U pravu ste. Uobičajeno je da se obveznice koriste za pokrivanje dugova u bankama državnim, za koje država odluči da je to svrsishodno. Pošto su prema tadašnjoj analizi Centralne banke i Ministarstva finansija, to se sve dešava u aprilu tokom izborne kampanje ove godine. Znalo se da su u dubiozi i "Agrobanka" i Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine. Tadašnja Vlada, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem odlučila je da izda trogodišnje državne obveznice kojim sa 50 miliona evra upumpava novac Razvojnu banku Vojvodine, 20 miliona evra u Privrednu banku Beograd i preuzima time većinsko vlasništvo, pošto je kapital ove banke bio očito negativan i mali i čak 100 miliona evra u novu "Agrobanku", koja je nastala nakon likvidacije ove stare "Agrobanke", pri čemu moram da kažem pošto je minus stare "Agrobanke" bio čak 300 miliona evra. To je utvrdila kontrola.
Upumpanih 100 miliona u novu "Agrobanku" sa nekim preuzetim kreditnim obavezama i ovim lošim portfoliom je nedovoljan bio čak i za formiranje i kvalitetan rad ove nove "Agrobanke", što ćemo mi ovde u parlamentu morati da diskutujemo u narednom periodu, posebno. To je jedna stvar koja nije do kraja dovršena.
Nisam pravnik, ne znam da li je to pravno bilo moguće ili nije, ali definitivno na ovaj način se država zadužila, jer data je hartija banci, a ona ima pravo od budžeta da povlači svakih šest meseci novac u protivvrednosti te hartije i to jeste javni dug države. To je kao da je dat direktan transfer tim bankama, samo što se to desilo na odloženo, na tri godine, svakih šest meseci određeni iznos. Proveriću sve ovo što pitate, jer moram da priznam da nisam ulazio u pravni osnov te kompletne transakcije.

Apsolutno se slažem sa vama i ja sam razmišljao da im ne odobrim ove garancije do kraja godine. međutim, zaista u ovih 45 dana nismo uopšte bili u stanju da napravimo ozbiljnu dubinsku analizu šta bi to tačno značilo i da li bi onda imali novca da kupe  gas i da li bi ostavili građane bez grejanja ove sezone.
Definitivno da to što se dešava, dešava se ne sada, već se dešava poslednje četiri godine. "Srbijagas" se zadužio za blizu milijardu evra već u ove poslednje četiri godine i da već nagoveštava da neće moći to da otplaćuje nego da imaju nameru da to preuzme država. S druge strane kažu da ne mogu da izdrže sa sadašnjim cenama. Makar javno kažu da je sadašnja prodajna cena niža od kupovne, ne znam da li je to tačno, i da prave gubitke. Te gubitke pokrivaju kroz zaduživanje i sutra imaju nameru da to prebace na državu, da država preuzme milijardu evra javnog duga na sebe, jer oni neće biti u stanju da to otplaćuju.
Hvala vam što ste pokrenuli ovu inicijativu. Pokrećem je i sam interno, jer to mora da se razreši, verovatno, kroz neke druge cene gasa, jer ima onih koji mogu da plate i skuplji gas a ima i onih koji ne mogu. Tu dolazimo do onoga pitanja – ko ne može da plati, kako direktno da ga zaštitimo, a ne da se suštinski svi subvencionišu.
Ovako ispada da se subvencioniše gas, ako je tačna teza i "Srbijagasa" da je prodajna cena niža od uvozne, tako što se presipa s jedne strane na drugu, tako što se dug koji bi oni trebali da plaćaju, prebaci u javni dug države, opet se kroz poreze svih građana naplati. To treba da se preseče.
Objektivno, nismo mogli za 45 dana da napravimo tu detaljnu analizu da bi smeli da zaustavimo sada to zaduživanje, u strahu da onda neće biti gasa za grejnu sezonu. Ali, potpuno ste u pravu da ovo mora da se dobro analizira i da se donesu neke sistemske mere vezano za ovaj problem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici dozvolite mi da u ime Vlade Republike Srbije predstavim rebalans budžeta za 2012. godinu sa setom pratećih zakona koji su deo šireg paketa fiskalne konsolidacije.
Razgovor o budžetu je uvek prilika da se narodnim poslanicima i građanima Srbije saopšti ekonomska politika Vlade. Najpre, uvek mora da se krene od sadašnjeg stanja. Svi oni koji su studirali ekonomiju znaju da najgora moguća situacija za neku državu postoji ukoliko postoji tzv. dvostruki deficit, ukoliko postoji visoka inflacija u privredi i ukoliko još plus imate recesiju. Sve te četiri stvari danas su prisutne u Srbiji. Najgora teorijski zamisliva situacija iz udžbenika ekonomije je ona koju je zatekla sadašnja nova Vlada Republike Srbije.
Dvostruki deficit znači da je budžetski deficit istorijski dostigao iznos od 7,1% BDP, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa takođe dostigao jako, jako visoke razmere od nešto preko 10% BDP. Javni dug je trenutno na nivou od 56% BDP, do kraja ove godine biće čak 60% BDP. Srpska privreda je u recesiji već dva uzastopna kvartala. U prvoj polovini godine ostvaren je pak bruto domaćeg proizvoda. Ove godine završićemo u najboljem slučaju sa padom od oko 1%. Inflacija je prešla granice koju je prethodno rukovodstvo NBS odredilo kao granice mogućeg rasta.
Dakle, u situaciji dvostrukog deficita sa recesijom i visokom inflacijom nova Vlada treba da iznađe rešenje kako da napravi preokret. Mi imamo jasan plan. Danas sam ovde u ime Vlade Republike Srbije došao da vam taj plan saopštim. U ovakvoj situaciji koja i za ekonomske stručnjake i za privrednike zaista predstavlja teorijski najgori mogući scenario, nisu moguće jednostrane mere. Samo politika štednje ili samo politika potrošnje, pogrešna je. Mora se izvršiti kombinovanje i to veoma precizno kombinovanje mera štednje i mera stimulisanja potrošnje. Dakle, samo štednja, odnosno stezanje kaiša, ne bi dovelo do oporavka srpske privrede, bez obzira što bi možda smanjilo deficit budžeta. S druge strane, stimulisanje potrošnje koja jeste neophodna radi podizanja privredne aktivnosti, nije moguća u uslovima visokog javnog duga i ogromnog budžetskog deficita.
Šta je onda rešenje? Rešenje je štednja koja u troškovima državne, administracije zaustavlja mogućnost nastanka krize duga, a sa druge strane, stimulisanje investicione potrošnje, kako u privredi, tako i u javnom sektoru. To je upravo plan Vlade Republike Srbije, s kojim smo izašli, pri čemu ovi zakoni o kojima raspravljamo ovih dana u skupštini predstavljaju prvu fazu tog paketa, a druga će biti raspravljena ovde zajedno sa budžetom za 2013. godinu.
Za kamate, ukupno, država danas plaća oko 70 milijardi, republika 66 milijardi, lokal još nekoliko milijardi preko toga. To je trostruko više nego ukupna davanja za subvencije u poljoprivredi. Sledeće godine po osnovu inercije visokog javnog duga koji je zatečen, za kamate će biti potrebno, samo za republički nivo 93 milijarde dinara. Dakle, troškovi i kamata eksponencijalno rastu i moraju se hitno zaustaviti. Kako nameravamo da zaustavimo rast rashoda po osnovu troškova kamata. Kombinacijom različitih mera.
Prvo, preduslov je da prepolovimo budžetski deficit. Nas plan je da budžet za 2013 za celu državu, uključujući lokal, pokrajinu i republiku ne sme preći 3,5% bruto domaćeg proizvoda. Taj budžet biće vam dostavljen u narednih mesec dana. Dakle, nećete čekati kraj godine da dobijete budžet za 2013 godinu, Vlada će ga usvojiti za narednih mesec dana i dostaviti skupštini Srbije sa ciljem da se budžetski deficit prepolovi, odnosno smanji na 3,5% bruto domaćeg proizvoda.
Kako ćemo u tome uspeti, mere koje smo već predložili i za koje se nadamo da će početkom sledeće nedelje skupština Republike Srbije usvojiti, već garantuju snižavanje budžetskom deficita na oko 4% bruto domaćeg proizvoda. Ići ćemo i sa dodatnim merama uz budžet za 2013. godinu, kako bi ga dodatno snizili na 3,5%.
Koje su to mere? Na prihodnoj strani to su ovi zakoni o kojima smo raspravljali prethodnih dana i kojima će se raspravljati u narednim danima po amandmanima, plus, Zakon o porezu na profit preduzeća, koji spremamo da predložimo skupštini za usvajanje, zajedno sa budžetom za 2013. godinu, koji će dati još neke dodatne efekte na prihodnoj strani.
Što se tiče rashodnih mera, neke su već sada sadržane u ovom paketu kome danas raspravljamo. To je, pre svega, povećanje plata i penzija u javnom sektoru u skladu sa mogućnostima budžeta, odnosno odstupanja od indeksacije koja je predviđena fiskalnim pravilima, tako što bi se indeksacija plata, a samim tim i penzija vršila za 2% poena u oktobru mesecu, i za dodatnih 2% u aprilu mesecu. Druga stvar je, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, mi ukidamo sopstvene prihode ministarstava, agencija, fondova i svih drugih direktnih budžetskih korisnika i po tom osnovu planiramo racionalnije koji se iz njih finansiraju, koji su se iz njih finansirali, pošto će biti ukinuti i pravimo sledeće godinu uštedu od oko 20 milijardi dinara.
Cilj je dakle, da se najpre, budžetski deficit prepolovi, ali mi sa time nemamo nameru da stanemo u narednoj godini. Mi ćemo za mesec dana zajedno sa budžetom za 2013. godinu, usvojiti paket srednjoročnih mera za zaustavljanje rasta javnog duga i njegovo obaranje u narednom periodu, kao i za dalje obaranje budžetskom deficita, koje će sadržati i konkretan plan strukturnih reformi u Srbiji.
Cilj je da 2014 . godine budžetski deficit oborimo na 1,9% bruto domaćeg proizvoda i da onda idemo još niže u narednim godinama.
Šta podrazumeva namera Vlade da vrši srednjoročne strukturne reforme? Moram da kažem da u poslednjih 12 godina u Srbiji su reforme išle ciklično. Krenule su ozbiljno, međutim, krenule su neravnomerno, jer su u nekim sektorima obavljene, a u nekim drugim nisu. Nekada su išle brže, nekada sporije. Nažalost, ima sektora gde nikada nisu ni vršene na odgovarajući način.
Naš plan, plan Vlade Republike Srbije, jeste da na četiri sektora izvedemo odgovarajuće reforme. Prvi je poboljšanje investicione klime i sa time smo već krenuli. U prvih pedesetak dana mandata nove Vlade, vama smo predložili set zakona koji treba da trajno ukine 138 parafiskalnih nameta. To jeste s jedne strane rasterećenje privrede i građana. S druge strane, želimo da poreski sistem bude jednostavan i predvidiv.
Zakonom o budžetskom sistemu o kome danas raspravljamo, mi sprečavamo u budućnosti da bilo ko, osim nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo finansija, može u budućnosti da uvodi nove takse, naknade, namete, poreze. To je bilo moguće u prethodnom periodu. Mi uvodimo budžetsku disciplinu kroz izmenu Zakona o budžetskom sistemu i sistemski sprečavamo mogućnost za bujanje parafiskalnih nameta u budućnosti.
Međutim, to nije dovoljno. Srbija se prema izveštaju Svetske banke nalazi tek na 92. mestu po povoljnosti za ulaganja i po povoljnosti poslovne klime. Najgori smo u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola, na zemljište, na katastar, na urbanizam. Tu smo rangirani, maltene, među najgorim zemljama na svetu po tome. Zato će u narednim nedeljama biti formirana jedna multiresorna komisija Vlade, ali tražićemo podršku i svih onih van Vlade da nam pomognu da izvršimo radikalnu seču birokratije u ovoj oblasti, da bitno skratimo period izdavanja građevinskih dozvola, da ukinemo neke nepotrebne procedure koje su uvedene zakonima u prethodnom periodu, da se uredi rad katastra i da se, prosto, birokratija smanji, a da privreda dobije mnogo povoljnije uslove za svoje poslovanje.
Takođe moramo da krenemo u reforme i na tržištu rada u smislu veće fleksibilnosti na tržištu rada. Takođe, krenućemo u reformu kompletnog javnog sektora, a na prvom mestu ja kao ministar koji odgovaram za privredu i mi ćemo napraviti već u prvih mesec dana plan, od čega će pojedini delovi u pogledu izmene pojedinih zakona doći kod vas u Skupštinu na odobrenje.
Ići ćemo sa planom izvlačenja države iz tzv. procesa restruktuiranja bivših društvenih, odnosno državnih firmi. Šta to znači? To znači da ćemo napraviti jasan plan koje firme mogu da nađu strateške partnere i učinićemo sve da ih dovedemo i na taj način obezbedimo sigurnu budućnost za radnike tih fabrika. S druge strane, videćemo ko uopšte nema perspektivu i prosto onemogućiti da se i dalje gomilaju gubici.
