Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Skupštine i poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, bez želje da dalje ovu debatu širim i bez želje da u startu osudim nešto nemoguće, bez želje da bilo koga kritikujem, mislim da treba prihvatiti činjenicu da je danas potpisan jedan važan predugovor.
Mislim da treba prihvatiti činjenicu da je neko na toj temi gradio kampanju, kao što jeste. Mislim da to nije neistina.
(Predsednik: Moram da vas upozorim da ste, po Poslovniku, dužni da govorite o temi dnevnog reda. Vi to sada ne činite i molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, inače ću vam oduzeti reč.)
Kada govorimo o ravnomernom razvoju Vojvodine i o onome što usvajanje ovog zakona treba da pruži, mislim da treba podržati upravo to što je u budžetu ugrađena mogućnost da se kapitalne investicije realizuju na tri godine, što se vodi dijalog u parlamentu i što će verovatno ovaj zakon dobiti veliku podršku u ovom domu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovana predstavnice Vlade, sebi ću dozvoliti da večeras govorim samo o Predlogu zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine.
Ono što bih na samom početku rekla je da upravo Predlog ovog zakona ukazuje da su Mlađan Dinkić i URS bili u pravu kada su govorili o besmislenosti dokapitalizacije Razvojne banke Vojvodine.
Ako je svrha osnivanja fonda da se ravnomerno razvija čitava Vojvodina, svako selo, svaki grad, a ne samo Novi Sad, nema razloga da mi ne podržimo Predlog zakona koji je upućen od Skupštine AP Vojvodine. U članu 4. to jeste definisano.
Ono što bih pohvalila je upravo i definisanje razvoja poljoprivrede. Bez obzira na činjenicu da Vojvodina ima svoj Fond za razvoj poljoprivrede i, koliko sam upoznata, on dobro radi. Mislim da je dobro kada se uvidi šta je to što predstavlja razvojnnu granu Vojvodine.
Ono što predstav lja neku zabrinutost jeste da se iz dosadašnjeg delovanja pkrajinske Vlade ne može biti siguran da postoji ta namera o ravnomernom razvoju. Verujte, jako je teško kada vidite da jedan deo Vojvodine sija, a da sa druge strane postoje sela bez sistemski rešenog snabdevanja vodom, bez kanalizacione mreže, bez staza i puteva, da postoje opštine koje nemaju ni projektno-tehničku dokumentaciju za opremanje industrijskih zona, a kamoli industrijske zone.
Mislim da je potupno opravdana moja zabrinutost po pitanju Vojvodine, koja je nekada predstavljala okosnicu razvoja države, a danas više nemamo ni sliku o tome. Zabrinjavajuće je što je Vojvodina prošle godine imala niži BDP po glavi stanovnika od republičog proseka. Stalno se sluša kuknjava na Beograd, a za to vreme Vlada Vojvodine nije ništa učinila da poboljša položaj pokrajine. Mislim da probleme treba rešavati na terenu, treba rešavati u razgovoru, u jednom realnom životu, a ne medijskim nastupima.
Zaista se nadam da Predlog zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine nije još jedan marketinški trik pokrajinske Vlade i da se niko više neće baviti stvaranjem paralelne realnosti u Vojvodini i Srbiji, jer vođenje države i pokrajine, odnosno jednog regiona, nije marketing. Jasan je pokazatelj da u prethodnom periodu nije postojao dijalog, jer dok je jedna stranka, odnosno DS i njeni kadrovi imali apsolutnu vlast i u pokrajini i u republici, to nije bilo tako, a upravo Predlog ovog zakona i prethodni predlozi o kojima se razgovaralo u ovom parlamentu jesu jedan vid svedočenja o dijalogu koji se vodio u institucijama. Hteo to neko da prizna ili ne, ova vlada, ministar Mlađan Dinkić jesu ti koji su uspostavili dijalog u rešavanju određenih problema i podrške da se prevaziđu određene situacije na pokrajinskom nivou.
Imam posebnu želju i potrebu da još jednom pohvalim čin vođenja dijaloga u institucijama, jer je upravo to jedan od osnovnih načina da vratimo poverenje u iste. Sistem je nešto što se gradi, a insitucije su osnovne poluge jednog sistema u ozbiljnim državama.
Ono što svakako treba pohvaliti je napor koji je doveo do dogovora između Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine, uz podršku NBS na jedan zajednički korak koji je optimalan za deponente i sve klijente banke, ono što je najvažnije, najjeftinije za građane Srbije i budžet Republike Srbije i AP Vojvodine, a ujedno je i preduslov za stabilnost finansijskog tržišta.
Po ostvarenom dogovoru, aktiva i pasiva "Razvojne banke Vojvodine" biće preneti na onu banku koja ponudi najbolje uslove, a reč je o blizu 110 miliona evra osiguranih i oko 100 miliona neosiguranih depozita, odnosno oko 80 hiljada deponenata. Precizno je da se za iznos neosiguranih depozita, koji nije porkriven kvalitetnom aktivom banke u iznosu od oko 70 miliona evra emituju petogodišnje obveznice, od kojih će AP Vojvodina emitovati 78,11%, a Republika Srbija preostalih 21,89% i to je upravo onaj osnivački ulog koji se spominje u Predlogu ovog zakona.
Takođe, u razvojni fond biće prenet deo aktive, pre svega kreditni portfolio pravnih lica i stalna imovina "Razvojne banke Vojvodine". Naravno, ne mogu a da ne podsetim da je "Razvojna banka Vojvodine" nastala iz "Metals banke", a prva vidljiva dubioza bila je sredinom 2009. godine, kada je NBS u pomenutu banku uvela prinudnu upravu.
Pored sumnjive prošlosti, pokrajinska Vlada odlučila je da spasava banku i po osnovu dokapitalizacije postala je vlasnik oko 62% kapitala. Ukupno je od maja 2010. godine, kada je preimenovana u razvojnu, u nju upumpano oko 13 milijardi dinara.
Pre dogovora sa Republikom, bilo je najavljeno da će Vlada AP Vojvodine izdovjiti novih 15 milijardi dinara, ali se tome usprotivila NBS, Ministarstvo finansija i sama Vlada Republike Srbije.
