve one koji ovo ne poštuju. Sada ćemo ići i na adaptaciju programa na GPRS uređajima. Naime, sadašnji sistem koji postoji očitava stanje izdavanja fiskalnih računa na svakih 10 do 15 dana. U međuvremenu je tehnika napredovala i od Nove godine ćemo uvesti uređaje koji će da očitavaju on lajn, u sekundi tačno stanje na terenu, tako da nećemo inspektore napamet slati, nego ćemo imati odmah mogućnost da kaznimo jer ćemo imati podatak on lajn sa GPRS sistema.
Odmah da napomenem da "abgrejdovanje", odnosno nadograđivanje ovih uređaja ćemo uraditi o trošku države i nećemo tražiti od obveznika nikakve troškove, kako bi to mogli bolje da kontrolišemo.
Krenuli smo sa kontrolom neregistrovane delatnosti, jer imamo dve vrste poreskih utaja. Jedno je siva ekonomija, gde se delimično plaća porez a delimično ne plaća. Ima i onih koji ništa ne plaćaju. To su oni koji su potpuno na crno, od frizerskih salona pa do različitih oblika proizvodnje koji rade po garažama itd. Zapravo, oni su nelojalna konkurencija onima koji porez plaćaju. Kao što znate, uveli smo sistem da kada ih prvi put uhvatimo, privremeno oduzimamo robu i dajemo im rok od 45 dana da se registruju.
To smo uspeli da uradimo sa nekih 60 slučajeva od početka godine. Međutim, sada ćemo to intenzivirati. Nama nije cilj da njih odstranimo sa tržišta. Cilj je da ih uvedemo u legalan sistem, da plaćaju, ako treba paušalni porez ako su mali, ili ozbiljniji porez ukoliko su veći poreski obveznici.
Konačno, ono što se dugo najavljivalo, od ovog meseca, od jula, krećemo u unakrsnu proveru prihoda i imovine. Danas do osam sati uveče, evo ima još nešto više od dva sata, ističe rok, poslednji rok za prijavu imovine svih građana koji imaju imovinu vredniju od 35 miliona dinara. Kao što to obično biva, gužve su nastale u poslednjih par dana i maltene za poslednjih par dana predato toliko prijava koliko za prethodnih par meseci. Danas taj rok ističe.
Prvo ćemo proveriti one koji ništa nisu prijavili i tu će barem biti lako. Ako se ustanovi da neko ko ima imovinu vredniju od 35 miliona dinara uopšte to nije prijavio, bez ikakvog pitanja, opravdanja, biće mu naplaćena kazna u vrednosti od 3% od ukupne tržišne vrednosti ne prijavljene imovine. Dakle, 3% na kompletnu vrednost ne prijavljene imovine će se odmah obračunati, bez prava na bilo kakve prigovore, jer ovaj proces traje već nekoliko meseci. Onda će se krenuti na utvrđivanje odakle ta imovina, da li je to stečeno iz legalnih prihoda. Ako se posumnja da nisu legalni prihodi ide krivična prijava i onda se njima bave istražni organi. Ukoliko ne može da dokaže i ne podudara mu se imovina sa prihodima, na razliku se plaća porez po stopi od 20%. Drugim rečima, dugo se ovo najavljivalo, dugo se čekalo, ali počinje bukvalno ovog meseca.
Kako ćemo znati ko je taj koji nije prijavio imovinu vredniju od 35 miliona dinara? Na svakom nivou lokalne samouprave otprilike se znaju ko su ljudi koji imaju takvu imovinu. Kako se zna? Po vrednosti poreza na imovinu koju plaćaju. Takođe, od MUP smo već uzeli bazu podataka kupljenih vozila u poslednjih nekoliko godina koja su veće vrednosti. Prvo ćemo otići kod takvih ljudi. Ako tako uparimo podatke i vidimo da oni ništa nisu prijavili, a imali su rok do danas u osam sati, a onda će tek posle krenuti provera onih koji su ovo prijavili, da se onda utvrdi, jer moramo imati neke prioritete. Najveći prekršaj je da neko uopšte ne prijavi, a oni koji su prijavili treba da vidimo da li se slažu podaci o imovini i o prihodima.
Ako neko još gleda ovaj prenos, ima još dva sata rok da uputi prijavu. Može i elektronskim putem. To se naravno odnosi i na članove Vlade i na poslanike. Tu nema nikakve dileme. Ja sam to rekao svojim kolegama. To se odnosi na sve građane, na sve koji imaju imovinu preko 35 miliona dinara.
Naravno, ono što ste vi rekli u procesu kontrola i poreske naplate, neće biti selektivnosti, neće biti izuzetaka i neće biti tolerancije. Jednostavno, imamo isuviše puno potreba koje treba da isfinansiramo, od penzija preko socijalne zaštite, do potrebe da izgradimo infrastrukturu. Jednostavno, ako neko sebe zove privrednikom, a nije u stanju da plaća porez kao njegov sused, drugi privrednik koji sve plaća, onda je taj lažni privrednik. Ne možemo od države zahtevati da uradi sve, a da oni koji treba da plate porez, neki ne plate ništa. Znači, moramo da napravimo tu jedan balans i obaveza i odgovornosti kako bi mogli da idemo napred. Zaista vam zahvaljujem na ovakvoj podršci, jer neophodna je društvena podrška da bi se ovaj proces sproveo.
Uvek će biti neko ko će zapomagati i reći – zašto meni posle pet godina neko naplaćuje porez, a mi to nismo platili? Biće tu institucija koje, verovatno, ne mogu taj porez da plate, ali neka plati neko za njega. Prosto, porez se mora platiti.