Gubici tih firmi nisu sadržani samo u iznosu subvencija koje vi odobravate i koje se daju budžetu. Za subvencije takvim firmama godišnje ide svega oko 4 milijarde dinara. Kažem svega, ako uporedimo na neke druge budžete. Međutim, njihovi gubici su preko 40 milijardi dinara. Kada uključite to da ne plaćaju struju, gas, da ne plaćaju lokalne doprinose, poreze, kompletan gubitak kada uključimo direktne i indirektne gubitke tih preduzeća je oko 40 milijardi dinara.
Naš plan je da period restruktuiranja, koji je definisan još davne 2001. godine, ograničimo da najkasnije istekne u narednih godinu i po dana. Od momenta donošenja tog zakona, to će biti 13. septembar 2014. godine. Do tada ćemo za brojna preduzeća koja se nalaze u tom procesu pronaći strateške partnere, a za preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu ćemo naći način da isplatimo socijalne programe. To je jedino odgovorno u procesu daljih reformi što možemo da učinimo da smanjimo ukupne troškove države.
Takođe planiramo da u narednom periodu, u narednim godinama donesemo mere za destimulisanje prevremenog penzionisanja. Srbija ne sme da dozvoli sebi taj luksuz da bude prva u Evropi po stimulisanju prevremenog penzionisanja.
Šta to znači? To znači da nećemo pomerati granicu za odlazak u penziju. Starostna granica za odlazak u penziju će ostati nepromenjena. Ali, svi oni koji idu prevremeno u penziju, biće za to destimulisani. To je mera koja treba da omogući da javni rashodi budu smanjeni u narednom srednjoročnom periodu.
Što se tiče industrijske politike, smatramo da je ona uglavnom adekvatna. Međutim, ima prostora za njeno bitno poboljšanje. Šta to znači? To znači da Srbija mora mnogo više da iskoristi šansu koju ima u poljoprivredi i u prehrambenoj industriji.
Izvoz Srbije u poljoprivredi po hektaru je danas tri puta niži nego izvoz po hektaru Hrvatske, 20 puta niži od izvoza po hektaru evropskih zemalja. Zato ćemo i dalje povećavati budžet za poljoprivredu, kao što smo ga u ovom rebalansu povećali za čak 60%, ali Ministarstvo poljoprivrede planira da ubaci u taj budžet ne samo subvencije nego i tzv. investicionu komponentu, da se svim poljoprivrednicima koji žele, bilo samostalno bilo udruživanjem, da grade nove hladnjače, sušare i druge kapacitete skladišta, da im se daju bespovratna sredstva u iznosu od 30%-40% od njihove investicije. To je mera koja je uspešno realizovana u periodu od 2004-2006. godine, a onda je iz nekog razloga napuštena, bez obzira što sve evropske zemlje imaju tu meru.
Dakle, subvencije - da, po hektaru ostaće za ratare, ali to nije dovoljno. Ako hoćemo podizanje produktivnosti, konkurentnosti naših proizvoda, mora da se stimuliše investiranje kroz bespovratna sredstva i mora dosta da se učini na investicijama za navodnjavanje i odvodnjavanje, imajući u vidu i klimatske promene.
Takođe ćemo stimulisati, što se tiče domaće industrije, mala i srednja preduzeća. Ove mere koje danas raspravljamo, kao i ovih dana, jesu usmerene da rasteretimo zanatlije, preduzetnike i mala preduzeća. Ono što je najveći njihov problem danas jeste nelikvidnost, veliki lanac međusobnih dugovanja i nedostatak tržišta.
Kako to imamo nameru da rešimo? Nešto ne možemo da rešimo sami. Ne možemo da rešimo pitanje tržišta dok se ne oporavi evro zona, ali nešto možemo da uradimo i sami. Primer programa Vlade za subvencionisanje kredita preduzeća pokazuje dve stvari – da je tražnja za tim kreditima mnogostruko veća, nego što su mnogi ekonomisti i bankari očekivali, što znači da je stanje jako teško. Drugo, da je problem ako želimo da izađemo iz subvencionisanja kamata, da moraju da se urade mere da se spusti nivo kamatnih tržišnih stopa u Srbiji.
Zašto su margine bankarskih kredita na tržištu danas u Srbiji visoke? Ima četiri osnovnih razloga za to. Naše analize, analize Vlade Republike Srbije govore da je prvi uzrok neadekvatno visoka stopa obavezne rezerve Centralne banke koja je veća od svih zemalja u Evropi. Pogledajte sve zemlje, ne samo u regionu, već i u Evropi, kolika je stopa obavezne rezerve, neadekvatno je visoka u Srbiji. To možemo da se sporimo da li je tako ili nije, ali to je činjenica.
Druga stvar, zbog neadekvatne klasifikacije bankarskih kredita Srbija beleži rast tzv. nenaplativih kredita. Zašto je neadekvatno? Zato što je Centralna banka u delu za superviziju, s jedne strane, terala mak na konac i neadekvatno klasifikovala obezbeđenje kvalitetnih preduzeća a nije videla ogromne propuste u radu nekih državnih banaka, koje očito nisu kontrolisane, što je dovelo do potrebe saniranja njihovih gubitaka, što se desilo u mandatu prethodne Vlade, koja je čak 210 miliona evra ubacila u tri državne banke. Oko 100 miliona evra u tzv. novu "Agrobanku", oko 90 miliona evra u "Razvojnu banku" Vojvodine, 50 republika i 40 pokrajina i 20 miliona evra u "Privrednu banku" Beograd.
Dakle, jasno je da supervizija Centralne banke nije bila adekvatna jer s jedne strane je plasmane dobrih, solidnih banaka, bilo domaćih, bilo stranih penalizovala tako što je tražila velika rezervisanja, a sa druge strane je potpuno puštala neke banke da odobravaju kredite bez ikakvog kolaterala, bez ikakvog obezbeđenja, očito pod političkim pritiscima. Zato tu mora da se uvede red, takođe, kao što je uvođenje reda u kompletnoj državi.
Ono što ćemo takođe nastaviti da radimo je da podstičemo i dolazak multinacionalnih kompanija, ali da pokušavamo da ih vezujemo za lance dobavljača domaćih srednjih i malih preduzeća.
Projekat "Fijata" se sada pokazuje da je zaista bio vredan, jer je to najveća industrijska investicija u Srbiji poslednjih godina. "Fijat" od subote kreće sa izvozom novog modela automobila koji se proizvodi u Kragujevcu i biće proizvedeno 30.000 automobila samo do kraja ove godine, a u sledećoj godini je plan između 140 i 160.000 automobila. Podsetiću da i u doba Titove Jugoslavije nikada u Kragujevcu nije bilo više proizvedeno od 200.000 automobila, a to je bio ipak jedan drugi model koji je bio jeftiniji. Ovih 140 do 160.000 koje treba da se proizvedu u narednoj godini je zaista veliki uspeh za kompletnu Srbiju, jer to će biti naš najveći izvoznik.
Kako smanjiti deficit tekućeg računa platnog bilansa? Dovođenjem još takvih kompanija u Srbiju, jer će sam "Fijat" izvoziti robu, odnosno automobile u vrednosti oko dve milijarde evra. To je nešto što je bitno, imajući u vidu da je ukupan izvoz Srbije prošle godine bio svega 8,5 milijardi evra. Tačno je da je izvoz mali, ali doprinos ove jedne fabrike biće ogroman.
Naravno, radićemo na tome da sve ono što su drugi domaći potencijali iskoristimo, pre svega u rudarstvu. Mislim da tu možemo mnogo više da napravimo, nego u prethodnom periodu. Primer RTB Bor pokazuje da je moguće ostvariti mnogo veće prihode, ako se ulaže u rudarstvo. Primer još nekih rudnika to takođe pokazuje. Meni je žao što država Srbija nije više u prethodnim godinama ulagala u istraživačke poslove iz oblasti ispitivanja nalazišta. Strane kompanije, koje su to krenule da rade imaju dobre počne rezultate u pronalaženju novih nalazišta i Srbija bi trebalo to u narednom periodu da iskoristi.
Namenska industrija tradicionalno jeste bila jaka u Srbiji i možemo mnogo više da uradimo. Što znači da ako ne možemo da plasiramo naše konvencionalno oružje na tržište NATO članica, onda treba da se preusmerimo na tržišta gde je to moguće učiniti, a to su zemlje trećeg sveta. Dakle, afričke, azijske i još neke druge zemlje. Tu zaista možemo mnogo više da uradimo, mada su početni koraci dobro urađeni u mandatu prethodne Vlade.
Ono što će činiti investicioni plan nove Vlade jeste ubrzanje rada na izgradnji infrastrukture i to značajno ubrzanje. Pričamo o tome godinama da nam se infrastruktura sporo gradi. Imamo domaćih slabosti, a to su ove procedure. Druga stvar, sredstva koja su nedostajala. Naš plan je sledeći u oblasti izgradnje saobraćajne infrastrukture imamo nameru da idemo na bilateralne kredite i što se tiče toga danas će Vlada doneti odluku da se oformi strategija za dobijanje kredita od Kine za izgradnju autoputa od Beograda do Ljiga, kao i autoputa od Pojata do Preljine. Iznos procenjen na bazi onoga što je urađeno do sada u ispitivanju ovog projekta jeste da je potrebno oko 850 miliona evra za oba ova projekta da bi se kompletirali do kraja. Naša ideja je da do kraja ove godine, na bazi međudržavnog sporazuma koji ima Srbija sa Republikom Kinom, zaključimo ugovor i da od sledeće godine krene izgradnja oba ova pravca. Znate i sami da je Azerbejdžan taj koji kreditira izgradnju deonice od Ljiga do Čačka.
Imajući u vidu to naš plan je da pokušamo da u narednim godinama završimo oba autoputa. Dakle, od Beograda do Čačka i od Pojata do Preljine, čime bi napravili strateški saobraćajni trougao u centralnoj Srbiji, napravili početak Koridora 11 i spojili ga sa sadašnjim Koridorom 10. To bi onda omogućilo jednake šanse za razvoj mnogih gradova i opština. To bi finansirali iz kredita, a druge regionalne puteve i u Vojvodini, i na istoku i zapadu Srbije, bi finansirali iz Ministarstva za regionalni razvoj sredstvima koje bi ova Skupština odobrila.
Što se tiče energetike, plan je da tu ne uzimamo dalje kredite. Uzet je kredit za izgradnju termoelektrane "Kostolac" i taj projekat će se nastaviti, ali je plan da na bazi javnog privatnog partnerstva privučemo one investitore koji hoće da grade nove hidrocentrale i termoelektrane. Međutim, plan nije da sarađujemo samo sa jednom zemljom. Prethodna Vlada je napravila jedan memorandum, koji je doduše bio neobavezujući, da samo jedna zemlja dobije monopol nad svim rekama u Srbiji na kojima mogu da se grade hidrocentrale. Odlučili smo da se to razdeli i da svaka od zemalja koja je zainteresovana da njihove kompanije grade hidrocentrale može da se oproba na jednoj od naših reka, pa da vidimo ko je najbolji.
Plan je da Kinezima ponudimo da grade Đerdap tri, Nemcima TENT tri, odnosno termoelektranu i hidrocentralu na Moravi, a Italijanima preostale hidrocentrale. Princip je da će oni dati svoj novac da izgrade hidrocentrale i termoelektrane, a onda će dobiti jedan deo od cene električne energije koja se naplaćuje iz tih kapaciteta kako bi u godinama kasnije isplatili svoju investicije. Dakle, u energetici imamo ideju da se investira u projektima javnog privatnog partnerstva.
Sve ovo treba da najpre stabilizuje javne finansije, da od 2014. godine zaustavimo rast javnog duga. Danas hoću da kažem da uz sve ove mere je nemoguće zaustaviti rast javnog duga pre 2014. godine. To je ocena i Fiskalnog saveta. Moramo da ga zaustavimo u 2014. godini, pa da onda on krene da pada od 2015. godine. To je scenario koji je realan.
Sada bih prešao na obrazlaganje ovih zakona koji su samo mali deo ovog okvira o kome sam pričao. Imamo danas, rekao bih, jako važan sistemski zakon pred vama, a to je Zakon o budžetskom sistemu. O tome sam već dosta govorio prethodnih dana. Ponovio bih samo da ovim zakonom precizno definišemo definicije javnih prihoda, da se precizno definišu naknade, da se zabranjuje da se uvode drugim zakonima naknade i da mogu da se uvode samo poreskim zakonima. Takođe se definiše šta su takse. Biće donet jedan poseban krovni zakon o naknadama i taksama koje će to precizirati na osnovu ovog zakona o budžetskom sistemu. Predviđamo da se ovim zakonom da se taksa može uvesti samo specifičnim zakonom i da se može naplaćivati za neposrednu pruženu javnu uslugu, sproveden postupak ili radnju i da se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza ili bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. To je danas praksa da se duple takse plaćaju kada se traže različite usluge državnih organa.
