Gospodin Proroković ima jedan problem. Rekao sam mu da donese izveštaj da uporedimo, da vidimo procenat plaćanja poreza na celoj teritoriji Republike Srbije. Da ga uporedimo sa brojem privatnika, odnosno privrednih subjekata.
A vi ne možete, gospodine Prorokoviću, ovde iz rukava da sejete informacije da li neko plaća ili ne plaća porez.
Ne možete to da radite. Možete, vladajuća ste stranka, tražite tačku dnevnog reda koja će glasiti – analiza neplaćanja poreza u ovoj državi; i mi ćemo o tome da se pripremimo i da vidimo koliko se plaća porez u Novom Sadu, Subotici, Beogradu , Loznici, Kraljevu, Novom Pazar i svim ostalim gradovima u Srbiji. Samo sam vam to rekao.
Ako vi imate problem da se pripremite za tu tačku, to je vaš problem. Vi se pripremite, donesite podatke i onda ćemo imati raspravu o činjenicama, a ne o apriori stvarima u smislu – vi ne plaćate porez malo više od nekoga ko plaća malo manje. To nije za ozbiljnu raspravu.
Ja sam vama rekao nešto što su činjenice u zakonodavstvu ove države, a vi pripremite to za jednu od sednica, zakažite nam sednicu i tražite da se pripremimo, da vidimo koliko ko plaća porez. Onda ćemo uporediti činjenice zašto se u našem regionu plaća taj priključak toliko, izračunaćemo koliko je potrebno metara vodovodne mreže, asfaltiranih ulica, infrastrukture, pa ćemo proanalizirati sve.
Zalažem se za to. Ništa drugo. Nije poželjno da vi kao pripadnik vladajuće stranke na taj način, paušalno, delite ocene da li neki građanin više plaća ili manje, prema tome da li je građanin ovog ili onog grada. To nije dobro. Pozivam vas da pripremite podatke i onda nas ovde ubedite da ima regiona gde se više plaća porez, negde gde se manje plaća, i mi smo spremni. Vi znate vrlo dobro jednu stvar, da to što se ne plaća porez jeste loša činjenica za lokalne samouprave.
Mi smo zainteresovani da građani plaćaju porez. Zato što bismo imali više para za izgradnju infrastrukture i rešavanje svih ovih problema o kojima sam govorio. Vi to pripremite. Mi ćemo pripremiti naše podatke. Uporedićemo ih. Možda ćete vi nas ubediti da mi imamo bolje puteve nego što imamo.

Što se tiče količine nervoze, žalim da ovde nemamo neku vrstu nervozomera, pa da izmerimo gospodina Prorokovića i da izmerimo sve ostale, pa da tu utvrdimo ko je koliko nervozan.
Što se tiče toga, on kaže da se u lokalnoj samoupravi ne ubiraju porezi, čak je tu umešao i pitanje kadrova iz saveznih ministarstava, upotpunjavanje mesta Srbije i Crne Gore sa ovom temom koja veze nema sa tim. Da li vam je neko rekao da je neko nešto u lokalnoj samoupravi uradio na štetu ubiranja poreza? To su vam paušalne ocene koje su totalno neozbiljne.
Samo sam pozvao vas, kao predstavnika vladajuće stranke, da sa ministrom finansija pripremite taj izveštaj. Mislim da se ne radi ni o kakvoj uvredi ako smo vam rekli da pripremite izveštaj, da uporedimo kakva je stopa plaćanja poreza na teritoriji Republike Srbije. Vi ste počeli da se uzbuđujete i da dobijate želju za replikom. Ne znam šta bi čovek replicirao kad vam kaže – pripremite službeni izveštaj Ministarstva finansija i dođite u Skupštinu, izađite ovde i kažite: po glavi stanovnika procenat ubiranja poreza na teritorij Šapca je ovaj, u Vranju je ovaj, u Pirotu je ovaj, a u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu ili u Priboju je taj. Prema tome, ne razumem zašto je to problem?
