Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7348">Suzana Grubješić</a>

Govori

Žao mi je što to prošli put nisam uradila, da jednu dilemu raspravimo, kada se donosio budžet, kada se donosio rebalans, zašto je ovde sedeo ministar finansija.
Gospodine Veselinoviću, ja sam bila narodni poslanik u prošlom sazivu četiri godine, kada god je budžet donošen, ovde je sedeo samo ministar finansija, bila je to gospođa Diana Dragutinović, a kasnije gospodin Mirko Cvetković i premijer i ministar finansija, i nemojte spočitavati ovoj vladi zašto budžet brani samo ministar finansija. To je bila praksa i ranije, jer ministar finansija odgovara u ime Vlade za ono što iznosi pred narodne poslanike.
Nije bio nikakav izuzetak to što je ministar finansija Mlađan Dinkić sam branio i budžet i rebalans. Tako nešto sam ja ovde gledala četiri godine, a i vi zajedno sa mnom, koliko se sećam.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću dati informacije o četiri, odnosno o jednoj tački dnevnog reda, predloga zakona o kojima danas treba da raspravljamo. Najpre, o Predlogu zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: privredna društva koja se bave redovnim održavanjem regionalnih magistralnih puteva, kao i održavanjem elektroinstalacije na putevima u teškoj su materijalnoj situaciju usled dugovanja JP "Putevi Srbije", neophodnost rešavanja problema neregulisanih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima putem preuzimanja ovih obaveza postaju javni dug Republike Srbije. Potrebno je isplatiti zaostale obaveze privrednim društvima, jer bi njihovim odlaganjem privredna društva otišla u stečaj čime bi se dovelo u pitanje redovno održavanje puteva u Republici Srbiji i značajno bi se ugrozila bezbednost saobraćaja na putevima u Republici Srbiji. Ovo su ujedno razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku i za stupanje na snagu pre osmog dana.
Ustavni okvir za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 13. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
Što se tiče iznosa obaveza, Republika Srbija preuzima, kao javni dug, obaveze JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima u ukupnom iznosu od 1.346.775.000 dinara prema stanju dospelih i neplaćenih obaveza na dan 1. april 2013. godine. Sredstava neophodna za izmirivanje unapred navedenih obaveza prema privrednim društvima obezbeđivaće se u budžetu Republike Srbije na aproprijaciji Ministarstva finansija i privrede. Ovim zakonom je predviđeno da se u tri jednake rate, u narednih pet meseci, isplati dug nastao od strane JP "Putevi Srbije" prema putarskim i drugim privrednim društvima.
Sledeća tačka je Predlog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije stupio je na snagu 25. decembra 2012. godine. Cilj donošenja zakona bio je da se izmire dugovanja zdravstvenih ustanova po osnovu isporučenih lekova, a zaključno sa 30. septembrom 2012. godine, kako se ne bi dovela u pitanje zdravstvena zaštita i snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima.
Zakonom je propisano da Republika Srbija preuzima, kao javni dug, obaveze u ukupnom nominalnom iznosu od 13 milijardi dinara, kao i da će Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja posebnim aktom utvrditi visinu pojedinačnog potraživanja svake veledrogerije.
Na osnovu člana 5. zakona i zaključka Vlade broj 2543/2013, od 28. marta 2013. godine, utvrđena je visina pojedinačnih potraživanja svake veledrogerije za neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova i iznosi 4.999.657.079 dinara. Preuzimanjem u javni dug po osnovu zakona regulisana su dugovanja 170 zdravstvenih ustanova, odnosno potraživanja prema zdravstvenim ustanovama od strane 227 veledrogerija. Zaključak je radi realizacije dostavljen Ministarstvu finansija i privrede, Upravi za javni dug, gde je proverom podataka konstatovano da usled tehničkih propusta, prilikom prikupljanja podataka, iznos preuzetih obaveza u javni dug treba da iznosi 4.908.021.000 dinara.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja potrebno je promeniti zakon u delu koji se odnosi na iznos koji Republika Srbija preuzima kao javni dug, preciziranjem tačnog iznosa duga.
Ustav nije osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i sistem u oblasti zdravstva. Dakle, Republika Srbija preuzima, kao javni dug Republike Srbije, obaveze zdravstvenih ustanova iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala. Obaveze će se izmiriti u skladu sa dinamikom koja je predviđena u zakonu.
Naredna tačka je Predlog zakona o potvrđivanju aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Tu su i razlozi za donošenje zakona. Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture je zaključen 20. avgusta 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Cilj sporazuma je unapređenje saradnje u oblasti infrastrukture između dve zemlje zasnovane na principima solidarnosti, reciprociteta, komplementarnosti, a uz uzajamno poštovanje suvereniteta.