Kada govorimo o samom Predlogu zakona, mi jesmo podneli par amandmana, ali sa željom da unapredimo i poboljšamo tekst predloženog zakona. Složićemo se, to je jedan od institucionalnih mehanizama kada se razgovara o predlogu jednog zakona. Podneli smo amandman, npr. na član 5. koji kaže – razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice. Ovim amandmanom predlažemo da se ugovorom o osnivanju razvojnog fonda AP Vojvodine odredi broj organizacionih jedinica. Ne vidim ništa sporno u tom amandmanu. Takođe, u članu 8. kojim se dodaje novi stav, radi preciznijeg uređenja sadržine godišnjeg programa rada razvojnog fonda, kao i termin za njegovo podnošenje. Taj amandman kaže da ga treba uraditi do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu. Isto tako, recimo, u članu 14, da se najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj, uz mogućnost da se taj izveštaj i nadzor vrši češće na predlog ili zahtev jednog od osnivača. Mislim da ćemo o amandmanima imati prilike da razgovaramo tokom rasprave u pojedinostima.
Ponoviću još jednom, ako ovaj predlog zakona stvarno treba da dovede do ravnomernog regionalnog razvoja, mi nemamo razloga da ga ne podržimo, jer verujem da nije isti život u malim pograničnim opštinama koje od popisnog ciklusa do popisnog ciklusa gube i više od 10%, 15% stanovništva. Verujem da će isto tako postojati sluh da možda za najnerazvijenije stanovnike najnerazvijenijih sredina budu možda povoljniji kreditni uslovi, manja kamata. To je nešto o čemu će se razmišljati na pokrajinskom nivou, u Skupštini, nadzorno telo itd, razgovaraće o tome jer postoje mehanizmi koji su predloženi u ovom zakonu.
Naravno, ponoviću još jednom. Dobro je kada se shvati da poljoprivreda jeste suštinski jedna od grana koja je važna u Vojvodini. Kada se to unese i u ovaj fond, iako već postoji fond koji dobro radi, i zaista misleći i verujući da će ovo dovesti do ravnomernog regionalnog razvoja, da će svi moji sugrađani i sugrađanke u Vojvodini jednog dana imati opremljene industrijske zone kako bi investitori mogli da dođu, pregovaraju, razgovaraju i započnu nešto da rade, da će svi moji sugrađani imati adekvatno snabdevanje vode i kanalizacione mreže i da ćemo stvarno postati ponovo ono što smo nekada bili ne samo u priči, nego upravo onaj razvojni motor, da će jednoga dana svi građani Srbije imati priliku za nešto drukčije, bolje, odnosno jednake prilike. Naglašavam da ćemo mi ovaj zakon podržati u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Mislim da nigde u svom govoru nisam rekla da je pokrajinska Vlada neodgovorna. Isto tako, kao što je demokratski čin da razgovaramo u okviru institucija, mislim da je demokratski podnositi amandmane. Mislim da mene ovde niko ništa ne tera ni da govorim ni da izlažem, niti je bilo ko rekao šta ja to treba da napišem u amandmanima koje sam podnela.
Ako govorimo o jednoj demokratizaciji društva, ne vidim šta je sporno jer je ovde jedan normalan čin da i poslanici vladajuće većine podnose amandmane na zakone koji dolaze iz Vlade Republike Srbije. Ne vidim zašto bi ovaj zakon bio izuzetak. Pored toga, koliko znam, o pomenutim amandmanima će se izjašnjavati Skupština AP Vojvodine, tako da će i tamo imati prilike poslanici da razgovaraju na tu temu.
Ko je koliko dugo u pokrajinskoj vlasti, ne bih želela da licitiram večeras. Samo ću još jednom istaći, ako će ovaj predlog zakona dovesti do ravnomernog regionalnog razvoja, mi nemamo razloga da ga ne podržimo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ne bih puno širila ovo, jer mislim da je jedan kolega rekao da su ovo teme koje ne bi trebalo da stvaraju preteranu diskusiju i neslaganje. Sama činjenica da znamo da učestvujemo u sedam multinacionalnih operacija, tj. u pet misija UN i dve misije EU, ukazuje da nema spora oko ovoga.
Ono što bih naglasila jeste da je interesovanje za učestvovanje u misijama ogromno. Po nekim mojim saznanjima, za jedno mesto se prijavi više od 10 pripadnika. Isto tako, kada govorimo o poštovanju vladavine prava, koje je jedno od ključnog značaja za održavanje mira i bezbednosti u svetu i sprečavanje obnavljanje sukoba, ne mogu a da ne spomenem da ova država spada u retke države koja ima Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325. To je ono na šta sam ponosna, jer postoji očigledna volja ministarstva i ministra da sprovode upravo taj plan. Ponosna sam jer je sama izrada plana potekla iz civilnog sektora, da je bio uključen i ovaj parlament, odnosno parlamentarci koji su za to iskazivali želju u samoj izradi.
Ono što bih želela da naglasim to je da je ovaj plan urađen za period od 2010. do 2015. godine, da ga trenutno u svetu implementira 37 zemalja i šest regionalnih agencija. Mislim da je dobro što mi spadamo među 43 države koje uopšte implementiraju ovakva akta.
Pored toga, želela bih da naglasim da smo bili među prvih 20 zemalja koje smo ga usvojili, a da ga u EU implementira 21 zemlja trenutno. Zašto govorim o ovome? Zato što upravo dva segmenta u Nacionalnom akcionom planu se odnose na rešavanje konfliktnih, postkonfliktnih situacija i veće učešće u multinacionalnim operacijama i na obrazovanje i usavršavanje pripadnika kako Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP u duhu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Mislim da sam potpuno u temi, jer danas govorimo o učešću u multinacionalnim operacijama i govorimo o bilateralnim sporazumima koji treba da unaprede sam položaj Republike Srbije kada govorimo o planiranju odbrane, vojno-ekonomskoj i vojno-naučnoj saradnji, obrazovanju, obuci i mirovnim operacijama.
Ono što je po meni pohvalno to je da se kroz učešće u multinacionalnim operacijama stiče iskustvo u radu u multinacionalnim operacijama i komandama, da se svakako povećava ugled zemlje u svetu. Do skoro smo bili zemlja koja je uvoznik bezbednosti, a učešće u misijama EU i UN mi postajemo zemlja izvoznik bezbednosti.
Učešćem u misijama EU i UN dokazujemo da smo kandidat za članstvo u smislu zajedničke odbrambene i bezbednosne politike, da Vojska Srbije, kao i MUP postaju kredibilan faktor bezbednosti u regionu, u Evropi i u svetu.
Ono na šta bih svakako, a nije zanemarljivo, ukazala jeste ekonomski aspekt koji je za nas kao državu svakako bitan.