Da li je uvreda i razlog za repliku što vam kažem da vi pripremite. Nisam ja ništa u Ministarstvu finansija. Ministarstvo finansija meni neće dati izveštaj i nije dužno da mi da izveštaj kako je ko plaćao porez. Vama mora, vi ste vladajuća stranka i imate tu moć.
Vi to pripremite, pripremićemo sednicu, zakazaćete je, vi ste većina u ovoj skupštini i onda ćemo o činjenicama da razgovaramo, da vidimo da li ćete vi da dokažete da građani u našem regionu manje plaćaju porez i da time opravdate zašto im je onakva infrastruktura i da opravdate taj nebalansirani privredni razvoj. Samo sam o tome govorio.
Mi ćemo racionalno da razgovaramo. Neću moći da osporim činjenice koje vi budete doneli ovde. Zaključite da se u Novom Pazaru ili Tutinu manje plaća porez nego u ne znam kom gradu Srbije i mi nećemo imati nikakvih problema.
Samo sam pozvao na činjenice i da se za to pripremi, nisam rekao da dalje radite, da iz rukava vadite činjenice ko plaća u ovoj državi porez.

O tome da li ćete vi dalje ili ne zavisi od toga što nemate argumenata, i kad nemate argumenata, morate da pozivate neke šefove nekih stranaka koje nisu uspele da uđu u parlament. Nemaju nigde opštinsku vlast, gospodine Prorokoviću, na vašu žalost. Citirate neke koji ne mogu nigde da osvoje ništa. (Iz sale: Bio je ministar.)
Znate, u istoriji, možete da izaberete ministra stručnjaka koji nema legitimiteta, možete da izaberete koga god hoćete kada ste u vladajućoj stranci. Došli ste u situaciju da nemate argumenata i mislite da ovu diskusiju o putnoj mreži, o tome zašto je naš kraj nerazvijen, svedete na temu da li je neki ministar ili lider neke vanparlamentarne stranke nekada negde izjavio, gde ste se vi slučajno našli i da svojim prisustvom dignete njemu rejting. A koliko ste mu digli rejting, Prorokoviću, nemojte više da idete na njegove skupštine, jer je čovek propao. Propao totalno, ne može nigde ništa da osvoji. Toga što se tiče, toliko.
Da li ću kao poslanik da tražim nešto, a to je tvoj Aligrudiću problem da li tebe interesuje, molim predsedavajućeg da opomene gospodina Aligrudića da ne dobacuje.

Nema smisla da dobacujete. Slušao sam gospodina Prorokovića, nisam dobacivao ništa.
Što se tiče replike gospodina iz SPS-a da smo mi decentralizovana država u tom smislu, govorio sam da smo u finansijskom smislu izuzetno centralizovana država.
Osim toga što ste vi govorili o tome da to nije tačno, da biste rekli da nešto nije tačno morate da navedete primer, rekao sam iz Zapadne Evrope, gde postoji takva vrsta finansijske centralizacije. O tome se radi.
Prema tome, želim da vam kažem, i vama i gospodinu koji iz rukava ovde vadi činjenice koje ne može da potkrepi, verujem, vidim po njemu, da se kaje što je krenuo u ovu repliku. On je čak morao i da priziva neke sandžačke političare, ali nažalost, rekao sam, ne mogu da mu pomognu u ovome, jer se ovde radi o činjenicama.
Izuzetno korektno sam nastupio i rekao sam da Ministarstvo finansija pripremi jedan izveštaj i da ga potkrepi ako se ne plaća porez, pa da sa ministrom finansija pripremimo spisak mera kako ćemo to da unapredimo. To je interes lokalne samouprave...
(Predsedavajući: Vreme.)
... Republike Srbije i Crne Gore i spremni smo da pomognemo, ono što je posao lokalne samouprave. Nema razloga da se vi nervirate zbog tih činjenica. Pripremite se i donesite te činjenice, možemo da vodimo raspravu onako kako to dolikuje narodnim poslanicima, sa brojevima i činjenicama, i ništa drugo. Hvala.

