Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, uzela bih malo vremena da govorim o Predlogu zakona o oznakama geografskog porekla, koji danas skoro da nije ni spomenut.
Na samom početku bih rekla da će poslanička grupa G17 plus podržati predlog ovog zakona, kao i set svih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu.
Geografskim oznakama porekla obeležavaju se proizvodi čija je proizvodnja na određenom geografskom području i čija su svojstva i kvalitet određeni geografskom sredinom, koja obuhvata prirodni i ljudski faktor. Ta svojstva mogu da nastanu zahvaljujući samo prirodnim faktorima, kao što su zemljište, podneblje, voda i drugo, ili zahvaljujući načinu ili postupku proizvodnje koji je vezan za to geografsko područje.
Prisustvo prirodnih faktora je naročito značajno kod poljoprivrednih proizvoda, gde osobine zemljišta, vode i klimatskih uslova mogu imati veliki značaj za kvalitet određenog proizvoda. Kod nekih proizvoda odlučujuću ulogu ima određeni način proizvodnje u savršeno određenom kraju, mada se kod najvećeg broja proizvoda ova dva faktora prepliću i zajednički daju to posebno svojstvo određenom proizvodu.
Geografske oznake porekla poseban značaj imaju za manje razvijene zemlje, jer veliki deo njihovog izvoza čine prirodni prehrambeni i poljoprivredni proizvodi i proizvodi iz domaće radinosti i usluga.
Vrednost geografske oznake porekla počiva na svesti i ubeđenju potrošača da su proizvodi obeleženi geografskom oznakom porekla proizvodi posebnog svojstva i kvaliteta. Takvi proizvodi uživaju određene prednosti na tržištu, u odnosu na vrstu proizvoda koji nemaju takvu oznaku. To utiče na povećanu tražnju i ima značajan ekonomski učinak. Zbog toga, oznaka geografskog porekla može da bude snažno sredstvo privredne propagande, jer obaveštava potrošače o poreklu robe i kvalitetu.
Predlogom ovog zakona uređuju se način sticanja i pravna zaštita oznake geografskog porekla, a oznake geografskog porekla su ime porekla i geografska oznaka. Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga.
Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta. Definisan je pojam geografske oznake, kao i tradicionalni ili istorijski naziv.
Predlogom ovog zakona se, takođe, definiše postupak zaštite, postupak po prijavi za priznavanje oznake geografskog porekla, postupak po prijavi za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, prijava za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, promene koje se odnose na ovlašćene korisnike, sadržina i obim prava koje imaju ovlašćeni korisnici, oglašavanje ništavim rešenja o priznavanju oznake geografskog porekla, odnosno rešenja o priznavanju statusa ovlašćenog korisnika, prestanak oznake geografskog porekla, prestanak i ukidanje statusa ovlašćenog korisnika, oznake geografskog porekla, građanskopravna zaštita itd.
Verujem da će usvajanje ovog predloga zakona doprineti da što veći broj proizvoda dobije oznaku geografskog porekla, a samim tim i bolju prohodnost i prodaju na tržištu.
U Zavodu za intelektualnu svojinu, nažalost, do sada imamo samo 52 proizvoda, odnosno registrovane oznake geografskog porekla domaćeg karaktera. Izneću vam podatak da u Italiji proizvodi sa oznakom geografskog porekla ostvare godišnji promet, u proseku, 7,5 do 8 milijardi evra, dok je broj radnika angažovanih u tom sektoru oko 300.000 ljudi.
Istraživanja unutar EU pokazala su da se ogroman broj potrošača opredelio upravo za proizvode koji nose oznake geografskog porekla. Utvrđeno je da je 43% potrošača spremno da da i do 10% višu cenu za hranu s geografskim poreklom, dok je blizu 10% voljno da potroši i više od 20% za artikle te vrste.
Podsetila bih da je između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije potpisan Memorandum o razumevanju, koji treba Srbiji da omogući unapređenje sistema zaštite oznake geografskog porekla za proizvode na stranom tržištu.
Mislim da adekvatna primena ovog zakona, uz podršku, informisanje i uključivanje građana, može dovesti do povećanja broja proizvoda s oznakama geografskog porekla, a samim tim i do povećanja broja preduzetnika i zaposlenih.
Posebnu priliku vidim za ruralne sredine naše zemlje, naročito kada su u pitanju poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, kao i proizvodi domaće radinosti i usluga, jer sistem zaštite tih proizvoda oznakom geografskog porekla obezbeđuje njihovu komercijalizaciju i dovodi do ekonomskog napretka tih područja. Mislim da takvi proizvodi mogu pronaći svoje mesto na tržištu EU, pa i šire.