Bitno pravilo je da visina takse mora biti primerena troškovima pružene usluge, da se mora utvrditi u apsolutnom iznosu, a ne u procentu od promenljive osnovice. To je važna novina, a u roku od mesec dana svi oni koji naplaćuju takse moraće da se usklade prema ovim pravilima. Oni koji se ne usklade, ne upodobe i ne smanje, ako su takse prevelike, svoje cenovnike, ako ne dobiju saglasnost Ministarstva finansija do 31. marta sledeće godine, njihovi cenovnici prestaju da važe i te takse se automatski, po ovom zakonu, ukidaju.
Što se tiče drugih novina, tu je ukidanje sopstvenih prihoda i tu želim da kažem, da ne bi bilo zabune – sopstveni prihodi se ne ukidaju obrazovnim institucijama, od fakulteta do škola, ne ukidaju se zdravstvenim institucijama, ne ukidaju se sudovima, zatvorima, već ministarstvima, agencijama, fondovima.
Takođe, ono što stvaramo ovim zakonom jeste osnov za mnogo bolju i detaljniju budžetsku statistiku. Rekao sam prethodnih dana da trenutno trezor Ministarstva finansija nema evidenciju čak ni o svim zaposlenima koji primaju platu iz javnih prihoda. To će biti učinjeno u narednom periodu na osnovu ovog zakona. Biće napravljena sveobuhvatna fiskalna statistika, koja neće biti dostupna samo Ministarstvu finansija već će biti i na internetu dostupna čitavoj javnosti.
Uvode se stroža pravila u upravljanju preuzetim obavezama. Korisnici budžetskih sredstava biće po ovom zakonu dužni da Upravi za trezor, odnosno trezoru lokalnih vlasti, najave početak procesa preuzimanja određene obaveze, okvirni iznos i rokove plaćanja. Takođe, po sprovedenom postupku javne nabavke i sklopljenom ugovoru, korisnici budžetskih sredstava moraće da rezervišu sredstva u potrebnom iznosu i preciziraju rokove plaćanja. Oni će biti dužni da, ako bude neke promene, o svakoj promeni obaveste ili republički trezor ili lokalne trezore. Sankcija za nepoštovanje ovih odredbi biće neizvršavanje plaćanja sredstava.
Uvodimo jednu novinu koju sam pokušao da uvedem i krajem svog prvog mandata kao ministar finansija 2006. godine, a to je da se kapitalne investicije planiraju na trogodišnji period, da ne mora da se stalno žuri krajem godine da se istroše budžetska sredstva da bi se izvršila neka kapitalna investicija. Da se ne bi ponavljao proces javne nabavke svake godine, mi sada planiramo da se kapitalni projekti u budžetu planiraju na tri godine, a u godišnjem budžetu biće prikazani u iznosu koji je predviđen za tu godinu. Biće omogućeno da se pokrene javna nabavka prema trogodišnjem planu kapitalnih izdataka, iako su sredstva za svaku pojedinačnu godinu obezbeđena u budžetu u iznosu koji je potreban samo za tu godinu. Dakle, do sada je bio slučaj da morate da imate sva sredstva u stoprocentnom iznosu da biste pokrenuli javnu nabavku.
Ako je u pitanju neka kapitalna investicija koja traje dve, tri godine, biće dovoljno da u budžetu lokalna samouprava, pokrajina ili Republika imaju sredstva rezervisana za tu godinu i naznačeno koliki je ukupan iznos projekta koji će se finansirati iz sredstava za naredne dve godine. To je novina koja bi trebalo da obezbedi više realnog trošenja za kapitalna ulaganja, a ne izvrdavanja kroz razne unapred plaćene avanse, kako bi se izbegla obaveza vraćanja para u budžet ako se ne potroše do kraja neke kalendarske godine.
Smatrali smo da je potrebno da ograničimo maksimalnu platu u javnom sektoru, imajući u vidu krizu i stanje u javnim finansijama. Zato smo vam predložili zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, kojim se maksimalna zarada u javnom sektoru ograničava na sadašnju maksimalnu platu u republičkoj vladi koja iznosi za republičkog sekretara za zakonodavstvo 162 hiljade dinara bez minulog rada. To će biti sada maksimalna plata za kompletni javni sektor, uključujući i javna preduzeća i za sva preduzeća gde je država vlasnik više od 50% akcija.
Mi ćemo ovim zakonom uskladiti plate tzv. pratećeg i pomoćno-tehničkog osoblja iz agencija i Vlade. Dakle, vozači, kafe-kuvarice i drugo pomoćno-tehničko osoblje imaće iste plate u državi, bez obzira gde radi. Danas su plate tih istih ljudi ponegde dvostruko veće, na primer, u agencijama, za iste poslove nego što su u republičkoj ili lokalnoj administraciji.
Izuzetak od ove maksimalne zarade biće samo nekoliko institucija – Narodna banka Srbije, Agencija za kontrolu letenja, Agencija za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni saveti. Dakle, oni će biti izuzeti. Što se tiče javnih preduzeća, od ovog pravila biće izuzeta ona javna preduzeća koja imaju konkurenciju na tržištu. Suštinski, nema mnogo takvih javnih preduzeća – "Telekom", "Galenika" i možda još po neko. Izuzećemo i dve profesije iz ovoga, to su stručnjaci informacionih tehnologija, ukoliko za poznavanje tog posla je veća cena na tržištu, letačko osoblje, piloti i oni koji su vezani za ove specifične delatnosti.
Sada bih prešao na obrazlaganje rebalansa budžeta. Dakle, ja sam i u prethodnim danima govorio da ovaj rebalans budžeta predstavlja zapravo aneks sadašnjeg budžeta za 2012. godinu, gde je nova vlada zatekla trošenja u prvih sedam meseci i mogla je da reaguje samo za period od poslednjih pet meseci. Mi smo reagovali na dva načina. Prvo, neke od stavke koje su, da li slučajno ili namerno, neću ulaziti u te kvalifikacije, izostavljene iz originalnog budžeta a predstavljaju zakonsku obavezu ili ugovorenu obavezu, mi smo uvrstili kao rashod ovog budžeta. Na prihodima ćemo u poslednjem kvartalu imati efekte zakona koje razmatrate ovih dana i za koje se nadam da ćemo ih usvojiti sledeće nedelje.
Takođe, za one koji prate budžete iz prethodnih godina, želim da kažem da je promenjena metodologija prikazivanja podataka zbog ukidanja sopstvenih prihoda. Samo zbog toga. Sada su bukvalno prihodi svih izvora samo u jednoj koloni. Neki od poslanika su u prethodnim godinama na tome insistirali, a to je sada nova Vlada uradila.
Dakle, ne postoji kolona sopstvenih prihoda i prihoda iz izvora 01, nego su svi izvori sada u jednoj koloni, svi rashodi koji se finansiraju iz budžetskih sredstava, projektnih zajmova, donacija, transfera, sopstvenih prihoda, indirektnih korisnika, sve je sada u jednoj koloni i deficit je izražen na svim izvorima po bruto principu. Zato je deficit 203 milijardi dinara.
Inače, kada bi poredili deficit sa metodologijom koja je primenjena za izradu budžeta za 2012. godinu, originalnog budžeta, on bi bio 173 milijardi dinara, što je jako visoko, da se razumemo, bez obzira, u oba slučaja. Pitanje je samo metodologije. Ali, moram da kažem da je manevarski prostor za pravljenje većih ušteda i boljeg rebalansa u ovoj godini bio izuzetno skroman, da ne kažem nikakav.
Evo šta su bili problemi sa kojima smo se suočili kada smo pravili rebalans budžeta. U prvih pet meseci ove godine već je bilo potrošeno oko tačno 80 milijardi dinara. Izvinjavam se, deficit budžeta je iznosio tačno 80 milijardi dinara, odnosno u proseku je iznosio 16 milijardi dinara mesečno. Dakle, u prvih pet meseci tokom predizborne kampanje već je stvoren deficit od 80 milijardi dinara, a do preuzimanja odgovornosti od strane nove Vlade on se popeo na 94 milijarde.
Dakle, deficit sa kojim je startovala nova Vlada je bio 94 milijardi dinara, pri čemu vidite veliku razliku između deficita koji je stvoren u prvih pet meseci i u mesecu junu ili julu. Zašto nastaje ta razlika? U prvih pet meseci trošilo se eksplozivno, a u poslednja dva meseca je naglo i veštački zaustavljen rast rashoda, zato što su obustavljena sva plaćanja, osim plata, penzija i socijalnih davanja javnog duga. Dakle, plaćanja koja su bila i planirana i ugovorena su prosto obustavljena.
Mi smo u Ministarstvu finansija mogli da veštački prikažemo niži deficit, kao što je to učinila prethodna Vlada sa originalnim budžetom, ali da onda ne izvršimo neka plaćanja koja bi dospela svejedno u sledećim godinama, bilo po osnovu njihovog redovnog izvršenja, bilo po osnovu sudskih presuda.
Šta nije bilo planirano kako treba u budžetu za 2012. godinu? U originalnom budžetu bilo je planirano samo sedam naknada za nezaposlene, dakle isplate za sedam meseci, a ne za celu godinu. Takođe, nije bila planirana 12 plata za železničare, milijarda dinara je taj iznos. Dodatan iznos za naknade za nezaposlene, koje smo morali da damo, je dodatnih 2,5 milijarde. Za rudare "Resavice" nisu bile planirane sve plate, milijarda i sedamsto miliona dinara nije bilo uvršćeno u originalni budžet za plate rudara u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja "Resavica".
Za predsedničke izbore, koji su održani, nije budžetirano milijardu dinara. Sada je to uvršćeno. Za sudske presude dve milijarde manje je bilo planirano nego što su stvarna izvršenja po sudskim presudama. Za projekat po ugovorenim obavezama sa "Fijatom" devet milijardi dinara nije stavljeno u budžet. Mi smo odlučili da ove godine stavimo šest, a da preostale tri prenesemo u narednu godinu i o tome se dogovorili sa rukovodstvom "Fijata".
Mislim da princip po sistemu dok su gradili fabriku, hajde da im platimo, pa da se slikamo pored nje, a da onda kada je fabrika završena, automobil kreće da se izvozi i onako ne mogu da odu odavde, da im sada ne platimo, da bi to pokazalo neozbiljno lice Srbije i mislim da je namera prethodne Vlade bila krajnje licemerna. Mogao bih reći da se ono što je ugovoreno i što jeste plaćeno, dok sam vodio Ministarstvo ekonomije tačno godinu, da se ne stavi za 2012. godinu u budžet.
Takođe, rađena su razna preusmeravanja. Četiri milijarde dinara koje su bile namenjene isplati kamata, preusmerene su na neka druga trošenja, u kampanje. Dve milijarde koje su bile planirane za plate za vojsku, potrošene su za neku kupovinu opreme. Sada smo morali da dodamo vojsci, inače vojska ne bi imala plate do kraja godine.
Sve ovo zajedno čini nekih 30 milijardi fiksnih obaveza koje smo morali da izdvojimo, jer to uključuje i dodatnih 10 milijardi dinara za poljoprivredu, s obzirom da je prethodna Vlada u januaru ove godine platila šest milijardi duga iz prethodne godine po osnovu subvencija, i da nije imalo u budžetu pare za ostatak subvencija po hektaru, koji je oduvek bio u poslednjim godinama 120 evra po hektaru.
Dakle, ideja prethodne Vlade je bila da plati šest milijardi, da plati jedan deo subvencija za ovu godinu, pa da opet prenese dug na sledeću godinu. Šta smo mi odlučili? Na predlog Ministarstva poljoprivrede, mi smo odlučili da kompletnu godišnju subvenciju po hektaru isplatimo ove godine, jer inače zbog posledica suše poljoprivrednici su pretrpeli ogromne štete kojim će se ovim samo delimično ublažiti, i mi smo toga svesni.
Takođe, smo doneli paket mera za saniranje, makar dela posledica suše koje obuhvataju podizanje premije za mleko, u drugoj polovini godine sa pet na sedam dinara po litru i veće premiranje za stočarstvo, kako bi se smanjio pokolj stoke zbog nedostatka stočne hrane.
Ono što je problem, što ni ova premija od pet dinara po litru za mleko nije isplaćena u prvoj polovini ove godine, tako da će sa izglasavanjem rebalansa budžeta biti isplaćene najpre ove premije koje se duguju u prvoj polovini godine, a onda će se tek isplaćivati ove veće od sedam dinara po litru. Pri čemu, imajući u vidu da sva ova sredstva će biti na raspolaganju u poslednjem kvartalu, stočari će dobiti ubrzanu dinamiku isplate, jer sve ovo sada će se isplati samo za tri meseca, ono što nije plaćeno mesecima unazad. Isto važi i za subvencije po hektaru.
Dakle, 10 milijardi dinara je veći budžet za poljoprivredu. To je povećanje budžeta za 60% u odnosu na budžet koji je dat za 2012. godinu. Kada isključimo nerealno planirane sopstvene prihode Ministarstva poljoprivrede, koji se sada ukidaju, postaju opšti prihod budžeta, realne subvencije za poljoprivredu, ono što će stvarno dobiti poljoprivrednici, a ne ono što piše u papiru budžeta, biće 60% veće nego što je originalno planirano.
