Evo, slušao sam gospodina Krasića, člana SRS. Komentarisao je neke kandidate i pošto vi kritikujete da je neko propustio da nekoga iz manjina kandiduje, vi imate veliku šansu, dan za glasanje, pa da vi podržite predstavnike manjina. Prema tome, to što se zalažete, imate veliku priliku da to uradite na glasanju i da to što uradite za govornicom uputite pravu poruku građanima Srbije i predstavnicima manjina. Čuo sam gospodina Krasića da je komentarisao određeni broj kandidata za sudije Ustavnog suda, citirao je nešto iz njihove biografije, podsećao nas ko je gde radio do sada, da li je podoban da bude sudija Ustavnog suda ili ne. Samo sam rekao da kandidat iz Novog Pazara treba da bude izabran i zato pozivam sve poslaničke grupe da je podrže, jer je to dobro za ovu državu.
Nikada do sada poslanici Koalicije Lista za Sandžak, uzmite stenogram i vidite kada su poslanici drugih poslaničkih grupa uzimali reč, imamo snimke, imamo stenograme, možemo da vidimo ko je do sada uvek uzimao novine, slučaj iz Sopota, slučaj iz Kruševca, iz opštinskog suda, nekome nešto nije plaćeno, struja nije za neku ulicu tamo uvedena, i nikada Koalicija Lista za Sandžak nije pravila probleme, imaju pravila Poslovnika, vi to koristite i nikada nismo osporili do sada. Prema tome, ne vidim uopšte razloga da toliko reagujete na to što smo, na dan kada se govori o kandidatima za sudije Ustavnog suda, spomenuli kandidata liste manjina. Mislim da to nije ništa u suprotnosti sa današnjom temom.

Zaita nisam spomenuo nijednog poslanika, nijednog člana Vlade, nikoga nisam spomenuo, govorio sam o situaciji u Novom Pazaru i o situaciji da država i određene državne institucije, koje u opisu svog posla imaju da se brinu za bezbednost, za red i za mir, da institucije koje se brinu da građani vrše svoju versku službu tamo gde je to propisano, da to funkcioniše.
Ovolika nervoza i ovoliko gneva prema kandidatu Bošnjaku, ostaće zabeleženo u istoriji da možda neće biti izabran Bošnjak zato što Bošnjaci to nisu hteli. Prema tome, pravo je svakog poslanika da bude protiv Bošnjaka, neka nastave, možda će i uspeti da zabrane da Bošnjak bude u Ustavnom sudu, to će biti dobra poruka da ne bude Bošnjaka i dalje u Vrhovnom sudu, u vrhu tužilaštva, u svim ostalim pravosudnim institucijama, ali to je nesreća bošnjačkog naroda.
Ne bih nikada bio protiv da je neko drugog kandidata Bošnjaka isto predložio. Koalicija Lista za Sandžak bi glasala za pet kandidata Bošnjaka, koji bi postali sudije Vrhovnog suda, sudije Ustavnog suda i mi ćemo uvek glasati. Interesantno je da oni nisu hteli da predlože Bošnjaka kandidata.
Ne sviđa im se ovaj, ali interesantno da neće od 20 kandidata nijednog da predlože da bude Bošnjak. Oni poručuju i ponižavaju svoj narod, kažu - vi Bošnjaci nemate dostojnu ličnost, da je imate, evo, mi bi kao politička opcija kandidovali jednog Bošnjaka. Ali, nama priznaju ljudi, nažalost, iz našeg regiona, iz jedne stranke, da Bošnjaci nemaju dostojnog kandidata.
I oni nisu uspeli da nađu jednog koga bi oni kandidovali. Kažem, da su oni našli jednog kandidata, koalicija Lista za Sandžak bi odmah to prihvatila. Predložite jednog Bošnjaka, mi ćemo da ga glasamo, molićemo sve ostale poslaničke grupe da ga podrže. Ali, vi nećete Bošnjaka da bude kandidat, nećete da ga kandidujete, da ste hteli kandidovali bi ste ga, mi bi ga glasali. Izvolite, kandidujte ga, ima još vremena, mi ćemo da glasamo.

U nedostatku dobrih humorističkih emisija mislim da je dobro ovo što je prethodni poslanik govorio. Nisam ga ni spomenuo. Ako me neko ubedi, evo, pozivam sve poslanike da uzmu listu koju je predložio Boris Tadić, da uzmu listu koju je predložila Skupština, možda mi poslanici Liste za sandžak nismo mogli da vidimo, od 20 imena tamo, još nekog Bošnjaka koga su oni predložili.