Samo da vam kažem, evo neću da ga spomenem, ali svi vidite koliko se uzbuđuje i iz drugog reda mora da dobacuje, a ja ću da mu kažem da skrati doživljaj i nema nikakvog razloga za to.
Hoću da kažem da nije primerena ta vrsta pokušaja da iz treće klupe dobacuju ljudi koji imaju većinu, a mogu ovde da preglasaju na svakom nivou i povodom svakog pitanja, mogu da izglasaju da bude loše vreme, i dobro, i šta god hoće. Samo sam se založio da se koriste činjenice i da poslanici zaista raspravljaju sa podacima, kako ne bi građani Srbije gledali nešto što se zove zabavno-rekreativni život, kada čovek izađe i kaže - znate šta, čini mi se da neko manje ili više plaća porez.
Samo sam o tome govorio, ali se ljudi vređaju kada im kažete, nemaš čoveče papir ispred sebe, nemoj to iz rukava da radiš, ne znam zašto je to uvreda. Prema tome, imate većinu, imate ministra finansija, on će pripremiti, vlada i poreskom upravom, izveštaj i dođite, imaćemo jednu raspravu. Ako se utvrdi da mi plaćamo manje poreza nego u Surdulici ili bilo gde u drugim delovima Srbije, povećaćemo procenat i završena priča.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, želim da kažem da je finansiranje nacionalnih saveta jedan vid obaveze države koja je propisala funkcionisanje i način izbora i sve ostalo svojim propisima, jer, kao što znamo, po poslednjem popisu gotovo milion stanovnika ove države su predstavnici nacionalnih manjina.
Sećate se, jedan od uslova kada je trebalo da uđemo u članstvo Saveta Evrope bio je, i čak je i odlagano više puta da uđemo u Savet Evrope iz razloga što nismo doneli zakon o manjinama. Doneli smo ga i on je urađen po najvišim evropskim standardima, međutim kada je trebalo da se finansira ono što je predviđeno tim zakonom, savezna država je rekla da nema budžet, Republika je rekla da je to savezni zakon, opštine su se određivale prema tom zakonu ovako ili onako. Međutim, ako država potencira da se na neinstitucionalizovan način finansiraju manjine, mislim da to nije dobro za državu, i određeni broj manjina dobija određene dotacije od svojih matičnih država.
Mnogo je bilo polemika u štampi kada neka matična država finansira manjinu na teritoriji Republike Srbije, kako ta država ima neki politički interes da finansira manjinu na teritoriji Republike Srbije, odnosno građane Republike Srbije. Ako država neće da finansira svoje građane, treba neko drugi da ih finansira. Milion stanovnika ove države plaća porez, učestvuje u proizvodnji, građani su ove države, ali kada treba da se finansira na institucionalizovan način postojanje nacionalnih saveta, onda se otvaraju svi formalni razlozi, postojeći i nepostojeći da se odustane od finansiranja nacionalnih saveta.
Zato pozivam Vladu, narodne poslanike da podrže finansiranje nacionalnih saveta na transparentan način, i na jedino institucionalizovan način da se na taj način pokaže odnos prema manjinama, da su oni ravnopravni građani i da imaju pravo da iz tih sredstava finansiraju prostorije i svoj rad.
Mislim da će se na taj način učiniti opravdanim to što smo članovi Saveta Evrope i pokazaće se da nismo doneli taj zakon da bi bili primljeni u Savet Evrope, a da izbegavamo da finansiramo ono što nam saopštavaju kada dođu predstavnici Saveta Evrope da nas pitaju kako primenjujemo taj zakon.
Ove godine smo imali dva razgovora sa njima. Mi smo morali da ih obavestimo da država ništa nije preduzela da finansira aktivnosti nacionalnog saveta. Mislim da bi bilo krajnje neozbiljno i neodgovorno prema milion građana ove države koji treba da finansiraju svoje aktivnosti, a one su predviđene saveznim zakonom. Hvala vam.

Po ovom amandmanu opštine Novi Pazar, Tutin i Sjenica su loše prošle. Većina opština u Sandžaku će ove godine dobiti mnogo manje sredstava nego u prethodnoj.