Potpuno sam sigurna da nas tek nakon usvajanja ovog zakona očekuje dosta posla i niz aktivnosti koje će našim građanima i proizvođačima približiti sve potrebne procedure za usvajanje oznake geografskog porekla.
Podsetila bih sve nas da, bez obzira na to koliko se bavimo ovom temom, nekada nismo upoznati sa svim proizvodima koji bi trebalo da nose oznaku geografskog porekla, tako da mislim da treba da budemo spona i podrška svim proizvođačima, da bi plasirali što bolje svoje proizvode.
Zahvaljujem i još jednom ću napomenuti da će Poslanička grupa G17 plus podržati predložene zakone.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici predlagača, građanke i građani, pred nama su, kao što smo već upoznati, nalazi se set zakona koji čine Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predlog zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,.
Ovo su, iznad svega, proevropski zakoni koji imaju za cilj demokratizaciju društva, uvođenje vladavine prava i zaštite ljudskih sloboda, za šta se sama stranka G17 plus zalaže, te će stoga podržati ovaj set zakona.
Usvajanje ovih zakona treba da stvori neophodan pravni ambijent za vođenje krivičnih postupaka i efikasno suzbijanje kriminaliteta, kao i zaštitu Ustavom i međunarodnim aktima garantovanih ljudskih prava.
U svom današnjem izlaganju akcenat bih postavila na Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Naime, Krivični zakonik donet je u septembru 2005. godine, a od tog perioda došlo je do promene državnog statusa, donet je novi Ustav, a Republika Srbija je potpisala i ratifikovala brojne konvencije koje zahtevaju da se radi njihove implementacije u pravni sistem Republike Srbije izmene određene stvari.
Predloženim zakonom se pooštravaju kazne za oko trećinu krivičnih dela, čime se jača generalna prevencija i odvraćaju potencijalni učinioci krivičnih dela.
Inače, svakako bih pozdravila izmene u glavi 18. Krivičnog zakonika, krivična dela protiv polne slobode. Članovima od 47. do 53. Predloga ovog zakona pooštrene su kazne za sledeća dela: to je silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, posredovanje u vršenju prostitucije, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa.
Takođe radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja izvršene su mere krivičnog dela prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, i uvedena su nova krivična dela, to je navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnom licu.
Takođe bih želela da vam ukažem da je zbog pada moralnih vrednosti i porasta zloupotrebe maloletnih lica moguće razmišljati o povećanju kaznenih mera u članovima 54. i 55. Predloga ovog zakona, a verujem da je i ministarka preduzela sve mere da ne dođe slučajno do zloupotrebe člana 7. kada su u pitanju postojeće kaznene mere.
Članovima 56. do 62. Zakona izvršene su izmene krivičnih dela protiv braka i porodice, gde bih svakako pohvalila predložene izmene i podsetila bih da je u pogledu zaprećene kazne za krivično delo nasilja u porodici. Komisija EU u izveštaju o napretku Srbije za 2008. godinu navela da nasilje u porodici i dalje predstavlja ozbiljan problem i da su krivične kazne nedovoljne, te bih iskoristila priliku da ukažem na mogućnost uvećanja i ovih kaznenih mera.
Takođe bih napomenula da karakteristika nasilja u porodici nije obavezno u tome da žrtva i izvršilac nasilja imaju zajedničko mesto prebivališta, već porodična veza i specifičan odnos koji među njima postoji. Nažalost, svedoci smo da dolazi do ubistva među bivšim supružnicima.
Pored pomenutog kazala bih i na mogućnost pooštravanja kaznenih mera u članu 62. koji se odnosi na rodoskvrnjenje.
U svakom slučaju, izuzetno mi je zadovoljstvo da spomenem da ova reforma pravosuđa i ovih zakona jeste u skladu sa nacionalnim programom integracija Republike Srbije u EU i još jednom napominjem da će poslanička grupa G17 plus podržati set ovih zakona.

Poštovana predsednice, predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, svakako bih afirmativno govorila o ovom zakonu, jer je ovo zakon koji će poslanička G 17 plus podržati.
Na osnovu Ustava, koji u svojim delovima uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građana, pored toga, jemči slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruženja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, i na osnovu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koju je ova država ratifikovala 2003. godine, dobili smo zakon o udruženjima, odnosno Predlog zakona o udruženjima.