Takođe, pohvalila bih upravo to što se i dalje vodi evidencija učešća žena u multinacionalnim operacijama, da se vodi računa da ih ide najmanje dve u misiji, kao i to da se pripadnice koje su angažovane na svoj zahtev, da ih ima koje su išle i po dva puta, u poslednje vreme, ako se ne varam, i tri puta i da raste broj prijavljenih kandidatkinja za upis na Vojnu akademiju svake godine.
Mislim da bi bilo dobro povećati učešće žena u uniformama na rukovodećim položajima i u javnosti.
Iz svega izloženog iz možda malo drugačijeg aspekta, u odnosu na prethodno rečeno, mislim da ove sporazume treba podržati, bez obzira na vremenski period kada o nekim stvarima razgovaramo. Dobro je kada jedan ministar i kad jedno ministarstvo ima osećaj, može da vidi šta su to prednosti ove države i sprovodi ih odlučno. Zahvaljujem i stoga nemam razloga da ne podržim predložene zakone.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ako je ovo zakon koji treba da otkoči preko 100 investicija u vrednosti od preko dve milijarde evra, mislim da nema potrebe dodatno raspravljati o tome, nego pružiti mu podršku.
Danas je pokazano da zakon o planiranju i izgradnji uvek izaziva polemiku koja je izuzetno dinamična, jer je ovo jedan zakon koji je živ i čiji se benefiti ili loše strane mogu osetiti tek u trenutku kada on počne da se primenjuje. Ovaj zakon predstavlja odlaganje konverzije do usvajanja novog zakona o planiranju i izgradnji koji je danas, na moju radost najavljen.
Danas nije tema da li konverzija treba ili ne treba. Tema je kako pomoći nešto što je zakočeno. Želim da naglasim kao neko ko dolazi iz jedne nerazvijene opštine da sprovođenje same konverzije stvarno predstavlja problem na terenu. U mojoj opštini su do sada podneta dva zahteva po ovom članu. Jedan je iz 2010. godine i još uvek nije rešen. Jako je teško sprovoditi, nemamo republičko pravobranilaštvo u takvim opštinama i dosta toga se svodi na dopisivanje. Mislim da je to nešto o čemu treba razmišljati i razgovarati.
Ono čemu bi još posvetila pažnju jeste najava da će doći do usvajanja novog zakona o planiranju i izgradnji. Da ne budemo ovde lažni entuzijasti, ne očekujem da će zakon biti savršen, jer kao što sam rekla, svaki zakon, naročito kada se radi o ovoj materiji, najbolje pokaže kakav je kada počne da se primenjuje. Istina je da je prethodni zakon imao dosta segmenata koji su ga regulisali podzakonskim aktima.
Ono našta želim da apelujem jeste da se posebna pažnja obrati na ekonomske objekte u novom zakonu o planiranju i izgradnji. Zato što, npr. u ruralnim područjima se dobar deo izgradnje ekonomskih objekata, pored zakona definiše pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima o uzgoju i držanje stoke. Mislim da sa jedne strane kada svi govorimo o opstanku sela i ruralnom razvoju treba tome da posvetimo određeni deo pažnje. Ovo ne govorim tek tako, smatram da ministar ima dosta osećaja za takva područja i apelujem da se ti zahtevi negde uvaže i usaglase.
Isto naglašavam, ako ovi zakoni treba da dovedu do pokretanja investicionog ciklusa, treba ga podržati kao izmenu. Ono na šta bih još apelovala jeste da kroz novi zakon o planiranju i izgradnji treba ukinuti nepotrebne birokratske procedure. Kao neko ko je svojevremeno vodio sektor u opštini, koji se odnosio na urbanizam i graditeljstvo, iskoristiću priliku da ukažem i na probleme koji se odnose na niz subjekata koje treba pitati i čiju saglasnost treba dobiti da bi se izdala građevinska dozvola. Prvenstveno, tu mislim na saglasnosti koje se dobijaju od javnih preduzeća i apelujem da se pronađe način da se sankcionišu ona preduzeća koja ne daju saglasnost u određenom roku zato što su postojala javna preduzeća koja daju saglasnost u roku od 15 dana, ali i ona koja ne odgovore i duže meseci na zahtev.
Zato mislim da mi kao država imamo problem da izdavanje građevinskih dozvola u proseku traje 279 dana. Mislim da bi bio uspeh kada bi uspeli da svedemo na 90 dana. Treba razmisliti i o tome da li ćutanje administracije znači odobravanje i treba uvesti kazne za državne organe koji ne izdaju dozvolu.
Još jednom ću ponoviti, raduje me sama vest da ćemo dobiti novi zakon o planiranju i izgradnji, treba podržati pomenutu izmenu, jer treba pružiti priliku svima onima koji su trenutno u zastoju. Žalosno je što građevinska sezona u Srbiji traje šest meseci, a dobijanje dozvole 280 dana, ali samo zajedno i konkretnim radom možemo dovesti do poboljšanja. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani predsedniče AP i Skupštine Vojvodine, složiću se sa vama da mi ovde nismo izgubili vreme i složiću se sa vama da je jako dobro kada u okviru institucija razgovaramo. Ono što me zabrinjava je činjenica koju ste izneli da devet godina pokušavate da realizujete ovakav jedan dijalog, da od 2005. godine imate 12 inicijativa da se dopuni pravni sistem Republike Srbije. Onda je svakako pohvalno što smo toliko vremena uspeli danas da otvorimo ovu temu u ovom visokom domu.
Ono što sa druge strane mene brine jeste prava namera predlagača i to sam već rekla, da li je ovo jedan marketinški potez i otkud sad ova doslednost? Sa druge strane, isto tako mislim da moramo razgovarati, bez obzira na to ko je osnivač, u kom delu. Mi smo ovde, kao što su neke kolege već spomenule, odgovorni za trošenje sredstava iz budžeta. Mislim da je ovde mesto da razgovaramo i o tome kako se troši novac, jer složićete se, svi se mi borimo za interese građana i složićemo se, a to sam spomenula i prošli put i da me to zabrinjava kao vojvođanku, kada mi imamo manji prosek od republičkog BDP.
Naglasila bih još jednom da zaista verujem da rešenje jeste donošenje Zakona o finansiranju AP Vojvodine, koji treba da posluži kao model i za druge regione. Isto tako, smatram da treba zajednički da radimo na tom predlogu. Mislim da bi mogli i da razgovaramo o javnoj svojini AP Vojvodine i šta je to što je do sad uknjiženo kao javna svojina Vojvodine, a znamo da nije mnogo toga.