Mi smo rekli - predložite vi Bošnjaka i mi ćemo da ga podržimo. Mi smo imali sastanak, tu su šefovi poslaničkih grupa, sa predsednikom parlamenta Oliverom Dulićem, gde je rečeno da sve poslaničke grupe imaju pravo da predlože kandidate, ne partijske kandidate, nego kandidate za koje smatraju da ispunjavaju uslove. Ne vidim zašto ovolika nervoza. Imali ste prilike, kao poslanici, da predložite nekog Bošnjaka za kojeg vi smatrate da ispunjava zakonom propisane uslove. Svojim nepredlaganjem ste kazali da ne postoji Bošnjak, evo, ovaj naš vam se ne sviđa, koga smo mi predložili. To da je član glavnog odbora, to su nebuloze i ne bih to komentarisao, to su totalne izmišljotine. Da je član glavnog odbora, ne bi mogao da bude sudija okružnog suda. Prema tome, to je isključeno.
Što se tiče izbornih rezultata, izvolite, izađite pod svojim imenom, da se izmerimo na izborima, pa da vidimo. Vi ste morali da se sakrijete na jednu listu i da pod tom listom dobijete taj broj. Mi smo samostalno izašli na izbore. Prvi put kada je ovaj parlament doneo zakon da predstavnici manjina mogu da imaju svoju listu, mi smo pretendirali da zastupamo manjine. Mi nikada nikome nismo osporavali pravo da manjine uđu na druge liste. Mi smo samo iskoristili to pravo. Prema tome, na osnovu tog prava smo dobili.
Posle ovog sastanka koji smo imali sa predsednikom Skupštine, rečeno je, bio je tu i gospodin Todorović, i gospođa Kolundžija, bio je Aligrudić, bio je Albijanić, bili su svi, predsednik parlamenta je rekao da sve poslaničke grupe imaju pravo da predlože kandidata. Mi smo predložili kandidata. Ne razumem čemu ovolika nervoza zato što smo pozvani da predložimo kandidata. Mi smo poručili svima i molili sve, što više Bošnjaka bude na toj listi, mi ćemo da glasamo za njih.

Zato mogu da zaključim da Koalicija Lista za Sandžak zaista hoće da glasa za sve Bošnjake koji budu bili kandidati. To smo predlagali svima i molili sve poslaničke grupe da glasaju za svakog Bošnjaka koji bude predložen za sudiju Ustavnog suda.

Zaista nisam mogao da poverujem da jedan Bošnjak, kandidat za sudiju Ustavnog suda, može ovoliko negativne energije da izazove kod određenog broja poslanika.
Ovde je rečeno, uzmite stenogram, nisam spomenuo nijednog poslanika, nijednog ministra, nikog nisam spomenuo. Sad neću da spomenem ni imena tri poslanika, koja su napustila dva dana ovu skupštinu iz protesta što država ne radi svoj posao u Sjenici. Nama kažu da mi ucenjujemo državu, oni održali pres-konferenciju, napustili Skupštinu, dok država ne počne da radi svoj posao. Mi nismo održali pres-konferenciju, niti smo osudili zašto su oni napustili rad Skupštine, niti spominjali njihova imena, niti koga vređali.
Toliko je uvreda sad ovde izneto na ono što je gospođa Kolundžija potvrdila. Ona je potvrdila da smo mi bili na sastanku kod predsednika Skupština i predsednik Skupštine nas je pozvao da predložimo kandidata, kao predstavnici, ne nijedne bošnjačke stranke, gospodin Varga je to rekao, gospodin Balint je to rekao jutros, kao predstavnici poslaničke grupe Manjina, ne nijedne političke opcije.
Naš je bio stav i mi smo ga javno izneli - svako ko predloži Bošnjaka, mi ćemo ga podržati. Ali, ne vidim razloga za ovoliku negativnu energiju, ovoliko uvreda, ovoliko jezika mržnje za ovom govornicom, zato što smo se drznuli da iskoristimo pravo koje nam je dao predsednik i rekao da imamo pravo.
Ponovo pozivamo sve poslanike, sve poslaničke grupe, da predlože Bošnjaka koji po njima, ovde smo čuli, rečeno je da postoje Bošnjaci koji su moralni, profesionalni, nisu članovi nijedne stranke, predložite ih i kažem vam, kao predstavnik koalicije Liste za Sandžak - mi ćemo glasati za njih.
Ne vidim gde je problem. Ko ga bude predložio, mi ćemo da glasamo za njega. Niti ćemo nekog da vređamo, niti ćemo koga da ucenjujemo.