Imamo jedan primer, pričao sam sa gradonačelnikom Novog Sada. Čovek je nasledio poreski dug u obdaništu koje se zove "Radosno detinjstvo". Maltene su na vrhu liste poreskih neplatiša. Obdanište iz Novog Sada nije plaćalo dug godinama. Ništa nisu plaćali od poreza. Sada, Grad Novi Sad, ni kriv ni dužan mora da zalegne i da plati to umesto njih, jer jasno da obdanište nema para to da plati.
Isto važi i za sportske klubove. Jednostavno tu ne sme biti tolerancije. Ako jedan klub plaća redovno, ne može jedan drugi da ne plaća ništa. Mora biti jednak tretman za sve.

Svakako se slažem sa poslanikom Radenkovićem da u ovoj raspravi nema mesta nikakvim euforičnim tonovima, dolazili oni sa jedne ili sa druge strane. Zato neću previše da se osvrćem na ono što je poslanik DS izneo, ali želim samo da otklonim bilo kakvu nedoumicu, i vama narodnim poslanicima i građanima, oko podataka o anketi radne snage.
Kao što znate, na jednoj od skupštinskih rasprava pomenuo sam da je u oktobru prošle godine izmerena stopa nezaposlenosti po anketi radne snage od 22,4%. Tada sam vam rekao da kao Vlada nismo želeli uopšte taj podatak da iznosimo kao neki trijumfalni podatak, iz razloga što je taj podatak obuhvatio i anketare koji su vršili popis poljoprivrede u to doba. To sam vrlo pošteno rekao i ja i ljudi iz Vlade nikad se nisu hvalili. Zar ne mislite da bismo se hvalili podatkom da je stopa nezaposlenosti pala sa 25,4%, koliko je realno bila u aprilu, na svega 22,4%? Nismo to govorili jer smo znali šta taj podatak obuhvata. Ja sam vam to rekao vrlo otvoreno u diskusiji i rekao sam da će prvi pravi podatak biti april kada nema tih nekih vanrednih sezonskih zapošljavanja anketara ili već nečeg drugog. To je april ove godine.
U tom smislu, i u uvodnom izlaganju sam rekao da nema mesta bilo kakvom zadovoljstvu, ali je činjenica da posle četiri uzastopne godine, kada je nezaposlenost rasla, počevši od 2009. do prošle godine, ovo je prva godina kada je taj trend zaustavljen. Da li će to biti trajno? To je naše pitanje i oko toga mi moramo da svi zajedno učinimo da to ne bude pojedinačni slučaj, nego da takvi podaci dolaze i u narednom periodu.
Reći ću vam tačno o kojim ciframa se radi.
Naime, u aprilu prošle godine, anketa o radnoj snazi, već sam rekao, obuhvata sve one koji imaju posao, uključujući i u poljoprivredi i one koji su zaposleni u sivoj ekonomiji, koji u anketi kažu da imaju posao, iako nisu evidentirani. Njih je bilo u aprilu prošle godine 2.157.618, u aprilu ove godine 2.227.432, znači 69.800 više nego pre godinu dana. Dakle, ne radi se o maloj razlici, ali, opet kažem, imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti 24,1%, odnosno čak 708.000 ljudi traži posao aktivno u Srbiji, to su dakle ljudi koji ne samo da su evidentirani na Birou za nezaposlene, nego zaista traže posao jer ga nemaju. Onda sam rekao da ćemo moći biti zadovoljni ako taj procenat od 24,1% spustimo na ispod 20%. Pa, naravno, ako budemo išli kasnije i niže.
Trenutno, u aprilu 2013. godine, po ovoj anketi, bilo je 28.000 manje nezaposlenih ljudi nego pre godinu dana. Opet govorim, to su podaci koji su tačni, međutim, ne treba nad njima likovati. To je cela istina. Zaista nema mesta ni za kakvu euforiju ili glumu, kao što ste vi pravilno konstatovali, bilo koga ovde.
Što se tiče podataka o izvozu, moram da kažem da proizvodnja u "Železari" je pokrenuta tek krajem aprila i prvi efekat je imala u maju i junu, tako da se "Železara" uopšte ne nalazi još uvek kao značajan činilac u podacima za prvih pet meseci. Izvoz od 21% uglavnom je učinjen od strane drugih kompanija. Tek se u maju "Železara" tome priključila. Dakle, apropo uključivanja "Železare" u podatke.
Reći ću vam kojih je prvih 15 kompanija za prvih šest meseci imalo najveći izvoz iz Srbije.
"Fijat" je na prvom mestu sa 656.000.000 evra izvoza za šest meseci. Dakle, neko je rekao da će on izvesti manje od onoga što smo očekivali. Ne. Oni idu po onom što smo mi predvideli. Dakle, ako naprave duplo za godinu dana, to će biti oko 1.300.000.000 evra. To je zaista ozbiljan izvoz samo od jedne kompanije.
Naftna industrija Srbije – 135.000.000 evra. Oni su krenuli da vrše ekspanziju u okolne zemlje, nakon investicije koju su sproveli u modernizaciji rafinerije.
Na trećem mestu je "Tigar tajers" iz Pirota, sa 115.000.000 evra. Dobra vest je da će oni duplirati proizvodnju, jer će investirati u nove kapacitete i proizvodne pogone u Pirotu.
Na četvrtom mestu je "Petrohemija" iz Pančeva, sa oko 100.000.000 evra izvoza za šest meseci i zajedno sa sadašnjom naftnom industrijom, sa gospodinom Kravčenkom mi radimo na tome da se sprovede u narednih godinu dana još jedan investicioni program za povećanje energetske efikasnosti, kako bi se ova kompanija vratila tamo gde joj je bilo mesto u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji, pre nego što je bila zapala u jednom trenutku pre par godina u teškoće.
Na petom mestu je "Hemofarm" iz Vršca sa 75.000.000 evra izvoza.
RTB Bor je šesti sa 63.000.000.
Zatim, "Bol pekidžing", ovi koji proizvode limenke u Beogradu, Amerikanci, 59,7.