Na osnovu ovog sporazuma do sada se uspešno sprovede tri kreditna aranžmana posredstvom kineske Eksport-Import banke, kao ovlašćene državne institucije i to projekat izgradnje mosta Zemun-Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina Republike Srbije i prva faza paket projekta termoelektrane Kostolac B.
Aneks broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine potpisan je 8. maja 2012. godine u Beogradu. Tim aneksom predviđene su izmene u članu 3. Sporazuma, tako da su za nadgledanje i sprovođenje Sporazuma, u delu koji se odnosi na izgradnju mosta Zemun-Borča sa pripadajućim saobraćajnicama, zaduženi Ministarstvo finansija Republike Srbije kao naručilac, u skladu sa tada važećim Zakonom o ministarstvima i Grad Beograd kao korisnik i investitor.
Još jedna izmena Sporazuma odnosi se na član 6. kojim se obezbeđuje uvođenje carinskih i poreskih olakšica na promet dobara i usluga, kao i uvoz dobara koji se vrši u okviru sprovođenja projekta izgradnje mosta Zemun-Borča.
Nakon potpisivanja Aneksa 1, zakonska procedura njegovog potvrđivanja od strane Narodne skupštine nije mogla da bude sprovedena, imajući u vidu činjenicu da su se u tom periodu u Republici Srbiji održavali parlamentarni i predsednički izbori. Aneks broj 1. primenjuje se na osnovu klauzule o privremenoj primeni od dana njegovog potpisivanja i potrebno ga je ratifikovati i okončati proceduru za njegovo stupanje na snagu.
Sprovođenje Zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine ne iziskuje nikakva posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Dolazimo do Zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa "Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća".
Svrha kredita jeste podrška ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje unapređenja privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća, unapređenje osnovnih lokalnih usluga koje pružaju javna komunalna preduzeća, a vrednost kredita je sledeća. Kredit se sprovodi kroz dve kreditne linije ukupne vrednosti od 63,25 miliona evra. Prva kreditna linija u vrednosti od 33,25 miliona evra za unapređenje i razvoj malih i srednjih preduzeća je završena, a druga kreditna linija u vrednosti od 30 miliona evra za kreditiranje takođe malih i srednjih preduzeća, kao i javnih i komunalnih preduzeća, je u toku.
Uslovi kredita su sledeći. Kredit se dodeljuje u evrima. Predviđen je grejs period od najviše dve godine. Period otplate je do osam godina i efektivna kamatna stopa je 4,85% na godišnjem nivou. Minimum 70% sredstava kredita koristiće se za finansiranje nabavke dobara i usluga italijanskog porekla, kao što su oprema, tehnologija, tehnička pomoć, održavanje industrijske licence, a maksimum 30% sredstava kredita koristiće se za pokrivanje troškova u zemlji, kao što su oprema, sirovine, rezervni delovi, usluge, obrtna sredstva neophodna za potrebe investicionih projekata, za ugovore sa domaćih dobavljačima ili srpskim građevinskim firmama.
Postoje i kriterijumi za dobijanje kredita. Mala i srednja preduzeća moraju da budu registrovana u Srbiji najmanje dve godine u sektorima koje podržava kreditna linija. Novoosnovana preduzeća takođe mogu da konkurišu, pod uslovom da su 100% u vlasništvu državljana Republike Srbije, a uskoro će biti dozvoljen pristup i mikro preduzećima, po okončanju odgovarajuće procedure od strane Vlade. Javna komunalna preduzeća takođe mogu da konkurišu, kancelarije italijanske kooperacije pružiće im tehničku pomoć u pripremi dokumentacije.
Troškovi koji nisu prihvatljivi u okviru ovog sporazuma jesu domaći porezi, carinske dažbine i PDV, trgovinska preduzeća, društva za lizing, osiguravajuća društva i finansijska preduzeća, investicije u rekreativne aktivnosti, igre na sreću i stambene objekte, investicije u industriju, oružje i municije, duvan i duvanske proizvode, proizvodnju žestokih alkoholnih pića i obradu proizvoda čiji uvoz ili izvoz u datim zemljama je zabranjen važećim zakonom ili međunarodnim sporazumima i ugovorima.
Kredit je moguće dobiti preko devet izabranih banaka, to su "Banka Inteza", "Kredibanka", "Eurobank EFG", "Jugmes banka", "Komercijalna banka", "Prokredit banka", "Srpska banka", "Uni kredit bank Srbija", "Folks bank", a uskoro će biti potpisani ugovori sa još tri banke.
