Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani predstavnici ministarstva, podsetila bih nas da je reforma zdravstvenog sistema u Srbiji počela 2002. godine i da je tada uključila sva tri nivoa zaštite, što je dovelo do veće dostupnosti zdravstvene zaštite, ali to svakako nije nešto što je dovoljno.
Ono o čemu ću ja danas govoriti, a ne preterano dugo, jeste zaštita prava pacijenata. Danas se jako puno govorilo o Rimskoj povelji i zaista verujem, a i vidi se da je kompletan segment Rimske povelje, odnosno njeno drugo poglavlje implementirano upravo u zakon o zaštiti prava pacijenata.
Ono što jeste posebno meni dalo razlog da govorim, jeste činjenica da je, recimo, u nekim zdravstvenim ustanovama čak 72% prigovora označavano kao neosnovano u dosadašnjem sistemu zdravstvene zaštite. Kada sam počela da razmišljam o tom procentu, to mi je ukazivalo na to da ili pacijenti nisu dovoljno ukazivali na to kada su im prava povređena ili da ne poznaju dovoljno metodologiju ili da čak i sam zaštitnik prava pacijenata u okviru određene zdravstvene ustanove nije imao mogućnosti da reaguje na adekvatan način.
Sama institucija uvođenja zaštitnika prava pacijenata bila je i te kako jedan dobar korak, ali isto tako se pokazalo da je nemoguće da pravnik koji je zaposlen u jednoj zdravstvenoj ustanovi istovremeno štiti i prava pacijenata i prava te ustanove. Isto tako, veoma neretko su se ti pravnici bavili i kadrovsko-pravnim poslovima u okviru zdravstvenih ustanova, tako da mislim da jeste dobro izmeštanje zaštitnika, odnosno savetnika u okviru lokalne samouprave.
Mislim da je lokalna samouprava jedan od najjavnijih organa i trebao bi da bude jedan od najbližih građanima, i mislim da će to dovesti do određenog pojačanog, hajde da kažemo, kako samo podizanja svesti pacijenata o tome šta su njihova prava, tako i u jednoj reakciji. Ali, paralelno sa tim ono što mene raduje, jeste i sama edukacija, šta su to prava pacijenata i kako se to stvara partnerski odnos između lekara i pacijenata, na šta smo u stvari zaboravili. Zaista verujem da je to nekada postojalo. Mi u manjim sredinama to znamo da osetimo, jer mene je lečio lekar koji je lečio moju majku i vodio računa o njenom zdravstvenom stanju, a čak u jednom periodu i o mojoj baki. Mislim da je to ona puna podrška kada govorimo o odnosu pacijent i lekar, jer je to neko ko je jako dobro poznavao moju porodičnu anamnezu i ko može da pruži sutra najbolji savet za moje dete.
Ono što svakako jeste pohvalno je pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, pravo na informacije, pravo na preventivne mere. Kada govorimo o informacijama, da pohvalno je što će svaki pacijent znati ime i prezime svog lekara. Da pohvalno jer lični odnosi su ti koji stvaraju poverenje. Naravno, da kroz sve ovo mi kroz reformu želimo da stvorimo nezavisnu i efikasnu instituciju, koja u stari, garantuje zaštitu prava pacijenata. Samo nezavisna i efikasna institucija može da pruži u potpunosti ostvarivanje svakog ljudskog prava, bilo da se radi o zdravstvenoj ustanovi, bilo da se radi o organu državne ustanove, bilo da se radi o parlamentu. Samo onog trenutka kada smo nezavisni i efikasni mi dajemo svoj pun doprinos ovom društvu.
Ono što jeste kod mene, kad govorim o pravu na informacije, malo stvorilo dilemu jeste, da pacijent ima prvo da dobije blagovremeno informacije i na način u njegovom najboljem interesu. Ali, svakako da je veoma često, upravo ta procena, šta je to što pacijent može da podnese i na koji način.
Zamolila bih svoje kolege za budu malo tiši, ako je ikako moguće. Hvala. S obzirom da pokušavam da se skoncentrišem, pokušavam i da nadglasam 20 i nešto ljudi, pa mi ne ide najbolje, hvala kolege.
Isto tako kada je u pitanju pravo na obaveštenje jeste nešto što je jako dobro kao i pravo na slobodan izbor, ali i pravo na drugo stručno mišljenje, što do sada nije bilo na određen način regulisano u našem zdravstvenom sistemu.
Ono čemu bih ja takođe, volela da posvetim pažnju, je pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju, ali i uvođenje samog savetnika za zdravstvo i saveta na lokalnom nivou. Meni je jasno da na lokalnom nivou u određenim lokalnim samoupravama već postoje saveti, da oni već na određeni način funkcionišu. Ali, isto tako, mislim da bi bilo dobro da je negde ovaj savet definisan kao drugostepeni organ u odnosu na savetnika za zaštitu. Prosto se postavlja pitanje, ko će onda reagovati ukoliko, ili ko će biti taj ko će proceniti da li je savetnik dobro obavio svoj posao.
Isto tako, ovde svi spominju odbornike, nisam primetila da je u zakonu definisano da je to odbornik, nego su to predstavnici lokalne samouprave, i to nije nužno da budu odbornici. Tako da bih ja volela da tu ne bude nesuglasica ubuduće.
Pored toga, ono što jeste svakako dobro je što se zaštitnik prava pacijenata po starom, odnosno savetnik, uvodi i u privatnu praksu. Mislim da je to nešto što do sada nismo imali u našem sistemu. S obzirom, da dobar deo sredstava ide i kroz javnu praksu, kada je u pitanju zdravstvena zaštita, mislim da je upravo to stvaranje jednakih mogućnosti i zaštite prava u svim oblastima i svim nivoima ono što mi treba da pružimo pacijentima. Da li imamo dosta toga da uradimo? Imamo. Da li ima stvari koje mogu da se urade nekada bez novca, svakako postoje. Kada sam gledala ove pritužbe građana koje su do sada podnošene, jedan deo se odnosio na neljubaznost zdravstvenih radnika. Jedan deo na pravo na vreme i mogućnost zakazivanja.
Isto tako, moram da istaknem da pored prava pacijenata, žao mi je što jako retko čitamo u novinama o onim sjajnim medicinskim radnicima koji rade jedan human posao, a vrlo četo onaj manji broj koji se ogluši o ono što mu je posao bude istaknut negde u medijima. To je upravo jedna od slika koja urušava sam institut zdravstvene zaštite.
Želela bih da podsetim da smo mi izmenama ovog zakona o zdravstvenoj zaštiti pružili lokalnim samoupravama mogućnost da dopune onaj segment primarne zdravstvene zaštite koji nije jednako dostupan svim građanima kroz svoje budžete.
Iskoristiću ovu priliku da apelujem na sve lokalne samouprave da u okviru svojih mogućnosti pokušaju da pruže svim svojim sugrađanima adekvatnu primarnu zdravstvenu zaštitu, ali isto tako ću apelovati na sve nas da radimo zajedno u cilju izgradnje nezavisnih i efikasnih institucija kao garanta zaštite prava kako pacijenata tako i svih građana. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, poštovani predlagaču, mislim da je ovo još jedan korak koji poslanici čine za rešavanje problema nataliteta i prvi put je ovaj saziv dao podršku u rešavanju ovog problema kada je izglasan zakon kojim se omogućuje povraćaj PDV na bebi opremu i iskoristiti priliku da napomenem da će se zahtevi za povraćaj PDV na bebi opremu moći podnositi od 1. do 15. jula u ovoj godini i od naredne godine će postati još jedan period od 1. do 15. februara i mislim da je to jedan dobra možda mala mera, ali dobra mera u smislu napretka populacione politike. Nemam razloga da danas ne spomenem da namere nas iz URS postoje kada je u pitanju povećanje nataliteta i to smo pokazali kada su gradonačelnici i predsednici opština iz URS iz svojih budžeta počeli da izdvajaju sredstva za svako novorođenče, iako to nije bila zakonska obaveza.