"Tarket", nekadašnji "Sintelon" iz Bačke Palanke, 59.000.000.
Južnokorejska "Jura" – 59.000.000 evra izvoza.
Deseti je "Impol Seval" iz Sevojna, sa 51,3.
Jedanaesti – "Tetra Pak", sa 48, 2.
Dvanaesto je "Gorenje", sa svoje tri fabrike u Srbiji, koje izvozi 46,4 miliona.
Trinaesti je "Sirmium Steel" iz Sremske Mitrovice. Oni rade preradu otpadnog gvožđa - 44,3 miliona.
Zatim, italijanska "Golden Lady", sa dve fabrike, u Loznici i u Valjevu. Sve izvoze na rusko tržište, 43 miliona, za prvih šest meseci.
Petnaesti je "Leoni", koji proizvodi isto kablove za automobile, 42 miliona. Oni imaju fabriku u Prokuplju. Sada investiraju u novu fabriku u Doljevcu, gde će uposliti 1.500 radnika u narednom periodu.
Dakle, to je prvih petnaest izvoznika.
Mi ćemo, kao što sam već rekao, u narednim nedeljama, mesecima, otići kod svih stotinak prvih izvoznika iz Srbije, napraviti prethodno analizu koliko komponenti danas oni uvoze, koje ugrađuju ovde u Srbiji da bi svoje proizvode izvozili i napraviti predlog da uvedemo domaća mala i srednja preduzeća koja bi bila novi komponentaši ovih izvoznika. To je jedini način da one koji su već sada uspešni vežemo za neke naše firme koje možda nemaju dobru opremu, ali bi mogle kroz dodatne investicije da postanu dobavljači ovih velikih kompanija, da onda njima ciljno damo finansijsku podršku da nabave tu opremu, ako dobiju ugovor dobavljački za ove velike izvoznike i da na taj način vežemo puno domaćih malih i srednjih preduzeća za ove proizvođače.
Naime, samo "Gorenje" angažuje pedesetak komponentaša već sada u okolini Valjeva. To će isto činiti i u drugim mestima gde ima fabriku i verujem da možemo na ovaj način dodatno izvoz da pojačamo.
Konačno, samo još jednu dezinformaciju da demantujem, a to je da je, navodno, deficit budžeta ove godine veći nego što je bio prošle. To sam rekao u uvodnom izlaganju, ali treba da ponovim jer sam čuo već od dva poslanika opozicije netačnu informaciju. Činjenica je da je u prvih šest meseci ove godine budžetski deficit za 12% niži nego u istom periodu prošle godine, a da će do kraja godine biti za 1,5% bruto domaćeg proizvoda niži nego prethodne godine.
Tačno je da je ovo još uvek visoki budžetski deficit. To nisam nikada krio. Prosto, u ovakvim raspravama ne vidim da ima neke koristi da se bilo preteruje, s jedne strane, bilo sa druge strane. Mi samo ako istini pogledamo u oči i ako probleme napadnemo onakve kakvi jesu, a ne da ih guramo pod tepih, kao što su neki ranije činili, mi možemo da oporavimo našu ekonomiju.

Ako vas baš zanimaju činjenice, dakle, kada je Vlada formirana? Formirana je 27. jula. Da li vi smatrate da je ono što je dug u avgustu, dva dana nakon formiranja Vlade, zasluga ove vlade, to što nije bilo para ni da se penzije isplate u roku od 20 narednih dana?
Da li smatrate da to što nisu plaćene tokom celog leta subvencije poljoprivredi, što nisu plaćena razna druga davanja, da bi se snizio veštački deficit, pa je onda Vlada morala da nađe likvidna sredstva i to isplatila, da je to dug ove vlade? Mislim, ako tako računate, to je neozbiljno.
Ono što jeste tačno, i što jeste ozbiljno, da počevši od Nove godine nadalje, sve ono što je javni dug pripada rezultatu rada ove vlade. Jer, da ste ostavili punu kasu, i sredstva unapred, mogli bi da govorimo o tome.
Mi danas imamo za unapred šest meseci likvidnost. Likvidnost na današnji dan, 1. jul ove godine, je oko 98 milijardi dinara na računu budžeta, u dinarima 18,8 milijardi dinara, 725 miliona dolara imamo u zalihi i 130 miliona evra. Dakle, to nije od danas do sutra politika, nego imamo za unapred.
Da ste vi nama tako ostavili, pa da kažemo onda da smo se mi nešto ekstra zadužili, sve što je bilo avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar, pa da kažemo – u pravu ste.
Dakle, ako govorimo jezikom činjenica, u decembru 2012. godine za Novu godinu, javni dug je iznosio 17, 6 milijardi evra i to je startna pozicija, suštinski, nove Vlade. To je tad bilo 59,3% BDP. Sada, krajem maja je poslednji podatak, 31. maj, dug je veći za milijardu i trista, dakle, ne za četiri nego za milijardu i trista i iznosi 56,3% BDP.
Naravno da do kraja godine, imajući u vidu ovaj budžetski deficit da će taj javni dug da otprilike bude na nivou kakav je zatečen u decembru, ali će biti zaustavljen trend eksponencijalnog rasta duga iz prethodne četiri godine. To je jednostavno činjenica. Zašto? Zato što smo otplatili u aprilu polovinu duga Londonskom klubu i na taj način rasteretili budžet i zato što evo već dva uzastopna meseca, videćemo kako je prošao jun, imamo smanjenje zapravo, apsolutnog nivoa javnog duga, jer je bio u jednom trenutku preko 19 milijardi, sad je 18,9. dakle, mi se razdužujemo kad god to možemo.