Svi mi znamo da je pravni okvir za osnivanje i delovanje udruženja u Republici Srbiji trenutno prilično širok i nehomogen. S obzirom na to da je jedan od zakona usvojen pre skoro 20, oko 25 godina, a drugi pre 15 godina, mislim da je potrebno doneti nov zakon, koji će celovito regulisati ovu materiju.
Želela bih da vas podsetim da na našim prostorima postoji tradicija garantovanja i omogućavanja udruživanja na dobrovoljnim osnovama, radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva, koji se kroz ustavne norme sreću još u Ustavu Kneževine Srbije iz 1869. godine. Prvi zakon koji je regulisao ovo pitanje donet je 1881. godine. U Srbiji postoje udruženja koja deluju više od jednog veka i često ta udruženja čuvaju kulturu i tradiciju, a pored toga imamo i strukovna udruženja, koja deluju.
Napomenula bih da donošenje ovog zakona predstavlja i jednu od preuzetih obaveza Srbije, pristupanjem u članstvo Saveta Evrope. Naglasila bih da je određena novina u ovom zakonu status nevladinih organizacija koji, po ugledu na jedan od osnovnih principa statusa nevladinih organizacija u Evropi, predviđa da upis u Registar udruženja nije uslov za osnivanje udruženja. Međutim, upisom u Registar, udruženje stiče status pravnog lica.
Pored pomenutog, predlaže se da udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. U ovom zakonu postoji mogućnost da maloletna lica, s navršenih 14 godina, mogu biti osnivači udruženja, što je u skladu s ratifikovanom Konvencijom UN-a o pravima deteta, naravno, uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovih zakonskih zastupnika.
Registar udruženja, kao što je više puta pomenuto danas, vodi Agencija za privredne registre kao poveren posao, u pisanom obliku, kao i jedinstvenu centralnu elektronsku bazu podataka. Upis u Registar vrši se u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave za upis, a udruženje je dužno da u Registru prijavi svaku promenu podataka koji se tamo upisuju, u roku od 15 dana od dana nastupanja promene.
Ovim predlogom zakona se reguliše, pored pomenutog, i imovina udruženja, obavljanje aktivnosti, statusne promene, prestanak rada udruženja, kao i delovanje stranih udruženja, što do sada nije bilo regulisano nijednim zakonom u Republici Srbiji. Predlog ovog zakona sadrži normativni odnos kojim se omogućava delovanje stranih udruženja, a ovakva udruženja, faktički, deluju na teritoriji Republike Srbije, čije su aktivnosti direktno usmerene na pružanje humanitarne pomoći, uspostavljanje saradnje i unapređenje stručnih i naučnih znanja i istraživanja.
Verujem da vam je već poznato da se uspešna saradnja vladinog i nevladinog sektora smatra jednim od kriterijuma kojima se meri stepen demokratije jednog društva.
Nakon usvajanja ovog zakona, mogla bi se razmatrati mogućnost formalizovanja saradnje Vladinog i nevladinog sektora, što je moguće putem sporazuma, saveta i kancelarije. U svakom slučaju, tim udruženjima i nevladinim organizacijama treba pružiti jedinstven pravni okvir delovanja i ovo je jedan od proevropskih zakona koji će, ponavljam, Poslanička grupa G 17 plus podržati. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka i predstavnici predlagača zakona, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, kao predstavnica Poslaničke grupe G17 plus i članica stranke koja se zalaže za evropske integracije, dala bih svoje mišljenje zašto je potrebno usvojiti ovaj zakon.
Prvenstveno, na usvajanje ovog zakona obavezuju nas čl. 94. i 97. Ustava, takođe, član 113. SSP-a i Strategija regionalnog razvoja za period 2007 – 2012, koja je usvojena na Vladi u januaru 2007. godine. Ovaj zakon je potrebno usvojiti jer su razlike u stepenu razvijenosti teritorijalnih delova najviše u Evropi i pokazuju trend rasta.
Prema indeksu razvojne ugroženosti, razlike u razvijenosti regiona 2007. iznose 1:7, a lokalnih samouprava – 1:15. Generalno je niska konkurentnost naše privrede. Spadamo u najstarije narode u Evropi, a devastiranost i depopulacija su posebno izražene u određenim područjima.