Naravno da socijalna politika i briga o natalitetu jeste jedna tema o kojoj treba da se razgovara u parlamentu, jeste jedan okvir koji mora da pruži država i državna politika. Imamo mi različite mere kao što je dečji dodatak, roditeljski dodatak, koji već može da se ostvari, ali to svakako nije nešto što je dovoljno i moje kolege su već govorile o određenim problemima, a poslednji rezultati popisa jesu nešto što treba svakoga od nas da natera da počne da razmišlja veoma ozbiljno i veoma sveobuhvatno, kada je populaciona politika u pitanju. Ako kažemo da u 1.000 naselja u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, ako kažemo da svake godine Srbija gubi između 35.000 i 40.000 građana, onda možemo reći da su ovi rezultati alarmantni i nedvosmisleno ukazuje da je natalitet najveća briga Srbije. Kada isto tako kažemo da je broj stanovnika smanjen za 4,15% i da je prosečna starost 42, 2 godine, da stariji od 65 godina imamo 17,4%, a mlađih od 15 godina,14,3%, a da je nivo rađanja čak 30% i ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva, uz napomenu da se ne suočava samo Srbija sa ovim problemom, već ima 60 zemalja u svetu koji imaju istu ili sličnu problematiku.
Isto tako moram da naglasim da se po ženi u republičkom, da je stopa fertiliteta u Srbiji koja pokazuje broj rođene dece, po ženi, u reproduktivnom periodu, trenutno iznosi 1,4 a ide se ka stopi od 1,3 a nama za prostu reprodukciju treba stopa fertiliteta od 2,1. Onda nas sve ovo tera na jedno razmišljanje. Vratiću se upravo na one mere na lokalnom nivou. Loznica koja izdvaja pomoć od 15.000 dinara za prvo rođeno dete, 20.000 dinara za drugo, 30.000 dinara za treće i svako sledeće, za blizance 40.000 dinara, trojke 50.000 dinara.
Naravno, tu su Požarevac, Kragujevac o čemu ćete više čuti od moje koleginice. Takođe, ne mogu da ne spomenem ni Zaječar koji izdvaja 20.000 dinara kao jednokratnu pomoć za svako novorođenče i 15.000 dinara svakog meseca do prve godine detetovog života, za one koji su nezaposleni, a od skorije to radi i grad Zrenjanin. Isto tako, Niš i ne mogu da ne spomenem da se u Nišu realizovao jedan veoma dobar projekat, a to je "Trudnoćom do posla", gde su pravo na subvenciju poslodavcima koji zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, davane iz budžeta i u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Naravno, kada govorimo o sistemskom rešavanju ovog problema, isto tako moram da iskažem svoje žaljenje što je strategija za rađanje ostala samo kao mrtvo slovo na papiru. Naravno da moram da izrazim svoje žaljenje, što nekada neko nije uspeo više od toga da uradi.
Da li smo zakasnili? Ne bih rekla. Da li je dobro da ovakav jedan zakonski predlog usvojimo? Svakako jeste, jer ovo su sve mali koraci i svakako nedovoljni, ali mogu doprineti povećanju nataliteta. Bila bih neiskrena kada ne bih spomenula da ovaj zakon treba da pretrpi dodatne promene i veće promene i zaista se nadam da ćemo mi u ovom parlamentu razgovarati na jedan sveobuhvatniji način o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Isto tako ne mogu danas da ne spomenem i da ne iskažem svoja nadanja da ćemo jednog dana razgovarati o problemu nezaposlenih trudnica, da ćemo na jedan ozbiljan način razgovarati o poljoprivrednicama, kada je u pitanju materinstvo, jer svakako su i one te koje ne doprinose natalitetu, a pitanje njihove zaštite i tokom trudnoće i tokom porodiljskog, na koje one nažalost, nemaj još uvek zakonsko pravo.
Naravno, kada bi razgovarali o pitanju povećanje nataliteta, teško je ne spomenuti činjenicu da imamo potpuno dijametralne probleme, kada je u pitanju radno vreme vrtića i upis dece u vrtićima.
To je svakako jedan problem sa kojim se mi iz URS suočavamo kada razgovaramo o ravnomernom razvoju Srbije, gde sa jedne strane imate Beograd i Novi Sad koji nema dovoljno mesta u vrtićima i postoje određeni uslovi koji moraju da se ispune, a tu prioritet imaju upravo oni roditelji koji imaju radno vreme na neodređeno. Sa druge strane, imate u najnerazvijenijim opštinama problem sa radnim vremenom vrtića, koja je možda od osam do 16 časova, gde nema dovoljno dece za grupu, pa u grupama imate dece različitih uzrasta i to je nešto što ja očekujem od svih mojih kolega i koleginica da otvorimo kao temu.
Sa druge strane, moram spomenuti, da kada govorimo o poslu i zapošljavanje žena, ne smemo zaboraviti da brigu o starima u porodici uglavnom vode žene i to je jedan od segmenata na koji treba da obratimo pažnju. Nekada se dešava da one ne traže posao, samo zato što imaju mnoštvo obaveza u kući i oko kuće što bi se reklo.
Naravno, da je ovaj zakonski predlog dobar i ja lično možda imam neke nedoumice kada je u pitanju ova pauza za dojenje, a juče je to spomenula moja koleginica i predlagač je dao odgovore da će to zavisiti na neki način od dogovora i volje poslodavaca, da li će se to dojenje odvijati u prostorijama kod poslodavca ili će imati pauzu da izađu sa radnog mesta.
Mislim da bi tu mogli i državni poslodavci da načine jedan napor i pokažu prvi jedan valjan signal upravo u ovom smislu.
Kada govorimo o povećanju nataliteta, svakako ono što je već spominjano jeste mreža zdravstvenih ustanova i prilika da se ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, počevši od primarne zdravstvene zaštite. Mislim da je i to jedno pitanje o kome bi mogli da razgovaramo u narednom periodu.
Naravno, nakon svega izrečenog, mislim da nema razloga da mi ne podržimo ovaj zakonski predlog i posebno je zadovoljstvo kada čujemo i kada prvi put od kada sam ja u ovom parlamentu, a to je pet godina, vidim na listi prijavljenih da će svi govornici govoriti u posebnom smislu, kada je ovaj zakon u pitanju. Zaista je zadovoljstvo kada je oko ove teme stvoren tako širok konsenzus i kada ne postoje nikakvi preduslovi ili uslovi koji kažu – mi ćemo podržati ako; nego je, prosto, na prvi mah, svi su rekli - da mi shvatamo da je ovo problem Srbije i tu stojimo svi zajedno jedni pred drugima, u želji da ga rešimo na što bolji način.