Izmene koje predviđa zakon, dakle, zakon je sastavljen od Sporazuma o izmenama iz 2012. i Sporazuma o izmenama iz 2013. godine, koji su nastali razmenom diplomatskih nota. Izmene iz 2012. godine predviđaju, kada javno komunalno preduzeće, kao zajmoprimac, ima obavezu dostavljanja izveštaja o sprovedenom postupku javne nabavke nadležnoj državnoj revizorskoj instituciji. Ustanovljeno je da takav državni organ nije moguće odrediti, pa se izveštaji podnose revizorskoj kući koja je izabrana na osnovu potpisanog sporazuma.
U skladu sa Zakonom Republike Italije iz 1987. godine, usvojeni su kriterijumi prihvatljivosti, etičke klauzule, opšti principi ugovora, a sve u skladu sa opštim principima javnih nabavki EU, koji su predviđeni Aneksom 1. ovog zakona.
Izmene iz 2013. godine predviđaju da, pored malih i srednjih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća, kao krajnji korisnici kreditne linije uvode se i mikro preduzeća sa manje od deset zaposlenih lica, koja su ustanovljena preporukom EU broj 2003/361. Najmanji i najveći iznosi kredita iz pojedinačnih ugovora za srpska mala i srednja preduzeća su postavljeni na iznos od 5.000 do milion evra, a za javna komunalna preduzeća od 150.000 do dva miliona evra.
Ovo je ukratko bio uvod o onome o čemu ćemo danas razgovarati i raspravljati. Zahvaljujem vam se na pažnji.
Zahvaljujem.
Želim da iznesem nekoliko činjenica. Podstaknuta sam onim što ste vi, gospodine Mukoviću, pričali. Vi ste ustvari pogodili samu srž problema. Ukoliko je trebalo da prođe vremena da se ustanovi koliko to država za koju se uvek govori da je najveći dužnik duguje što veledrogerijama, a što putarima.
Što se tiče veledrogerija, prvobitna, odnosno inicijalna procena je bila da država, odnosno zdravstvene ustanove njima duguju nekih 13 milijardi dinara. To je onaj prvi zakon koji smo doneli i na koji su i mnogi narodni poslanici ukazivali, zašto ste prvo rekli da je 13, da bi se na kraju uspostavilo da je 4,9, a to se nalazi u ovom predlogu zakona o kome danas raspravljamo.
Kada su na kraju zatražene fakture, koje su sukcesivno dostavljane do 31. marta, kad se sve sabralo, izađe da je dug 4,9 milijardi dinara, što isto nije malo, ali je dva i po puta manje od inicijalne cifre od 13 milijardi dinara.
Takva je situacija i sa putarima. Bila sam na sednicama Vlade na kojima se pričalo da država duguje osam, devet milijardi. Isto, kada zatražite fakture, dokumentaciju, onda dođete do brojke o kojoj danas pričamo, a to je 1,3 milijarde, što opet nije utešno. Jeste, manje je koliko puta od osam, devet milijardi, koliko su govorili da su dugovi. Nažalost, i to danas pretvaramo u javni dug.
Suština svega ovoga što je danas rečeno mislim da nam je svima jasno, da je potrebna ozbiljna rekonstrukcija i restrukturiranje javnih preduzeća, jer ovako više, sa ovakvim javnim preduzećima, čiji je osnivač država Srbija, a koja gomilaju, akumuliraju gubitke iz godine u godinu, jednostavno više ne možemo da izdržimo, niti da izađemo na kraj.
Želim samo da obavestim sve narodne poslanike da je Vlada Republike Srbije raspisala desetine konkursa za izbor direktora javnih preduzeća, tako da u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, želim da verujem i da se nadam da će konačno doći do te profesionalizacije u upravljanju javnim preduzećima, jer je to ono na šta smo se obavezali donoseći Zakon o javnim preduzećima.
Između ostalog, raspisan je konkurs i za direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" 30. juna ove godine. Danas je formiran Nadzorni odbor Javnog preduzeća "Putevi Srbije". Zašto to ranije nisu učinili? Ne znam, ali evo danas su tu obavezu prema istom zakonu ispunili.
To stalno kukanje da država najviše duguje na kraju se ipak ne isplati, jer ipak postoje računi, postoji spisak dospelih obaveza. Država jeste, nažalost, i na republičkom i na lokalnom nivou ostala dužna svima, ali zato smo i doneli takođe Zakon o rokovima plaćanja, pa država polazi od sebe. Država, republika i lokal u roku od 45 dana moraju da izmire svoje obaveze, tako da se nadam da od sada više neće postojati dileme da li neko treba, mora da poštuje zakon. Zakon mora da se poštuje i zakon mora da bude jednak za sve, pa tako i zakon o tome da i "Putevi Srbije" moraju da plaćaju PDV. Ako su to uspešno izbegavali prethodnih godina, ako ih niko nije opominjao iz prethodnog Ministarstva finansija, budite sigurni da to ovog puta neće biti slučaj.