Takođe, već sam rekao povećana su izdvajanja za kamate, 11 milijardi dinara, ne samo zbog većeg trošenja i zaduživanja, nego i zbog toga što četiri milijarde sa prethodnog plana kamata prebačeno u neku drugu potrošnju.
Takođe, povećavaju se i davanja za socijalnu zaštitu, jer smatramo da u uslovima krize onima kojima je najteže moramo najviše pomoći, oko 10 milijardi dinara je rast rashoda budžeta po osnovu raznih programa socijalne zaštite, koji uključuju više novca za materijalno obezbeđenje porodice i za porodilje, kao i ove naknade za nezaposlene koje će biti dodate i, naravno, sredstva za isplatu 13 penzije za penzionere koji imaju ispod 15.000 dinara mesečno primanja.
Za privredu je dodatno 10,7 milijardi dinara, od čega šest milijardi za "Fijat". Znači, 4,7 milijardi dinara je bez "Fijata", za, pre svega, podsticanje programa vagonogradnje. Vi znate da su neka preduzeća, čak i "Goša" stali za vreme mandata prethodne Vlade. Mi želimo da sva preduzeća, ne samo "Goša", već i "Želvoz" i Fabrika vagona Kraljevo, i MIN iz Niša, da imaju posao.
Nažalost, ima onih rashoda koje nismo mogli da izbrišemo, a to su obveznice u iznosu od 17 milijardi dinara, koje je izdala Republika Srbija za pokrivanja dela dugova ove tri državne banke, o kojima sam govorio.
Takođe, u budžetu su zadržana sredstva za dokapitalizaciju Komercijalne banke i ona će biti izvršena u narednih mesec dana, tako da će država zadržati većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci, jer da se to ne učini do kraja godine, Srbija bi izgubila većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci. To je jedna od dve najveće banke u Srbiji i smatramo da Srbija treba trajno da zadrži većinsko vlasništvo u toj banci.
Što se tiče budućnosti i načina obračuna transfera Vojvodini i političkim strankama, vi znate da postoji u zakonu osnovica na osnovu koje se obračunavaju ova davanja. Prvo, imajući u vidu da u članu 1. ovog zakona vidite drugačije prikazivanje i prihoda i rashoda, i da sada nema više sopstvenih prihoda, već je kompletan deficit iskazan po bruto principu, kao i prihodi i rashodi, moram da kažem da zakon predviđa sledeću promenu u načinima isplate transfera AP Vojvodine.
Do sada, pre donošenja Zakona o budžetskom sistemu, osnovica su bila budžetska sredstva, što čine poreski i neporeski prihodi i taj iznos je bio 750 milijardi dinara kao osnovica u ovoj godini. Mi menjamo osnovicu za buduće isplate, za rebalans ništa nismo menjali, jer se isplaćuju ona sredstva koja su i bila planirana, plus naknade za neke otpremnine u školama koje nisu isplaćivane iz nekog razloga, ne znam tačno kog, na teritoriji Vojvodine. Sada umesto da osnovica budu i poreski i neporeski prihodi, osnovica će biti samo poreski prihodi, ali oni su očekivani za 2013. godinu na nivou od 820,5 milijardi. Dakle, 820,5 milijardi će biti osnovica za transfer AP Vojvodini u sledećoj godini, u odnosu na 750 milijardi kolika je danas.
Zašto samo poreski prihodi? Zato što neporeski prihodi ne mogu realno da se utvrde i često se događalo da su planirani u jednom iznosu, a ostvarenje je bilo mnogostruko niže. Druga stvar, zato što suštinski se sada poreski prihodi znatno povećavaju. Zadržavanje neke mnogo veće osnovice bilo bi nerealno, imajući u vidu, ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji, jer bi ispalo da se nešto dramatično poboljšalo, pa onda treba da idu veći transferi, a u stvari situacija je dramatično pogoršana.
Isto važi i za političke stranke. Dakle, u poslednjem kvartalu političke stranke će dobiti manje nego što je bilo u prvih devet meseci, zato što smo ovu osnovicu, bilo bi nerazumno da sada povećamo transfere političkim strankama, da ih obračunamo na istu osnovicu kao i sada, zato smo uzeli ovu osnovicu u visini 0,15% od rashoda koji se finansiraju iz poreskih prihoda, što dođe na ovo isto što sam objašnjavao.
Ovo je prikaz sadašnjeg stanja da rezimiram. Budžetski deficit u ovoj godini biće 6,7% BDP na ukupnoj državi. To je neodrživo zato već za mesec dana ova skupština će dobiti plan budžeta za 2013. godinu gde ćemo ga oboriti na 3,5% BDP.
Da li je ovaj rebalans dobar? Mogu da kažem da nije. Znači, neću da govorim nešto u šta ne verujem i što ne mislim. Rebalans nije dobar, ali je posledica neobuzdanog trošenja u predizbornoj kampanji u prvih pet meseci, a zatim fiktivnog neplaćanja u sledeća dva meseca i već izvršenim rashodima koje mi ne možemo da vratimo. Ostaviti penzionere bez socijalne zaštite, rudare Resavice bez plata, železničare bez plata, poljoprivrednike bez makar dela kompenzirane štete bilo bi po našem mišljenju, po mišljenju Vlade Republike Srbije duboko neodgovorno, zato su ukupni rashodi veći nego što traži sadašnji trenutak. Međutim, mi govorimo samo o aneksu budžeta koji je neko drugi pravio, koje je pravila druga Vlada, i koje će se suštinski završavati samo u poslednja tri meseca ove godine.
Da ne bi bilo, bilo kakve dileme o politici Vlade Republike Srbije za narednu godinu, mi za razliku od prethodnog ministra finansija i prethodne Vlade nećemo čekati Novu godinu kad dostavljamo budžet, nego ćemo to učiniti u narednih mesec dana daleko, daleko pre onoga što su to činile prethodne vlade.
Ako se sećate perioda dok sam u Vladi 2004. do 2006. godine bio ministar finansija, svi budžeti Republike Srbije, ako se dobro sećam, bili su usvajani u novembru. Nikada nismo usvajali budžete u decembru, budžete za narednu godinu. Imam nameru da sa takvom praksom nastavim i ubuduće, pa čak da pokušamo da o budžetu za naredne godine raspravljamo ranije, jer to mora biti deo nove politike i biće deo politike nove Vlade, veća odgovornost i ka vama narodnim poslanicima i ka građanima Srbije. Hvala.

Kratko ću, samo na par vaših opaski da ih samo prokomentarišem.
Pitali ste, po čemu se razlikuju naše dobre namere od prethodnika? Razlikuju se po tome što mi ono što nameravamo i uradimo. Vi imate posle 45 dana rada nove Vlade zaista sistemske zakone koji menjaju bitno stanje javnih finansija u Srbiji. Ako to niste primetili, onda to niste ili proučili ili niste dobronamerni. Ovim zakonima vrši se prva faza fiskalne konsolidacije u Srbiji o kojoj vi govorite da je potrebno da se učini.
Drugo, 1. oktobra nestaće 138 taksi i nameta i sistema, sa efektom od 10 milijardi dinara rasterećenja za građenje privrede. Da li je to bila namera? Jeste. Da li je to učinjeno? Biće učinjeno ako dobije većinsku podršku ovog parlamenta, u šta sam uveren da će se desiti.
Kada kažete da niste i nećete glasati za rebalans budžeta, verovatno bih i ja tako postupio da sam na vašem mestu imajući u vidu da je deficit ogroman. Rebalans budžeta je samo jedan tačka na dnevnom redu.
Svako ko jeste za promene o kojima, kako kaže kolega poslanik, literarno govorite, trebalo bi da podrži makar ove druge zakone, ako ne rebalans budžeta, jer ovi drugi zakoni su sistemski zakoni. Ako pričamo o reformama, reforme nisu literarne. Reforme su delo, a ovo je delo nedovoljno, ali početak ozbiljnog dela koji namerava da izvrši ova Vlada.
Kada kažete da treba da krenemo drugim putem, putem promena, pa, mi smo tim putem krenuli, možda vi to niste zapazili. Ovo što danas raspravljamo i ovih dana jesu ozbiljne promene, ne literarne, nego suštinske, ozbiljne promene u sistemu javnih finansija. Strukturne mere koje smo najavili govore tome u prilog.
Par komentara vezano za vaše poznavanje ili recimo informacije o dokapitalizaciji banaka u EU. Tačno je da Evropska komisija i Evropska centralna banka su naložile dokapitalizaciju velikog broja evropskih banaka iz razloga što je njihov stepen kapitalne adekvatnosti višestruko niži, recimo, nego stepen kapitalne adekvatnosti u Srbiji.
Da li ste se ikada pitali zašto je to tako i da li ste ikada pitali ko je zaslužan za to što u najvećem broju naših banaka koje rade u Srbiji je stepen kapitalne adekvatnosti mnogostruko veći nego danas u EU?
Isti taj gospodin Jelašić, koga ste pomenuli, a ja sam malo doprineo dok sam bio guverner Centralne banke, pošto je on tada bio vice guverner, ako mislite da su to bile samo moje namere, a ne dela, onda ne znam kako shvatate stvarnost.
Drugo, kada govorim o tome da je stopa obavezne rezerve danas visoka, to je činjenica. Ona je morala biti visoka u situaciji kada je vršena reforma bankarskog sistema 2002. i 2008. godine, ali kada je krenula svetska ekonomska kriza moralo se naći fina mera, ne totalnog popuštanja u stopi obavezne rezerve, za to ne zalažem, nego mera koja bi omogućila u uslovima krize da činimo isto ono što čini većina drugih zemalja na svetu, čak da ne radimo sve one stvari, jer ova dokapitalizacija se ne vrši uvek sredstvima iz budžeta.
U pojedinim zemljama dokapitalizaciju velikih banaka, kao što su npr. najveće švajcarske banke ili američke, vrši direktno njihova centralna banka novcem iz primarne emisije. To je činjenica, što je kod nas strogo zabranjeno i ne postoji takva mogućnost naših zakona, ali moramo reći, kao što kažete, ljudima istinu. Dakle, dokapitalizacija banaka, finansiranje budžetskog deficita iz primarne emisije se radi danas u Americi i u evropskim zemljama. Poslednja odluka guvernera Evropske centralne banke jeste da se novcem iz primarne emisije Evropske centralne banke kupuju obveznice Italije, Španije, Portugalije i drugih zemljama. Mi to ovde nemamo ni kao mogućnost u zakonu.
Kada sam razgovarao sa zamenikom direktora MMF pre dve nedelje, gospodinom Dejvidom Liptonom, koji je bio savetnik Obame u prethodnom periodu i pitao ga da li je moguće da Srbija dobije, ako imamo aranžman sa MMF, direktnu podršku u budžetu, on je rekao – da, takva mogućnost postoji i mi to dajemo, posebno u vreme ove krize u poslednjih godinu, dve dana i za druge zemlje tako što mi odobrimo novac Centralnoj banci, a Centralna banka kupi vaše hartije i time vam pokrije deficit. Tada sam mu rekao – gospodine, mi nemamo tu mogućnost u našem Zakonu o Narodnoj banci i on je bio iznenađen da nemamo tu mogućnost.
Hoću da vam kažem da je naš Zakon o Centralnoj banci daleko, daleko konzervativniji od zakona o centralnim bankama svih drugih zemalja. Možda to tako i treba zato što smo mi na jednom drugačijem stepenu razvoja od njih, ali to jeste istina.
Što se tiče dela, pa zar nismo pokazali da nije samo namera, nego delo ovo što se desilo sa preporodom bivše "Zastave" i dolaskom "Fijat", dolaskom "Panasonik", "Beneton". Slažem se vama da nije dovoljno u toj industrijskoj politici učinjeno. Za razliku od prethodne Vlade, koja nije razgovarala, što opravdano kritikujete, ali i mi smo kritikovali, ni sa privrednicima, ni sa sindikatima, ni sa građanima, mi smo promenili tu praksu. Dakle, prvog dana maltene, posle nekoliko dana moj prvi sastanak je bio sa udruženjima zanatlija. Premijer je među prvima krenuo da razgovara sa predstavnicima radnika, sa sindikatima. Pre nego što smo definisali ovaj program mi smo se konsultovali sa njima. Ovo nije naš program, ovo nije samo program Vlade, ovo je program do kojeg smo došli sakupljanjem dobrih ideja privrednika, sindikata, građana. Tako ćemo i nastaviti. Hoćemo da dobijemo i da prikupimo dobre ideje svih političkih stranaka u zemlji koje su dobronamerne, ali dobronamerne u smislu davanja konkretnih predloga, a ne literarnih predloga. Dakle, otvoren sam i za vašu stranku i za sve druge stranke u Srbiji, kao što će cela Vlada biti otvorena za sve dobronamerne predloge građana, privrede, sindikata.
Svesni smo duboko činjenice da ovo nije kriza Vlade Republike Srbije, nego Srbije kao države i da se iz nje ne može izaći ako kompletno društvo ne stane iza plana koji predstavlja Vladu Republike Srbije. Hvala.

