Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću dati informacije o četiri, odnosno o jednoj tački dnevnog reda, predloga zakona o kojima danas treba da raspravljamo. Najpre, o Predlogu zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: privredna društva koja se bave redovnim održavanjem regionalnih magistralnih puteva, kao i održavanjem elektroinstalacije na putevima u teškoj su materijalnoj situaciju usled dugovanja JP "Putevi Srbije", neophodnost rešavanja problema neregulisanih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima putem preuzimanja ovih obaveza postaju javni dug Republike Srbije. Potrebno je isplatiti zaostale obaveze privrednim društvima, jer bi njihovim odlaganjem privredna društva otišla u stečaj čime bi se dovelo u pitanje redovno održavanje puteva u Republici Srbiji i značajno bi se ugrozila bezbednost saobraćaja na putevima u Republici Srbiji. Ovo su ujedno razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku i za stupanje na snagu pre osmog dana.
Ustavni okvir za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 13. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
Što se tiče iznosa obaveza, Republika Srbija preuzima, kao javni dug, obaveze JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima u ukupnom iznosu od 1.346.775.000 dinara prema stanju dospelih i neplaćenih obaveza na dan 1. april 2013. godine. Sredstava neophodna za izmirivanje unapred navedenih obaveza prema privrednim društvima obezbeđivaće se u budžetu Republike Srbije na aproprijaciji Ministarstva finansija i privrede. Ovim zakonom je predviđeno da se u tri jednake rate, u narednih pet meseci, isplati dug nastao od strane JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima.
Sledeća tačka je Predlog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije stupio je na snagu 25. decembra 2012. godine. Cilj donošenja zakona bio je da se izmire dugovanja zdravstvenih ustanova po osnovu isporučenih lekova, a zaključno sa 30. septembrom 2012. godine, kako se ne bi dovela u pitanje zdravstvena zaštita i snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima.
Zakonom je propisano da Republika Srbija preuzima, kao javni dug, obaveze u ukupnom nominalnom iznosu od 13 milijardi dinara, kao i da će Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja posebnim aktom utvrditi visinu pojedinačnog potraživanja svake veledrogerije.
Na osnovu člana 5. zakona i zaključka Vlade broj 2543/2013, od 28. marta 2013. godine, utvrđena je visina pojedinačnih potraživanja svake veledrogerije za neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova i iznosi 4.999.657.079 dinara. Preuzimanjem u javni dug po osnovu zakona regulisana su dugovanja 170 zdravstvenih ustanova, odnosno potraživanja prema zdravstvenim ustanovama od strane 227 veledrogerija. Zaključak je radi realizacije dostavljen Ministarstvu finansija i privrede, Upravi za javni dug, gde je proverom podataka konstatovano da usled tehničkih propusta, prilikom prikupljanja podataka, iznos preuzetih obaveza u javni dug treba da iznosi 4.908.021.000 dinara.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja potrebno je promeniti zakon u delu koji se odnosi na iznos koji Republika Srbija preuzima kao javni dug, preciziranjem tačnog iznosa duga.
Ustav nije osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i sistem u oblasti zdravstva. Dakle, Republika Srbija preuzima, kao javni dug Republike Srbije, obaveze zdravstvenih ustanova iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala. Obaveze će se izmiriti u skladu sa dinamikom koja je predviđena u zakonu.
Naredna tačka je Predlog zakona o potvrđivanju aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Tu su i razlozi za donošenje zakona. Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture je zaključen 20. avgusta 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Cilj sporazuma je unapređenje saradnje u oblasti infrastrukture između dve zemlje zasnovane na principima solidarnosti, reciprociteta, komplementarnosti, a uz uzajamno poštovanje suvereniteta.
Na osnovu ovog sporazuma do sada se uspešno sprovede tri kreditna aranžmana posredstvom kineske Eksport-Import banke, kao ovlašćene državne institucije i to projekat izgradnje mosta Zemun-Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina Republike Srbije i prva faza paket projekta termoelektrane Kostolac B.
Aneks broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine potpisan je 8. maja 2012. godine u Beogradu. Tim aneksom predviđene su izmene u članu 3. Sporazuma, tako da su za nadgledanje i sprovođenje Sporazuma, u delu koji se odnosi na izgradnju mosta Zemun-Borča sa pripadajućim saobraćajnicama, zaduženi Ministarstvo finansija Republike Srbije kao naručilac, u skladu sa tada važećim Zakonom o ministarstvima i Grad Beograd kao korisnik i investitor.
Još jedna izmena Sporazuma odnosi se na član 6. kojim se obezbeđuje uvođenje carinskih i poreskih olakšica na promet dobara i usluga, kao i uvoz dobara koji se vrši u okviru sprovođenja projekta izgradnje mosta Zemun-Borča.