Zahvaljujem gospođo potpredsednice.
Poštovani narodni poslanici, ja ću najpre ponoviti ono što sam izgovorila i kada je bila rasprava u načelu o davanju garancija, a to je da poslednji put ove godine dajemo, odnosno, parlament će odobriti garancije za održavanje tekuće likvidnosti.
Kao što ste mogli da vidite u budžetu za 2013. godinu, a posle šest godina, imali ste vremena da mesec dana na miru svi pogledate budžet. Nisu predviđena sredstva za održavanje tekuće likvidnosti.
Što se tiče davanja garancije za učešće "Srbijagasa", to je u stvari garancija za učešće "Srbijagasa" u zajedničkom projektu "Južni tok" i to ste isto mogli da vidite iz ovog predloga zakona. Koliko sam ja obaveštena, plan restrukturiranja Javnog preduzeća "Srbijagas" biće u januaru, pa ćete i o tome biti detaljno obavešteni, pošto će tu odluku doneti resorno ministarstvo i o samom procesu ćete biti takođe detaljno informisani.
Ja zaista imam razumevanja, kao što sam uvek imala za opoziciju, pošto sam i sedela u ovom parlamentu osam godina, ali ja ne znam da li su svi narodni poslanici pogledali amandmane koje je podnela LDP. Ima 28 identičnih amandmana – briše se, i 28 identičnih obrazloženja.
Mislim da to nije dobra parlamentarna praksa, to se naravno radi, podnose se identični amandmani, identična obrazloženja, ali ja sam makar od vas očekivala da budete malo drugačiji, jer ovo sam gledala u nekim ranijim godinama, pogotovo ove amandmane - briše se. Kako je prošla stranka koja je takve amandmane podnosila, vi to bolje znate od mene.
Pošto se slabo i zna i dosta malo govori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ja sam se pripremila. Pretpostavila sam da ćete me tako nešto pitati. Prosto, to se kao prirodno nameće u svakoj raspravi koju vaša poslanička grupa vodi.
Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom predviđa da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine. Ovaj sporazum će sigurno važiti do ulaska Srbije u EU. Kada će to biti, to ne znam ja, ne znate ni vi. Možemo samo da nagađamo, ali nećemo se time baviti. Rekla sam da nikada neću licitirati datumima kao neki koji su ovaj posao obavljali pre mene, i ne samo oni nego je svako u ovoj zemlji voleo da procenjuje kada će to Srbija postati članica EU.
Osnovni princip ovog sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom jeste da je trgovina slobodna, sa izuzetkom spiska roba na koji se i dalje naplaćuje carina i na tom spisku je 39 proizvoda iz Srbije na koje se plaća carina prilikom uvoza u Rusiju i 17 proizvoda na koje se plaća carina prilikom uvoza iz Rusije u Srbiju. U julu 2011. godine je potpisan Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i o pravilima i određivanju zemlje porekla robe, uz Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine i ovim protokolom je liberalizovano oko 99% trgovine sa Ruskom Federacijom. Predviđeno je da se carina naplaćuje na određen broj proizvoda u našem izvozu. Ne bih ja sada nabrajala proizvode, ne bih vas zamarala time.
Ali, apsolutno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ni na jedan način ne ometa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine potpisala sa EU kao prvi ugovorni odnos između Srbije i EU. Ako vi mislite drugačije, navedite mi samo u kom to delu SSP ili u kom delu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, gde se te dve stvari potiru, preklapaju i gde jedna drugoj smetaju? Znači, samo da ponovim – do ulaska Srbije u EU, što je jedan poduži period, važiće i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Ne znam da li ćemo do tada imati našu naftnu kompaniju, do ulaska u EU. Ja se iskreno nadam da hoćemo, kao i većina nas, videćemo. Za sada imamo 49%. Pardon, nemamo više. Prodato je. Izvinjavam se. Imamo 49% od gasovoda Južni tok, ali, ulaskom u EU, to sam zaboravila da pomenem, kada prestane da važi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Srbija će primenjivati Sporazum o partnerstvu i saradnji, EU – Rusija, koji je na snazi od 1997. godine.
Može se očekivati da će EU i Rusija sklopiti novi sporazum, o kome se trenutno pregovara i koji će dodatno liberalizovati međusobnu trgovinu.