 Samo kratko. Da su to baš tako uređeni sistemi kakvim mi ih vi opisujete pa ne bi ovolika svetska finansijska kriza izbila u njima. Ja sam spadao kao i vi u one koji su glorifikovali i Ameriku i Evropsku uniju. Treba priznati da svaka zemlja ima svoje dobre strane i svoje nedostatke. Nedostaci ovih zemalja su skrivani od javnosti. Nedostaci su bili u nedovoljnoj uređednosti dela njihovog finansijskog sistema. Otkuda kompletna ova finansijska kriza je izbila baš u Americi i sad se pokazala u Evropi? Zašto sada treba dokapitalizovati evropske banke ako su one bile uređene i savršene, i da li su centralne banke evropskih zemalja
dobro radile svoj posao? Oni sami kažu da nisu. Mi imamo naravno svojih mnogo većih problema i to je realnost, al ne treba glorifikovati te sisteme koji niti su savršeni niti su bili dobro uređeni, ali mi treba da se trudimo da Srbiju uredimo da ona bude što bolja u ovim teškim okolnostima i na tome radi naša Vlada.

Deficit budžeta Republike Srbije bi bio 235,4 milijardi, kao što ste rekli, da ih nismo predvideli - sem ukoliko mislite da nije trebalo u ovaj budžet uključiti sve plate za železnicu, pošto ste vi isključili decembarsku platu i niste je planirali, sem ako mislite da nije trebalo uključiti plate za rudnike uglja "Resavicu" u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara, sem ako mislite da je neko drugi trebao da nadoknadi milijardu dinara za predsedničke izbore koji su se dogodili, sem ako mislite da nije trebalo staviti makar šest milijardi od devet milijardi koliko je bila ugovorna obaveza za "Fijat", sem ako mislite da nije trebalo dati dve milijarde dinara za plate za vojsku koje su potrošene za druge namene tokom kampanje, sem ako mislite da nije trebalo isplatiti 120 evra po hektaru poljoprivrednicima u Srbiji, sem ako mislite da nije trebalo obezbediti novac za izvršenje sudskih presuda koje su se dogodile u mandatu vaše Vlade, a stiglo je na naplatu i blokirale račune sada, sem ako mislite da nije trebalo isplatiti sve naknade za nezaposlene, već je bilo dovoljno po vašem planu, planirati sredstva za sedam meseci, bez obzira što godina traje 12 meseci.
Jedina stvar koju vi niste morali da planirate, a i smo je dodatno planirali u ovom budžetu jeste tzv. 13 penzija za penzionere čija su primanja ispod 15.000 dinara. Dve rate koštaju 4,2 milijarde dinara. Smatramo da je to dobra mera, ta isplata je krenula ove nedelje, a vi je niste planirali. Za tih 4,2 milijarde dinara mogu da kažem, da ste vi pravili budžet, možda je ne bi morali uključiti. Da ste vi pravili ovaj rebalans, morali ste sve ove stavke uključiti, iz prostog razloga što ste onda, ako ne biste uključili te stavke, te obaveze koje ne bi bile isplaćene, javile bi se u narednoj godini.
Tačno je da su rashodi u prvih sedam meseci iznosili 547 milijardi dinara, kao što ste rekli. Ali nije tačno da sada iznose milijardu i 33 miliona, jer poredite dve neuporedive kategorije. Ukupni rashodi, prema metodologiji kada se ne uključe sopstveni prihodi, iznose 940 miliona dinara, a ne milijardu i 33 miliona.
Drugo, tačno je da je budžetski deficit u prvih pet meseci ove godine bio 80 milijardi dinara, a za prvih sedam meseci, dok nije formirana nova Vlada, 94 milijarde, što znači da se budžetski deficit povećava za dodatnih 80 milijardi u poslednjih pet meseci. Dakle, za isti iznos koji je napravljen u prvih pet meseci, ali za namene koje sam opisao, ne za predizbornu kampanju, nego za rudare, za poljoprivrednike, za socijalnu zaštitu, za obavezu ugovorne ka "Fijatu".
Postoji razlika u kvalitetu tih sredstava i sredstava koja se ulažu u predizborne kampanje, jer od ovoga koristi imaju oni koji su zaista ugroženi - poljoprivrednici koji su nažalost ove godine bili ugroženi baš kao i penzioneri koji imaju primanja niža od 15.000 dinara i nezaposleni kojima se na ovaj način omogućava da dobiju pun iznos naknada.
To je puna istina pri čemu da bi zaokružio tu istinu treba da kažem da u iznosu od 235 milijardi deficita, odnosno 7,1% GDP, nismo ubacili nešto što MMF smatra da treba takođe dodati, a to je 17 milijardi dinara za dokapitalizaciju tri državne banke učinjenu tokom izborne kampanje u aprilu mesecu. Deset milijardi dinara za novu "Agrobanku", pet milijardi dinara za Razvojnu banku Vojvodine iz Republičkog budžeta i dve milijarde dinara za Privrednu banku Beograd. Kada bi dodali tih 17 milijardi na ovaj iznos, kojim bi se ostvario deficit, a bez ovih mera koje je nova Vlada primenila, ukupan budžetski deficit bio bi čak 252 milijarde.
Znam, rekli ste na Odboru da je država emitovala obveznice, a nije dala gotov novac tim bankama. Znam da po osnovu tih obveznica prve isplate kreću na svakih šest meseci i da će opteretiti budžet u narednim godinama. Rekao sam vam, činjenica je da je metodologija MMF-a takva da ako se taj novac, pa bio on putem obveznica, da bankama koje imaju gubitke, kao što su ove tri, on se tretira kao rashod tekuće godine. Da li će se tretirati na jedan ili na drugi način stvar je nekih standarda. Suština je da je dat novac za dokapitalizaciju banaka koje su pravile gubitke, ali je pitanje – zašto nisu sprečeni ti gubici? Šta je Ministarstvo finansija radilo sa tadašnjom Narodnom bankom da se izvrši adekvatna supervizija rada banaka? Zašto je klasifikacija kredita kod dobrih banaka za dobre klijente tako stroga, a tako meka kada se radi o novoj "Agrobanci", Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine. Treba reći da to nisu jedine tri državne banke koje su imale drugačiji aršin u kontrolama i u ponašanju Ministarstva finansija, nego je to i Srpska banka. Možda ima još neka, ali za ove četiri znam.
Nažalost, da ste makar pomogli tim bankama da tim novcem od 17 milijardi dinara, da podsetim dodala još pet milijardi, izvinjavam se još četiri milijarde Razvojnoj banci Vojvodine, da potpuno saniraju svoje gubitke, pa da se kaže da ste uradili društveno korisnu stvar. Nažalost, ostaje gubitak još od 200 miliona evra u novoj "Agrobanci". Pominjem u novoj, jer je stara, odnosno prva "Agrobanka", imala 300 miliona evra. Sa 100 miliona evra dokapitalizacije ne može se pokriti gubitak od 300 miliona. To svako i ko ne zna bankarsko može da proračuna. Ni gubitak Razvojne banke Vojvodine nije u potpunosti pokriven. Ogromna sredstva poreskih obveznika na taj način su potrošena za namene koje nisu svrsishodne.
Naravno, svako za to snosi svoju odgovornost. Preuzeo sam odgovornost ministra finansija nove Vlade i merama koje sam predložio, zajedno sa mojim kolegama iz Vlade, ubeđen sam da ćemo mi ovu situaciju, koja je zaista katastrofalna u javnim finansijama, preokrenuti. Verujem u preokret, verujem u promene i ubeđen sam da ćemo, ukoliko ovaj parlament podrži novu politiku nove Vlade, zajedno uspeti da napravimo i promene i preokret.
Moram da vam kažem da je ovo poslednji put kako govorim o vašoj politici javnih finansija, jer govorim o rebalansu budžeta koji je aneks vašeg budžeta. Sledeći put kada budem bio u ovoj skupštini govorićemo isključivo o budućnosti, odnosno onome šta radi nova Vlada. Hvala.

Ne želim da polemišem sa onim što ste vi rekli. Mislim da je bilo dovoljno vremena da, ako mislite da je pogrešna politika prema rudniku Resavica ili prema Železnici, to sprovedete.
Ono što želim da kažem, vezano za ocenu Fiskalnom saveta, to je važno da se zna, Fiskalni savet kada je procenjivao koliki bi bio deficit budžeta nije uzeo u obzir sve ove stvari koje nisu bile uračunate u originalni budžet, a koji po zakonu moraju da isplate. Nije mogao znati da nisu planirane sve naknade za nezaposlene. Nije mogao znati da nisu planirana sredstva za Fijat. Dali su primedbu zašto su ta sredstva u jednoj koloni, a nije razdvojeno šta je za Fijat, a šta je za druge programe. Nisu mogli da znaju da nisu planirana sva sredstva za predsedničke izbore. Kada se dodaju sve obaveze države koje moraju da se isplate, to onda izađe 235 milijardi. Fiskalni savet je to primetio, tome mogu da se dodaju, u zavisnosti od računovodstvenih standarda, i ovih 17 milijardi za dokapitalizaciju ove tri državne banke.
Dakle, u svakom slučaju Fiskalni savet je dao obračun na bazi deficita, pod pretpostavkom da ste vi ukalkulisali sve ove rashode koji nisu bili kalkulisani.

Hvala.
Da bih precizirao odgovor na ovo pitanje, prvo da vam kažem, što se tiče promena ovog 1. člana, on je menjan samo zato da bi se uskladio pravni sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Dakle, svi ti prihodi koji su navedeni su bili do sada prihoda lokalnih samouprava i ostaju prihodi lokalnih samouprava, dakle, i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta i sve to što ste pročitali. Taj član je samo izmenjen da bi bio usklađen sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu, jer smo tu precizirali neke stvari vezano za takse i naknade. Dakle, to ostaju lokalni prihodi.
Šta se menja oko lokalnih prihoda? Ukidaju se firmarine za zanatske radnje, preduzetnike i mala preduzeća, ukida se taksa na isticanje reklame za njih i ukida se još jedan broj lokalnih, komunalnih taksi, od kojih se neke ne naplaćuju u svim gradovima ali ove dve se naplaćuju u svim gradovima i zato njih pominjem.
Procenili smo da će rasterećenje privrede po tom osnovu i zbog ograničavanja nekih firmarina za srednja i velika preduzeća biti negde oko četiri milijarde dinara. Ali, imajući u vidu da su prihodi lokalnih samouprava po osnovu 80% prenesenog poraza na zarade i transfera koji su uvećani u odnosu na prethodni period veći za 45 milijardi u odnosu na situaciju od pre godinu dana, smatrali smo da treba u ovom trenutku da idemo sa racionalnijim poreskim sistemom.
Moram da kažem da smo ukinuli 12 lokalnih taksi, pet kombinovano republičko-lokalnih, a čak 121 republičku. Dakle, najviše smo ukinuli repbličkih taksi, ne lokalnih.
Takođe se zalažem za sve ovo što ste vi rekli, za decentralizaciju i za jačanje lokalnih samouprava, ali se pokazalo u prvih nekoliko meseci ove godine, da li to zbog izborne kampanje, verovatno da, da su rashodi neki ili za zapošljavanje, plate i neki rashodi koji nisu vezani za kapitalne investicije, koji nisu vezani za razvoj opština, nabujali. Zbog toga želimo da u narednom periodu bolje kontrolišemo te vrste rashoda u lokalnim samoupravama, tako da smo izmenama Zakona o budžetskom sistemu stavili obavezu opština da pri usvajanju budžeta za narednu godinu moraju da traže saglasnost za broj zaposlenih, da se proveri da li je u skladu sa zakonom i masu plata. Te stvari želimo da kontrolišemo da ne bi došlo do prekomernog zapošljavanja administracije i generalno trošenja ovog novca koji je namenjen za razvoj opština, da tako kažem, opštinsku birokratiju, kakva god da je. Ne mora to biti samo opština, nego agencije, javna preduzeća, komunalna, u opštinama.
Takođe, u narednom periodu ćemo imati uvid i u subvencije koje se daju na lokalu. Neke su sigurno opravdane, neke možda i nisu. Ovo ostalo nećemo kontrolisati. Naravno, ne treba. Lokalne uprave treba samostalno da određuju šta će da grade, koje kapitalne investicije da imaju, ali što se tiče mase, zarada, generalno u državi, to Ministarstvo finansija mora da kontroliše.
Pitali ste – zašto smo dali mogućnost da se u nekim slučajevima naplati veća firmarina od one desetostruke? Zato što je to tražila Stalna konferencija gradova i opština. Na sastanku koji smo sa njima imali oni su rekli da postoje neke manje opštine koje bitno zavise od naplate firmarina od nekih velikih preduzeća, kao što su rudnici ili cementare. Rekli su da ukoliko bi se to ograničilo samo na desetostruki iznos, da bi oni izgubili značajnu masu prihoda. Znam da to nije pravo rešenje, ali smo prihvatili taj predlog Stalne konferencije gradova da u izuzetnim slučajevima možemo da damo saglasnost na naplatu firmarine i preko iznosa koji je desetostruki, ali to će biti izuzeci, ukoliko se zaista radi o nekoj maloj opštini koja nema drugih izvora prihoda, a trajno ćemo to pitanje rešiti kroz promenu Zakona o porezu na imovinu. Trajno rešenje je da se porez na imovinu za pravna lica obračunava na realnu poresku osnovicu, a ne na knjigovodstvenu vrednost, kao danas.