Isto tako, kao vojvođanka želim da pošaljem jednu poruku da ne želim da dobijemo novosadizaciju koju dobijamo, da su URS pokazali jednu doslednost kada je u pitanju finansiranje lokalnih samouprava, jer podsetiću, jedna od glavnih zamerki MMF je bilo upravo finansiranje lokalnih samouprava, a da je usvajanjem zakona u 2011. godini, za koji smo dobili podršku građana, dato mnogo više novca lokalnim samoupravama i samim tim stvorena mogućnost da lokalne samouprave u skladu sa svojim potrebama i u skladu sa svojim problemima rešavaju i realizuju programe na teritoriji svoje opštine.
Ono što me takođe brine ovih dana, jeste i trenutna situacija na regionalnim putevima Vojvodine. Mislim da je ovo mesto gde treba o ovome da razgovaramo i da li je održavanje Vanrednog štaba Vojvodine još jedan marketinški trik.
U svakom slučaju, pozdravljam inicijativu da o tome razgovaramo u okviru institucija. Još jednom ponavljam da mislim da je rešenje upravo donošenje zakona o finansiranju i naglašavam da za svaki novac koji se dobije treba da postoji odgovornost u trošenju tog novca i podnošenje određenih izveštaja, a ne da se to radi na tri godine u elektronskoj formi i na preko 1000 stranica. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kao članica URS, kao i svi mi, ponosna sam na usvajanje zakona koji se odnosi na sredstva koja se dodeljuju lokalnim samoupravama.
Mogu da shvatim činjenicu da neko iz Beograda nije svestan i ne može da vidi koji su to problemi onih malih, nerazvijenih opština.
Kada razgovaramo o decentralizaciji, mislim da je jako dobro što opštine imaju garantovana neka sredstva, bez obzira na Beograd ili Novi Sad.
Ne bih rekla da ta sredstva dajemo, ta sredstva se zarađuju na teritoriji te lokalne samouprave. S druge strane, to je jedan od zakonskih predloga koji je podržan sa preko pola miliona potpisa građana. Mislim da je to jedan od prvih primera gde je upravo glas građana našao svoj put u ovom parlamentu, tako da sam ponosna na usvajanje tog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Prvo bih odgovorila da treba da postoji svakako kontrola potrošnje sredstava. To je ono za šta se zalaže i ova Vlada i URS.
Isto tako, rekla bih da je Zakon o takozvanoj fiskalnoj decentralizaciji usvojen uz masovnu podršku građana kroz davanje potpisa. To je ono što treba posebno uvažiti i pozdraviti.
Pored toga, kada govorimo o nadležnostima, koliko mene sećanje služi, putevi drugog reda su nadležnosti AP Vojvodine, lokalni putevi su u nadležnostima lokalnih samouprava. Znamo da je određenim aktom još jedan deo puteva prebačen lokalnim samoupravama i za to su obezbeđena sredstva u budžetu za 2013. godinu.
U opštini iz koje dolazim jedan od najvećih problema je nastao na putu koji povezuje dve opštine i koji nije lokalnog karaktera, tako da ne bih dalje o tome polemisala.
Još jednom ću napomenuti, kada razgovaramo o zakonu kojim se ostavlja duplo više novca lokalnim samoupravama, reći ću da sam ponosna na to, jer dolazim iz jedne od najnerazvijenijih opština ove države i mislim da je dobro dati priliku ljudima da na lokalu spoznaju i rešavaju svoje probleme. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, reklamiram član 107. Poslovnika, koji kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da nije dozvoljeno neposredno obraćanje, korišćenje uvredljivih izraza kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Smatram da je povređen Poslovnik, zato što se kolega iz druge partije neposredno obraćao koleginicama iz naše stranke i kategorisao ih, odnosno estetski ih kategorisao.
Ako se zaista zalažemo za rodnu ravnopravnost, a ne sprovodimo neke mere samo deklarativno i ako zaista ovde poštujemo jedni druge, podsetila bih da ni jedna od nas ovde ne sedi zato što ne zna nešto da uradi, već zato što smo sve birane kao i sve druge kolege, na osnovu svojih sposobnosti.
Na osnovu svega iznetog, predlažem da se postupi u skladu sa članom 109, da se izrekne opomena, ako se iznose ocene i činjenice koje se odnose na privatni život drugih lica i ako se neposredno obraća drugim narodnim poslanicima, to piše u članu 109. Isto tako, očekujem, a složiće se sve moje koleginice, da na ovo treba da reaguje i Uprava za rodnu ravnopravnost, jer nije u redu da se u jednom neposrednom obraćanju daju kvalifikacije koleginicama na taj način. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, opet reklamiram član 107. i uz dužno poštovanje svega mislim da ste ga ovaj put stvarno povredili, jer mislim da nije korektno da nas nazivate lepšim polom. Mi smo ovde vaše koleginice, mukotrpno smo radile i smatram da smo podjednako sposobne, kao i naše kolege. S toga vas molim da iz ovog doma stvarno pošaljemo jednu poruku jednakih mogućnosti, jer ovakvim izražavanjem i ovakvim vođenjem sednice ne šaljemo takvu poruku. Strašno mi je žao što smo sebi dozvolili da u Narodnoj skupštini na ovaj način razgovaramo, kao krovnom institucijom za donošenje svih zakona, a iznad svega Ustavom koji nam garantuje jednaka prava i jednake mogućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, rekla bih da je ovaj zakon odgovor na situaciju tj. ovaj set zakona odgovor na situaciju u kojoj se država nalazi, jer je Vlada usvojila tri sistemska zakona iz oblasti finansiranja zdravstva koji predviđaju uvođenje značajnih reformi u tom sektoru. Ovim zakonima se rešava trenutni dug i sprečava nastanak novih dugova, jer se bolnicama zabranjuje da vrše nabavku.
Ono što mene posebno raduje, jeste odlučnost Vlade da otvoreno razgovara o problemima, da mi budemo kao narodni poslanici upoznati sa dugom bolnica, odnosno Fonda za zdravstveno osiguranje. Isto tako, raduje me što se posebna pažnja počela posvećivati ruralnim područjima, jer ovo upravo ukazuje da ova Vlada brine o ravnomernom regionalnom razvoju.