Rusija je po značaju treći uvozni partner EU. Učestvuju u ukupnom uvozu EU sa 10,6%. Kada je reč o izvozu, Rusija je četvrti partner EU i učestvuje u ukupnom izvozu sa 6,4%. Novi sporazum o kojem se trenutno vode pregovori između EU i Rusije – Partnerstvo za modernizaciju, dizajniran je da unapredi saradnju između EU i Rusije. Tako da ne vidim potrebu da stalno objašnjavamo ili da imamo dilemu jednu ili drugu. Jedno i drugo se apsolutno ne isključuje u ovom trenutku, što se tiče ekonomske saradnje.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, to jeste sada, videla sam, aktuelna tema, ali ima malo pravih informacija. Ne ukidaju se carine od 1. januara. Carine ostaju i postepeno se SSP carine ukidaju do ulaska zemlje u EU. Tako da nema razloga da naši poljoprivredni proizvođači strepe da će sada biti odjednom ukinute carine i da će doći do naglog uvoza robe iz EU bez carina.
Svesni smo toga da još uvek nismo konkurentni, tako da su zaštitni mehanizmi ugrađeni u sam SSP. Ali, čisto informacije radi, Hrvatska je ukinula carine na uvoz robe iz EU još 2006. godine, a tek sledeće godine, 2013. godine ulazi. U tom periodu je bio period prilagođavanja i oni su taj period, izgleda, dobro iskoristili. Makedonija je ukinula 2011. godine, a kada će ući u EU, to ne znamo. Videćemo. U svakom slučaju, nema bojazni da će 1. januara doći do ukidanja carina.
Poštovani narodni poslanici, da, večeras će se govoriti o garancijama za tekuću likvidnost javnih preduzeća, ali ovo je poslednji put u ovoj godini da se govori o tome, pošto, kao što svi znate, usvojen je budžet ove  godine na vreme za 2013. godinu i u tom budžetu nema sredstava opredeljenih za garancije javnim preduzećima za održanje tekuće likvidnosti. Ovo se radi prema budžetu za 2012. godinu.
Nemam nameru, da prepričavam ili da čitam obrazloženje. Svi ste dobili materijale. Znači, samo da ponovim da se radi o garancijama prema budžetu za 2012. godinu, a da već u 2013. godini nema sredstava za održavanje tekuće likvidnosti javnih preduzeća.
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, ukratko ću radi javnosti, reći nekoliko reči o zakonu čiji je naslov dugačak, ali ponoviću ga.
Objasniću razloge za donošenje zakona, ustavni osnov i još neke detalje, koji će pomoći u raspravi koja će nakon toga uslediti.
Razlozi za donošenje zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, "Volksbank" a.d. Beograd, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd, Unicredit bank Srbija a.d. Beograd, Amsterdam trade bank Netherlands i Deutsche bank ag London po zaduženju javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu. Ovim članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu je propisano da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona.
Izdavanje garancije Republike Srbije predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje i ostvarivanje prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Koji su uslovi kredita o kome ćemo danas razgovarati? Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i OTP banke Srbija a.d. Novi Sad u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,20% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i "Volksbank" a.d. Beograd u iznosu od 70 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad u iznosu od 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,95% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 6,65% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Unicredit bank Srbija a.d. Beograd u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 7,25% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Ugovor o kreditu između "Srbijagasa" i Amsterdam trade bank Netherlands u iznosu od 20 miliona evra, ugovoren je pod sledećim uslovima: nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža, koja iznosi 5,98% na godišnjem nivou. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Na kraju, imamo i ugovor o kreditu između "Srbijagas" i Deutsche Banka AG London u iznosu od 50 miliona evra, koji je ugovoren po sledećim uslovima. Nominalna kamatna stopa varijabilna, tromesečni euribor plus kamatna marža koja iznosi 5,75% na godišnjem nivou, plus marža za aranžman u iznosu od 1%, odnosno u ukupnom zbiru nominalna kamatna stopa iznosi tromesečni euribor plus 6,75%. Naknada za odobrenje kredita iznosi 1,5% od iznosa ukupno odobrenog kredita. Naknada zbog prevremene otplate kredita na ime štete koju je banka pretrpela usled prevremene otplate iznosi 0,5% od iznosa koji se prevremeno isplaćuje. Rok vraćanja kredita iznosi pet godina, a sa periodom mirovanja otplate glavnice od jedne godine i otplata kredita je tromesečna.
Sredstva ovog kredita biće upotrebljena za održavanje tekuće likvidnosti, izdavanje garancija Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 190 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad. Toliko od mene u uvodu. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Poštovani narodni poslaniče, pitanje viza svakako ne graba politizovati. Daću vam nekoliko podataka iz kojih ćete videti zašto se sada to pitanje pokrenulo. Broj azilanata u zemljama zapadne Evrope porastao je u septembru. Do septembra je broj bio stalno opadajući. U septembru je broj azilanata najviše povećan upravo u Nemačkoj. Prema podacima Fronteksa 1395 lica, građana državljana Srbije je tražilo azil u Nemačkoj. Zašto baš u Nemačkoj? U julu je Ustavni sud Nemačke iz Kapslujia doneo odluku kojom je svim tražiocima azila dodelio pomoć u iznosu socijalne pomoći u Nemačkoj. To je negde 800 evra mesečno. Tako je Nemačka postala poželjna destinacija za ljude koji su mislili da će kroz dobijanje azila moći da na neko vreme reše svoje egzistencijalne probleme.