Ono što jeste činjenica, kao gledamo kroz istoriju, da je nasleđeni dug 2001. godine iznosio jako visokih čitavih 160% BDP i tačno je da je onda krenula putanja smanjivanja tog javnog duga kroz reprograme Pariskog i Londonskog kluba, ali ne zaboravite i tokom mandata Vlade 2004. do 2006. godine, kada sam i sam bio ministar finansija, mi smo prevremeno otplatili pola duga Svetskoj banci, mnogi to zaboravljaju. Da bi to bio minimum u 2007. godini, javni dug je pao na nešto ispod 30% BDP.
Problemi nastaju od 2008. godine pa do danas, kada je sa 30% javni dug narastao na duplo, na 60% za samo četiri-pet godina. Zapravo, tadašnji ministar javnih finansija, odnosno finansija, je doprineo da rast duga bude čitavih devet milijardi za ovih četiri godine, devet milijardi evra.
Mi se sada nalazimo na toj granici koja je zaista za zemlje koje su relativno male veličine, kao što je Srbija, zabrinjavajući. To je 60% BDP, jer, bez obzira što je trenutno 56,3%, mi znamo da realno do kraja godine on će biti tu negde oko 60% BDP. Govorim samo o dugu centralne države, sve vreme. Uporedivo pričam o podacima centralne država bez lokala, jer te podatke prikupljamo sa određenim pomakom.
Ono što je sada zadatak je kako da Srbija u situaciji kada ima imperativ da ima viši privredni rast, istovremeno obori dodatno budžetski deficit, jer nije jednostavno sa nasleđenih skoro 7% budžetskog deficita iz prošle godine, sići odmah na neke prihvatljive nivoe, a prihvatljivi su do 3% BDP.
Jedan i po posto, cilj koji ćemo sada zaista svi zajedno učiniti sve da ostvarimo je nešto što je verovatno realno i verovatno da ne možemo više da silazimo na godišnji nivo.
Kada govorimo o javnom dugu, mislim da moramo da budemo odgovorni i da govorimo o adekvatnim ciframa. Naravno, odgovornost za ovaj mandat Vlade ja u potpunosti prihvatam, ali neću da preuzimam odgovornost za mandat prethodnika.
Neko je pominjao da li će neko biti kažnjen zašto "Putevi Srbije" nisu plaćali PDV još 2008. godine, kada je tadašnje Ministarstvo finansija utvrdilo da oni imaju tu obavezu. Evo, sada se i vi sami zapitajte. Ko je tu najodgovorniji, da li obveznik, koji je, bez obzira na tumačenje, jednostavno nastavio da ne obračunava PDV i da ga ne uplaćuje ili ministar finansija i direktor Poreske uprave koji su žmurili četiri-pet godina i nisu uopšte opomenuli, niti tražili da se taj porez naplati? Možda su svi zajedno odgovorni, ja ne znam, ali je pitanje ako direktor Poreske uprave, ako ministar finansija toleriše nekom preduzeću, ma koje ono da je, da li privatno ili javno, da ne obračunava PDV, i pored mišljenja koje zvanično iz njegovog rođenog ministarstva ili DRI 2010. godine, pa onda je, po meni, mnogo veća odgovornost lično ministra finansija iz tog perioda i direktora Poreske uprave nego obveznika kojem se toleriše da ne plaća porez.

I sportski klubovi treba da urade ono što se radi sa drugim preduzećima u restrukturiranju. Imaju više opcija. Jedna je da unapred urade pripremljeni plan reorganizacije i da reše pitanje dugova iz prošlosti na taj način, a da onda tekuće obaveze plaćaju kako treba.
To važi za sve klubove. Neki klubovi su to i uradili, neki nisu. Ne vidim neko drugo rešenje. Ne možemo nikome oprostiti. Iz podataka sam video da je, recimo, prinudnom naplatom naplaćeno Košarkaškom savezu Srbije u junu mesecu pet-šest miliona dinara, koliko su dugovali za poreze. Naplaćeno je raznim drugim institucijama.
Moramo imati jednaki tretman. Rešenje je da, ako imaju novca da plaćaju igrače, moraju plaćati i ono što su obaveze prema državi, tu nema nikakve dileme, i da se prostiru isto kao i država, onoliko koliko mogu. Ako je to nešto više, onda moraju da uzmu kredit od banke, ili da uzmu više sponzora. To je jednostavno tako, jer nema drugog načina.
Gradovi koji mogu treba da stanu i iza kulturnih institucija, iza sportskih organizacija. Dali smo motiv za sponzore da 5% od osnovice poreza na dobit, ukoliko se daju u sport, kulturu, humanitarne akcije se odbija od osnovice. To smo promenili pre mesec dana. Želeli smo da motivišemo sponzorstva u ovoj oblasti.
Ne krivim klubove jer se do sada to tolerisalo. Prosto, mora da postoji red i mora da se podvuče crta. Ako jedni klubovi redovno plaćaju poreze, moraju i svi ostali. Ako neki nisu u stanju da plate dugove iz prošlosti, ako pet-šest godina nisu plaćali poreze, jasno je da moraju da naprave neki unapred pripremljen plan reorganizacije i da na taj način reše dugove. To važi i za Košarkaški klub Partizan i za ma koji drugi klub, da li je iz fudbala, košarke, svejedno je.
Postoji i mogućnost i reprograma na dve godine. To znači da treba da obezbede odgovarajuću garanciju, ili bankarsku, ili da daju kuće, automobile kao garanciju poreskoj upravi. Ako to mogu da urade ljudi koji se bave privredom, treba da urade i oni koji imaju poprilične honorare baveći se sportom.

Da budemo potpuno načisto, nikada nisam niti ću ikada kriviti ljude koji rade u Poreskoj upravi, već one koji im izdaju naloge, ministre finansija. Ukoliko se toleriše da se ne proverava izveštaj sa GPRS sistemom, može biti odgovoran direktor Poreske uprave i može biti odgovoran ministar finansija. Ako se toleriše da se, na primer, ne obračunava PDV i pored mišljenja fiskalnog sektora Ministarstva finansija, da mora da se obračunava, onda je kriv ministar ili direktor Poreske uprave što ne sprovode i ne obezbedi sprovođenje tog izveštaja, ne ljudi koji su zaposleni u Poreskoj upravi. Poreska uprava će sigurno dati očekivani rezultat, ukoliko je komanda nad njom dobra. To će se pokazati. To se već pokazalo u junu.