Što se tiče ucena, ne mogu da poverujem, to je stvar aritmetike, matematike, kao egzaktne nauke, sa dva poslanika da mi ucenjujemo Skupštinu i državne organe. Uopšte mi to nije jasno. Koga mi možemo da ucenjujemo? Mi smo samo rekli da Ustav ove zemlje predviđa da manjine budu zastupljene u institucijama. Danas treba da biramo jednu instituciju, mi smo predložili jednog kandidata.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Bajro.)
Ne vidim gde je problem. Nema razloga za vređanje, za nerviranje, za korišćenje rečnika mržnje. Svako treba da kandiduje svog kandidata, da ga obrazloži. Čak smo rekli na ovom sastanku...
(Predsedavajući: Hvala, Bajro.)
... kod predsednika Skupštine - ko bude predložio Bošnjaka, mi ga nećemo komentarisati.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Manjina je, na osnovu dogovora sa svim šefovima poslaničkih grupa koji smo imali sa gospodinom Oliverom Dulićem, predložila jednog kandidata ispred naše poslaničke grupe za sudiju Ustavnog suda. To je gospođa Zejnepa Kavrajić iz Novog Pazara.
Ona je pripadnik bošnjačke nacionalne manjine i mislimo da je došlo vreme da se polako počnu primenjivati i u ovoj oblasti norme, u ovom slučaju ustavna norma koja kaže da manjine treba da budu uključene u institucije državnog sistema, u ovom slučaju jedne ovakve izuzetno važne institucije.
Gospođa Kavrajić je rođena 1951. godine u Novom Pazaru. Čitav svoj radni vek je provela kao pravnik u privredi, a onda kao sudija Opštinskog suda u Novom Pazaru i danas je sudija Okružnog suda u Novom Pazaru. Ona je u svojoj sudijskoj karijeri okvalifikovana kao vrlo uspešan sudija.
Što se tiče norme koju ispunjava, uzeo sam, samo da spomenem, prvo šestomesečje, njena norma je čak 151,7%, to je zvaničan podatak Ministarstva pravde i institucija koje je prate. U trećem tromesečju je imala normu 123%. U 90% slučajeva njoj su potvrđene presude koje je donela.
Radi se o izuzetnom profesionalcu i zato je poslanička grupa Manjina stala iza ovog kandidata, i za nas je izuzetno važno da ona bude izabrana, da to bude sutra praksa za Vrhovni sud. Dobro znate da u Vrhovnom sudu nema nijednog Bošnjaka, u vrhu tužilaštva nema nijednog Bošnjaka, u vrhu ostalih pravosudnih institucija nema Bošnjaka, a Bošnjaci su ravnopravni građani ove zemlje i oni treba da participiraju u jednoj ovako važnoj instituciji.
Ako ovaj put ne izaberemo gospođu Kavrajić, nećemo imati Bošnjake sa nekim biografijama, gde ćemo moći da citiramo da su bili sudije Vrhovnog suda i ostalih sudova. Jer upravo ovako su i pre nas isto ljudi predlagali i uvek se našao neko da kaže, baš ovaj Bošnjak nije dobar. Ali, predloženo je 20 kandidata, nijedan drugi Bošnjak ili Bošnjakinja.
Smatramo da narodni poslanici treba da glasaju za Zejnepu Kavrajić, jer je vrlo uspešan sudija, i zato pozivamo sve poslaničke grupe i sve poslanike da je podrže.
Poslanička grupa Manjina nije smatrala da Ustavni sud treba da bude konstituisan tako što će poslaničke grupe predlagati kandidate u smislu da su njihovi kandidati. Međutim, mi smo ograničeni pravnim normama i regulativom koja reguliše ovaj postupak.
Zato se pozivam na taj sastanak koji smo imali sa predsednikom, gde je rečeno da poslaničke grupe treba da predlože.
Želim da podsetim da je poslanička grupa Manjina odmah nakon tog sastanka gotovo, možete to u našoj arhivi u pisarnici da vidite, da smo mi prvi predložili našeg kandidata, upravo zato što smo smatrali da to što nam je rekao predsednik da mi imamo pravo na to.
Bez obzira na osporavanja koja smo danas čuli ovde, skoro smo čuli jedno osporavanje od bivšeg ministra. Podsetio bih ga, jer je spočitavao da imamo neke članove nekih stranaka kao sudije. Želim da njega podsetim, kada je on bio ministar pravde, 2000. godine DOS je imao dvotrećinsku većinu, ne da bira sudije Ustavnog suda, mogao je da izabere šta je hteo, mogao je Ustav da donese. Ali, interesantno, nije smenio gospodina Vučetića, bio je čovek član Centralnog komiteta. Tada ministru nije smetalo što je član Centralnog komiteta.