Ono što se danas dogodilo u Briselu na sastanku ministara unutrašnjih poslova četiri zemlje članice EU jeste odluka Nemačke da se Srbija proglasi sigurnom trećom zemljom, znači, Srbija kao zemlja iz koje ne dolaze pravi, nego lažni tražioci azila i drugo, da se skrate procedure za odgovor. Ranije je po nekoliko meseci trajao odgovor nemačkih i drugih vlasti tražiocima azila i za to vreme se prikupljala ta pomoć, odnosno taj novac koji su naši državljani tamo tražili, te da će se na taj način, a sve uz saradnju i sa Fronteksom i sa našim MUP i Službom za praćenje, ovaj problem dugoročno rešiti.
Kao što je rekao gospodin Vučić, ostao je još uvek problem Švedske, ali evo imala sam razgovore sa švedskim ministrom pravde zaduženom za migracije. Švedska je posebno osetljiva na manjinska pitanja, odnosno na pitanja tražilaca azila koji dolaze iz manjinskih grupa i sa njima ćemo i ubuduće imati detaljne razgovore kako da ovaj problem dugoročno rešimo.
Znači, problem povećanog broja azilanata, odnosno tražilaca azila iz Srbije, sigurno nije nastao zbog promene vlasti u Srbiji, već zbog povećanja pre svega ovih socijalnih davanja u samoj Nemačkoj.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, osećam obavezu, osim što imam pravo kao narodni poslanik da postavim pitanje, osećam i obavezu, a povod za postavljanje poslaničkog pitanja jesu dve različite informacije koje su se pojavile u medijima ovih dana, ali o kojima se naši zvaničnici ne izjašnjavaju ili, da budem preciznija, odbijaju da se izjašnjavaju.

Radi se o projektu Južni tok. Pre dva dana je šef "Gazproma" Leksi Miler rekao da sudbina Južnog toka zavisi od dogovora sa Ukrajinom i najavio mogućnost da se odustane od izgradnje gasovoda Južni tok. Međutim, juče je zamenik direktora, Aleksandar Medvedev, rekao da "Gazprom" ne planira da odustane od izgradnje Južnog toka. Da li nama preostaje da verujemo šefu "Gazproma" ili zameniku direktora ili mi kao država i kao Vlada imamo i pravo i obavezu da pitamo šta se dešava sa izgradnjom Južnog toka i dokle je to stiglo?

Kao što sam na početku rekla simptomatično je da se niko od zvaničnika koji su učestvovali u potpisivanju ugovora i u realizaciji ovog projekta nije oglasio tim povodom, odnosno na novinarska pitanja su odbili da komentarišu. Osim nekih izjava da tako nešto ne bi bilo realno ili da tako nešto ne bi bilo moguće, mi više od toga ne znamo. Stoga je moje pitanje upućeno pre svega premijeru koji to pitanje može da prosledi resornim ministrima, koji, ubeđena sam, znaju više od ovoga što sam ja iznela i što su izneli i šef i zamenik direktora "Gazproma".

Moram još da primetim da bi odustajanje od izgradnje Južnog toka za Srbiju imalo velike i štetne posledice i da bi to značilo gubitak od obećanih pola milijarde evra godišnje od tranzita na taj gas. To bi bila potvrda da smo našu jedinu naftnu kompaniju dali u bescenje, da smo je dali bez ikakvih garancija da će se gasovod Južni tok izgraditi. Naime, prošlo je skoro tri godine od kada je Vlada u decembru 2008. godine donela odluku da se naftno-gasni sporazum sklopi bez davanja garancija da će se Južni tok ikad graditi. Tada je postojao naš predlog da se proda odmah 25% NIS-a, a da se 26% proda onog trenutka kada se sklopi sporazum o izgradnji Južnog toka. Međutim, na toj sednici je većina članova Vlade insistirala da se NIS proda "Gazpromu" bez ikakvih garancija i potpisan je samo jedan obavezujući ugovor o prodaji NIS-a. Znači, prošle su tri godine i mi do danas ne znamo kakva je sudbina Južnog toka i da li će se on graditi ili ne.