Rekao sam da kada je krenulo da se ide mnogo ozbiljnije u atak na sivu ekonomiju, napravljen je daleko veći prihod od prethodnih meseci, iako nije bio neki poseban mesec za PDV. Tek sada u julu imamo tromesečnu uplatu PDV. Oko 70 milijardi je naplaćeno, 75 milijardi su bili rashodi. Imali smo svega pet milijardi budžetski deficit. Naravno, to nije lako održati u svim mesecima do kraja godine, a Poreska uprava je već u junu dokazala da može da obavi ovu funkciju, ali je zato blokirano "Radosno detinjstvo" iz Novog Sada, pa je poreski dug platio Grad Novi Sad, blokirana je TV "Pink", pa su platili 180 miliona dinara, blokirani su bukvalno svi koji duguju. Bukvalno je napravljen jedan tretman i tako će biti i u narednom periodu.

Ne krijem se ni iza koga i govorim uvek otvoreno. Niko neće da kaže da Srbija nije u problemima, čuli ste i premijera. Međutim, neće nas nikuda odvesti licitacija koliko je vaša Vlada koju ste vodili bila odgovorna, a šta je sada preneti efekat.
Molim vas da iznosite tačne podatke u diskusiji i bilo bi jako dobro da date konkretne predloge, ne samo da kažete – imamo program. Kažite, šta treba uraditi konkretno, jer ovo deluje vrlo opšte?
Šta ste netačno izneli? Prva i osnovna stvar, nije država pred bankrotom, ali može ući u bankrot ako se ne povuku određene mere, od kojih su neke nepopularne. Može ući za godinu, dve, tri dana, sada ne može ništa da se desi. Mi imamo dovoljno novca i isplaćujemo redovno i penzije i plate. Problem jeste što su penzije niske i ono što je sada pitanje, kako dalje usklađivati rast plata i penzija u javnom sektoru, je privatni sektor sam određuje kakve će biti plate?
Mi ćemo u okviru vladajuće koalicije imati u narednih sedam dana konsultacije i pred vas ćemo izaći sa konkretnim programom kako mi smatramo da treba zaustaviti rast budžetskog deficita.
Sasvim sigurno ja lično neću dozvoliti da budžetski deficit bude čak ni približno jednak onome koji je ostavila Vlada Mirka Cvetkovića. To garantujem.
Garantujem još jednu stvar, ko god želi da kaže da će se penzije smanjivati, ne govori istinu. Nema te teorije da se penzije smanje, ali pitanje je koliko one mogu da rastu. To je nešto o čemu moramo da debatujemo.
Ono što možemo da garantujemo to je da će isplata penzija biti uvek redovna.
Preuzeo sam vođenje javnih finansija početkom 2004. godine u jednoj drugoj vladi i zatekao sam ogromne dugove za penzionere. Vratili smo tada sve te dugove penzionerima i uveli redovnu isplatu penzija. Tačno se zna kada idu penzije. To se do dana današnjeg nije promenilo, niti će se promeniti. To, prosto, ne dolazi u pitanje.
Ono što jeste pitanje to je kako smanjiti budžetski deficit, imajući u vidu da 52% ukupnog budžeta Srbije čine upravo plate i penzije, a još nekih 20-25% čine zakonske obaveze po osnovu socijalnih davanja? Dakle, manevarski prostor za uštede nije uopšte veliki.
S druge strane, činjenica jeste da mora da se postigne balans između mera štednje koje su neophodne, ali i investicija. Mi tragamo za tim odgovorom i svaki konstruktivni doprinos i opozicije i poslanika vladajuće koalicije biće više nego dobrodošao.
Gospodine Stefanoviću, nije fer da pričate o platama iz marta, a ne pominjete podatak za april. Ne kažem da se nešto posebno dogodilo, ali jesu porasle 10% možda i zbog isplata prvog dela majskih plata.
Zašto ne poredite poslednje statističke podatke, nego baratate sa bajatim podacima?
Takođe nije tačan ni podatak o nezaposlenosti. Mi se ne hvalimo situacijom na tom polju. Ona je teška. Pravo stanje ćemo znati tek u junu mesecu, kada se objave podaci o anketi radne snage, jer se oni objavljuju samo dva puta godišnje. Oni su jedini pravi i merodavni, da se tačno vidi koliko ljudi zaista traži posao. Ali, činjenica je da ti podaci sigurno neće biti dobri. Mi time nećemo moći ni da se pohvalimo, niti je prethodna vlada mogla time da se pohvali.
Ono što jeste činjenica, prema ovoj statistici o kojoj vi govorite, nije se povećao broj nezaposlenih na evidenciji u prva četiri meseca za 30 hiljada, nego za šest hiljada, što nije bogzna šta, ali šest hiljada i 30 hiljada, to je pet puta manje. Prosto, pogledajte statistiku i videćete to.
Javni dug od početka godine povećan je za 1,4 milijardi evra. Pre svega smo izlazili na tržište kapitala da bi vraćali dugove koje je u amanet ostavila prethodna vlada, jer je ona povećala rashode za kamate četiri puta u četiri godine.
Ono što je takođe tačno to je da jedan dobar deo dugova još nismo ni uspeli da vratimo. Videli ste juče one putare? Pa nisu ti dugovi putarima nastali sada, u ovoj godini, niti su nastali u poslednjem kvartalu prošle godine.