Gospodina Vučetića lično cenim kao izuzetno dobrog pravnika, ali ministar tada nije tražio, s njim se konsultovao iako je član Centralnog komiteta, da nije otišao u penziju i dan-danas bi nam bio predsednik Ustavnog suda.
Prema tome, pozivam još jednom poslanike da glasaju za Zejnepu Kavrajić, jer će to biti prilika da predstavnici manjina dobiju još jednu priliku da budu integrisani u sve institucije u našem društvu i u državi. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Esad Džudžević, kandidat za potpredsednika Narodne skupštine, diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je dobar student. Bio je jedan od osnivača DS-a, bio je u pokretu za društvene promene u našoj zemlji. Bavi se politikom od 90. godine.
Kao sociolog radio je u više institucija, radio je kao novinar, pisao je, poslanik je u više mandata u Saveznoj skupštini, u ovoj Narodnoj skupštini. Mislim da će ovaj posao raditi ozbiljno, savesno i da će uvažavati svakog poslanika, i da će učiniti sve da retorika u ovom parlamentu bude na nivou, i sačuvati dostojanstvo svakog poslanika i, s obzirom da se ove sednice prenose, pokušati da unese jednu dozu civilizovanog dijaloga i ophođenja, što će biti na zadovoljstvo svih naših građana.
Predlažem vam da glasate za Esada Džudževića, jer je ozbiljan, profesionalan i mislim da će ovaj posao raditi krajnje odgovorno. Hvala vam.

Zbog svega što smo se dogovarali na sastancima šefova poslaničkih klubova, zaista ne bih oduzimao mnogo vremena. U ime Koalicije Lista za Sandžak želim da kažem da ćemo podržati kandidata za predsednika Narodne skupštine, Olivera Dulića, iz više razloga.
Spomenuću samo jedan, on je svojim dosadašnjim političkim radom i onoliko koliko ga poznajemo u političkom životu zaista pokazao da ima izuzetno izgrađen osećaj za dobre međunacionalne odnose, i izuzetno je važno, da iz sredine iz koje dolazi i iz političke grupacije iz koje dolazi, dobijemo predsednika koji će na institucionalizovan način voditi Narodnu skupštinu, da ubrzamo proces evropske integracije i u Koaliciji Lista za Sandžak uvek će imati dobre saradnike.

Žao mi je što je gospodin Vladan Batić napustio salu, jer je ovde spočitavao predsedniku Vlade da je u bivšem sastavu vlade imao nekog islamskog fundamentalistu, kod koga je Vladan Batić dolazio na kolenima da moli da uđe u koaliciju sa njim, da pređe cenzus. To je prvo.
Tu je Esad Džudžević. Gospodin Batić je bio član DOS-a kada je dolazio u Novi Pazar. Tu je Čeda Jovanović, tu je još mnogo ministara iz DOS-a. Pokojni Zoran Đinđić, s jedne strane, doktor Sulejman Ugljanin, s druge strane, potpisuju sporazum da se podrži Vojislav Koštunica za predsednika SRJ, ako se dobro sećate. Gospodin Batić je tada isto molio u ime DOS-a.
Što se tiče toga i borbe bivšeg režima i tome slično, setite se poslednjeg govora onog bivšeg predsednika, da ga sada ne spominjem, i koga je spomenuo u onom poslednjem svom televizijskom govoru - Zorana Đinđića i Sulejmana Ugljanina. Uzmite taj snimak i malo pogledajte.
Nekulturno je od njega da govori o tom čoveku kada nije prisutan. Takođe, želim da ga podsetim da uzme snimke regionalne televizije iz Novog Pazara i da sebe vidi kako daje izjavu, zajedno sa predsednikom opštine Novi Pazar, da su bliski, da treba zajedničku koaliciju da imaju, da ne može da zaboravi šta je dao u borbi za rušenje bivšeg režima i da mu na tome zahvaljuje. Samo toliko.

Poštovani narodni poslanici, pošto su svi predstavnici stranaka, koje su činile ove tri godine ovaj parlament, iskoristili priliku da nešto kažu o radu ovog parlamenta.
Želim pre svega da kažem u ime svih svojih birača i svih građana Sandžaka da se zahvalim svim onima koji su sa nama sarađivali ove tri godine. Što se tiče građana koji su nas birali, zaista možemo da kažemo da smo učinili da Sandžak integrišemo u sve institucije Republike Srbije, da u svom mandatu u Sandžak uputimo više od 100 miliona evra, da uradimo nešto što nije bilo urađeno, što se tiče investicija u infrastrukturi, za više od 25 godina. Svima onima koji su nam na tom putu davali podršku mi im se zahvaljujemo.