Moje drugo pitanje je povezano sa ovim, odnosi se na NIS odnosno sada to više nije NIS, a to je da je ova kompanija u prvih devet meseci ove godine ostvarila profit od nekih 270 miliona evra. Pošto država Srbija još uvek ima vlasnički udeo od 49% i pošto je vlasnik skoro 30% akcija, moje pitanje je da li je NIS uplatio deo dobiti na šta je obavezan u republički budžet? Iz ovog predloga budžeta mi to ne vidimo, a imajući u vidu sa kakvim se teškoćama suočavamo sa punjenjem, imajući u vidu da je minus u kasi 150 milijardi dinara, logično je da se ne treba odreći nijednog dinara, nijednog evra, niti bilo čega što nama kao državi pripada.

Ako smo se odrekli 51% vlasništva, onda nije logično da se odričemo i dobiti koja nam pripada po osnovu 49% vlasništva i, kao što rekoh, oko 30% akcija.

Dakle, to su dva povezana pitanja. Molim da mi se dostavi odgovor u zakonski i poslovnički predviđenom roku, inače će javnosti dalje zaokupljena time da li država Srbija svakodnevno gubi nešto i da li je izgradnja južnog toka istina ili samo fikcija. Hvala.
Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, predsedniče Republike, tačno godinu dana je prošlo od poslednje skupštinske rasprave  o KiM i tada je na dnevnom redu bilo mišljenje Međunarodnog suda pravde koje je, bez obzira na jezičke i pravne akrobacije bilo nepovoljno za Srbiju, jer se većina sudija izjasnila da deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Tom prilikom smo dali i ovlašćenje i podršku Vladi da podnese rezoluciju pred Generalnom skupštinom UN, da učini sve političke diplomatske napore da ta rezolucija bude usvojena. Rezolucija jeste usvojena, ali ne u obliku u kom je podneta, i dobra stvar je što je za nju glasalo svih 27 zemalja članica EU.
Na osnovu te rezolucije, obavezali su se i Beograd i Priština da će pokrenuti dijalog o tehničkim pitanjima.
Danas je dijalog prekinut i danas mi treba da usvojimo jednu novu skupštinsku deklaraciju i to s punim nazivom o aktuelnom stanju na KiM i nakon jednostranih nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini. Šta se dešavalo na KiM i šta se i dalje dešava, čuli smo od predstavnika Vlade i nemam pravo da osporim ni jednu reč iz tog izveštaja, jer nisam bila ni učesnik, ni posmatrač na licu mesta, već sam sve vreme bila u Beogradu, obaveštavala se preko medija, preko društvene mreže, preko kontakata koje imam sa ljudima koji žive na čitavom Kosovu o tome šta se dole dešava.
Zašto ovo pominjem, reći ću vam. Iz dva razloga. Prvo, zato što verujem da je retko ko od danas ovde prisutnih otišao na sever Kosova i obišao narod na barikadama. Drugo, zaista želim da se zahvalim i Borku Stefanoviću i ministru Goranu Bogdanoviću na tome što su ne časeći časa na prvi znak krize se spakovali i otišli na sever Kosova. Tako se radi i zato imaju pravo da danas i podnose izveštaj i da nam kažu šta se dole zaista dešava, šta će se dešavati i čim se ova sednica završi oni krenu nazad.
Tim potezom, slanjem svoja dva visoka funkcionera, Vlada Srbije je jasno iskazala spremnost da sva, pa i ona najsloženija i najosetljivija pitanja i situacije rešava mirnim i diplomatskim sredstvima. Kad smo kod toga, takođe, želim da se zahvalim i ministru Vuku Jeremiću na njegovom nesebičnom trudu da stigne do Saveta bezbednosti UN i da pokuša da izloži problem u kome se našla ne samo Srbija i KiM, već i čitav region, i da pred tim telom zastupa stavove Srbije, bez obzira na protivljenja nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.
Kako je i zašto došlo do toga da Priština najpre uvede blokadu na robu iz Srbije, a da po tom ohrabrena jednom mlakom reakcijom Međunarodne zajednice na ovakav potez, koji je suprotan ne samo Sporazumu CEFTA, već i logici slobodnog kretanja robe, ljudi i kapitala, ode i korak dalje i slanjem specijalaca pokuša da preuzme administrativne prelaze i time praktično zaposedne čitav sever Kosova? Odgovor na ovo pitanje, kao i mnoga druga koja iz njega proizilaze, sigurno ćemo dobiti u nekoliko narednih dana, jer svi znamo da vlasti u Prištini nikad nisu preduzimale neke radikalne poteze bez makar prećutne saglasnosti njihovih sponzora i mentora.