Nakon potpisivanja Aneksa 1, zakonska procedura njegovog potvrđivanja od strane Narodne skupštine nije mogla da bude sprovedena, imajući u vidu činjenicu da su se u tom periodu u Republici Srbiji održavali parlamentarni i predsednički izbori. Aneks broj 1. primenjuje se na osnovu klauzule o privremenoj primeni od dana njegovog potpisivanja i potrebno ga je ratifikovati i okončati proceduru za njegovo stupanje na snagu.
Sprovođenje Zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine ne iziskuje nikakva posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Dolazimo do Zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa "Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća".
Svrha kredita jeste podrška ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje unapređenja privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća, unapređenje osnovnih lokalnih usluga koje pružaju javna komunalna preduzeća, a vrednost kredita je sledeća. Kredit se sprovodi kroz dve kreditne linije ukupne vrednosti od 63,25 miliona evra. Prva kreditna linija u vrednosti od 33,25 miliona evra za unapređenje i razvoj malih i srednjih preduzeća je završena, a druga kreditna linija u vrednosti od 30 miliona evra za kreditiranje takođe malih i srednjih preduzeća, kao i javnih i komunalnih preduzeća, je u toku.
Uslovi kredita su sledeći. Kredit se dodeljuje u evrima. Predviđen je grejs period od najviše dve godine. Period otplate je do osam godina i efektivna kamatna stopa je 4,85% na godišnjem nivou. Minimum 70% sredstava kredita koristiće se za finansiranje nabavke dobara i usluga italijanskog porekla, kao što su oprema, tehnologija, tehnička pomoć, održavanje industrijske licence, a maksimum 30% sredstava kredita koristiće se za pokrivanje troškova u zemlji, kao što su oprema, sirovine, rezervni delovi, usluge, obrtna sredstva neophodna za potrebe investicionih projekata, za ugovore sa domaćih dobavljačima ili srpskim građevinskim firmama.
Postoje i kriterijumi za dobijanje kredita. Mala i srednja preduzeća moraju da budu registrovana u Srbiji najmanje dve godine u sektorima koje podržava kreditna linija. Novoosnovana preduzeća takođe mogu da konkurišu, pod uslovom da su 100% u vlasništvu državljana Republike Srbije, a uskoro će biti dozvoljen pristup i mikro preduzećima, po okončanju odgovarajuće procedure od strane Vlade. Javna komunalna preduzeća takođe mogu da konkurišu, kancelarije italijanske kooperacije pružiće im tehničku pomoć u pripremi dokumentacije.
Troškovi koji nisu prihvatljivi u okviru ovog sporazuma jesu domaći porezi, carinske dažbine i PDV, trgovinska preduzeća, društva za lizing, osiguravajuća društva i finansijska preduzeća, investicije u rekreativne aktivnosti, igre na sreću i stambene objekte, investicije u industriju, oružje i municije, duvan i duvanske proizvode, proizvodnju žestokih alkoholnih pića i obradu proizvoda čiji uvoz ili izvoz u datim zemljama je zabranjen važećim zakonom ili međunarodnim sporazumima i ugovorima.
Kredit je moguće dobiti preko devet izabranih banaka, to su "Banka Inteza", "Kredibanka", "Eurobank EFG", "Jugmes banka", "Komercijalna banka", "Prokredit banka", "Srpska banka", "Uni kredit bank Srbija", "Folks bank", a uskoro će biti potpisani ugovori sa još tri banke.
Izmene koje predviđa zakon, dakle, zakon je sastavljen od Sporazuma o izmenama iz 2012. i Sporazuma o izmenama iz 2013. godine, koji su nastali razmenom diplomatskih nota. Izmene iz 2012. godine predviđaju, kada javno komunalno preduzeće, kao zajmoprimac, ima obavezu dostavljanja izveštaja o sprovedenom postupku javne nabavke nadležnoj državnoj revizorskoj instituciji. Ustanovljeno je da takav državni organ nije moguće odrediti, pa se izveštaji podnose revizorskoj kući koja je izabrana na osnovu potpisanog sporazuma.
U skladu sa Zakonom Republike Italije iz 1987. godine, usvojeni su kriterijumi prihvatljivosti, etičke klauzule, opšti principi ugovora, a sve u skladu sa opštim principima javnih nabavki EU, koji su predviđeni Aneksom 1. ovog zakona.
Izmene iz 2013. godine predviđaju da, pored malih i srednjih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća, kao krajnji korisnici kreditne linije uvode se i mikro preduzeća sa manje od deset zaposlenih lica, koja su ustanovljena preporukom EU broj 2003/361. Najmanji i najveći iznosi kredita iz pojedinačnih ugovora za srpska mala i srednja preduzeća su postavljeni na iznos od 5.000 do milion evra, a za javna komunalna preduzeća od 150.000 do dva miliona evra.
Ovo je ukratko bio uvod o onome o čemu ćemo danas razgovarati i raspravljati. Zahvaljujem vam se na pažnji.