Da li je ovaj zakonski predlog mogao biti bolji? Verovatno. Koji će efekti biti njegove primene? Pa, videćemo kada počnemo da ga primenjujemo i rado se odazivam želji predlagača da svi mi pratimo implementaciju ovog zakona. Naravno da sam svesna siromaštva našeg društva i veliko je pitanje finansiranje ove obaveze. Ali, isto tako sam uverena da je ona neophodna, a svakako nedovoljna i zaista mislim da treba ubuduće veoma često da razgovaramo na ovu temu.
Još jednom bih ponovila da mi iz URS smo svesni problema sa kojima se građani Srbije susreću, svesni smo da moramo da radimo na ravnomernom regionalnom razvoju i svesni smo da ovakva rešenja treba podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dozvoliću sebi danas da govorim samo o jednom zakonskom predlogu, o zakonskom predlogu za koji verujem da će po prvi put dobiti punu podršku parlamenta i očekujem da svih mojih 250, odnosno 249 kolega podrži. To je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Kao što je istakla moja koleginica juče u svom govoru, teško je govoriti o ovom zakonu bez emocija, naročito kada se zna da je on rezultat u jednom delu krivičnog dela koje je počinjeno prema maloletnom licu. Ne bih sada ponavljala sve one konvencije, strategije i dokumente koje je Republika Srbija usvojila kada su u pitanju krivična dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, ali bi svakako naglasila da je bezbednost dece ujedno i bezbednost našeg društva i opstanak jednog društva i stoga očekujem punu podršku kada je usvajanje ovog zakona u pitanju.
Pohvalila bih kontinuitet ove vlade i ministarstva po pitanju ovog zakona. Pohvalila bih činjenicu da ne postoji politizacija ove teme, već da smo svi shvatili da je usvajanje ovog zakona odgovor društva na ono što nismo bili u stanju da sprečimo, odgovor na sve ono što se do sada dešavalo i isto tako iskoristila ovaj parlament da ukažem na činjenicu da ovaj problem postoji, iako podaci kažu da je samo 5% onih koji pretrpe nasilje spremno da ga prijave kada govorimo o maloletnim licima. Naravno, da ono što se desi u detinjstvu ostavlja posledice do kraja života i mi smo ti koji treba da se pored posledica i te kako bavimo uzrocima koji dovode do krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Iako su ova krivična dela već regulisana Krivičnim zakonikom, kao što je silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, itd, zatim, iskorišćavanje računarske mreže i komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela polne slobode prema maloletnom licu, to je onaj aspekt na koji bih ja posebno ukazala, jer se granica korišćenja Interneta kod dece pomera i u Ministarstvu za informacionu tehnologiju, koje je postojalo, odvijao se projekat "klikni bezbedno" i to je nešto što kasnije može da dovede nažalost i do silovanja i seksualne zloupotrebe maloletnih lica. Isto tako želela bih da povećam vidljivost tog problema i da ukažem da bi možda bilo dobro da negde kroz ovaj zakon postoje posebne mere kojima će se zabraniti pristup ili korišćenje Interneta onome ko je zloupotrebio tehniku, da bi isto tako na kraju zloupotrebio i maloletno lice.
Naravno da bih pohvalila pravne posledice osude i to je jedna dobra stavka koja se prvi put uvodi kada su ovi zločini u pitanju. Moje lično mišljenje je da ne treba da traju 20 godina, nego da budu trajna, jer, u 80% slučajeva su u pitanju povratnici, kada govorimo o silovateljima i pedofiliji. Mi smo podneli amandman da u duhu našeg Krivičnog zakonika bude 40 godina.
Dobro je stvaranje evidencije koja će se voditi. Naravno da se postavlja pitanje do koje mere ona treba da bude upozoravajuća, dobro je što poslodavci treba da traže kada je u pitanju rad sa decom potvrdu da ta lica nisu izvršila krivična dela. Svakako je dobro što imamo poseban protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, ali isto tako postavljam pitanje – koliko su sve naše institucije spremne da sarađuju, da postoji jedna multisektorska saradnja, ne samo na nivou Republike, nego i na lokalnom nivou?
Podsetila bih na značaj obrazovanja i samog funkcionisanja pedagogije kada je ovaj problem u pitanju, iako će ovo pomeriti bar jedan milimetar stvari na bolje, iako će nas ovo sve naterati da se bavimo uzrocima i sprečimo zlostavljanje maloletnih lica, onda nema razloga da ovaj zakon ne dobije podršku, kako mene, tako i svih mojih kolega. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i tiče se restitucije. Zbog čega Agencija za restituciju strankama u postupku restitucije čiji se zahtev odnosi na parcele koje su obuhvaćene komasacijom traži da uz zahtev prilože kao dokaz izvod iz registra nepokretnosti, odnosno uverenje RGZ o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, kada član 42. stav 4. tačka 2) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju izuzima katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija?
Potrudiću se da malo ovo pojasnim. Konkretno na teritoriji opštine Žitište katastarska opština Begejice 1982. godine je doneto rešenje o sprovođenju komasacije za komasaciono područje katastarske opštine Begejci, objavljeno u međuopštinskom "Službenom listu Zrenjanin" br. 15. iz 1982. godine. Nakon kompletno podnetog zahteva i overene fotokopije ovog rešenja agencija i dalje traži identifikaciju parcela iako je kompletna katastarska opština podvedena komasaciji.
Isto tako želela bih da naglasim, da ne dođe do zabune, Agencija za restituciju radi izuzetno efikasno, barem po onome što su meni građani sa kojima sam o ovome razgovarala preneli, jedino što stvara problem jeste upravo ovo pitanje. Znači, zašto se i dalje traži identifikacija za parcele koje su prošle komasaciju, jer jedna parcela je doživela čak tri promene, ako to zakon ne zahteva kada je u pitanju komasacija, te molim da mi se ovo pitanje razjasni kako bih mogla razjasniti građanima Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade,  kolege i koleginice, danas ću sebi dozvoliti da govorim samo o jednom sporazumu kao narodna poslanica koja dolazi iz Vojvodine. Danas smo čuli da taj sporazum izaziva dileme u Vojvodini. To je Sporazum o saradnji između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Obe strane će naročito podsticati bezbednosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju. Kada govorim kao Vojvođanka želela bih da podsetim da Vojvodina obuhvata 35% poljoprivredne površine Srbije. U obradivoj površini učestvuje sa 39%, a u oranicama sa čak 47%. Ono što svakako jeste žalosno jeste što se u Vojvodini navodnjava između 1,2% i 4,4% obradivih površina, što je nedopustivo malo s obzirom na potencijale koje Vojvodina ima.
Kada pričamo o kanalskim sistemima koji su građeni u prethodnom periodu velikim delom su zapušteni i van upotrebe. Mali je broj sistema koji je u funkcionalnom stanju. Ono što nam svakako treba jeste jačanje konkurentnosti i jedan od najznačajnijih uslova za razvoj agrobiznisa je svakako stimulisanje izgradnje korišćenja sistema za navodnjavanje, kao i direktne strane i državne investicije. Nažalost, klimatske promene, i svi smo mi svedoci istih, i smenjivanje poplave sa sušnim godinama, a bilo je čak i godina kada smo na proleće imali poplave u Vojvodini, a leti suše, što je značajno otežavalo poljoprivrednicima rad, jeste nešto što svakako mora da se rešava. Izgradnja održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, to je Vojvodina i to je Srbija koju ja želim da gledam u budućnosti.