Evropska unija, to treba reći, nije sa odobravanjem gledala na ovakav potez, naglasivši da to nije urađeno uz konsultacije sa Briselom. Iz Vašingtona nam kažu isto. S druge strane, meni je zapala za oko izjava francuskog ambasadora na Kosovu, Žan Fransoa Fitoa, koji je izjavio da je kosovska vlada time preuzela kontrolu nad severom Kosova, na šta ima pravo. Sličnu izjavu dao je Endi Megafi, šef Međunarodne i civilne kancelarije. Jedino logično objašnjenje ovako suprotstavljenih izjava leži u činjenici da ne postoji jedinstveni stav unutar EU prema Kosovu, i to će ostati sve dok postoje zemlje članice koje nisu priznale samoproglašenu državu Kosovo, a to su, treba da se podsetimo svaki put kad pričamo o EU, Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Španija.
Drugo objašnjenje može biti da je zvanična pozicija EU da podržava dijalog između Beograda i Prištine i da specijalni izaslanik Ketrin Ešton, Robert Kuper, koji je posrednik u dijalogu, stiže u Beograd za par dana. Prošlo je 12 godina od kada su NATO i UN stavili KiM pod svoju kontrolu. Za to vreme nisu uspeli da od Kosova stvore multietničko društvo, niti da uspostave vladavinu prava. Dole živi većinsko stanovništvo koje je naraštajima naučilo da u srpskim vlastima vidi krvnog neprijatelja, a da na Srbe gleda kao na strani element koji treba da bude iseljen čim se ukaže mogućnost. Slično je i sa odnosom Srba na KiM prema Albancima. Jasno je da modeli kohabitacije ovde nisu primenljivi u neposrednoj budućnosti. Jasno je da, osim zahteva za simboličkom suverenošću, moramo da otvorimo i put za traženje novih rešenja.
Nema dobrih rešenja za KiM, ona su potrošena, ostala su samo loša, a mi treba da pokušamo da nađemo najmanje loše. Ovo nisam rekla ja, ovo sam citirala Zorana Đinđića iz 2001. godine. Ali, od tada do danas ništa se nije promenilo. Najbolja rešenja su bila ona do 1999. godine, od tada do danas svi se, svako na svoj način, trudimo da nađemo najmanje loše rešenje. Nisam danas stekla utisak, slušajući debatu, a nadam se da će me dalji tok debate demantovati, da smo mi spremni da pokrenemo jednu odgovornu političku raspravu, da osim likovanja, pravdanja, traženja krivca i pametovanja, mi u stvari danas i nemamo bog zna šta da saopštimo. Teško možemo da izađemo iz svojih stranačkih rovova i teško možemo bilo šta da ponudimo Srbima na Kosovu, osim parola i raznovrsnih političkih stavova.
Pitam se da li možemo nešto da naučimo i od kosovske skupštine, koja je pre par dana jednoglasno, osim Srba koji su bojkotovali sednicu i glasanje, ali svi drugi su dali podršku vladi Kosova da uspostavi kontrolu na severu jer to smatraju pitanjem od najvišeg nacionalnog interesa, pa da li je za sve nas ovde to isto odbrana severa Kosova? Nisam sigurna, iskreno govoreći. Za neke u Srbiji su Srbi sa severa Kosova ili teret ili breme ili večiti izvor manipulacija, pa se tako i oni vrte u začaranom krugu političkih igara skoro svih političkih stranaka iz Beograda.
Stav URS je da dijalog između Beograda i Prištine mora da se nastavi, ma koliko to u ovom trenutku, dok danas govorimo ovde, izgledalo daleko. Mi za prekid dijaloga nismo krivi, jer dijalog jeste u našem interesu i u interesu i Srba i Albanaca sa Kosova. Da, tačno je, ima mnogo protivnika dijaloga i u Prištini i u Beogradu, ali i među Srbima na severu Kosova. To je normalno, jer u tom dijalogu će neki izgubiti stečene privilegije, a neke politička zaslepljenost i egoizam sprečavaju da sagledaju širu sliku i da pogledaju celu Srbiju, a ne samo jedan delić njene teritorije. Pošto čak ni najekstremniji pripadnici srpskog i albanskog naroda više niti veruju, niti pozivaju na rat, a oni koji to ipak čine gledaju da budu što dalje od Kosova, jasno je da jedino dijalog otvara vrata nekim rešenjima, ne najboljim, kao što sam rekla, ali sigurno ne i najgorim.
Još nešto želim da kažem za kraj. Koliko je danas bilo teško podržavati, a kamoli voleti EU, jasno je da, kao što nemamo prava da dignemo ruke i odustanemo od diplomatske borbe za KiM, tako isto nemamo prava da se odričemo od partnerstva i saradnje sa EU. Samo usaglašavanjem i partnerstvom sa EU mi možemo da dođemo do rezultata u korist interesa i Srba na KiM i Srbije kao države i njene evropske perspektive.