Kao što sam rekla u jednom od govora, ruralni deo ove zemlje zauzima preko 70% teritorije, a na njemu živi oko 44% stanovnika, da 77 domova zdravlja u stvari pokriva potrebe stanovništva u ruralnim područjima. Svakako raduje činjenica da se lokalnim samoupravama daje mogućnost da angažuju medicinski kadar mimo plana Ministarstva zdravlja, jer i sama dolazim iz jedne od najnerazvijenijih opština i jedne razuđene opštine, gde, recimo, imamo selo sa 300 stanovnika koje ima lekara jednom nedeljno. Složićemo se da to nije adekvatna i dostupna primarna zdravstvena zaštita, a lokalne samouprave kao osnivači domova zdravlja mogu i treba da rade na tome da njihovi građani u svakoj oblasti imaju bolju uslugu.
Pored toga, pohvalila bih i uvođenje da se zdravstvena zaštita pruža i licima kojima se obezbeđuje obavezna imunizacija, kao i licima kojima se obezbeđuju ciljani i preventivni pregledi, odnosno skrining prema odgovarajućim republičkim programima. Pohvalno je i što mi kao država imamo kancelariju za skrining, pohvalno je što koristimo sredstva EU i realizujemo različite programe.
Daću samo jedan primer, a to je da se svake godine u Srbiji otkrije oko 1500 novih slučajeva raka grlića materice, da je to bolest koja može biti kontrolisana i predvidiva, da je preventiva mnogo jeftinija od samog lečenja. Isto tako, prosečno 500 žena izgubi godišnje život zbog ove bolesti, a može se sprečiti preventivom. Ono što je svakako kritično, jeste da zahvata upravo žene u dobu od 20 do 50 godina, kada su u punoj snazi.
Pored ovoga, mislim da je uloga nas poslanika, sem usvajanja i kontrole sprovođenja zakona, promocija onih prava koje naši građani mogu da ostvare. Isto tako, uloga je svakog od nas da se u lokalnoj sredini zalaže da ta prava jednako budu dostupna svima.
Takođe, pozdravljam odlučnost i rešenost da se uvede red u onom segmentu koji se zove finansije i u narednom periodu obezbede rokovi koji su poznati i koji će dovesti do toga da se ne nagomilavaju dugovi na ovaj način.
Pored pomenutog, mislim da je jako važno što će se ovaj dug plaćati na svaka tri meseca, jer to je upravo ona odgovornost o kojoj svi pričamo, ali bi sa druge strane volela da razgovaramo i o odgovornosti na koji način i zašto su ovi dugovi nastali. Ako je odgovor centralizovane javne nabavke na ovu situaciju, svakako ih podržavam.
Još jednom ću naglasiti, pozdravljam Vladu koja je rešena da otvoreno razgovara o svim problemima i da pokuša da pruži svim građanima jednake šanse, a naročito onim u ruralnim krajevima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Na samom početku želela bih da ukažem na neke stvari. Niko danas ne ukida autorska prava, autorska prava su jedna od osnovnih prava svakog modernog društva. Ono što lično mogu da iskažem kao zadovoljstvo, jeste da je jedan zahtev preduzetnika prebačen u konkretnu akciju. Da, URS su dosledni u sprovođenju onoga što su u predizbornoj kampanji obećavali.
Ono na šta bih želela sve nas da podsetim, a izgleda da su neki ovde zaboravili, jeste da smo o sličnom zakonu, sa istim namerama raspravljali proletos. Da je taj zakon bio u skupštinskoj proceduri i da sam tada kao članica Odbora za nauku isto tako podržala kao i neke moje kolege izmene ovog zakona koje su se takođe i tada ticale ukidanja muzičkog dinara za zanatlije i malo jasnijeg definisanja tarifa. Tako da mislim da oko tog pitanja ne bi trebalo i oko ovog pitanja da bude spora, jer upravo ovo jeste predmet izmene i dopune zakona.
Takođe, ponosna sam što spadamo u one koji slušaju glas privrede jer isto tako moram da naglasim da su ugostitelji iz opštine u kojoj ja živim, nakon usvajanja ovog zakona došli da razgovaraju kako imaju problema prilikom samog uplaćivanja, kako iznosa, tako što to rade putem tri uplatnice. Složili se mi ili ne, ali postojali su sporovi i prethodni govornik je to naglasio kada je govorio o "Egzitu", od samog početka primene ove naknade, od definisanja tarife do sporova oko formiranja asocijacija koje imaju pravo da naplaćuju popularno nazvano ovaj muzički dinar.
Isto tako žalosno je, ali reći ću da su autori možda najmanje prava ostvarivali na ovaj način. Muzički dinar je najbolji pokazatelj kako nedovoljno osmišljeni, neprecizno utvrđeni parafiskalni namet može proizvesti nekad više štete nego koristi i to kako onima koji su direktni obveznici ovog nameta tako i samom zakonodavcu koji je ovaj namet propisao a na kraju onima koji su bili predviđeni za direktne korisnike ovog prihoda, a što sam malo pre naglasila. Ovo je stav i naroda, i mislim da smo svi upoznati sa ovim.
Još jednom ću naglasiti ovaj zakon, odnosno predmet ove izmene ne ukida autorsko pravo i odnosi se u najvećem delu na muzički dinar. Ono što je meni bio kuriozitet jeste da recimo prvi nacionalni zakon o zaštiti autorskih prava je donet u Engleskoj 1709. godine. Po važećem zakonu naknadu za muzički dinar u Srbiji za vlasnike kafića površine do 50 m2 iznosi oko 400 evra godišnje, što je oko tri puta više u odnosu, možda sam pogrešila nisam precizno rekla jer sam rekla oko, što je tri puta više od iste naknade koja se plaća u Velikoj Britaniji. Kada krenemo za lokale do 100 m2 to je za oko četiri puta više nego u Velikoj Britaniji. Pazite, u kolevci gde se prvi put doneo Zakon o zaštiti autorskih prava.
Isto tako pozdravljam i meru što se ukida muzički dinar, za zanatlije, smanjuje za vlasnike ugostiteljskih objekata. To što će ugostiteljski objekti plaćati muzički dinar, odnosno nadoknadu za autorska prava, za muziku u zavisnosti o površine objekta i geografskog položaja.
Znate, opština Žitište iz koje dolazi spada u red najnerazvijenijih opština ove države i verujte da je tamo veoma dobro kada neko sam sebe zaposli, pa kroz ugostiteljski objekat koji jeste deo društvenog i kulturnog sadržaja jedne sredine. Onda kada dobije namete počinje da se ne snalazi najbolje. Svakako da je ohrabrujuća vest i da će se vršiti kontrola u nekom narednom periodu onih koji nisu registrovani. Složićete se sa mnom da ne može obrt biti isti u Žitištu i u centru Beograda, da cena pića nije ista u Žitištu i u Beogradu i da je jako dobro što se o ovome vodi računa, jer ovo jeste jedan od malih koraka ka ravnomernom regionalnom razvoju.
