Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, poštovani kolege i koleginice narodni poslanici, na žalost nisam vodila danas evidenciju koliko je puta izgovorena reč decentralizacija od početka rasprave. Biće da je više stotina puta. Žao mi je što to nisam radila, pošto obično vrlo precizno pričam, pa bih mogla da izađem sa preciznim podatkom. To govori da je decentralizacija ključna tema u Srbiji, da se svi time bavimo, da svi to imamo u našim stranačkim programima, ali da većina stvari koja piše u tim programima, većina deklaracija i zaklinjanja, sve to ostavlja prazno slovo na papiru ako se bar nešto iz tih programa i deklaracija ne realizuje.
Decentralizacija nije samo lepa reč koja se rimuje sa demokratizacijom, pa je zato često upotrebljavamo, doduše, i jedno i drugo, već je pitanje od suštinskog značaja za Srbiju. Da bi Srbija napredovala, Srbija mora da se decentralizuje. Za neke krajeve Srbije to nije samo pitanje od velikog značaja, već bukvalno, i pitanje opstanka. To svi oni koji dolaze iz mesta koja nisu Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, vrlo dobro znaju i znaju to bolje i od mene. Ali, kao neko ko je iz Beograda, koji po toj istoj Srbiji putuje i znam kako se živi i znam šta su najveći problemi, i ako je ovo predizborna kampanja godinu dana pre izbora, preporučujem onda da svako ide u predizbornu kampanju i da obiđe Srbiju i da vidi na šta Srbija liči. Da ne dođe samo ovde u skupštini i da odsedi osam sati i da ne zna šta se dešava u svim delovima Srbije.
Decentralizacija može da bude i politička, normativna i administrativna, ali ne može da bude suštinska ako nije fiskalna. To sam već rekla. Možete sve da prenesete – i nadležnosti prava i obaveze opštinama, ali ako im ne date dovoljno novca da one to sprovode, ništa niste uradili. Do sada su naše opštine imale koliko toliko novca da sprovode svoje nadležnosti. Ima 35 izvornih nadležnosti, prenetih ima još više, ali od početka izbijanja ekonomske krize, od smanjenja transfera, opštine i gradovi nemaju, koji su takođe jedinice lokalne samouprave, ništa više maltene od opština, samo je bila bitka, ako se sećate kada smo donosili Zakon o teritorijalnoj organizaciji, da se neka opština nazove grad, da je to jako važno, a nadležnosti i razlika u nadležnostima između opština i grada je u suštini minimalna..
Najteže je u stvari izbaciti centralizam iz glave. To je moj zaključak današnje rasprave. Ako neko razmišlja, ako damo opštinama pare, ako im vratimo imovinu, postaće mnogo jaki. Neka bude mnogo jaki Srbija treba da bude ponosna na svoju tradiciju jakih lokalnih samouprava, koja je, na žalost, više puta prekidana u istoriji. Sada jeste prilika da se pruži otpor centralizmu, da ljudi na lokalu postanu svesni svojih prava i obaveza, da se pitaju za nešto, da postanu odgovorni, ne samo sebi već i građanima oko njih, građanima koji su ih birali i koji ih podržavaju.
Mi smo, nažalost, ukinuli sve direktne izbore u ovoj zemlji. Jedina institucija, jedini čovek koga direktno biramo je predsednik Republike. Ukinuli smo i direktan izbor gradonačelnika. Taj zakon je imao manjkavosti, ali ako se te manjkavosti otklone, nema boljeg načina da jedan grad, jedna opština biraju svog prvog čoveka, nego direktno, a ne da to bude dogovor neke opštinske ili gradske većine.
Iskustva iz fiskalne decentralizacije zemalja EU su različita. Nije ih Brisel naterao da urade fiskalnu decentralizaciju. Svaki poreski sistem je suvereno pravo svake zemlje, osim nekih univerzalnih stvari. Naterali su ih građani, odnosno slušali su potrebe i zahteve svojih građana. Ali, kada pogledate sve te poreske sisteme svih zemalja, uočite jedno pravilo koje važi i koje je univerzalno – zemlje koje su više decentralizovane, u njima se lokalne samouprave više oslanjaju na prihod od poreza na dohodak, na zaradu, a zemlje koje su manje decentralizovane, kod njih se lokalne samouprave više oslanjaju na porez na imovinu, na slične poreze, a naročito na grantove i donacije koji dolaze sa centralnog nivoa.