Znači, uspeli smo da vratimo dugove zdravstvenim institucijama. Platili smo 18 milijardi dinara da bi spasili depozite u Razvojnoj banci Vojvodine i u Agrobanci, a to nije nastalo zbog rada ove vlade.
Ako krenemo priču o tome kako je radila prethodna vlada, mislim da nećemo biti na pravom putu. Tako ja mislim, vaše je pravo kojim ćete putem ići u ovoj raspravi. Konstruktivna rasprava jeste u tome da vi kažete šta vi mislite da treba danas uraditi i da to kažete bez demagogije, nego otvoreno, šta biste vi radili i da li hoćete da pomognete u interesu građana da se sprovedu mere koje su dobre.

Ja samo mogu da vam kažem da Ministarstvo pravde radi na Nacrtu ovog zakona na predlog stručne javnosti.
Znate da je profesor Čupić imao te inicijative, kao i vaša stranka i u prethodnom periodu. Ministarstvo pravde je to koje radi na izradi Nacrta zakona o ispitivanju porekla imovine.
Mi imamo samo članove u toj komisiji i još uvek ne znam rezultate rada. Ne bi bilo ozbiljno da vam sada govorim o detaljima tog zakona, ali vi ste sami rekli koja je svrha uvođenja tog zakona.
Ono što mogu da kažem, a što je iz delokruga rada mog Ministarstva, jučerašnjim glasanjem vi ste potvrdili predlog da se uvedu oštre sankcije za one koji ne prijavljuju imovinu preko 350.000 evra. Rok za prijavu te imovine je do 30. juna i neće se pomerati. Kazna za one koji ne prijave imovinu će biti u vrednosti 3% od neprijavljene imovine.
Posle 30. juna krenuće unakrsna kontrola procene prihoda koje neko ostvaruje i imovine koju ima. Ukoliko se tu utvrdi razlika, to će se oporezovati sa 20% na tu razliku. Ako se u tom procesu utvrdi da je bilo i krivičnih dela u sticanju te imovine, onda će biti podnošene krivične prijave i onda će se tim ljudima baviti ne poreznici, nego istražni organi.
Ovaj drugi zakon o kome govorite, on će isključivo biti predmet rada istražnih organa, gde će poreska policija davati samo tehničku podršku.

Što se tiče pitanja utvrđivanja osnove za plaćanje gradske rente zaista ću sa stručnjacima koji rade na Zakonu o naknadama predložiti ovo što ste rekli. Inače pripremamo promenu još nekih zakona gde smatramo da trenutno postoji nepravedan način oporezivanja. To je npr. naplata taksi za vozila sa većom gubikažom za koja uopšte ne mora da znači da su luksuznija, imajući u vidu da to mogu biti i stara. Time što imaju veću kubikažu ljudi plaćaju veći porez na registraciju iako to nije pravedeno. Tako da ćemo to promeniti u tom zakonu.
Ovo je slična stvar koju vi pitate. Naš cilj da poreski sistem bude što pravedniji i taj predlog ću dati mojim saradnicima da kada budemo utvrđivali Zakon o naknadama, da se razmotri pitanje kako se utvrđuje gradska renta? Da li je iskustvo modernih zemalja da se ide po kubikaži, a ne po kvadratnom metru? Ako je tako zaista ćemo to učiniti, nisam stručnjak za ovu materiju i pitaću moje saradnike o tome.
Što se tiče o poreskim dugovanjima, tu zakon mora biti isti za sve. Mi objavljujemo imena svih najvećih poreskih dužnika na sajtu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Budite uvereni da prema svima koji su najveći poreski dužnici se pokreće proces ili prinudne naplate ili oni ulaze u sistem zakonskog reprograma koji važi jednako za sve. U tom slučaju ako ne plaćaju rate opet se ulazi u prinudnu naplatu.
Učinićemo sada još jednu stvar. Da bi povećali transparentnost sistema i da bi ljudi tačno znali ko ne plaća porez sa jedne strane, a sa druge strane koje su firme koje redovno plaćaju porez državi, da ne bi bilo sumnji da li su one neke koje duguju, mi ćemo i jedne i druge objavljivati. Znači, objavljivaćemo spisak urednih platiša, kao i onih neurednih. Prema neurednima nećemo biti tolerantni, biće prinudne naplate bez obzira da li se radi o najbogatijem, najmoćnijem čoveku, ići će prinudna naplata bez izuzetka.

Vi ste apsolutno u pravu. Ono što jeste naš plan je da zaštitimo sve one koji redovno plaćaju porez državi i obrnuto, da se najoštrije napadnu svi oni koji to izbegavaju. Zašto? Pre svega, zbog onih koji su u sistemu i koji plaćaju i doprinose radnicima za penzije, za zdravstvo i poreze lokalnim samoupravama i državi.
Nije lojalna konkurencija ako neko radi i plaća sve obaveze državi, a sa druge strane pre puta je neka radnja koja ništa ne plaća. Tu prosto ne sme biti tolerancije i ne sme biti socijalne demagogije. Rekao sam to i u raspravi ovih dana, možda ne može svako da bude preduzetnik. Onaj ko može to je taj, onaj koji je sposoban, sposoban je da poštuje zakon i ako može jedan veliki broj ljudi to da čini, onda moraju svi. Tu je najvažnije da se zakon striktno primenjuje jednako za sve.
Garantujem vam da će naša poreska uprava biti jednaka prema svima i da ćemo pokušati sada kada smo izmenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da primenimo nešto što do sada nismo imali kao instrument u rukama. To je mogućnost i da kontrolišemo ne registrovane radnje i ne registrovanu delatnost. To je do sada kontrolisala samo tržišna inspekcija koja je malobrojna, sa nekoliko stotina inspektora i to je bilo nemoguće kontrolisati.
Sada imamo oko sedam hiljada ljudi u poreskoj upravi, koji će se baciti i na taj problem, pre svega da bi zaštitili one koji uredno plaćaju porez.