Takođe, upravo kao što rekoh, ona zabuna sa tri uplatnice i uvođenje objedinjene naplate jeste mera koja se pozdravlja, ali isto tako se definiše i način raspodele prikupljenih sredstava predloženom izmenom. Takođe, ono što je dobro jeste da je kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini, uzima se iznos minimalne zarade bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine.
Samo da napravim jednu malu paralelu, da po važećem zakonu za ugostiteljski objekat od 50 m2 se naplaćuje 3.118 dinara, a po ovom predlogu će to biti 1.736 dinara odnosno 45% manje. Kada krenemo da radimo tu analizu na objekte koji imaju veću površinu dolazimo do toga, recimo za objekte od 50 do 100 m2 iznos će biti manji za 63%. Za objekte od 100 do 150 m2 takođe za 63% manje.
Mislim da su ovo dobre mere pored prethodno ukinutih 138 parafiskalnih nameta koji su se odnosili na mala i srednja preduzeća. Naravno, da, ponosna sam što su URS dosledni u ispunjavanju svog predizbornog programa. Da, ponosna sam što se i glas privrednika na neki način iz Žitišta, na neki način ogleda upravo u usvajanju ovih izmena i dopuna. S toga lično nemam razloga da ne podržim ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege, svoje izlaganje ću započeti jednom činjenicom i pohvalom što je budžet za poljoprivredu 4,5% od ukupnog budžeta u odnosu na onaj budžet koji je za 2011. godinu iznosio 2,6%. Dozvoliću sebi da napravim jednu paralelu između budžeta 2012. i budžeta 2013. godine koji se odnosio na poljoprivredu, dela koji se odnosio na poljoprivredu. Ako uzmemo u obzir da se najveći broj subvencija isplaćuje kroz Upravu za agrarna plaćanja, napomenula bih da iznos koji je za to bio predviđen u budžetu za 2012. godinu je bio 17 milijardi.
Ove godine je to 26 milijardi. Znači, devet milijardi više.
Isto tako bih iskoristila priliku da ukažem na to da je ova vlada i da je ovaj budžet sačinjen na realnim osnovama i davanjima samo za 2013. godinu. Znači, nema preuzetih dugova, kao što je to bio slučaj sa budžetom za 2012. godinu kada su preuzeti dugovi prema poljoprivrednicima iz 2011. godine.
Isto tako se govorilo kako je budžet ove i prošle godine bio 49 milijardi. Mislim da je neko zaboravio na činjenicu da je tada u okviru Ministarstva poljoprivrede bilo i Ministarstvo trgovine. Mislim da je neko zaboravio na činjenicu da su preuzeta dugovanja za poljoprivredu iz 2011. godine.
Pored pomenutog, pohvalila bih uvođenje podrške za investiciona ulaganja, a to je davanje 30-40% bespovratnih sredstava za sve što je uloženo u investicije.
Takođe, dobro je naglasiti da se zadržava subvencionisanje po hektaru. Isto tako, subvencionisanje u stočarstvu i da se nastavlja subvencionisanje za organsku proizvodnju.
Pored pomenutog, jedan segment na koji sam obratila pažnju jeste lokalna samouprava. Pohvalila bih odluku ministarstva da opredeli sredstva lokalnim samoupravama koja im pripadaju po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava. Tu pohvalu, na moje lično zadovoljstvo, deli i stalna konferencija gradova i opština koja je pozdravila novu praksu Ministarstva finansija i privrede da o najvažnijim pitanjima lokalnih finansija raspravlja sa predstavnicima lokalnih samouprava.
Ako pored toga uzmemo u obzir da su u ovom budžetu predviđena sredstva za održavanje puteva, koji su sa regionalnih prebačeni u lokalnu kategoriju, i za zimsko održavanje, mislim da je jasno da ova vlada želi da nastavi trend decentralizacije i davanja velikih mogućnosti lokalnim samoupravama.
Naglasila bih da postoje modeli koji uvode red u trošenje sredstava. Pored toga bih naglasila da Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu usvaja programe koji pružaju podršku najnerazvijenijim opštinama da unaprede lokalnu infrastrukturu, ali isto tako da ne umanjuju mogućnost onim opštinama iz prve, druge i treće kategorije da razvijaju svoju infrastrukturu, kao i program infrastrukturnih projekata, kao podršku investicijama, tj. infrastrukturno i komunalno opremanje radnih zona i projekti biznis inkubatora.
Kada sagledamo ova dva segmenta i ono što nastavlja Nacionalna služba za zapošljavanje kroz finansiranje lokalnih akcionih planova za zapošljavanje i vid decentralizacije u zapošljavanju su specifičnosti i svaka lokalna samouprava ima svoje specifičnosti i pružaju se mogućnosti da konkretno deluje tamo gde misli da je najpotrebnije. Nema razloga ne pružiti podršku i nema razloga da ne ukažem na doslednost URS kada govorim o povećanju budžeta u agrarnoj politici. Rekli smo da ćemo budžet za poljoprivredu udvostručiti u ovom mandatu. Mislim da smo na dobrom putu da to učinimo.
Ako sagledamo da je 85% teritorije ruralno, a naseljava ga samo 44% stanovništva, mislim da ove mere, koje sam iznela, daju dovoljan razlog da se borimo da zadržimo stanovništvo u ruralnim sredinama. Moje lično i političko zadovoljstvo je da u budućnosti podržavam rad ove vlade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, predstavnici predlagača, veoma je interesantno što mi danas razgovaramo o ovom zakonu. Složila bih se, sa jedne strane, da je on relativno uopšten, ali sa druge strane nemam razloga za trenutno nepoverenje da se podzakonskim aktima neće regulisati određena pitanja u određenom roku. U trenutku kada se naša država suočava sa depopulacijom, kada globalizacija čini svoje i tempo razmene robe, usluga i ljudi postaje osnov funkcionisanja svakog društva, svakako je neophodno razgovarati o upravljanju migracijama. Usvajanjem ovog zakona je jedan od preduslova za uspešno upravljanje migracijama u vidu obezbeđenja efikasne koordinacije u institucijama.