Ne smatram da će ovaj zakon momentalno rešiti sve ove probleme, ali je preduslov za rešavanje ovakvih problema. Usvajanjem zakona o regionalnom razvoju, pruža se mogućnost efikasnijeg korišćenja domaćih raspoloživih sredstava za razvoj, kao što su NIP, budžet lokalnih samouprava, budžet AP, budžet države, donacije, razvojni krediti, privatne investicije, kao i fondovi EU, prvenstveno mislim na pretpristupne fondove Evropske unije.
Ovaj zakon je rađen po ugledu na zakone EU. Prošao je javnu raspravu u trajanju od šest meseci, kojoj je prethodila dvogodišnja priprema u kojoj su radili stručnjaci relevantni u ovoj oblasti.
Pored ovog, napomenula bih da dolazim iz par puta danas pominjane opštine Žitište, koja spada u jednu od najnerazvijenijih opština u Srbiji.
Ne bih sada govorila o projektima koji su rađeni u opštini Žitište i koji se planiraju da se rade, a svakako su bili pomagani, i biće pomagani iz republičkog budžeta, iz Ministarstva ekonomije, iz NIP-a. Bili su rađeni i dok nije bio G17 plus na čelu NIP. Opština Žitište spada u jedno od ruralnih područja i ima pad stanovništva od 37,1% u odnosu na popis od 1971. godine.
Već u članu 3, kroz načela podsticanja regionalnog razvoja, kao što su načela celovitosti, sinhronizacije, solidarnosti i jednakih mogućnosti, partnerstva, planiranja, javnosti, usklađenosti s pravilima EU itd., uviđamo da ovaj zakon ima tendenciju uspostavljanja ravnomernog regionalnog zakona, a u 6. poglavlju zakona određene su mere i podsticaji, dok su u članu 46. konkretno pobrojani oni subjekti koji mogu da koriste ovaj podsticaj.
Inače, državna intervencija će se ogledati u tome da se pomogne onima koji su slabiji i stručno i finansijski.
Ovo je jedan od zakona koji vodi ka ekonomskoj decentralizaciji, uz mogućnost da građani učestvuju u određivanju prioriteta za razvoj svojih regiona, kao i mogućnost da najnerazvijenije opštine izađu iz te kategorije.
Poslanička grupa G17 plus će, svakako, podržati ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, gospođo ministre, govoriću o setu zakona.
Smatram da su svi izuzetno bitni za evropske integracije i Poslanička grupa G17 plus će ih podržati. Inače, konvencija na koju ću se osvrnuti jeste Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Trgovina ljudima predstavlja kršenje ljudskih prava i povredu dostojanstva i integriteta čovečanstva, a posebno su pogođene žene i deca. Konvencija Saveta Evrope doneta je 2005. godine u Varšavi, a Republika Srbija nasledila je međunarodnopravne obaveze preuzete potpisivanjem Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Protokola za suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom.
Inače, Vlada Republike Srbije 2006. godine usvojila je Strategiju za borbu protiv trgovina ljudima u Republici Srbiji. Strateški ciljevi u borbi protiv trgovine ljudima grupisani su u pet oblasti. To su: institucionalni okvir, prevencija i pomoć, zaštita i reintegracija žrtava, međunarodna saradnja i praćenje i evaluacija rezultata.
Prema izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2008. godinu, Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima prijavila je 60 identifikovanih žrtava trgovine ljudima u 2007. godini, uključujući i 26 maloletnih osoba, a od 60 identifikovanih žrtava 48 su srpskog porekla. Sudeći po podacima nevladinih organizacija u Srbiji, 90% žrtava je navodno učestvovalo u istrazi protiv svojih trgovaca. Prema nevladinim organizacijama, žrtve trgovine ljudima su često direktno ili indirektno primoravane da svedoče protiv trgovaca ljudima. Tokom 2007. godine 37 žrtava trgovine ljudima bilo je smešteno u dva skloništa koja vode nevladine organizacije, 21 u sklonište za privremeni boravak, a 16 u sklonište otvorenog tipa, uključujući i dve bebe. Programi reintegracije su obezbeđeni za 47 žena i četiri muškarca, od kojih 22 dece.
Tokom perioda obuhvaćenog izveštajem 11 opština osnovalo je timove za pružanje socijalne zaštite, koji su sastavljeni od socijalnog radnika, policije i nevladinih organizacija, u cilju pružanja pomoći potencijalnim žrtvama porodičnog nasilja i trgovine ljudima.