Danas porez na imovinu za pravna lica se ne naplaćuju ne način kako se to radi u drugim zemljama i tu je ono što treba da uradimo. Dakle, firmarina je bila na neki način zamena za taj porez na imovinu. Umesto firmarina, porez na imovinu treba da bude i ostaje ključni izvorni prihod lokalnih samouprava, ali ćemo taj zakon menjati u narednim mesecima, sa idejom da porez na imovinu za pravna lica upodobimo nekoj praksi, evropskoj, kako bi ta osnovica bila realna i kako bi onda preduzeća veće snage plaćala veći porez na imovinu, a samim tim ta sva sredstva od sto posto ostaju u lokalnim samoupravama.
Što se tiče održavanja puteva, znam da je preduzeće "Putevi Srbije" prenelo oko 4,5 hiljade kilometara raznih bivših regionalnih puteva. Prekategorizacijom oni su sada postali lokalni putevi. To je dodatni trošak za lokalne samouprave. Mi smo predvideli da pored redovnog transfera koji proističe iz ovog zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji ove godine iznosi 33 milijarde, a prema zakonu će sledeće godine biti 35,5 milijardi, da na ta sredstva u budžetu za narednu godinu dodamo još nekih pet milijardi dinara namenski za održavanje ovih puteva koji su preneti ove godine na lokalne samouprave, dakle, tih 4,5 hiljade kilometara, pri čemu ta sredstva nećemo davati direktno budžetima lokalnih samouprava, nego ćemo napraviti proceduru da se to namenski koristi upravo za održavanje tih puteva prema kilometru ili prema površini tih puteva u pojedinim opštinama, pri čemu sugerišem da bi manje opštine trebalo da se grupišu, jer nemaju sve ova preduzeća koja mogu da održavaju te puteve i da se napravi neka strategija kako to da se radi da bi se ti putevi održavali.
Naravno, alternativa je da se povećaju sredstva Putevima Srbije, pa da to oni održavaju. Mislim da je bolje da lokalne samouprave same to rade, ali da dobiju određena sredstva za to. Ima nekih puteva koji su nekada bili kategorisani kao regionalni i koji nisu godinama, pa čak ni decenijama održavani, jer kada imate jedno preduzeće, ono ne može da stigne u 170 opština, ili ne znam koliko ih već ima, da to radi kako treba. Bolje dati opštinama ta sredstva, ali će ona biti namenska i samo za to. Tako ćemo to definisati u zakonu, da Trezor Ministarstva finansija to prebacuje namenski za tu upotrebu i kontrolisaće se da ne može da ide za nešto drugo.

Počeli ste sa neispunjenim obećanjima. Samo moram da kažem da smo mi u predizbornoj kampanji i u periodu koji je prethodio stalno govorili da Srbija ima ogroman broj parafiskalnih nameta koji su nastali kao posledica slabe države, odnosno slabog Ministarstva finansija u okviru te države.
Nije normalno da imamo preko 200 parafiskalnih nameta koji su faktički porezi i plus drugih naknada kojih ima ukupno 380. Zato smo odlučili da ukinemo trajno 138 parafiskalnih nameta. Neko će reći, kao vi na primer, da to nije ništa specijalno. Samo pitam – zašto to nije neko drugi uradio pre toga? Zašto neko drugi pre ove Vlade to nije uradio? Da li je ikada neko ukinuo setom zakona odjednom 138 nekih taksa privredi i građanima? Nije niko. Niko nikada od kada ja pamtim. Možda jeste, ne znam, neke devedesete godine, ali sigurno nije niko ovakvu seču taksi napravio.
Ta seča taksi ima jedan efekat. On je ukupno 10 milijardi dinara rasterećenja privrede i građana. Da li smo do kraja završili sa time? Nismo, jer preostale su, kao što vi kažete, neke naknade različitih institucija o kojima sam ja juče pričao. Recimo, vi ste pomenuli taksu za overu izvoda iz MKR. Ima takvih različitih opštinskih, republičkih naknada još, ali smo mi Zakonom o budžetskom sistemu dali pravilo da taksa ne može da se naplaćuje neodmereno, da mora da bude ekvivalent stvarno izvršene usluge i da svi oni koji naplaćuju te naknade u budućnost moraju da upodobe svoje cenovnike realnoj situaciji, realnim troškovima najkasnije u roku od mesec dana od dana donošenja ovog zakona. Te nove cenovnike moraju da dostave na pregled i odobrenje Ministarstvu finansija. To nikad nije bio slučaj. Do sada je svako mogao kako je hteo da uređuje te cenovnike. Zato su neki od njih sigurno neosnovani i skupi.
Imamo rok, pošto takvih cenovnika ima mnogo, do 31. marta sledeće godine da proverimo realnost tih cenovnika i da damo saglasnost na njih ili da ih ne odobrimo. Ako ne odobrimo neki cenovnik, bilo koga, od lokala do republike, do 31. marta on prestaje da važi, a odobrićemo samo one koji su realni. Dakle, osim ukidanja ovih 138 taksi od 1. oktobra o kojima pričamo juče i danas, u narednom periodu biće i smanjivanje cena nekih naknada, odnosno njihovog upodobljavanja realnim troškovima. Svuda tamo, to sam već rekao, ponoviću, gde se te naknade određuju kao procenat od nečega će biti onemogućeno. Mora biti realna cena za izvršenu uslugu, koja se može meriti, i ne može zavisiti od toga ko traži tu uslugu, nego koliko košta onoga ko radi na šalteru da tu uslugu izvrši ili, ako nije šalter, administracija.
Takođe, neće biti mala pojeftinjenja i za građane. Znam da nekim građanima možda i ne znači to što će registracija automobila u nekim gradovima pojeftiniti do 4.000 dinara, ali mnogima i znači. Najviše će pojeftiniti u Paraćinu, jer su tamo bile iz nekog razloga najveće lokalne komunalne takse za registrovanje automobila. Ima gradova gde to nije bilo tako pa će tu pojeftinjenje biti manje. Ukinuli smo četiri takse koje su bile sastavni deo taksi za registraciju automobila potpuno, a jednu limitirali. to je ova komunalna taksa za motorna vozila. Plaćaće se samo jednom uplatnicom, umesto sa 12, koliko se danas radi, jer prosto je neverovatno. Takvih problema imamo mnogo više i na drugim mestima, ali ovo je bio jedan uočljiv problem, svaki građanin koji ima auto je morao 12 uplatnica da popunjava da bi registrovao auto. Od 1. oktobra to će moći sa jednom i biće jeftinija registracija.
Mi ćemo uraditi sa poreskom upravom slične promene, da uplata poreza i doprinosa u sledećoj godini, videćemo tačno kad možemo da pripremimo informacioni sistem i da sa kolegama iz penzionog osiguranja i socijalnog napravimo sistem da jednom uplatnicom i na jedan račun se uplaćuju porezi i doprinosi na plate. Sada se to čini na sedam računa, što je potpuno neracionalno.
Što se tiče vaše primedbe oko stava da nećemo u uslovima recesije otpuštati zaposlene u javnom sektoru, reći ću vam zašto smo to odlučili. Prvo, zato što smo ustanovili da naša država Srbija, nažalost, nema odgovarajuću budžetsku statistiku i da nema garancije da, ako nekoga otpustimo uz zakonsku otpremninu danas, neće posao naći sutra na nekom drugom mestu u državi. Uzeće otpremninu i zaposliće se na drugom mestu, zato što država Srbija danas, to jeste tužno, ali istinito, nema pravu evidenciju svih zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta od lokalnog do republičkog nivoa.
Imamo potpunu evidenciju samo Republičke vlade, delimično javnih službi, imamo i evidenciju svih zaposlenih u prosveti, jer su oni uvedeni u sistem trezora još dok sam bio ministar finansija u prošlom periodu 2005-2006. godine. Tada se stalo sa tom aktivnošću. Moj naslednik nije nastavio ono što sam ja krenuo 2005. godine. Mi smo uveli obrazovanje. Bio je plan da se uvede zdravstvo, da se uvedu svi, ali niko nije uveden. Dakle, mi ne znamo koliko tačno. Kada bi me pitali sada da li država Srbija zna koliko ima zaposlenih ljudi u nekoj agenciji, kolike su im plate, morao bih da ih pitam i da verujem njihovom izveštaju, jer mi nemamo da pritiskom na taster kompjutera dobijemo to stanje. To ćemo sada uvesti ovim zakonom za celu državu, od lokala, pokrajine, do Republike. Danas, u 2012. godini budžetska evidencija, budžetska statistika takva ne postoji. Zato svi ti socijalni programi nisu bili efikasni u prošlosti. Nisu bili efikasni ne samo za administraciju, nego i za zaposlene u tim državnim ili bivšim društvenim firmama.
Neću više da odobravamo socijalne programe, i to sam rekao mojim ljudima na kolegijumu, za takozvani višak radnika u nekoj društvenoj firmi, makar to bio i "Jumko" ili "14. oktobar", ako ne znamo konačno rešenje za tu firmu, da se socijalni program za jedan broj radnika navodno u procesu restrukturiranja da bi se olakšali troškovi poslovanja, a onda se zaposle neki drugi u međuvremenu. To je kao rupa bez dna. Dakle, dok ne budemo tačno znali, ako je, recimo, u pitanju "14. oktobar", ko je strateški partner i ko investira u "14. oktobar", ni dinara nećemo dati za socijalni program za bilo koga. Jeftinije nam je da ne damo novac za socijalni program i da ti ljudi primaju makar i tu subvenciju, nego da dobiju otpremninu koja je skupa, a da se ponovo neko sutra zaposli, pa moramo ponovo da plaćamo za socijalni program. Taj sistem je bi neefikasan.
Da li je nešto pomogao? Pomogao je samo u slučajevima gde je bilo trajno rešenje problema viška zaposlenih, kao što je na primer "Zastava", kao što je na primer bilo koja fabrika koja je našla dobrog kupca ili dobrog strateškog partnera.
Dakle, ako se nađe trajno rešenje, da, socijalni program je nužan i neophodan. Ali, ako status ostaje ovaj društveno-državni, državni je sada, nema smisla davati socijalne programe, osim ako firma ne beleži profit, i to bi poboljšalo uslove njenog poslovanja. Svi koji imaju gubitke, nema smisla davati novac za socijalne programe, jer je to bacanje para bez efekata, nažalost.
Ako me pitate da li će višak zaposlenih u administraciji ostati večito, pa neće. Onog časa kada rešimo pitanje evidencije, a rešićemo ga u narednoj godini, jer to je pitanje informacione tehnologije, uvođenje u bazu podataka, to nije neka astronomska operacija, ali to sada ne postoji i trebaju građani Srbije da znaju da danas to ne postoji u punoj meri.
Druga stvar, kada izađemo iz recesije, jer ako otpustimo nekoga sada iz države, taj neće naći posao nigde jer ne mogu da ga nađu ni ljudi koji nemaju posla, koji ga nikad nisu ni imali, teško je danas naći posao. Pošto je teško naći posao, onda je jeftinije da ne plaćamo novac za socijalne programe, ali se slažem sa vašim predlogom da se razmisli da ako imamo višak u administraciji da se neki pošalju kući uz umanjenu platu, dok traje ovaj postupak. Apsolutno je to dobar predlog i veoma ću pomno o njemu razmisliti, jer ako to pravilo važi za proizvodne radnike, zašto ne bi važilo i za administraciju? Tu se slažem sa vama. Dakle, da ne budu otpušteni, ali da ne sede, da ne zakrčuju tamo prostorije i kancelarije, mogu da budu na nekoj vrsti plaćenog uz umanjenu naknadu po zakonu, neko vreme. To je dobar predlog.
Što se tiče "Železare" koju ste pominjali i postavili ranije poslaničko pitanje, mi sledeće nedelje ulazimo u pregovore sa potencijalnim partnerom iz Ruske Federacije za "Železaru". Nadam se da ćemo te razgovore okončati u nekom relativno kratkom roku, jer i nama je stalo da "Železara" što pre proradi, imajući u vidu da je uticala čak sa 12% na ukupnu vrednost srpskog izvoza i 5% industrijske proizvodnje je činila proizvodnja "Smederevske Železare". Dakle, to je strateški važan proizvodni kapacitet za Srbiju i zato ćemo ubrzati maksimalno te pregovore, kako bi se "Železara" što pre pokrenula.
Ostajem pri onome što sam rekao, mi tražimo nekoga ko ima mogućnost da prodaje proizvode "Železare", ko ima mogućnost da investira u unapređenje tehnologije i proizvodnju nekih proizvoda višeg stepena od dodate vrednosti, da on investira a da država tu pomogne. Uglavnom, krećemo i zvanično sledeće nedelje u te razgovore i uključićemo, u fazi kada to bude potrebno i moguće, i predstavnike sindikata. To se podrazumeva kao i u svakom drugom velikom procesu.