Ovim predlogom o kojem danas raspravljamo, da 80% od poreza na plate ostane lokalnim samoupravama, udeo poreza na plate u ukupnim prihodima lokalnih samouprava će doći na nivo od 37%. Više od toga, veći procenat imaju sve ove razvijene skandinavske zemlje koje su to prve uradile, ali Srbija tako može da stane rame uz rame sa njima sa 37% i rame uz rame sa onima sa kojima možemo da se uporedimo, sa Slovačkom, sa Hrvatskom, sa Mađarskom, sa nekima koji su, na njihovu sreću, a na našu žalost, brže prošli kroz ovu tranziciju.
Naravno da pri predlaganju ovakvog modela finansiranja lokalnih samouprava se vodilo računa o tome da se ne naruši budžetska ravnoteža i ne poveća budžetski deficit. Nije Mlađan Dinkić po zanimanju šloser. Bio je ministar finansija koji je donosio ovaj zakon, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština 2006. godine. Sigurno je da ne bi, kao ministar finansija koji je u novijoj srpskoj istoriji jedini ostavio suficit u javnim finansijama od preko dve milijarde evra, predlagao da se budžetski deficit poveća iznad zakonskog nivoa.
Meni je samo žao što su i Fiskalni savet i MMF prerano izašli sa analizom, doduše, MMF ne sa analizom, nego ponavljajući ono što je Fiskalni savet dao nama, narodnim poslanicima, kao analizu. Zašto kažem – prerano? Zato što nisu uradili strukturu budžeta, zato što tu rashodnu stranu nisu pogledali. Rashodnu stranu i uopšte strukturu budžeta može da im da samo Ministarstvo finansija, ne može predlagač Mlađan Dinkić da da, ne može moja poslanička grupa. Znači, oni nisu imali uvida u rashodnu strukturu budžeta, u to da danas u preko 11 ministarstava i organa Republike stoji novac namenjen lokalnim projektima koji oni ne moraju da rade.
Često ste ovde pominjali NIP, četiri milijarde dinara na razdelu NIP. To ne treba da radi NIP, to treba da rade lokalne samouprave. Od ovog novca koji ide, četiri milijarde će ići iz NIP-a sigurno.
Druga ključna stvar je da, naravno, i ono što se provlačilo kroz debatu da će biti oštećen Republički penzioni fond i da se neće deliti plate, neko će biti uskraćen za plate. To je toliko besmisleno, da to ne moram čak ni da pominjem. Jer, čija intencija je da bilo kome uskrati penzije ili plate i da zamenjuje teze i da penzioneri i oni koji su u javnom sektoru, koji primaju plate, počnu da mrze lokalnu samoupravu? To ne znam, ali u to ne želim da se upuštam, osim što je besmisleno, to je i nečasno.
U današnjoj raspravi videće se kada se bude glasalo i kada se bude završilo ko je protiv ovog predloga i iz kojih razloga i taj će morati da objasni građanima i sredinama iz kojih dolazi zašto je protiv toga. Ta nemušta objašnjenja, te moglo je ovako, bilo je ovako, to građani shvatiti neće. Kažite vi njima jednostavno, kada se vratite u svoja mesta, što ste bili protiv toga da se vašem gradu ili opštini da više para nego što sada imaju. Videće se i ko je sve vreme govorio da ovakva Srbija kakva jeste, najcentralizovanija država u Evropi, nije dobra i da nešto mora da se promeni. Ne može se dobra država sastojati od bogate prestonice i siromašne i u korov zarasle provincije iz koje bi svi da pobegnu. U ovakvoj državi se samo može vladati. U ovakvoj državi se ne može dobro upravljati.
Mislim da svi znamo da je dobra uprava jedan od stubova demokratskog društva za koje se svi zalažemo. Najvidljivija posledica ovako decentralizovane države jeste to da svi putevi vode u Beograd, nešto malo manje u Novi Sad, Niš i Kragujevac. Još se u komunizmu govorilo da ćemo jednog dana svi živeti u Beogradu. Na svu sreću i bogu hvala te je komunizam propao, ali izgleda da se ovaj trend nije zaustavio i da nismo mnogo toga uradili da ovaj negativni trend zaustavimo.
Oni koji se na rečima samo zalažu za ulazak Srbije u EU treba da kažu da je EU danas jedno decentralizovano društvo, da je čine države i regije, a da će u budućnosti EU svakako biti i federacija lokalnih samouprava i da u EU treba da uđe cela Srbija, sa svim svojim gradovima, osiromašenim varošima, napuštenim selima, da u EU ne može da uđe samo Beograd.
Ako ovaj predlog doprinese da se život u Srpskoj Crnji, u Vlasotincu, u Crnoj Travi, u Lebanu, u Alibunaru makar malo popravi, onda će ovo biti velika pobeda onih koji se zalažu za istinsku decentralizaciju. Takvih je, verujem, ne samo u ovoj sali, nego i u čitavoj Srbiji, ogromna većina. Hvala vam.