Šta podrazumeva saradnja u oblasti poljoprivrede? Ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje, ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažne sisteme, osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Navodnjavanje i ove oblasti koje sam spomenula treba da dovedu do toga da se poveća konkurentnost. Svesna sam činjenice da je potvrđivanje ovog sporazuma tek pred korak za ono što treba da se desi i onaj benefit koji poljoprivrednici treba da imaju u Vojvodini. Mislim da postoje poljoprivrednici koji treba da jako dobro razumeju o čemu danas govorim. Čitava suština se svodi na to da na manjoj površini, odnosno na površini koju već obrađuju uz ovaj vid podrške dobiju što bolji prinos, da se kroz saradnju sa Al Dahrom kao kompanijom koja sledi otvori tržište koje nam trenutno, odnosno individualnim proizvođačima nije trenutno dostupno. Na manjoj površini da imaju veći prinos i da za veću količinu proizvoda dobiju što veću cenu. To je ono gde dobijamo na konkurentnosti.
Sa druge strane, kada smo spomenuli navodnjavanje i moje poverenje u ostvarivanje ovih sporazuma zasniva se na tome što upravo kanalska mreža treba da se radi na teritoriji opštine sa koje ja dolazim. Jedan deo se odnosi na Žitište – Crnja, a drugi na Među… Tako da zaista verujem da imam puno pravo da govorim o konkurentnosti, o položaju poljoprivrednika i o tome koliko oni mogu da razumeju zašto im je potrebna modernizacija u svakom smislu, ne samo kada govorimo o navodnjavanju nego i modernizacija opreme sa kojom rade, a to je isto tako jedan od delova koji će se realizovati kada nam se otvori prostor i mogućnost da se ostvaruju dugoročni krediti na period od 10 godina sa određenim grejs periodom, jer svaki poljoprivrednik zna da iskoristi svaku šansu koja mu se pruža ako se on iskreno bavi tom profesijom, a potpuno sam sigurna da će i oni i ovi sporazumi i ova vlada imati moju punu podršku dok god se svi trudimo da građani moje opštine Žitište, Vojvodine i same Srbije bolje žive. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, sebi ću danas dati za pravo da govorim od odluci utvrđivanja sastava komisije za praćenje i sprovođenje Nacionalnog akcionog plana 1325 Saveta bezbednosti UN.
Ovo je jedna od tačaka, takođe, o kojoj se danas raspravlja. Podsetila bih da je ova rezolucija u Savetu bezbednosti usvojena 2000. godine, da je Savet bezbednosti 2002. godine podstakao zemlje članice Organizacije civilnog društva i druge relevantne aktere, da razvijaju strategije i akcione planove.
Srbija je ovaj akcioni plan usvojila praktično, 10 godina nakon usvajanja same rezolucije. Ono što mislim da je bitno da se naglasi, da je sam inicijator za usvajanje ovakve rezolucije, bila Organizacija civilnog društva.
Nacionalni akcioni plan se sastoji od sedam tematskih oblasti, u vidu formiranja institucionalnih mehanizama za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana. Upravo o jednom od tih institucionalnih mehanizama mi danas razgovaramo, znači, dve godine i tri meseca nakon usvajanja same Rezolucije.
Druga tematska oblast je povećanje zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti, povećanje njihovog uticaja na pitanja vezana za mir i bezbednost. Zatim, povećanje i učestvovanje uticaja žena na odlučivanje u oblasti odbrane i bezbednosti. Tu moram da naglasim ono o čemu se govorilo i pre dva – tri dana u parlamentu i najavu samog ministra, da ćemo u narednih godinu dana imati jednu ženu sa najvišim činom u vojsci, tj. ženu generala. Zatim, povećanje učestvovanja žena u rešavanju konflikata i postkonfliktnih situacija, kao i povećanje učestvovanja žena u multinacionalnim operacijama.
Upravo, pošto smo u okviru ove sednice pre par dana razgovarali o multinacionalnim operacijama, ja ću podsetiti na ono što sam i tog dana istakla, a to je da UN i te kako primenjuju ovu rezoluciju, da su 2004. godine prvi put postavili savetnicu za bezbednost, odnosno, savetnicu za rodnu ravnopravnost u okviru mirovnih misija, da Srbija u okviru svog centra za mirovne operacije sprovodi upravo program UN, koji se odnosi na učešće žena u mirovnim misijama. Mislim da je to nešto što je veoma pozitivno za Srbiju. Pod pet - korišćenje instrumenata pravne zaštite žena, kao šesta oblast – obrazovanje i usavršavanje pripadnika sektora bezbednosti i sedma oblast – pružanje medijske podrške ciljevima Nacionalnog akcionog plana.
Moram da istaknem da Nacionalni akcioni plan ima složenu strukturu i složene mehanizme za implementaciju. Ono što jeste dobro u ovom planu je što je on od početka definisao koji su to mehanizmi koji treba da dovedu do što bolje implementacije ovog dokumenta. U samoj izradi i samoj edukaciji i izradi smernica, pored Ministarstva odbrane i MUP, učestvovali su predstavnici Ministarstva pravde, odnosno Centra za izvršenje krivičnih sankcija.
U tom smislu, meni je zadovoljstvo što je danas resorni ministar prisutan, jer bih na ovaj način apelovala da se, ukoliko nije već postavljena osoba, odnosno savetnik za rodnu ravnopravnost ili savetnica, da se to učini. Verujem da će i ovo telo pratiti samu implementaciju NAP. Naravno, da se zahvalim i ovom ministarstvu koje je učestvovalo, odnosno Ministarstvo pravde koje je učestvovalo u samoj izradi Nacionalnog akcionog plana za implementaciju 1325.
Ono što bih isto želela da naglasim je da je možda sve ovo moglo i ranije, ali da isto tako tek 10 meseci, nakon usvajanja samog NAP, postavljeno multisektorsko koordinaciono telo. To je operativno telo predstavnika iz više ministarstava i politički savet.
Ono što jeste dobro je da će se ovaj parlament u danu za glasanje izjasniti o formiranju tela za praćenje same implementacije, gde je u samom Nacionalnom akcionom planu definisano – predstavnici kojih odbora učestvuju u ovom telu. Pored toga, dobro je što je u političkom savetu ispreplitana zakonodavna i izvršna vlast, kako bi se što bolje mogla pratiti sama implementacija 1325.
Zaista verujem da mi jesmo jedno društvo i država koja o ovome treba da posveti posebnu pažnju, da smo mi država koja je druga u regionu usvojila Nacionalni akcioni plan, ali isto tako mislim da bez lažne skromnosti Srbija treba da preuzme ulogu, rekla bih, vodeće države kada je u pitanju stvaranje bezbednosne situacije. To sam rekla i pre dva dana, učešćem u mirovnim misijama, Srbija daje jasan signal da je sa pozicije uvoznika bezbednosti postala izvoznik bezbednosti. Zaista verujem da će ovo telo koje treba da radi ono što je osnovna uloga parlamenta, a to je kontrolna funkcija, dobro obavljati svoj posao. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani ministre, danas Konvencija Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama zapošljavanja, moram reći ono što su već prethodni govornici naglasili, ovo je jedna materija koju naše zakonodavstvo poznaje još iz 2009. godine, za koju smo mi glasali u ovom parlamentu. To je Zakon o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Istakla bih jednu specifičnost koju mi imamo kao društvo, a to je da podržavamo i one ljude koji ostanu bez posla određen vremenski period.