Moram da kažem da je upravo zbog "Železare" pogoršan spoljnotrgovinski bilans Srbije dodatno u ovoj godini i da će deficit tekućeg računa platnog bilansa dostići skoro 10% BDP, što se nije dugo godina dogodilo, s obzirom da se uvek kretao oko 6 do 7% poslednjih godina. Ove godine će se pogoršati i minus će biti čak 10% BDP, tako da ćemo i u toj oblasti imati, nažalost, ove godine najgori mogući podatak, uz ovaj ogromni budžetski deficit i javni dug. To su bili razlozi što smo sada intervenisali da ovu stvar u ekonomiji počnemo da preokrećemo.
Međutim, ono što je dobra vest jeste da je "Fijat" krenuo ozbiljno sa svojom proizvodnjom automobila u Kragujevcu. Do kraja ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila. Plan za sledeću godinu je između 140.000 i 160.000 automobila. To je promet u sledećoj godini od dve milijarde evra. To će biti najveći doprinos rastu izvoza Srbije u narednoj godini. Ako uspemo, a verujem da ćemo uspeti da nađemo partnera i za "Železaru", sa pokretanjem ova dva kapaciteta mi ćemo značajno popraviti sve naše bilansne podatke, posebno imajući u vidu da "Fijat" ima i veliku mrežu dobavljača, a da mnogo kompanija u Srbiji zavisi i od saradnje sa "Železarom". Dakle, ove dve kompanije imaju veliki značaj i za druge proizvođače u Srbiji.
Konačno, kritikovali ste što ukidamo taksu za držanje domaćih i egzotičnih životinja. Mogu da se složim sa vama za aligatore i pitone, ali ne znam koliko građana Srbije to drži. Mnogi ljudi imaju mačke, pse i oni su plaćali taksu za njihovu vakcinaciju.
Zašto bi to činili? Ako im je to zadovoljstvo, mislim da lokalne samouprave neće propasti, one koje su to naplaćivale.
Mnogi nisu evo da pitate koleginicu iz Čajetine, čisto sumnjam da se tamo naplaćuje ta taksa. To se naplaćuje uglavnom u Beogradu, možda u nekim drugim većim gradovima i mislim da je to dobra mera za podršku onih koji vole kućne ljubimce, mislim na domaće životinje pre svega, ali pošto je ta kategorija zajednička onda se oslobađaju i ovi drugi, a oni su retki.
Druga stvar, što se tiče restorana, splavova, pa nisu to samo oni koji drže diskoteke u Beogradu i Novom Sadu. Imate puno onih sojenica, ima čak više na hiljade ljudi koji imaju to u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. Zašto bi oni plaćali taksu na te splavove?
Dakle, ne radi se samo o restoranima, splavovima, već o generalno svim tim objektima na vodi od kojih su po ne znam 10, 15, 20 kvadrata svaki, ako ste nekad išli tamo da vidite. Nema razloga da plaćaju taksu, jer njima to ulazi u osnovicu za porez na imovinu. Zašto bi plaćali taksu za držanje splavova i porez na imovinu? Što se tiče restorana, pa nisu svi iste snage. Ima tih restorana, splavova duž srpskih reka u mnogim gradovima nemaju ti ljudi baš preterane prihode. Mislim da je dobro što ih oslobađamo ovih taksi, a vaše mišljenje je da kažete šta vi mislite o tome. Hvala.

Samo da odgovorim. Ne, to se ne odnosi na obrazovanje, ni na fakultete, ni na škole, ni na zdravstvene institucije. Oni spadaju u tzv. indirektne korisnike.  

Postavili ste pitanje – zašto sve ekološke takse koje ostaju u sistemu i treba da se naplaćuju zagađivačima, neće više biti prihod Fonda za zaštitu životne sredine, nego opšti prihod budžeta Republike Srbije? Zato što, a poslanica Demokratske stranke Srbije je to ispravno rekla, je ovaj Fond osnovan sa dobrom namerom krajem 2006. godine i za vreme vašeg mandata je njegova misija potpuno preokrenuta na drugu stranu - van evropskih normi, van ekologije, već za političke svrhe i političku promociju.
Izneću podatke na osnovu kojih sam odlučio, zajedno sa ministarkom Mihajlović, da ukinemo Fond za zaštitu životne sredine, jer smo se uverili da pod političkim pritiskom koji je postojao u vaše doba on nije vršio funkciju zaštite životne sredine. Samo je to razlog. Mi hoćemo da štitimo ekologiju. Ostaju sve ekološke takse, ali u pravim programima za zaštitu životne sredine.
Šta je bilo pogrešno kod vas? Ako nisam u pravu, vi mi objasnite. Prvo pitanje – ovaj fond je ove godine prihodovao negde oko tri milijarde dinara, a ukupno, gašenjem fonda su potpisani ugovori za pet milijardi i 800 miliona dinara, što znači da sredstva iz prethodnih godina nisu potrošena. Ako nisu potrošena, šta to znači? Da li ste imali neke ekološke projekte, pa ih niste izvodili? Da li zaista nema potrebe da se ta sredstva troše za zaštitu životne sredine, nego višak sredstava je prenet u ovu godinu? Da se zaista brinulo o životnoj sredini, valjda bi svaki dinar koji je naplaćivan od zagađivanja životne sredine, od tih taksi, bio potrošen za zaštitu životne sredine.
Guše se u dimu ljudi u mnogim gradovima. Zašto niste davali taj novac u te projekte? Zašto nisu izgrađene te silne deponije o kojima pričate? Kažite javnosti koliko je realno izgrađeno deponija tim sredstvima za vreme vašeg mandata? Oni koji to prate kažu da je to svega nekoliko, a da je bilo planirano i govoreno je stalno u javnosti da će biti oko 20 i nešto. Gde su te deponije, ako je samo par deponija izgrađeno?
Da li je normalno da se milijarda i skoro sto miliona dinara, to je preko 10 miliona evra, da se da za subvencionisanje onih koji uvezu 140 tona akumulatora i 13 tona otpadnih guma da bi dobili podsticajna sredstva i zbrinuli taj otpad i na nekim skladištima, od kojih je najveći broj pravljen u Subotici? Ponavljam, 140 tona akumulatora i 13 tona otpadnih guma je uvezeno iz inostranstva i ti ljudi koji su uvezli su podigli subvenciju iz Fonda za zaštitu životne sredine da zbrinu te akumulatore i te stare gume po svojim privatnim placevima koji su bili, igrom slučaja ili ne, uglavnom na teritoriji Vojvodine i, pre svega, u Subotici.
Prosto, moramo da razjasnimo zašto je to činjeno. To nije otpad koji je prikupljen u Srbiji. Hajde da razumem i to, mada nema nikakvog smisla. Treba se plaćati reciklirana stvar, a ne zbrinjavanje otpada. Ako se nešto reciklira, to treba stimulisati i to platiti. Ovo nema nikakvog smisla. Nisam stručnjak za zaštitu životne sredine, ali kao ekonomista znam da ovo nije.
Drugo, treba se zabraniti zagađivačima da ovakve stvari mogu da odlažu negde bez kazni. Treba uvesti stroge novčane kazne. Ovde je princip pogrešan, jer oni koji su govorili da su potrebne promene sistemskih zakona su u pravu.
Slušao sam ovo što ste vi govorili i moram ovde da iskoristim priliku da kažem da ste u pravu vezano za ove stvari oko nuklearne sigurnosti, oko plata. Posle ove vaše diskusije sam počeo da razmišljam kako da tu stvar otklonimo. To nema veze sa Fondom za zaštitu životne sredine, nego sa Agencijom za jonizujuća zračenja i sa nuklearnim objektima Srbije. Verovatno ćemo intervenisati na tu temu, pošto mislim da je vaša diskusija zaista bila i primerena, i dobronamerna i ima puno smisla.
S druge strane, da se vratim na Fond za zaštitu životne sredine – 600.000 evra je plaćeno za plakate i bilborde u akciji "Očistio Srbiju". Oko 600.000 evra samo jednom dnevnom listu je dato za oglašavanje. Oni koji znaju koliko košta jedna kampanja na televiziji, znaju da za 600.000 evra možete u najskupljim terminima da se reklamirate skoro dva meseca. To je ozbiljan novac za kampanje, a za dnevne listove, nenormalan novac. Znači, ko god da je bio u pitanju, nije uopšte bitno koji je dnevni list ovde, ovde nije kriv dnevni list koji je primio to, nego vi koji ste to dali, umesto da ste taj novac dali za neke svrhe koje zaista štite životnu sredinu. Zato to kažem.
Za sajt ste dali 30.000 evra, za Agenciju sto. Pazite, 18. maja 2012. godine, posle parlamentarnih izbora, vi potpisujete ugovor od tri miliona dinara za uslugu - korporativne komunikacije i kreiranje imidža Fonda. Da li to ima smisla? Da li je to odgovorno? Da li to ima veze sa zaštitom životne sredine? Kreirate imidž fonda posle održavanja izbora kada se uopšte ne zna. Kako je uopšte moguće da bilo ko, u međuvremenu, dok je tehnička vlada potpisuje tolike ugovore?
Za šta ste još trošili taj novac? Još par stvari, pa ću ići ovamo. Rekli ste sami za podršku građevinskoj industriji. To nema nikakvog smisla. Ako može da se preusmeri novac za zaštitu životne sredine za pomoć građevinskoj industriji, to znači da se ne troši za namenu za koju je Fond osnovan.
Kako da verujemo da će se taj fond u budućnosti ponašati u skladu sa Zakonom kojim je i osnovan? Bolje onda da te ekološke takse budu opšti prihod budžeta, a da se kroz programe za zaštitu životne sredine, pa da pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije i pred Vladom se ide sa konkretnim programima. Naravno da će biti programa za zaštitu životne sredine, ali pravi programi, a ne ovi koji nemaju nikakve veze sa ekologijom.
Kada je DRI ustanovila konflikt interesa kod vas lično i kada ste izgubili pravo potpisa kao predsednik Upravnog odbora tog fonda, onda ste ovlastili vašeg državnog sekretara, Nemanju Komazeca, da vrši taj posao. Doveli ste onda Žarka Vojnića, rođaka tog istog Nemanje Komazeca, kao vašeg internog revizora, kako bi navodno interno pregledao da li se ove stvari rade u skladu sa propisima, što je čist sukob interesa.
Potpisivali ste ugovore koji nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine, ne samo za ove banalne stvari o kojima je koleginica poslanica govorila, već i za usluge održavanja opravke motornih vozila. Oko 10 miliona dinara ste platili za održavanje opravki vozila iz Ministarstva, sa ugradnjom originalnih rezervnih delova.
Plaćali ste opravku i održavanje klima uređaja za potrebe ministarstva iz Fonda za zaštitu životne sredine, usluge održavanja Geološkog informacionog sistema koji nema nikakve veze sa Fondom za zaštitu životne sredine, održavanje računarske opreme i uređaja za neprekidno napajanje za potrebe ministarstva. Kancelarijski materijal ste kupovali za ministarstvo novcem koji je namenjen zaštiti životne sredine. Kakve veze imaju nameštaj, stolice, stolovi sa otklanjanja posledica zagađivanja životne sredine? Plaćali ste praćenje štampanih elektronskih medija za potrebe ministarstva, milion i po dinara takođe iz ovog fonda ste plaćali računarsku opremu, usluge štampanja ste plaćali preko ovog fonda za ministarstvo.
Dakle, kao da ste imali pomoćni budžet ministarstva u tome. To je problem. Ne može ministarstvo da koristi kvazi budžetska sredstva za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, jer onda varate poslanike, varate i Vladu kada idete sa jednom cifrom, a potrošite više za namenu koju vam Skupština nije odredila. Ako vam je Skupština odredila da iz tog fonda štitite životnu sredinu i da otklanjate posledice zagađenja, pa to je trebalo za to koristiti. Zbog nenamenskog korišćenja sredstava Vlada je odlučila da ukine taj fond. Ne želimo da dođemo u situaciju da u budućnosti razmišljamo da li će neko da se ponaša neodgovorno, kao što ste se vi ponašali, ili će biti odgovoran. To ne znači da neće biti programa. Programi moraju biti javni. Da li je javnost znala za ove akumulatore i gume? Čisto sumnjam. Saznao sam za ovaj izveštaj kada smo pravili analizu šta da racionalizujemo.
Mora da se kompletno trošenje budžetskih sredstava učini dostupnim javnosti. U Zakonu o budžetskom sistemu smo predvideli objavljivanje na sajtu, obavezno, svih podataka koji se odnose na trošenje državnog novca. Na ovaj način dolazimo do toga da ispada da bez obzira što se ljudi, koji se brinu za zaštitu životne sredine i bave ekologijom godinama, žale da nema dovoljno novca. Ispada da je bilo novca više nego što je moglo da se potroši, pa je prenošen i trošen za one svrhe propagande, kampanje. Ovo za podsticanje uvoza polovnih akumulatora i guma u iznosu od 10 miliona evra ne znam kako da nazovem. To nisu mala sredstva. To nije zaštita životne sredine kako je mi vidimo i kako je ova vlada vidi. Zato smo ukinuli Fond za zaštitu životne sredine i branićemo i štititi životnu sredinu na način kako se to radi u Evropi. Nije dovoljno pozvati se na evropski standard, pa ga zloupotrebiti. Time se suštinski derogiraju evropske vrednosti za koje smo se svi zajedno zalagali. Niko nije protiv zaštite životne sredine, ali da se radi na pravi način. Hvala.