Nadamo se da ćemo u budućem sastavu ovog parlamenta imati još bolju atmosferu za brži proces integracija naše zemlje u EU. Nadamo se da će se prevazići sve ono što je bilo tačka razdora, to se odnosi na one stranke koje ne mogu ni ovu poslednju sednicu u ovom mandatu da ne iskoriste za korišćenje rečnika koji ne bi bio primeren parlamentu u jednoj demokratskoj atmosferi. Međutim, to je naša stvarnost takva kakva jeste.
Mogu da kažem, u ime koalicije lista za Sandžak, da ćemo mi i u budućem parlamentu činiti sve da svojim doprinosom učinimo da se naš put skrati prema EU.
Sarađivaćemo sa svim onima koji žele evropsku Srbiju. Dali smo doprinos da se donese ovaj ustavni zakon i mislim da smo učinili da naš multietnički region Sandžaka ima jednu relaksiranu atmosferu, dobre međunacionalne odnose i da ono što smo uradili sa Vladom Republike Srbije nastavimo i u budućem mandatu, na zadovoljstvo svih građana u našem regionu, a nadam se i u svim ostalim regionima.
U ime koalicije Liste za Sandžak želim svim poslanicima sve najbolje i želim da u budućem parlamentu svi damo još veći doprinos da ova zemlja što pre uđe u EU. To je cilj Koalicije liste za Sandžak. Nadam se da se mi nalazimo na tom putu. Hvala vam puno.

Pošto je predsedavajući rekao da sedim na kraju ovog stola gde zaseda Vlada, radi obaveštenja, zaista, geometrijski oblik tog stola je elipsa i nema kraja. (Smeh.)
To je što se tiče te logike. Ovde smo slušali ovih par dana zaista neke zabavno-rekreativne diskusije, koje glase da je Skupština u Novom Pazaru raspuštena zato što Vlada nije imala drugog posla, nego dosetila se da se ona raspusti. Međutim, niko ovde ne spominje da je Ustavni sud Republike Srbije doneo dva rešenja kojima je raspustio ovu skupštinu.
Vlada RS je samo primila k znanju i dobila ova rešenja, onda je ministar Dinkić dao stručnim službama svog ministarstva da sačine izveštaj, i na Odboru za privredu i finansije je došao predlog Ministarstva finansija da je budžet protivzakonit. To je uradio Odbor za privredu i finansije.
Gospodin Dinkić je na sednici Vlade obrazložio stručno mišljenje svog ministarstva, resorni ministar je govorio o značaju primene odluka Ustavnog suda, a svaki student prava zna šta bi se dogodilo sa pravnom državom kada bi se primenila neka mišljenja nekih poslanika, pa i ministara, koji kažu, nije bilo vreme da se primeni odluka Ustavnog suda. Zamislite ovu formulaciju.
Pitao sam te ljude, šta znači pojam vreme, da li s jeseni se primenjuju odluke ustavnih sudova, s proleća, pa sam onda rekao da možda nije vreme za primenu odluke Ustavnog suda od 10 do 12 časova, ta kategorija vremena, da li možda popodne se primenjuju ili ujutru, ali mi nisu odgovorili.
Prema tome, nije Vlada RS raspustila Skupštinu u Novom Pazaru nego je Ustavni sud to uradio.
Takve vrste tumačenja zaista i građane zabrinjava, jer pozivati iz najvišeg zakonodavnog tela na neprimernu odluka Ustavnog suda je pozivanje na pravnu anarhiju, na udaranje u temelje pravne države, i pitam se, kakva bi pravna sigurnost nastala u društvu i državi kada bi se poslanici počeli da dogovaraju sa pojedinim članovima Vlade o tome, da li je vreme ili nevreme da primenjujemo odluke ustavnih sudova.
Neću ovde da citiram jednog pravnog filozofa koji je pisao o tome, kada su za vreme Vajmarske Republike poslanici u nemačkom parlamentu počeli da raspravljaju o tome da li su tamo neke odluke ustavnog suda ovakve ili onakve i da li ih treba primenjivati.
Načelo pravne sigurnosti i pravne logike traži, to čak i oni najveći zakonodavci kažu, to je usvojeno u pravnoj nauci kao princip, zbog načela pravne sigurnosti, čak i nakaradni zakoni su dužni da se poštuju dok se ne promene. Političari mogu u Skupštini da se dogovaraju da promene zakon, da naprave izmenu i dopunu. Ne možete se dogovarati o tome da ne primenite normu ili da ne poštujete presudu, ne opštinskog suda, nego Ustavnog suda.