S druge strane, isto tako moram da naglasim da se ovim zakonom već definiše na koji način se vrši, pod kojim uslovima osnivanje agencije i šta je delokrug rada ovih agencija, ali jedna od svrha ove konvencije je da omogući poslovanje privatnih agencija za zapošljavanje, kao i zaštitu radnicima koji koriste njihove usluge i mislim da je to jedan od segmenata koji treba naglasiti.
Takođe, posebno bih u ovoj konvenciji naglasila član 8. koji kaže – kada se radnici iz jedne zemlje regrutuju za rad u drugoj zemlji, zainteresovana članica razmatra mogućnosti zaključivanja bilateralnih sporazuma s ciljem sprečavanja zloupotrebe i protiv pravnih radnji. Takođe i član 9. koji je ovde već spominjan kada je u pitanju rad dece.
Ne kažem da mi kao država nismo dosta toga uradili o ovom pitanju i da ne radimo svakodnevno, ali ću isto tako danas iskoristiti priliku da apelujem na sve one da dobro obrate pažnju usluge kojih agencija koriste, jer smo bili u nekom periodu prethodnom svedoci toga da su ljudi, korišćenjem usluga onih agencija koje nisu bile dovoljno proverene, završavali nekad i čak kao žrtve trgovine ljudima.
Danas postoji jasan registar i mesta gde se mogu naći registrovane agencije koje ovo mogu da rade.
Isto tako, ako sam dobro upoznata, trenutno jedna od agencija radi zapošljavanje u nekoj drugoj državi. Postoji sporazum između te dve agencije, a Ministarstvo rada, socijalne politike i zapošljavanja prati sam proces. To je upravo jedan od segmenata ove konvencije i mogućnosti.
Ono što je meni svakako interesantnije jeste Konvencija Međunarodne organizacije rada o administraciji rada, gde se kaže da sistem administracije rada obuhvata sva javna administrativna tela, Ministarstva ili javne agencije, regionalne ili lokalne agencije, organe lokalne samouprave ili neki drugi oblik decentralizovane vlasti. To je nešto čemu bih pridala poseban značaj, s obzirom da se u našoj državi već duži niz godina realizuju programi podrške lokalnim samoupravama za implementaciju lokalnih akcionih planova zapošljavanja.
Isto tako, podsetila bih da takav plan ima i pokrajinska Vlada i da je to jedan vid decentralizacije u smislu zapošljavanja, jer svaka lokalna samouprava i svaki region ima svoje specifičnosti, ima svoje razlike, ali isto tako mislim da treba najbolje da zna da ponudi i rešenja na pitanje nezaposlenosti.
Nezaposlenost nije pitanje koje može da se reši samo sa jednog nivoa, samo iz jednog ministarstva ili samo jednostranim delovanjem. Mislim da je to jedan proces u kome svi podjednako odgovornosti koje nosimo treba da damo svoj doprinos. Mislim da nekad zaboravljamo na ličnu odgovornost koju svi treba da posedujemo, pa tako i po ovom pitanju.
Ono što jeste značajno to je da do 2020. godine, a vi ćete me ispraviti ako se varam, Nacionalna služba za zapošljavanje treba da postane samo vid konsultantskog servisa lokalne samouprave, nosioci zapošljavanja. U tom smislu želim da pohvalim Ministarstvo po pitanju realizacije tvining projekta, koji govori o pripremi institucija tržišta rada u Republici Srbiji za evropsku strategiju zapošljavanja i da istaknem lično zadovoljstvo kao predsednica lokalnog saveta za zapošljavanje opštine Žitište, koje funkcioniše kao savetodavno telo predsednika opštine, što smo i ove godine prepoznali volju Vlade, a isto tako prepoznali i onu odgovornost o kojoj sam govorila, da se borimo zajedno u rešavanju jednog od krucijalnih problema svih građana.
Ovaj projekat o kom sam govorila finansira se iz IPA fondova i realizuje se sa partnerima iz EU. Ako sam dobro zapamtila, upućeno je oko 60 lokalnih saveta. Takođe bih morala da naglasim da ovaj projekat se realizuje u saradnji sa Francuskom, Rumunijom i Švedskom i iz Republike Srbije učestvuju rukovodioci sektora za zapošljavanje, nacionalne službe za zapošljavanje, lokalnih saveta za zapošljavanje, a biće uključeni i predstavnici socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana. To svakako jeste jedan od delova o kojima govori ova sama konvencija kako kroz stvaranje partnerskih odnosa između udruženja poslodavaca i udruženja radnika, tako i uključivanje institucija u rešavanje ovog problema.
Pored toga, moram da kažem da će se ovaj projekat početi realizovati u maju, što znači da imamo još 24 meseca da završimo ovaj posao, a podsticaće saradnju između institucija, tržišta rada i lokalnih socijalnih partnera.
Ono što bih želela da naglasim, a to je primećeno možda u nekom prethodnom periodu, lokalne samouprave još uvek nemaju dovoljno izgrađene kapacitete za samo analizu i praćenje implementacije lokalnih planova zapošljavanja. Iz tog razloga posebno pozdravljam ovu meru Ministarstva, jer su uvideli gde je to problem kada do kraja želimo da decentralizujemo zapošljavanje i, naravno, što su predupredili sve ovo da bi mi do 2020. godine imali izgrađen taj institucionalni kapacitet.
Moram da spomenem član 7. ove konvencije koji kaže da se zalaže za proširenje postepeno kroz faze ako je neophodno, funkcija sistema administracije rada, tako da obuhvati poslove koje treba izvršiti u saradnji sa nadležnim telima i tu se odnosi upravo na onaj segment koji mi za sada nemamo u okviru nacionalne službe, a to je kategorije poljoprivrednih radnika, na primer, koji bi trebali, usvajanjem ove konvencije, u narednom periodu, naravno, ako zakonodavstvo Srbije i same institucije to prepoznaju kao važnost da uvede ili samo zaposlena lica koja ne angažuju spoljnu pomoć ili članovi zadruga i preduzeća. Mislim da je to jedna od dobrih mera, jer ćemo uvesti one ljude koji su negde nevidljivi, a rade u sam sistem i možda je to uvođenje u legalne tokove i onog bar delimičnog obavljanja posla, odnosno ne punog radnog vremena, nego takozvanog "part-time job", možda i kontrola države u okviru sive zone, što se nadam da će do toga dovesti.
Nešto što bih još želela da pohvalim, a što će se, nadam se, realizovati u ovoj godini jeste uvođenje centralnog registra obveznika. Mislim da je to jedna dobra stvar koja ide u kontekstu kako davanja mogućnosti poslodavcima da vode evidenciju o zaposlenima, tako i zaštitu radnicima da iz meseca u mesec može da se prati sama uplata doprinosa.
Na samom kraju bih rekla ako će ova konvencija dovesti do pojačanog dijaloga između svih činioca koji treba da se bore u smislu povećanja zaposlenosti i ako ćemo svi ovo bez politikanstva raditi zajedno onda nema razloga da ja lično ne podržim ove dve konvencije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici predlagača, koleginice i kolege, meni je zadovoljstvo što danas razgovaramo o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, ali ću o ovome govoriti kao i prošli put, sa onog rodnog aspekta.