U prethodnoj godini u Srbiji je bilo 57 žrtava trgovine ljudima, a u odnosu na ranije podatke taj broj se nije povećao. Prema podacima nevladinih organizacija, taj broj je mnogo veći jer samo 10 - 25 posto žrtava se, u stvari, javi.
Prema podacima UN, 700.000 žena, dece i muškaraca svake godine postanu žrtve trgovine ljudima. Trgovina ljudima je, nažalost, jedna od tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti, pored trgovine drogom i oružjem. Zarada ostvarena od trgovine ljudima procenjuje se na 7 - 60 milijardi dolara godišnje, a po nekim podacima i mnogo više.
Inače, trgovina ljudima se definiše, prema Konvenciji UN, kao vrbovanje, prevoženje, prevođenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica putem pretnje silom ili upotrebom sile i drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja, davanje ili primanje novca ili druge koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu na drugim licima u procesu eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica i druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu, servitut ili uklanjanje organa.
Lanac trgovine ljudima podrazumeva tri faze: fazu regrutacije, fazu tranzita i fazu eksploatacije, a oblici trgovine ljudima su sledeći: seksualna, radna eksploatacija, dužničko ropstvo, prinudni brak, lažno usvajanje, prinudno prosjačenje, prinudna vršenja krivičnih dela i trgovina organima.
Pored ovog, napravila bih jedan hronološki osvrt na ono što je urađeno u Republici Srbiji od 2000. godine. Godine 2001. kreirano je prvo multidisciplinarno telo za borbu protiv trgovine ljudima na federalnom nivou.
Godine 2002. osnovan je republički tim za borbu protiv trgovine ljudima. Godine 2003. je urađena izmena i dopuna ZKP Republike Srbije i uvedeno je krivično delo trgovine ljudima.
Međutim, ovim zakonom nije precizirana razlika između trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi, što je urađeno novim zakonom koji je usvojen 2006. godine, gde se posebno uvodi sankcija za trgovinu decom radi usvajanja.
U 2004. godini je formirana Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.
Kao što sam već spomenula, 2006. godine Srbija je donela Strategiju borbe protiv trgovine ljudima, a iste godine stupio je na snagu Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku kojim se definišu uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima koja su ugrožena zbog učešća u krivičnom postupku. U Srbiji trenutno postoje dva skloništa namenjena isključivo žrtvama trgovine ljudima, koja funkcionišu u okviru nevladinog sektora.
U međunarodnopravnom smislu Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima stupila je na snagu februara 2008. godine, a ima za cilj da spreči i suzbije trgovinu ljudima uz garantovanje ravnopravnosti polova, da zaštiti ljudska prava žrtava trgovine ljudima, da osmisli sveobuhvatni okvir za pružanje zaštite i pomoć žrtvama i svedocima, da obezbedi efikasnije istrage i krivično gonjenje, kao i da unapredi međunarodnu saradnju i suzbijanje.
Konvencija propisuje da svaka strana ugovornica treba da osigura da istrage ili krivično gonjenje za krivična dela iz Konvencije ne zavise od prijave ili optužbe žrtve, barem onda kada je krivično delo u celini ili delimično izvršeno na njenoj teritoriji, kao i da usvoji mere koje su potrebne da bi se osiguralo da se određena lica ili tela specijalizuju za borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu žrtava.
Potrebno je obezbediti efikasnu i odgovarajuću zaštitu od moguće odmazde ili zastrašivanja, posebno u toku ili posle istrage i krivičnog gonjenja izvršilaca. Tokom sudskog postupka strane ugovornice treba da obezbede zaštitu privatnosti žrtve i, po potrebi, njenog identiteta, kao i bezbednost žrtve.
U ovoj konvenciji su dati i opšti principi i mere u cilju jačanja međunarodne saradnje, posebno mere koje se odnose na ugrožena ili nestala lica, informisanje i saradnju sa civilnim društvom. Konvencija takođe predviđa formiranje grupe eksperata za suzbijanje trgovine ljudima čiji je zadatak da nadgleda primenu Konvencije od strane ugovornica i postupak njihovog ocenjivanja.
Napomenula bih da je juče u Borskom okrugu izvršeno hapšenje trgovaca ljudima, a trgovina se vršila maloletnim licima, odnosno devojčicama.
Usvajanjem ovog predloga zakona formiraju se dodatni uslovi za unapređenje mehanizama za sprečavanje trgovine ljudima, pored toga, kao što sam rekla, što nas približava Evropi i što nas vodi ka evropskim integracijama. Zahvaljujem vam se na pažnji.