Prema tome, pozivanje na neprimenjivanje odluka Ustavnog suda je problematično sa više stanovišta. Zbog tog načela pravne sigurnosti i zbog pravne države, izuzetno je značajno da ljudi budu politički odgovorni i da ne šire dezinformacije, da ne pozivaju na urušavanje pravne države time što kažu o odluci Ustavnog suda. Zato kažem da je Ministarstvo finansija postupilo po zakonu, jer ne radi se samo o tome da je prekršena norma Zakona o lokalnoj samoupravi, nego Zakona o budžetskom sistemu, koji je jasan.
(Predsedavajući: Vreme.)
Postoje čak i imperativne norme oko kojih nema mesta različitim tumačenjima, nego je jasno i decidno rečeno kako se utvrđuje budžet, ko predsedava Većem. Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da Većem predsedava predsednik ili zamenik, a oni u Novom Pazaru doneli odluku da Veće nema predsedavajućeg. Ustavni sud im je poništio prethodno rešenje iz skupštinske odluke koja je ušla u Statut, koja je glasila ovako: (Pored norme koja je jasna - da Većem predsedava predsednik ili njegov zamenik, a u Pazaru nema zamenika, oni su se dogovorili, većinom na Skupštini, ovako) Većem predsedava onaj koji dobije najveći broj glasova od članova veća.
(Predsedavajući: Vreme.)
To im je Ustavni sud poništio, Ustavnom sudu je trebalo godinu dana da zaseda da bi doneo to rešenje. Onda su se dogovorili ovako: Postupamo po odluci Ustavnog suda i menjamo taj član Statuta, ali sad glasi: Veće nema predsedavajućeg.
(Predsedavajući: Gospodine Omeragiću, nemojte da se pozivate na Hegela, vi se ne ponašate u skladu sa njegovim principima, jer i naš Poslovnik predviđa odgovarajuća pravila.)
Sačekao sam da ovih par dana čujem mnogo govornika. Hteo sam samo da dam ova objašnjenja i da kažem da je sa govornice najvišeg zakonodavnog tela izuzetno loše i po zdravlje pravne države vrlo zabrinjavajuće pozivati se na nepoštovanje odluka Ustavnog suda.

Neću da citiram ni Kelzena, ni Radbruha, ni Hegela, ni ostale političke filozofe. To sam spomenuo. Gospodin Krasić je bivši član Vlade i on zna da Vlada mora da radi po zakonu. Sigurno ovaj saziv, a ni građani neće doživeti da sa ove govornice pozivam na nepoštovanje zakona ili da glasam za nešto što smatram da je protivzakonito. U to budite sigurni.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona ću da prostudiram kao poslanik i ako budem uvideo da tu ima kršenja zakona, neću glasati za taj zakon. Ostavite da do dana za glasanje vidimo da li je taj zakon protivzakonit, da li taj predlog nije u skladu sa svim propisima.
Uvek ću se odrediti da glasam po slobodnom uverenju, ali nikada moje slobodno uverenje neću zloupotrebiti u tom smislu da imam slobodno uverenje da slobodno glasam za nešto što je protivzakonito. Ta vrsta slobode ne postoji kod politički odgovornih ljudi. Možemo da se pozivamo na političku slobodu - hoću da glasam i za nešto što je protivzakonito, ali onda nismo politički odgovorni ljudi.

Ono što najpre želim da kažem, to je da imamo nesreću što postoji pravno-politički akt koji se zove Ustavna povelja, takav kakav jeste, jer u uporednom pravu zaista nemamo mnogo primera da bismo mogli da ga uporedimo sa drugim pravnim aktima.         Imamo situaciju gde svaka vrsta analize može da nas dovede do toga da u prvi mah zaključimo da je napravljen tako da ne bi funkcionisao. Činjenica je da mnogo toga ne funkcioniše.
Međutim, svi oni koji žele da zajednička država opstane, mislim da treba da podrže izmenu i dopunu Ustavne povelje, iz razloga što ona daje šansu da se u dogledno vreme, ono što nije funkcionisalo, na neki način, prevaziđe i da damo šansu da ta država profunkcioniše.
Oni koji žele da ova zajednica ne funkcioniše i da ova zajednica što pre okonča svoj život, neće podržati ove izmene i dopune i daće šansu onima u Crnoj Gori, koji stalno traže razloge da ova zajednica prestane da postoji.