Pre toga bih želela sve nas da podsetim da je parlament najvažniji instrument demokratske civilne kontrole i nadzora sektora bezbednosti, da su se u poslednjih 20 godina desila nova bezbednosna kretanja na međunarodnom nivou, da je bezbednost iz pretežno vojne sfere, proširena na druge oblasti, prvenstveno ekonomsku, energetsku, socijalnu, ekološku bezbednost, uključujući i bezbednost kako društva, tako i svakog pojedinca. Globalizacijom, širenjem demokratije u integracionim procesima u oblasti bezbednosti i sve intenzivnijom saradnjom među državama, od ekonomske do kulturne, smanjuju se rizici direktnog sukoba među državama.
Ono čemu svakako treba posvetiti posebnu pažnju jesu asimetrične pretnje koje svakako ne zaobilaze ni našu državu. I naša država je takođe suočena sa značajnim izazovima i takođe nisu izostali ni tradicionalni, ni novi izazovi, a ni rizici pretnje.
Republika Srbija je, kao i ostale države regiona, suočena sa raznim oblicima kriminala, terorizmom, korupcijom, nelegalnom trgovinom narkoticima, trgovinom ljudima, finansijskim i visoko-tehnološkim kriminalom. Mislim da pitanje koje nas veoma interesuje su migracije. Tendencija povećanog korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija praćena je konstantnim povećanjem rizika od visoko-tehnološkog kriminala i ugrožavanja informacionih i telekomunikacionih sistema.
Republika Srbija se dugoročno opredeljuje da pruža doprinos zajedničkim demokratskim vrednostima i učvršćivanju regionalne i globalne bezbednosti i upravo je učešće u misijama učvršćivanje globalne bezbednosti.
Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije i drugih strana odbrane i transparentnost odbrambenih poslova osnova su za razvoj savremenog sistema odbrane.
Kada pričamo o sistemu nacionalne bezbednosti, rekle bih da u širem smislu to čine Narodna skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tužilaštva. U užem smislu sistem odbrane čine snage MUP, bezbednosno-obaveštajni sistem, formirani organi, koordinaciona tela za pojedine mreže. Zašto ovaj uvod? Zato što bezbednosno-obaveštajni sistem čine BIA, VOA i VBA, a upravo o izmenama i dopunama zakona koji reguliše ovu materiju danas razgovaramo. Mislim da tu nema ništa preterano sporno ukoliko razgovaramo o nečemu što se zove usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda, kada razgovaramo o poštovanju institucija, kada razgovaramo o direktnoj implementaciji nadležnosti jedne grane vlasti kroz izvršnu vlast, a uporedo uz kontrolu zakonodavne grane vlasti.
Implementacija najviših standarda sudske zaštite, ljudskih prava i sloboda građanina prilikom primene sloboda, prilikom primene navedenog postupka i mera jeste nešto što treba poštovati. Mislim da tu nema ništa sporno ni za mene lično, ni za moju poslaničku grupu kada se govori o izmenama i dopunama zakona koje ćemo svakako podržati.
Ono čemu bih posvetila posebnu pažnju jeste učešće u multinacionalnim operacijama kojima se stiče iskustvo u multinacionalnim operacijama i komandama. Povećava se ugled zemlje, to je više puta pomenuto danas i, ono što sam prošli put rekla kada smo krajem godine razgovarali o planu iz 2012. godine, Srbija koja je do skora bila uvoznik bezbednosti, učešćem u ovim operacijama postaje izvoznik bezbednosti. Učešćem u misijama dokazujemo da smo dostojan kandidat za članstvo u smislu globalne ili zajedničke odbrane iz bezbednosne politike.
Da je Vojska Srbije kredibilan faktor bezbednosti u svetu, evidencija učešća žena u multinacionalnim operacijama je nešto što sam i prošli put pohvalila i što ću svakako činiti i danas, jer zaista sam ponosna što Srbija spada među prvih 20-ak zemalja koja je usvojila Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucija 1325 za period od 2010. do 2015. godine. Naravno da sam ponosna kada ovo ministarstvo i dalje radi na njenoj implementaciji.
Naglasila bih da je trenutno angažovano po četiri žene u Libanu i Kipru i dve u Kongu. Trenutno 10 žena od ukupno 110 pripadnika koji su trenutno angažovanih.
Naglasila bih da su u prethodnom periodu od ukupno 462 mandata, kako mi to kažemo, sa različitim rotacijama, žene angažovane 47 puta, da je par njih bilo angažovano dva, tri puta na jednoj ili čak na više misija.
Isto tako želim da pohvalim Centar multinacionalne operacije koji je otvoren svim kandidatima koji ispunjavaju uslove. U sklopu pripreme u Centru multinacionalne operacije se izučavaju rodno senzitivni sadržaji, a u 2012. godini je urađena i obuka za rodne savetnike.
Kada već pominjem 2012. godinu, želela bih da naglasim da je prvi put u 2012. godini u martu žena angažovana na vojničkim dužnostima u mirovnim misijama. Takođe u 2012. godini prvi put je angažovana jedinica na Kipru i u Libanu. To je bio jedan pešadijski put.
Ono što želim da naglasim to je da u Vojsci Srbije ima oko osam posto žena u operativnim sastavima. Kada gledamo 10 žena od 110 pripadnika koji su trenutno angažovani, taj procenat se poklapa.
Ono što stvara prepreku jesu i opšti uslovi za učešće koji se prvenstveno odnose na godine koje je neko proveo u struci, odnosno u radnom angažmanu u vojsci. Naravno, ono što sve nas dotiče jesu predrasude i tradicionalistički stavovi, jer misije traju šest meseci ili 12 meseci. Učesnici imaju priliku da se u tom periodu sastanu sa svojom porodicom, ali to je nešto što za žene predstavlja jednu od prepreka.
Mislim da treba još jednom naglasiti da je učešće u mirovnim misijama nešto što stvara među pripadnicima vojske veliko interesovanje. Mi smo nekada dostizali i zainteresovanost od 10 pripadnika koji se interesuje za jedno mesto. Mislim da je to ono što daje dobar kvalitet pripadnika koji nas predstavljaju, odnosno učestvuju u mirovnim operacijama. Te učesnike bih nazvala i našim ambasadorima, jer oni direktno utiču na promene slike Srbije, direktno poboljšavaju bilateralne odnose Srbije sa drugom državom i direktno mogu da nauče kulturu drugih naroda i našu kulturu predstave na najbolji mogući način.
Ono što bih još želela da naglasim je da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN ujedno i nosilac odgovornosti promovisanja rodne ravnopravnosti u celoj misiji od početka do kraja trajanja svake misije, da departman UN za mirovne operacije ima u svom sastavu eksperte po pitanju roda. Njihova uloga je da promovišu, obezbeđuju, podržavaju i prate primenu odredaba koje se odnose na rodnu ravnopravnost u multinacionalnim operacijama UN kroz takozvane, sada ću iskoristiti jedan slobodan prevod i ako nekoga uvredim, izvinjavam se, to su takozvane rodne jedinice ili "gender units" na terenu. Organizacionom strukturom svake misije ponaosob određeno je gde će se nalaziti tzv. rodna jedinica.
Znam da ovo nije u skladu sa terminologijom koju vojska koristi zbog roda, ali prosto nemam drugi izraz na srpskom jeziku "Gender unit" ili tzv. rodna jedinica je u stvari kancelarija u kojoj radi par ljudi, dvoje do petoro, u zavisnosti od veličine misije koja se brine da rodna perspektiva bude zastupljena u svim politikama, programima i aktivnostima koje se realizuju u misiji.