Takođe, i druge inspekcijske službe koje utvrđuju kontrolu kvaliteta proizvoda, trebalo bi da rade ažurnije svoj posao. Vi ste potpuno u pravu. Šta ima potrošač od toga ako kupi neki odevni predmet ili obuću, a raspadne mu se za dva meseca, pa mora ponovo da ide da kupuje? Platio je navodno jeftinije, zato što nije bio dobar kvalitet, posle toga mora da plati ponovo. Međutim, jasno je da je u svesti potrošača - hajde da što manje platim, jer je teška situacija i on ne razmišlja o tome koliko će dugo da mu traje neka roba koju kupi. U tom smislu, poštovanje standarda kvaliteta i u industrijskim proizvodima i kod hrane jeste nešto što je jako važno i što naše službe moraju da poštuju, da bi zaštitile građane.

Nama ne preostaje ništa drugo nego da tu pozovemo i privrednike i građane u pomoć.
Mi ćemo otvoriti i posebne telefonske linije, ukoliko se nekome desi da vidi da carinici zloupotrebljavaju svoj položaj, da učestvuju u korupciji, da namerno propuštaju robu bez carine. Mi ćemo dati jednu anonimnu liniju, odnosno moguće je prijaviti i mi to moramo da iskontrolišemo sa policijom i sa istražnim organima, i ako se neko uhvati u toj korupciji, mora biti odstranjen iz te službe.
Naravno, ja ću, gde god postoji sumnja, to prijaviti pre svega policiji i drugim istražnim organima, da ispitaju te prelaze, odnosno te carinike za koje se sumnja da namerno propuštaju robu bez carine i time utiču na rast crnog tržišta. Plus, otvorićemo i za poresku upravu i za upravu carine telefonsku liniju u centrali gde će svako moći bez ikakvog straha da se javi ako primeti nešto što je loše u radu i poreskih službenika i carinskih službenika, da bi to mogli prvo da proverimo, ako je potrebno, da tražimo i saradnju sa drugim organima kao što je policija.

Ovo pitanje ste podelili u dva dela. Prvo je vezano za model privrednog rasta i jeste bila u svoje vreme prava debata o tome u poslednjim godinama, kakav model rasta je potreban Srbiji.
Ono što je sigurno je da je jedini dugoročno održiv model privrednog rasta model rasta baziran na izvozu, jer je Srbija mala zemlja i bilo koji drugi model rasta je prosto neprimeren. Činjenica je da je najveći problem Srbije ne u visini uvoza, nego u malom izvozu.
Ovo će biti prva godina gde će promena modela privrednog rasta dati neki osetan rezultat, mada ne dovoljan. U kom smislu? Ovo će biti prva godina gde će izvoz zapravo ući u privredni rast, jer rast izvoza čekamo, evo sutra, čini mi se, izlaze podaci za četiri meseca. Za sada imamo samo za prvi kvartal. Bio je 22% u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal prošle godine. To je čak na neki način indirektno smanjilo prihode od PDV; jer mi više vraćamo PDV ukoliko imamo veći izvoz. Da smo manje izvozili, to je paradoks, imali bi bolje prihode u budžetu, jer bismo manje vraćali PDV. Zato taj podatak nas ne plaši, jer mi hoćemo da imamo veći iznos čak i po cenu manjih prihoda od PDV, odnosno po cenu većih povraćaja izvoznicima.
Pošto, na kraju, krajnje mesto potrošnje tih dobara je inostranstvo, a ne Srbija i onda se njima vraća PDV, što je u svim zemljama u Evropi slučaj.
Ono što jeste važno je tempo rasta bruto domaćeg proizvoda. Meni se čini da će on ove godine biti nešto veći do 2% koliko smo planirali. Planirali smo da će privredni rast biti 2%. Prvi kvartal potvrđuje našu procenu. Našu procenu potvrđuju i Izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj i druge međunarodne finansijskih institucija, uključujući i MMF.
Meni se čini, na osnovu nekih indikatora za april i nekih predznaka za ovaj mesec, da će drugi kvartal biti bolji od prvog i da mi možemo da očekujemo, ako i poljoprivreda bude uspešna, a realno biće zato što je prošla godina bila jedna od najgorih u istoriji Srbije, zbog velike suše, verujem da će naš bruto domaći proizvod biti viši, ali, potpuno realno govorim, nedovoljan u odnosu na potrebe.
Bez rasta bruto domaćih proizvoda 4%, 5% godišnje, vi ste potpuno u pravu, teško da mi možemo da imamo situaciju gde se to oseća. Posebno je problem što je rast bruto domaćeg proizvoda neravnomerno raspoređen, jer ima grana koje su u jako teškoj situaciji, ima grana koje napreduju.
Ono što je bio drugi deo pitanja je vezano za finansijski sektor. Potpuno su jednaki uslovi za i domaće i za strane banke. To potvrđuje i činjenica da među prve dve najveće banke u Srbiji, jedna je strana, jedna je domaća. Banka "Inteza" kao strana, "Komercijalna banka" kao većinski domaća. Država je većinski vlasnik "Komercijalne banke".
U tom smislu tržište kapitala danas nigde u svetu nije osnovni generator rasta zbog svetske finansijske krize, pa samim tim i ne očekujemo ni da može da da neki ključni doprinos i u Srbiji u ovom trenutku, što ne znači da u budućnosti ne treba obratiti pažnju na tržište kapitala, jer, kada prođe finansijska kriza u međunarodnim razmera, onda će tržište kapitala ponovo početi da dobija na značaju.
Ono što je jeste važno i što mi radimo, da u razgovoru sa privrednicima, sa ekonomskim stručnjacima dođemo do modela reindustrijalizacije Srbije, koji je neophodan. Mi smo već dali naš predlog, kao Ministarstvo finansija i privrede, ali ne želimo da mi budemo jedini koji predlažemo. Želimo da čujemo predloge i od vas poslanika, od privrednika, od ljudi iz ekonomske struke i da onda, tokom juna meseca, donesemo najbolji mogući model za reindustrijalizaciju Srbije.