Onom što su do sada pokazali zaključci je da ne postoji sinhronizovana saradnja, kako horizontalno, tako i vertikalno, institucije koje se bave ovim pitanjem.

Republika Srbija, kao što je već moj kolega spomenuo, se suočava sa svim vrstama migracije: spoljašnjim, unutrašnjim, prinudnim, dobrovoljnim, legalnim, ilegalnim, migracijama visokokvalifikovanih, imigracijom i emigracijom.

Nažalost, u Republici Srbiji se još uvek nalazi oko 100.000 izbeglica, barem prema podacima koje ja posedujem, vidim da nam se podaci razlikuju, a verovatno i izvori, i oko 200.000 interno raseljenih lica kojima je potrebna podrška u ostvarivanju svojih prava. Novi izazovi za integracione kapacitete socijalnog i ekonomskog sistema u Republici Srbiji su svakako povratnici po sporazumu o readmisiji sa zemljama EU. U Republiku Srbiju je po osnovu sporazuma o readmisiji, u toku 2011. godine, vraćeno ukupno 5.150 lica, što govori o efikasnom sprovođenju jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa EU. U prvih šest meseci 2012. godine Srbiji je upućeno ukupno 3.787 zahteva, a pozitivno je rešeno 3.212. U toku jula, avgusta i septembra od strane nadležnih nemačkih organa primljeno je ukupno 685 zahteva od čega je 632 rešeno pozitivno.

Naravno, kada govorimo o lažnim azilantima, kao glavna odredišta su Nemačka, Švedska, Belgija, Luksemburg i Švajcarska. Ne spominjem ovo danas slučajno, jer ovo je jedna od tema koja se provlači u našoj javnosti u poslednjih mesec dana, dovodi se u pitanje skidanje Srbije sa bele šengen liste. Kao građanka ove države ne bih želela da se desi ni meni, a ni mojim sugrađanima, bez obzira na mogućnosti koje imaju da putuju ili ne. Verujte da je izuzetno loš osećaj kada deca iz naše države nemaju nikakve mogućnosti da posete neku drugu državu i da shvate kako sistem funkcioniše u nekim drugim zemljama. To je jedan od osnovnih način da proširimo svoje vidike, da shvatimo da postoji nešto drukčije i činimo sve što možemo da unapredimo sistem i rad naše države.

Moram da naglasim da je došlo do znatnog pada broja državljana Republike Srbije koji su podneli zahtev za azil u navedenim zemljama tokom 2012. godine. Bila bih sebična kada ne bih pohvalila operativne mere koje sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa drugim nadležnim organima i interresornu saradnju i koordinaciju, kao što su svakodnevna komunikacija između granične policije Republike Srbije sa graničnim organima susednih država, ako je to jedan od vidova integrisanog delovanja naše države sa državama u regionu, svakako ga pohvaljujem.

Takođe Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Uprava granične policije u saradnji sa Upravom carina vrši konstantnu pojačanu kontrolu putnika na izlazu iz naše zemlje.

Isto tako, moram da kažem da jedan od najbitnijih motiva za traženje azila u zemljama EU su izdašna socijalna davanja. Da li se ja radujem zbog toga? Ne, nikako, jer smatram da odgovorno bavljenje politikom podrazumeva i odgovoran odnos prema mojim sugrađanima i smatram da trebamo učiniti sve što možemo, svako od nas pojedinačno, da unapredimo položaj građana u našoj državi. Takođe moram naglasiti da su Švedska i Belgija donele određene odgovore kada su u pitanju lažni azilanti i taj odgovor se dobija u roku od 15 dana i stvara se neki vid zabrane za ulazak ljudi koji lažno uđu u te države u narednih godinu do pet godina.

Mislim da se ne bih složila sa nekim svojim kolegama koje su iznele da samo zemlje EU treba da vrše tu kontrolu. Mislim da se najznačajniji i najbolji rezultat daje kada radimo zajedno, kada postoje ovakve mere, kao što su donele Švedska i Belgija, kada mi vršimo kontinuiranu kontrolu, a istovremeno radimo sve što je u našoj moći da poboljšamo standard građana. Takođe, ono što raduje je vest da Nemačka planira da stavi Srbiju na listu zemalja sigurnog porekla, čime bi se značajno ubrzale procedure rešavanja zahteva za azil i mislim da bi se time smanjila i potreba i želja nekih građana da napuste ovu državu.

S druge strane, usvajanjem Predloga zakona o upravljanju migracijama stvara se preduslov za uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, analizu, obradu, organizovanje, razmenu, čuvanje i zaštitu podataka. Da li će ovo biti lak posao? Ne, verujem da neće i biće mnogo teži za one koji treba da ga sprovode, od interresorne saradnje među ministarstvima, do Komesarijata za izbeglice koji usvajanjem ovog zakona dobija još jednu nadležnost, a to je upravljanje migracijama.

Takođe, mislim da je potrebna slika Srbiji sveukupnih migracija, jer ja, nažalost, dolazim iz jedne opštine koja spada u red najnerazvijenijih opština Srbije, a to je opština Žitište i žalosno je kada vidite da se vaša opština prazni, da pogranična mesta i područja izumiru i ne bih mogla da kažem da ova država ne čini baš ništa da ovo spreči. Postoje mere koje npr. sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, to su aktivne mere zapošljavanja, gde se dodatno stimuliše novo zapošljavanje u najnerazvijenijim područjima, takođe, mere kroz koje se uključuju određene populacije, odnosno daje se prednost izbeglim, interno raseljenim licima i Romima prilikom zapošljavanja. Da li možemo više? Svakako.

Ono što bih pohvalila jeste upravo shvatanje, odnosno davanje na značaju specifičnosti svake lokalne samouprave, odnosno ono što mi kažemo – decentralizacija. Interesantno je da neke kolege jednog dana jesu za to, drugog dana nisu, ali dobro, ja sam na stanovištu da jesam za ovo jer mislim da svaka lokalna samouprava ima svoje specifičnosti. Na različit način se susreće sa pitanjem migracije i mislim da treba svaka lokalna samouprava da ima mogućnost da kaže šta je to što smatra da je najbolje, kako bi određene, da li povratnike ili one koji su se tu zatekli zbog ratova koji su bili, integrisala u društvo. Nije to jednostavan proces i znam da neće biti jednostavno ni za lokalne samouprave, jer je ovo jedan vid nadležnosti koji im se pridodaje. Svakako pohvaljujem meru i mogućnost da se radi edukacija i da se pruži podrška, kako ljudima na lokalu, tako i na pokrajinskom nivou. Zaista mislim da će biti potrebno vreme da se uradi prikupljanje podataka i vertikalno i horizontalno, da se oni smeste u jednu bazu i da budu dostupni do određene mere državnim organima, a druge određene mere javnosti.