Nadležna je i za obuku u misiji po pitanju roda. Tzv. rodnoj jedinici kao produžena ruka postoje osobe za rodnu ravnopravnost, odnosno "Gender fokal point" koji se nalazi i koji su odgovorni da se obuka po pitanju rodne ravnopravnosti realizuje u svakoj jedinici koja je pod istom komandom.
Naglasila bih, a vi me ispravite ako nemam dobre informacije, da su čak i naši učesnici u misijama bili u jednom trenutku osobe za ravnopravnost. Materijali za tu obuku se dobijaju od ovih jedinica za rodnu ravnopravnost.
Takođe, prilikom realizacije raznih aktivnosti ili izrade programa koji se realizuju u misiji se utvrđuje da li su u dovoljnoj meri rodno osetljivi programi. Na primer, sami programi za prihvatanje izbeglica su takođe analizirani. Ljudi koji rade u "Gender unit" su najčešće eksperti iz ljudskih prava i to su internacionalni civili zaposleni u UN.
Kao država napravili smo značajne korake na ovom polju. Naglasila bih da se u Centru za multinacionalne operacije koriste materijali za obuku koje UN predlažu zemljama kontributorima. Kažem predlaže, jer ako dobro razumem ovu materiju, svaka država ima svoju isključivo nacionalnu odgovornost za to kako će svoje ljude pripremiti. Mi koristimo njihove materijale i u pomenutim materijalima jedno kompletno poglavlje se bavi obukom po pitanju rodne ravnopravnosti i problemima rodno zasnovanog nasilja u postkonfliktnim sredinama.
Na ovaj način se u UN prate odredbe predviđene Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1325. Na ovaj način se u Srbiji prati implementacija Rezolucije 1325. Na ovaj način se prati implementacija Rezolucije 1325 kroz učešće naših pripadnika u mirovnim operacijama.
Posebno me raduje vest koju je ministar danas istakao, da ćemo u narednih godinu dana imati i ženu generala. Mislim da je to od izuzetnog značaja kada govorimo o perspektivi rodne ravnopravnosti u Vojsci Srbije. Još jednom bih naglasila da nema razloga ne podržati ove zakone, naročito sa mog ličnog aspekta nema razloga ne podržati kada neko na jedan tako čvrst način implementira politiku rodne ravnopravnosti, odnosno politiku ljudskih prava u sistem odbrane. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, podneli smo amandman na član 25. da se iza reči: "klanicu" dodaju reči: "preduzetniku ili pravnom licu za promet ili preradu mesa".
Kada smo podneli ovaj amandman učinili smo to sa namerom kako bi se što većem broju proizvođača stvorila mogućnost da na jedan sistemski način prodaju ono što proizvedu.
Neću se javljati, s obzirom da imamo sličan amandman i na član 26. i član 27, tako da ću iskoristiti ovu priliku da sve objasnim odjednom.

Dobro.
S obzirom da registrovane klanice nisu jednako dostupne svim proizvođačima i s obzirom da je do sada zaista bilo problema na terenu, jer ovo jeste regulisano u prethodnom periodu kroz uredbe, kada se radi o samoj predaji proizvoda mislim da bi bilo još jednom dobro da razmislite kako da uvedemo u sistem sve one koji mogu da prevezu, odvezu i kupe tu stoku, jer mesare, recimo, svakako imaju obavezu da kolju u klanicama.
Isto tako mislim da bi se možda s te strane mogla pojačati kontrola i da bi mnogo bolje bilo da proizvođači svoju junad prodaju čak i mesarama ili otkupcima, a da to sve bude negde uvezano u sistemu, nego da ih dovodimo možda sutra, preksutra u situaciju da ne ostvare ovo svoje pravo na podsticaje, a prodaju junad na drugom mestu. Zahvaljujem.

Samo bih da se zahvalim ministru i još jednom da apelujem da se stvarno kroz pravilnik sve jasno uredi. Hvala na razumevanju.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre ovu priliku ću pored prethodno dobro datog obrazloženja da se isključivo stoka predaje klanicama, apelovati na vas da još jednom razmislite da li je najmanje deset grla kada su u pitanju svinje mera koju treba upotrebiti. Moj kolega Jožef Šandor je upravo to obrazlagao na sledeći način.
Iako je neko registrovan, iako neko prijavi da će imati deset ili dvadeset može da mu se desi na sam dan prijema da recimo od deset grla jedno ne ispunjava uslove. Samim tim on ispada iz, hajde da nazovemo, iz tog okvira na osnovu kojih stiče mogućnost da ostvari same podsticaje.
Isto tako, ne bih želela da zloupotrebljavam male proizvođače, ali mislim da i na njih treba obratiti pažnju, jer po selima ima jako puno domaćinstava koja ne mogu odjednom da isporuče deset svinja. Ili, šta će se desiti ako same klanice kažu da ne mogu istog dana da prime od tolikog broja proizvođača taj broj svinja. Mislim da treba kroz pravilnik isto tako ako već ne može zakonski da se iznađe neka mogućnost ili neko rešenje, ili da se produži taj neki rok, da to ne mora biti u jednom danu. Da se to definiše da to može biti iz jednog tova, a da se ostavi prostor. Isto tako mislim da bi bilo dobro možda za početak ovaj broj smanjiti na najmanje pet. Zahvaljujem se na razumevanju.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, iskoristila bih ovu priliku da nas sve zajedno podsetim da je ovo nedelja borbe protiv raka grlića materice. U tom smislu bih želela da naglasim da se svake godine u Srbiji otkrije oko 1.500 novih slučajeva raka grlića materice. Broj žena koji umre od raka grlića materice u Srbiji je 500 na godišnjem nivou.
Rak grlića materice u početku ne daje nikakve simptome. Ovo je jedno od oboljenja koje se preventivnom može izlečiti i sprečiti. Najbolji način da se spreči nastanak raka grlića materice su redovni pregledi. Skrining periodični pregledi osoba koje nemaju zdravstvene probleme u cilju otkrivanja bolesti obavljaju se na svake tri godine.
Želela bih da pohvalim Republiku Srbiju kada je u pitanju borba protiv raka grlića materice. Otvorena je kancelarija za skrining. Postoje uputstva za sprovođenje. Postoji zakonska regulativa koja je dobrim delom usvojena.
Organizovani skrining raka grlića materice se sprovodi u domu zdravlja. Organizovani skrining raka grlića materice podrazumeva organizovano pozivanje žena, ciljane populacije na papa test. Prvi skrining ciklus predstavlja onaj koji je obavljen prvi put po napunjenoj 25-oj godini ili prvi put nakon perioda dužeg od pet godina u kom skrining nije obavljen.
Sve ovo govorim zato što mislim da upravo u ovoj nedelji ovaj parlament treba da pošalje jasnu poruku i da da na značaju ovoj temi. Sve ovo govorim zato što dolazim iz jedne seoske sredine u kojoj još uvek, nažalost, nisu dostupni ovi programi, kao i u većini sredina u Srbiji.