Zato bih zamolio sve poslanike da podrže ovu izmenu i dopunu, upravo iz razloga da ne damo podršku onima u Crnoj Gori, koji žele da ova država što pre dođe u situaciju, mislim na Srbiju i Crnu Goru, da zbog nefunkcionisanja nestane kao međunarodno-pravni subjekt.
Prema tome, mislim da je dalja rasprava izlišna. Pozivam sve poslanike da damo podršku ovim izmenama i dopunama, kako ne bismo bili razlog da se u Crnoj Gori pozivaju na nas; da jednostavno oni učine isto, odnosno, ne učine korak izmena i dopuna ovog zakona, odnosno Ustavne povelje, i na taj način se dovede u pitanje egzistencija Srbije i Crne Gore. Mi ćemo je podržavati dok, ne samo Ustavna povelja, ne samo zakon, nego i najmanji propis, bude činio da zajednička država opstane, jer mislimo da je interes svih građana Srbije i Crne Gore da zajednička država opstane.
Ono što želim da kažem, vezano za naš region, jeste činjenica da i Srbi, Bošnjaci i Crnogorci iz našeg regiona, podržavaju opstanak ove zajednice, i u tom smislu želim da prenesem ovu poruku. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ja moram da kažem da se radujem da se u našoj zemlji grade putevi i da koncesije nisu nešto što mi primenjujemo. To je nešto što se primenjuje u čitavoj Evropi i u mnogo razvijenijim zemljama nego što je naša. Ono što želim ovde da kažem, a to je da me raduje da će taj put i ta trasa doći do Požege, da imamo jednu trasu do Niša i da na celoj teritoriji Republike Srbije uvežemo mrežu svih sporednih puteva na te autoputeve, jer jednostavno i ekonomisti i inženjeri i svi koji se bave razvojem znaju da bez putne mreže nema ubrzanog ekonomskog razvoja. Ta koncesija će biti ovakva ili onakva.
Mislim da je najbitnije da mi dobijemo puteve. Govorim iz razloga što dolazim iz regiona koji gotovo ima najgore puteve u zemlji i želim da kažem da kada taj autoput dođe do Požege, građani našeg regiona se nadaju da će on dalje krenuti prema Crnoj Gori preko Pešterske visoravni.
U nekim stručnim analizama koje su napravljene stoji da bi to bila najkraća verzija prema Crnoj Gori, da bi bila kraća od druge postojeće verzije za 45 kilometara. Jednostavno, čitav niz opština i Kraljeva i Raške i Novog Pazara i Sjenice i Tutina i Prijepolja bile povezane i na taj način čitav taj region krenuo u jedan ubrzani razvoj.
Pre neki dan smo ovde govorili o turizmu. Znate da u našem regionu ima mnogo istorijskih spomenika i hrišćanske i islamske kulture, a danas imamo gotovo najgore puteve, imamo turističke ture koje dolaze da vide i "Sopoćane" i "Lejlek" džamiju i sve naše spomenike dole, a da autobusi nemaju zapravo, moraju da čekaju na nekim deonicama da se mimoiđu, po ne znam koliko dugo vremena, i zato moram da kažem da građani našeg regiona treba da imaju nadu da će ovaj dalji "krak" tog puta ići preko "Pešteri", jer je to najjevtinija verzija, jer je to područje sa najvećom stopom iseljavanja i srpskog i bošnjačkog stanovništva.
Imamo i Peštersku visoravan, koja može da proizvodi hranu, da hrani ne samo našu zemlju, već mnogo više, da budemo izvoznici najzdravije hrane i taj produkt koji treba da izvozimo prema moru i svuda u svetu treba da bude zamajac razvoja čitavog našeg regiona. Zato kažem da nas raduje da se krene sa koncesijama i želim samo da kažem da Vlada treba da uzme u obzir situaciju u kojoj se nalazi naš region, jer putna mreže u našem regionu je zaista gotovo najgora u zemlji.
Zašto treba da krene dalje od Požege prema Pešteru? Upravo zbog 45 kilometara kraće trase i zbog toga što ne treba da se izgradi po prvim procenama stručnjaka nijedan most i nijedan tunel. Prema tome tu bi se ubrzano radilo i jednostavno to bi bilo jevtinije i na kraći rok isplativije. Ono što želim ovde da napomenem, jer sam ovih dana primio mnogo pisama i mnogo građana iz našeg regiona, moram da ukažem, pošto je ministar tu, na jednu tešku situaciju koja postoji na putu između Novog Pazara i Tutina. Imamo šest uskih grla koja izazivaju veoma opasne situacije, gde jednostavno to je gotovo jedan od najgorih puteva u našoj zemlji. Zato želim da skrenem pažnju i ministru da dođe sa svojim stručnjacima da poseti taj put i da se što pre nešto učini, kako bi se taj problem rešio na najbolji mogući način.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, želim najpre da pozdravim ovaj zakon u svoje ime i u ime poslaničke grupe. Mi ćemo glasati za ovaj zakon. Želim da kažem da, s obzirom na stav moje poslaničke grupe i stranke kojoj pripadam, mi se zalažemo za opstanak države Srbije i Crne Gore i smatramo da ne postoje razlozi da se ide u dalju disoluciju ove zemlje.