Ono što pohvaljujem jeste da je već izrečeno da će se u budžetu Republike Srbije naći sredstva jednim delom za sprovođenje planova, jer sam sigurna da nema šanse da sve opštine dobiju dovoljno sredstava kako bi sproveli sve svoje planove. Isto tako ukazujem na činjenicu da niko ni do sada nije branio lokalnim samoupravama da iz svojih budžeta izdvoje sredstva koja su neophodna. Takođe sam svesna činjenice da ni lokalne samouprave ne raspolažu sa tolikim sredstvima da sve mogu same.

Isto tako, preduslov za uspostavljanje saradnje sa članovima Evropske migracione mreže i strateško opredeljenje Srbije za pristup EU je nešto što mene raduje i mislim da je jako dobro da mi jednom u Srbiji imamo migracioni profil naše države, jer to je ono što može sutra dovesti ka ravnomernijem regionalnom razvoju, ka uspostavljanju ciljanih mera, kako bi određene podržali, možda razmislili neke da sankcionišemo u nekom pogledu. Možda nije dobro što ne postoji sankcija ili mera, šta se dešava sa lokalnim samoupravama koje ne formiraju ovo telo. Možda postoje lokalne samouprave koje nemaju za ovo potrebe, ali mislim da su veoma retke. Smatram da je možda moglo biti detaljnije, ali je dobro što uopšte danas razgovaramo o ovome. Stoga će poslanička grupa URS podržati ovaj vid zakona i verujem da ćemo, kao poslanici, imati određene izveštaje o sprovođenju ovog zakona, jer uloga parlamenta je i kontrolna, a ne samo da usvaja zakone. Zahvaljujem.

Predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i građani Srbije, ono o čemu slušamo juče, danas i prethodnih dana u medijima jeste jedna realnost Srbije, rekordni deficit u budžet Srbije, nešto što se znalo i ranije, ali mislim da je bila i hrabrost, s jedne strane, nove Vlade, a i jedina mogućnost da pred građane iznese tu činjenicu.
Žalosno je što u prethodnom periodu se omalovažavalo znanje građana i sam osećaj građanstva u kom se položaju nalaze, misleći da predstavljanjem jedne dobre slike i iznošenjem neistinitih ili netačnih podataka može da se stvori pozitivniji ambijent.
Dolazim iz jedne od najnerazvijenijih opština u Srbiji. To je opština Žitište. Jako sam svesna šta znači svako radno mesto na teritoriji opštine Žitište. S tim u vezi bih pohvalila ukidanje ovih parafiskalnih nameta, jer se vrlo često dešavalo da ljudi dođu sa određenom idejom za pokretanje sopstvenog biznisa, a onda krenu da se raspituju šta je sve to potrebno i šta ih to sve čeka u narednom periodu kako bi svoju ideju realizovali, pa u određenom trenutku i odustanu, jer ne mogu prosto da stvore sliku šta je to što ih sve očekuje.
S druge strane, svi mi vapimo, posebno u takvim opštinama, za investitorima, a onda kada se oni pojave ili dolazimo u situaciju da ne možemo da im nabrojimo šta je sve to što ih čeka ili ne možemo da ispunimo određene uslove u određenom roku, a postavlja se pitanje nekada organizacije i same mogućnosti ljudi koji rade da pruže sve te informacije.
Ono što bih posebno pozdravila je upravo reorganizacija Poreske uprave koja je pomenuta i mogućnost da Poreska uprava kontroliše i ona preduzeća koja nisu registrovana, jer u prethodnom periodu od frizera, vlasnika piljarnica, mesara, nema ko nije dolazio da se žali sa rečenicom – pa nas država u stvari kažnjava, mi smo registrovali preduzeće, plaćamo poreze i doprinose, nekoga i zaposlimo, ali ako ništa drugo, zaposlimo sami sebe, a onda kod nas dolaze inspekcije, nas kontrolišu, nas kažnjavaju, dok neko drugi ne plaća ništa od toga. Što bi rekli frizeri, prosto stave češalj i makaze u džep i odu da to rade po kućama, bez ikakvih obaveza prema državi.
Takođe mislim da je izuzetno dobro što će ti ljudi prvenstveno biti opomenuti, verujem i upoznati koje su im mogućnosti da im država pomogne da registruju delatnost kojom se bave.
Isto tako, svesna sam zašto se povećava stopa PDV, ali isto tako me raduje što će mala i srednja preduzeća imati mogućnost da od 1. januara biraju na koji način će platiti PDV i što će imati mogućnost da izvrše uplatu PDV nakon naplaćene usluge koju pružaju. Naravno, to stvara preduslov da 105.000 preduzetnika u Srbiji bira na koji će način izvršiti uplatu PDV.
Ono što takođe pozdravljam jeste uvođenje kaznenih penala državi ukoliko ne izvrši određene obaveze, jer se jako često dešavalo da u tom lancu upravo država bude ta koja stvara problem u naplati robe ili usluge.
Ono što bih, isto tako pozdravila je što će se poljoprivrednicima, od sadašnjih pet podići na 8% povraćaj PDV i da će se vršiti direktno uplata na njihov račun. Takođe mislim da je dobro što je zadržana snižena stopa PDV od 8% na životne namirnice i hranu.
Ono što me posebno raduje jeste povraćaj PDV za bebi opremu, zato što se često samo govorilo o tome kako se Srbija susreće sa problemom bele kuge, što se nama teritorije prazne i što je ovo jedan od prvih prepoznatljivih i vidljivih koraka u poslednje vreme koji će stvoriti mogućnost da se direktno onima koji kupuju tu opremu vrati deo novca, što se ova mera odnosi na one koji pripadaju tzv. srednjem i nižem sloju stanovništva, jer primanja roditelja ili staratelja trebaju biti do 80.000 dinara da bi ovi uslovi bili ispunjeni i to je jedna od mera koju sa najvećim zadovoljstvom pozdravljam u ovom koraku konsolidacije sistema kada su u pitanju javne finansije.
Stoga pozivam svoje kolege, da jedan realan predlog koji daje konkretne rezultate i koji predstavlja u suštini prvi korak ka onome što treba da uvede red u javne finansije, podrže u danu za glasanje. Hvala vam.