Isto tako, ne želim da neko shvati da ne postoje programi, da se oni ne obavljaju u većim kliničkim centrima. Želim da naglasim da je dosta toga urađeno i da verujem da Ministarstvo zdravlja ima plan za ubuduće. Ono što mene konkretno interesuje, a što predstavlja na terenu jedan od najvećih problema, posebno u seoskim područjima, jeste kada će oprema biti nabavljena? Još jednom bih pohvalila rad Ministarstva, jer zaista mislim da nakon deset godina možemo početi sa realizacijom ovakvih programa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, mene, kao nekog ko potiče iz poljoprivredne porodice i ko dolazi sa teritorije opštine Žitište, opštine u kojoj se 70% stanovništva bavi poljoprivredom, raduje što danas razgovaramo o Predlogu zakona o podsticajima i ruralnom razvoju. Ono gde ja nalazim posebno zadovoljstvo i satisfakciju jeste ova odredba 5% budžeta za poljoprivredu, što je ministar za finansije i privredu najavio prilikom usvajanja budžeta za narednu godinu.
Raduje činjenica što je agrarni budžet ove godine 4,5% nakon nekog, nazovimo ga, istorijskog minimuma od 2,4%. Naravno, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija i Vlada zaslužuju pohvale kada je reč o isplatama subvencija za period od 2012. godine, jer da nije bilo rebalansa obećane subvencije ne bi bile isplaćene.
Ono što bih takođe volela da naglasim jeste da usvajanjem ovog zakona vidim deo onoga što su URS govorili u predizbornoj kampanji, a to je upravo 5% od budžeta, investiciona podrška, predvidivost. Usvajanjem jednog zakona kojim se sublimiraju sve one mere, koje su se nekada koristile i koje se koriste u Republici Srbiji, jeste jasan pokazatelj da će poljoprivrednici moći da računaju na određeni minimum od koga se neće odstupati.
Jasno je da postoje osnove za razvoj agrarne politike i transparentniji način na koji će se sredstva dodeljivati. Dobro je da postoji jedinstvena evidencija o podsticajima.
Ono što želim da kažem, tačno je da će se raditi podzakonski akti i pravilnici, ali isto tako treba naglasiti da će obim sredstava, vrstu i maksimalne iznose određivati Vlada Republike Srbije u roku od 30 dana od stupanja na snagu budžeta za tekuću godinu, da se podsticaji dele na direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja i posebne podsticaje. Podsticaje treba definisati kao instrument agrarne politike, da se u određenim oblastima poljoprivrede utiče na povećanje konkurentnosti, a ne kao pomoć poljoprivrednicima. Poljoprivrednici kada imaju jasnu politiku, koja nije promenljiva od ministra do ministra, onda mogu da planiraju i umeju da planiraju.
Isto tako bih iskoristila ovu priliku da ukažem ministru šta to u prethodnom periodu nije bilo u redu, a verujem da je i sam upoznat sa tim. Stvaralo je skladištenje nafte po domaćinstvima veliki problem poljoprivrednicima. Birokratija je svakako komplikovana i verujem da ministar ima rešenje u narednom periodu za to.
Isto tako, svesna činjenice da isplata zavisi u dobroj meri od budžeta koji smo usvojili od njegovog punjenja, ali sigurna da će se u budućem periodu gledati da se poljoprivrednicima, tj. u narednim godinama, kada kažem u budućem periodu, pomogne upravo u trenucima kada oni imaju najveća ulaganja, a to je s proleća.
Sa druge strane želim da pohvalim i deo koji se odnosi na mere ruralnog razvoja, jer prosečna naseljenost u Republici Srbiji je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom. Rularno stanovništvo zauzima 63 stanovnika po kilometru kvadratnom, dok urbano 289 stanovnika. Jasna je činjenica da je sve manji broj stanovnika na selu, ali isto tako raduje što ovo ministarstvo ima plan i razmišlja o tome kako podstaći mlade i kako podstaći da život na selu ne bude ugašen.
Stoga, ja lično nemam razloga da ne podržim ovaj predlog zakona i da ubuduće, na jedan aktivni način koji institucionalni mehanizmi dozvoljavaju, utičem na poboljšanje svega u ovoj oblasti. Isto tako, institucionalno, podneli smo amandmane, ali ćemo u danu kada se bude razgovaralo u pojedinostima, razgovarati o tome. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, prvo ću da se zahvalim na prihvatanju ovog amandmana. Potrudiću se da se više ne javljam. Ujedinjeni regioni Srbije, tj. poslanici URS podneli su osam amandmana, a četiri su prihvaćena od strane Skupštine AP Vojvodine.
To upravo pokazuje da postoji dijalog u Srbiji. Dijalog koji nažalost nije postojao u prethodnom periodu kada su kadrovi određenih stranaka imali tu prohodnost i mogućnost da rade. Raduje, naravno činjenica što u mandatu ove vlade treći put već, a to ste i sami rekli, razgovaramo o predlozima koji dolaze iz AP Vojvodine i da upravo Skupština AP Vojvodine ima svog legitimnog predstavnika ovde, što složićemo se nije uvek bila praksa u prethodnom periodu.
Isto tako, kada smo podnosili ovaj amandman, samo smo preciznije definisali godišnji program rada Razvojnog fonda i definisali termin do kog treba usvojiti program za narednu godinu, to je 15. decembar tekuće godine. Mislim da je svima jasno, kada smo pisali amandmane, da smo ih pisali iz najbolje namere da poboljšamo zakonski predlog.
Mislim da je potpuno u redu kada poslanici razgovaraju o zakonskim predlozima i pokušavaju svojim mišljenjima i činjenjem da ih poboljšaju. Takođe, složiću se sa mojom koleginicom Anom, jako je bitno podsticati razvoj u manjim sredinama i o tome smo razgovarali u raspravi u načelu. Podržati one mere koje su, hajde da kažemo, to bi se reklo, kao vid politike, pozitivne diskriminacije kada su u pitanju nerazvijene sredine.
Ponoviću još jednom. Mi ćemo podržati Predlog ovog zakona da on treba da dovede do ravnomernog razvoja Vojvodine i mi to očekujemo upravo od onih ljudi koji imaju mnogo veću odgovornost na pokrajinskom nivou u odnosu na onaj srazmer koji ima republika. Naravno, kao što smo pažljivo čitali Predlog ovog zakona, tako ćemo pažljivo pratiti i rad Razvojnog fonda AP Vojvodine. Jer, složićete se kada imate jednu dubiozu u banci koja se jednim zahtevom gasi, kada imamo 75% nenaplativih kredita gde je postojala svojevremeno čak i odluka Skupštine da se još jednom dokapitalizuje Razvojna banka Vojvodine. Nema, mislim da nema spora da treba dodatno pratiti rad tog fonda.
Isto tako, mislim da ne treba sumnjati u dobru nameru Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije kada razgovaramo o Predlogu ovog zakona, jer upravo Predlog ovog zakona pokazuje da su Mlađan Dinkić i URS bili u pravu kada se govorilo besmislenosti dokapitalizacije Razvojne banke Vojvodine. Upravo današnje potpisivanje predugovora od strane ministarke za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu sa kineskom firmom o izgradnji vojvođanskog autoputa koji će biti dugačak 27 kilometara sa tunelom kroz Frušku Goru predstavlja upravo dobro nameru i da se region Vojvodine razvija. Predstavlja upravo ono što su drugi možda najavljivali i promovisali pre par godina, a nažalost nisu ispunili, predstavlja volju i URS kada govorimo o ovom zakonu i ove vlade i Ministarstva finansija i Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu da svaki deo Srbije dobije priliku da se podjednako razvija. Zahvaljujem.