Niste odgovorili na ovo moje pitanje – zašto je milijardu i 100 miliona dinara dato za podsticanje reciklaže otpada poreklom iz inostranstva? Je li interes Srbije da daje novac da se uvoze polovni akumulatori, polovne gume, da bi se reciklirali i da bi se zapošljavali naši kapaciteti? U čemu je stvar? Zašto subvencija, podsticaj, milijardu, tačna cifra je 1.083.642.112 dinara, je dato da se uveze 140 tona akumulatora i 13 tona otpadnih guma? Uvezeno je, to nije pokupljeno sa naših otpada, nego smo tuđe inostrane otpade počistili i još dali pare ljudima koji su to uvezli. Koja je tu logika?
Druga stvar, valjda ste naučili dok ste bili u Vladi da se troškovi tekućih održavanja ministarstava, plaćanje struje, vode, održavanje opreme, vozila, moraju striktno realizovati sa budžetskih konta koje su za to namenjene u redovnom budžetu ministarstva, a ne da se kola servisiraju iz namenskih sredstava za zaštitu životne sredine, da se računari i nameštaj kupuju od namenskih sredstava. To je nenamensko trošenje para. Suština Fonda za zaštitu životne sredine je bila da se vidi taj "zeleni dinar", da se troši za ekologiju, a ne za opravku automobila i ne za ove stvari.
Dakle, prosto ne znam da li vam je jasno da ste vi kroz nenamensko trošenje tih sredstava potpuno napravili medveđu uslugu imidžu tog fonda, bez obzira što ste plaćali 30.000 evra nekim tamo firmama da vam poboljšaju korporativni imidž. Kako mogu da vam poboljšaju korporativni imidž, kada ste pare namenjene za ekologiju trošili za ove banalne stvari kao što su održavanje kola i računara, a plus ove krupne stvari za subvencionisanje uvoza polovnih akumulatora i otpadnih guma?

Znači nema dve istine. Postoji jedna istina, prema izveštaju Ministarstva za zaštitu životne sredine, Vi gospodine Duliću ne govorite istinu i ovih milijardu i 83 miliona 642.112 dinara dato je samo za subvenciju za uvoz 140 tona akumulatora i 13 tona otpadnih guma. Ne zaostale stvari. Revizija će biti. Proveriće. Ovo je izveštaj ministarstva.
To nisu mala sredstva, kao što vi govorite, jer je to jednako jednoj trećini ukupnih prihoda fonda u ovoj godini. Jedna trećina je data za subvencije za podsticaj uvoza polovnih akumulatora i guma iz inostranstva radi, verovatno, čak i ne kaže radi reciklaži, već radi njihovog zbrinjavanja u Srbiji zbog reciklaže. To će se jednostavno proveriti. To ne može biti ili ovo ili ono. To je jedna stvar.
Druga stvar, iz svega ovoga što imamo kao podatke proizilazi da najveći deo rashoda fonda u ovoj godini je išao na promotivne političke aktivnosti u svrhu predizborne kampanje. Stojim kod reči koje sam rekao u prethodnom periodu.

Neću više o ovome govoriti, ali zbog javnosti, zbog svih vas narodnih poslanika, želim da kažem šta je istina. Iz jedinstvenih carinskih isprava se vidi da je uvezeno 140 tona polovnih akumulatora i 13 tona otpadnih guma. Hajde, neka mi neko kaže, ko bi u Srbiji uvozio polovne akumulatore i polovne gume, ako za to ne dobija subvencije od države da bih ih zbrinuo radi reciklaže? Tačna cifra je tih 140 tona i 13 tona otpadnih guma.
Dakle, vi ste podsticali privatne firme da uvoze polovne gume i akumulatore iz inostranstva da bi dobili subvencije od države i reciklirali ih. Zar nije bio cilj da podstičete uklanjanje domaćeg otpada? Zašto da mi recikliramo otpad iz celog sveta? I dajete pare privatnim firmama da to čine? To ste radili i to je istina. Iz jedinstvenih carinskih isprava se vidi, tu nema laži, nema prevare. Jedinstvena carinska isprava je tu, tačno vidite koliko se uvezlo i tih polovnih akumulatora i otpadnih guma. Niko drugi osim ovih koji su dobijali subvencije po vašem programu nije imao interes da to uveze.
Zato treba da priznate da vam je možda i bila dobra namera, u šta ne znam, nisam siguran posle ovoga, da vi date sredstva za zbrinjavanje tog domaćeg otpada. Ali, ako ste zaista imali u šta sumnjam, zaista plaćanje po recikliranoj gumi i akumulatoru, nikad ne biste imali ovaj problem i da ste napravili analizu koliko ima domaćeg otpada, a ne napamet ovolika sredstva izdvajali, pa su se ljudi kojima ste vi verovatno plaćali, dosetili i uvezli ogromne količine polovnih akumulatora i polovnih guma iz inostranstva, samo da bi od države Srbije i ovog naroda dobili subvenciju. Ovo nije platio fond, ovo plaća narod kroz poreze. To je istina.

Gospođo Čomić, ako ste privrženi evropskim integracijama, onda bi trebalo da znate da je za Evropsku komisiju bitno da određene funkcije postoje u zakonodavstvima zemalja koje su predviđene evropskim direktivama, da nisu neophodne sve silne agencije koje sada postoje, ali da funkcije koje one obavljaju jesu neophodne.
Da li će neku funkciju obavljati Agencija za hemikalije ili neki drugi državni organ, to je samostalno pravo onih koji žele da pristupe EU ili koji su članovi da to urade kako hoće. Ima samo nekoliko institucija koje moraju da postoje po evropskoj direktivi. Među njima nije Agencija za hemikalije. To bi morali da znate, ukoliko pledirate na to da poznajete pravo EU. Dakle, funkcija Agencije za hemikalije je bitna, agencija kao institucija nije bitna. To su razlike - institucija i funkcija. Mi nećemo da ukidamo funkcije Agencije za hemikalije, ali smatramo da se ona može racionalnije obaviti kroz drugi pravni oblik.
Isto važi i za Fond za zaštitu životne sredine. Nema evropske direktive koja nalaže postojanje Fonda za zaštitu životne sredine, ali normalno da postoje obaveze zaštite životne sredine po standardima koje propisuje EU. Ovaj fond nije štitio životnu sredinu. Ovaj fond je nenamenski trošio sredstva namenjena za zaštitu životne sredine i zato se ukida. Nema nijednog drugog razloga.
Ministarstvo će naći način da li kroz osnivanje direkcije, da li kroz neki drugi pravni oblik, da li kroz predlaganje programa koji će biti sastavni deo budžeta za svaku godinu, da se programi iz zaštite životne sredine zaista u praksi realizuju, a ne da budu samo na papiru, jer ponašanje onih koji su upravljali fondom u prethodnim godinama kompromitovao je tu dobru ideju.
Složili smo se i poslanica Milica Vojić i ja i svi vi da je ta funkcija neophodna, ali da je ideja kompromitovana, kompromitovana neodgovornim ponašanjem onih koji su u prethodnih par godina upravljali tim fondom. To je jedan problem.
Druga stvar, sigurno je da EU traži, ali da nije bitno samo što ona traži, nama je potrebno da imamo funkcije ovih agencija. Ali, te agencije ne mogu da se ponašaju tako što će drati kožu sa leđa privrede uvođenjem neodmerenih taksi. Zato hoćemo da uvedemo red da visinu taksi može da odradi parlament, suštinski, a da ne može nezavisno svaka agencija, svaka komisija da ima svoje takse. To je sve vezano za ovo što ste govorili.
Već sam napomenuo na jutarnjoj sednici da ima smisla predlog poslanice Milice Bojić, vezano za Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearne objekte Srbije, da zbog činjenice kvalifikovanosti zaposlenih koji rade u njoj ima smisla da se razmotri mogućnost da one ostanu, ali da se istovremeno ukinu naknade koje naplaćuju.
Dakle, mi ćemo naći pravnu normu i prihvatiti vaš predlog da ove institucije ostanu u sistemu, ali istovremeno nećemo odustati od toga da se ukine onih 15 naknada koje one sada naplaćuju. To je upravo ono što ste i vi predlagali. Naći ćemo način na odborima sutra, da kroz odgovarajući amandman nađemo rešenje koje bi išlo u tom pravcu. Na taj način ćemo rešiti to pitanje da li će stručna ili nestručna lica da se bave tom oblašću koja zahteva visoke kvalifikacije. Tu ste bili potpuno u pravu. I sam sam se zamislio nad time, kada ste to rekli i komunicirao sam u ovoj pauzi sa ministarkom. Složili smo se da tako uradimo, da ukinemo naknade, tih 15 naknadi, ali da institucije ostavimo. To važi samo za ove koje su iz oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti. To ne važi za ove druge o kojima je gospođa Čomić govorila.
Da kažem nešto i o lokalnoj samoupravi. Ako zaista želite da citirate ono što sam rekao, rekao sam sledeće – da je Fiskalni savet konstatovao u svom izveštaju koje imaju narodni poslanici da su između ostalog ne samo u Republici, nego i na nivou lokalnih samouprava u prvih pet meseci ove godine konstatovana mnogo veća trošenja za zarade i za zapošljavanje, nego što je to normalna situacija, upravo zbog toga što imamo potrebu da uradimo sveobuhvatnu fiskalnu konsolidaciju, koja ne znači samo smanjivanje nekih neracionalnih troškova na nivou Republike, Pokrajine. Moramo da to uradimo i na lokalnom nivou. Na koji način? Tako što ćemo Zakonom o budžetskom sistemu propisati da lokalne samouprave kada budu usvajale svoje godišnje budžete moraju da vode računa da se drže Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, kao što i Republika mora da se drži tog zakona na nivou Republike i takođe, da se pravila koja važe za Republiku u pogledu plata dosledno primenjuju i za lokalnu samoupravu.
Moram da kažem da su u nekim lokalnim samoupravama ta pravila izigravana kroz činjenicu da je Republika imala lošu evidenciju nad svim institucijama koje su osnivane na lokalu. Tu krivicu dajem Ministarstvu finansija Republike Srbije. Lokalna samouprava je koristila verovatno te rupe da bi osnivala raznorazne institucije, zapošljavala ljude. Međutim, onda se na kraju u ukupnom bilansu pojavi veća masa plata.
Ovo nije ništa novo. U svim zemljama centralna vlast može i treba da kontroliše te parametre na svim nivoima, na konsolidovanom bilansu plate i zapošljavanju u državi moraju biti jednako tretirane i kontrolisane od strane Minsitarstva finansija. Ništa više. Nemam nameru da zadirem u slobodu lokalnih samouprava da formiraju budžete za kapitalna ulaganja, za podsticanje nekih stvari, kako god žele, jer to jeste izvorno pravo lokalnih samouprava. Ali, novac koji građani daju je od poreza na zarade i poreza na imovinu i ne bi smeo da se koristi za prekomerno zapošljavanje u administraciji, za prekomerno povećavanje plata i to ćemo kontrolisati u narednom periodu. Samo sam to rekao. To je uostalom konstatovao i Fiskalni savet i ništa više od toga nisam rekao.
Da još jednom ponovim. Niste u pravu za lokalne samouprave, niste u pravu za Agenciju za hemikalije, niste u pravu za Fond za zaštitu životne sredine. Jedino ispravno jeste to da funkcije tih institucija moraju biti očuvane, a da li će se to ostvarivati kroz agenciju ili kroz direkciju ili kroz upravu, to je stvar svake države članice ili kandidata za članstvo, kako će se organizovati. Kako onda objasniti da Nemačka, koja je član EU, i to ključni član, ima samo osam agencija, a Srbija ima preko 100 i nešto agencija? Hoće li neko da nam kaže da je EU tražila od nas da osnujemo 100 i nešto agencija? Nije tačno. Osnivane su znate li zbog čega? Zato što su u početku svog rada dobijale donacije i finansirale su se iz inostranih donacija. Kako je vreme prošlo, donacije su presahle, pa su one uvodile takse i naknade privredi i građanima, pa kada nije bilo dovoljno kontrole, a ni dovoljno para da ispune neke želje tih koji su vodili te agencije, onda su uveli nove takse i nove namete. Tako su nastajali ti parafiskalni nameti.
Agencije koje su se finansirale iz donacija, počele su da se finansiraju iz sopstvenih taksi, sopstvenih prihoda i onda su prekardašile, preterale i sada imamo da ukupni parafiskalni nameti u srpskoj privredi iznose milijardu i po evra godišnje. To je ekvivalent jedne trećine svih prihoda od poreza i doprinosa na zarade. Dakle, kada bi teorijski ukinuli sve parafiskalne namete, a mi sada ukidamo jedan dobar deo, dve trećine, ali ne sve, jer ostali su neki koji su veoma krupni, ali su prihod lokalnih samouprava, efekat toga je milijardu i po evra. To bi bilo kao da smo sada poreze i doprinose na plate smanjili za jednu trećinu, isti efekat za rasterećenje privrede. Hvala.