Naša ideja je da četiri sektora treba posebno stimulisati, da četiri sektora, kada govorimo samo o industriji, treba da vuku rast, a to su automobilska industrija, koja se već sada pokazala da doprinosi rastu izvoza sa 20% i govorim ne samo o "Fijatu" nego i proizvođačima autokomponenti. Govorim i o tome da moramo da uključimo sve, da dovedemo još nekog proizvođača automobila u Srbiju. Činimo i radimo i pokušavamo i mislim da ćemo dobiti neke rezultate u narednom periodu.
Druga stvar su informacione tehnologije, gde je baza u nauci, gde moramo mnogo više da uradimo jer imamo talenat, ali država treba taj talenat da podstakne da bi on došao do punog izražaja. Treća stvar je prehrambena industrija jer imamo poljoprivredu i četvrta stvar je odbrambena industrija. Odbrambena industrija je jedna od retkih industrija koja je izdržala nasleđe prošlosti, raspad bivše Jugoslavije, ona je bila jaka u bivšoj Jugoslaviji, to je trenutno jedna od vitalnijih grana u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Govorim samo o industriji, a naravno da su energetika, poljoprivreda, kao druge privredne grane, i te kako važne, takođe i telekomunikacija za ukupan privredni rast.

Što se tiče politike kursa, moje mišljenje i mišljenje Ministarstva finansija je da se slažemo da politika fiksnog kursa nije dobra. Srbiji je potreban stabilan kurs, a to ne znači fiksni kurs. Protiv smo svih predloga koji govore da treba uvesti fiksni kurs. Zašto? Zato što to destimuliše izvoz i zato što to pogoduje onima koji su najbogatiji.  
Realan i stabilan kurs jeste nešto što Srbiji treba. To znači da on manje-više prati kretanja inflacije. Znači, ne sme dolaziti ni do velikih oscilacija u kursu. Centralna banka treba da interveniše i kada kurs preterano depresira, ali i ako preterano apresira. Drugim rečima, mora da kupuje devize sa tržišta u tom slučaju i da ga drži stabilnim. Stabilan kurs znači da se prilagodi kretanjima inflacije.
Ono što je dobro u ovom trenutku je da se inflacija usporava, i to dosta značajno. U prva četiri meseca ove godine iznosi ispod 2% - 1,8% ili 1,9%, ne znam sada napamet, imajući u vidu kumulativna kretanja od Nove godine. Međutim, svakako da treba biti oprezan i nastaviti s tim trendom da bi inflacija pala. Još uvek je inflacija dosta viša nego u drugim evropskim zemljama. U tom smislu razumem i Centralnu banku i njene mere da vodi računa da dodatno obori inflaciju.
Apsolutno podržavam vašu ideju o regionalnom tržištu kapitala i o regionalnoj berzi, jer Srbija je toliko mala zemlja da ne vidim da čak ni nakon prolaska svetske finansijske krize da će biti bitnija ovde. Sve ideje u vezi sa stvaranje regionalne berze su dobro došle. O tome ćemo razgovarati sa našim kolegama iz regiona. Razgovaraćemo i sa zemljama koje imaju jače standarde, kao što su bečka berza, kao što su neke druge berze u blizini. Ukoliko sve zemlje u regionu budu želele da napravimo jednu zajedničku regionalnu berzu, mislim da to jeste dobro rešenje.

Pošto ste zaista dali predlog u dobrom pravcu i pomenuli ste koristi koje, ne samo da poljoprivreda ima, nego i prehrambena industrija od ovoga, hoću da kažem da ste potpuno u pravu. Poljoprivreda je jedini resurs koji može da napravi taj skok u relativno kratkom periodu. Kad kažem kratak period, mislim na par godina.
Videli ste i sami da je od momenta potpisivanja ugovora sa "Fijatom" do prvih efekata prošlo četiri godine. Ovde to može da se uradi u kraćem roku. Zašto je to tačno? Zašto ste u pravu? Zato što Srbija trenutno izvozi tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska, a 30 puta manje po hektaru nego Holandija. Veoma je jasno da ulaganje u navodnjavanje, u investicije u poljoprivredi, sigurno mogu da nam dovedu relativno brzo skok i izvoza po hektaru i kompletan rasta BDP.
To jeste razlog zašto posle dugo godina, po prvi put, ozbiljne kreditne linije ugovaramo za infrastrukturu u poljoprivredi. To nikada nije do sada rađeno. Do sada su uglavnom krediti i od Svetske banke i od evropskih banaka vučeni za puteve. Ovo je prvi put, imajući u vidu i ovo što je gospodin Knežević rekao, da je prošle godine prinos kukuruza po hektaru bio 13 tona po hektaru, a negde nula, da je potpuno jasno da treba navodnjavati.
Ono što će biti najveći izazov, mi ćemo taj novac dobiti, nama je Razvojni fond Abudabija i zvanično to potvrdio i javno su to rekli, i mi ćemo to imati na korišćenju u drugoj polovini ove godine.
Jako je važno da taj novac što efikasnije iskoristimo i tu će ključna stvar biti inženjerski posao, organizacija radova na čišćenju postojećih, na kopanju novih kanala. Dok će ovaj drugi deo kredita koji je namenjen poljoprivrednicima sigurno efikasno i brže biti realizovan. Na nama je sada da se organizujemo u okviru Vlade i u okviru svih onih koji treba da izvedu taj projekat, jer to nije samo ministarstvo, tu imate čitav niz vodoprivrednih organizacija, da se to efikasno iskoristi, a cilj je svakako jasan – razvoj poljoprivrede i veći prinosi po hektaru, veći izvoz po hektaru.