Što se tiče zahteva iz Crne Gore da se odlaže primena određenih odredbi Ustavne povelje, mislim da mi u Srbiji ne bismo smeli da dajemo razloga trećoj strani koja je bila potpisnik Beogradskog sporazuma da se na nas obruši ponovo neka vrste kritike ili da nas optuže upravo sada, kada želimo da ispunimo sve uslove da se približimo Evropskoj uniji, da se na nas obruši kritika Evropske unije da mi ne izvršavamo nešto što stoji u Beogradskom sporazumu i u Ustavnoj povelji.
U Ustavnoj povelji je jasno rečeno da treba da se održe izbori za parlament Srbije i Crne Gore u februaru mesecu i zato mi treba da donesemo što pre ovaj zakon, održimo te izbore, a oni koji ne žele te izbore neka objašnjavaju Evropskoj uniji i svima ostalima u svetu koji su zainteresovani da se poštuje Ustav ove naše zemlje zašto ljudi u Crnoj Gori, Vlada konkretno, ne želi da primenjuje Ustavnu povelju.
Pravni sistem nije švedski sto i ne možete vi iz Ustavne povelje da uzimate nešto što vam odgovara, a da ono što vas obavezuje, da to ne uzimate i kažete - možemo da se dogovorimo da ne primenjujemo neku odredbu. Mi možemo da se dogovaramo da donesemo novu ustavnu povelju, da promenimo odredbe iz Ustavne povelje, ali ne možemo u pravno uređenoj zajednici da se dogovaramo da ne poštujemo posebne odredbe Ustavne povelje.
Prema tome, sve ono što stoji u Ustavnoj povelji smatram da nije najsretnije, ali mora da se primenjuje. I tada sam delom učestvovao u radu Komisije za izradu Ustavne povelje, ukazivao na manjkavosti takvog akta, jer kao što znate ne postoji ni jedan međunarodno-pravni subjekt danas u svetu koji ima carinu na pola svoje države, koja ima granični prelaz na pola svoje države. Mi to danas imamo na Mehovom kršu, imamo to u Brodarevu.
Danas u Evropskoj uniji, koja nije međunarodno-pravni subjekt u smislu ostalih međunarodno-pravnih subjekata, već je međunarodna organizacija, ne postoje takve vrste carinskih ograničenja, ali na teritoriji jednog međunarodno-pravnog subjekta kao što je Srbija i Crna Gora postoji nešto što ne postoji nigde u svetu.
Mi treba da radimo da stvaramo uslove da se primenjuje sve iz Ustavne povelje, bez obzira što ne postoji realna želja kod Vlade Crne Gore da se poštuje sve ono što je tamo zacrtano, kako bi se stekli uslovi za njihovo tumačenje da takva zajednica ne može da opstane, da ona nije moguća i tome slično. Ovih dana smo čuli tumačenje gospodina Solane. Gospođa Kristina Galjak nam je saopštila da potpisnici Beogradskog sporazuma smatraju da treba da se ispoštuje sve što stoji u Ustavnoj povelji i da treba da snose sankcije oni koji ne žele da poštuju ono što stoji u Ustavnoj povelji.
Sa tog stanovišta smatram da ovaj parlament ne treba da se obazire na one koji kažu da nije vreme za primenu određenih odredbi, jer ne smemo mi da zauzmemo stav da možemo da se dogovaramo. Neka to budu čak i najviše državne delegacije, ne mogu ni najviše državne delegacije da se dogovaraju da se neka norma iz Ustava koja je obavezujuća ne primenjuje. Mogu da se dogovore da se sastane neka nova komisija za izradu Ustavne povelje, da se sastane parlament Srbije i Crne Gore, da se promeni ta norma, ali se ne mogu dogovarati da se ne primenjuje neka norma.
U tom smislu želim da komentarišem još jednu stvar, da mi je drago da je predlagač učinio da za manjine, odnosno stranke manjina ne postoji cenzus, odnosno da se učini da stranke nacionalnih manjina mogu lakše da pređu prag i da na taj način uđu u parlament.