Nije možda direktno vezano za ovaj amandman, ali moram da kažem da sam danas iznenađen od strane potpredsednika Vlade koji je saopštio da će on, kada se bude donosio budžet, razgovarati sa jednim saveznim ministrom i da će od njihovog razgovora zavisiti institucionalni okvir, odnosno da li će se finansirati institucije koje su zakonom predviđene. Znači, to zavisi od nekog razgovora, a ne od stava Vlade kao državne institucije prema nacionalnim savetima.
Moram da podsetim potpredsednika Vlade - kada je bio potpredsednički kandidat, izašla je mapa, nakon izbora, teritorije gde žive nacionalne manjine.
(Predsednik: Gospodine Omeragiću, molim vas da se ne rugate Skupštini menjajući temu koja je na dnevnom redu.)
Drugi put kada budem imao pravo da govorim vi mi uskratite, ali mi dopustite da kažem ovo što želim.
(Predsednik: Upravo ste se u svojoj diskusiji zalagali sada da se međusobnim dogovorima ništa ne rešava, već samo zakonom).
Samo hoću da kažem da ako država ima takav odnos prema nacionalnim savetima da ih stavlja u budžetske rezerve, nacionalni saveti nisu elementarna nepogoda ili nešto što se ne može predvideti. Oni žive već dve godine i ako neko misli da njih stavlja u elementarne nepogode ili ono što ne može da se predvidi, nas interesuje stavka za buduće vreme.
Zbog toga je gospodin Džudžević pomenuo cifru koja je za naš nacionalni savet predviđena, ja neću ni da je izgovorim, jer je tolika da ne može da koristi ni za elementarne stvari. Ovde se radi o institucionalnom odnosu države prema nacionalnim savetima. Iz predviđenih sredstava neće moći da se finansira ni nekoliko meseci njihovog rada.
Hteo sam ovim da kažem da je ovo veoma bitno zbog međunacionalnih odnosa. Gospodin Džudžević je govorio kao predsednik Odbora za međunacionalne odnose. Imao je sastanak sa deset predstavnika nacionalnih saveta. Dakle, mi ne iznosimo svoje mišljenje, niti jednog saveta, već mišljenje deset institucija koje predstavljaju nacionalne manjine u ovom društvu. Ako mi ostanemo u rezervama, onda će to biti elementarna nepogoda za ovu državu. To nije korektno i zato pozivam poslanike da svojim glasanjem za ovih 40 i nešto miliona pokažu da su iznad partijskih interesa i da tako pokažu svoj odnos prema manjinama.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani mandataru gospodine Koštunica, najpre želim da kažem da će Vlada biti manjinska i ta činjenica me zaista na početku ne raduje, s obzirom da država koja ima ovakve probleme u oblasti ekonomije, socijalne politike i u svim drugim oblastima društvenog života, vrlo je teško poverovati da se sa manjinskom vladom može uhvatiti u koštac sa njima. No, to je sada jedna činjenica.
Postoji većina koja će je podržati i treba pustiti Vladu da radi svoj posao, a mi ćemo se prema toj vladi odnositi onako kako ona bude radila i koliko bude ispunjavala ono što stoji u ovom ekspozeu.
Svesni smo činjenice da jedan ekspoze ne može da sadrži listu svih problema i prioriteta kojima će se baviti vlada, ali želimo da kažemo par napomena, odnosno par dopuna koje bi, po nama, trebalo da učini mandatar, kako bi se taj ekspoze dopunio nekim stvarima koje su za nas vrlo bitne.
Ono što želim najpre da kažem jeste da nas raduje da se u ekspozeu na samom početku izražava jedna velika intencija da se jača državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Politička opcija kojoj pripadam zalaže se za opstanak državne zajednice, jer smatramo da nema nikakvih razloga da se ona razgradi. U prošlosti je bilo dosta razrađivanja, mislimo da ova država treba da opstane i da je to interes građana Srbije i Crne Gore.
Što se tiče ekonomskog dela ekspozea, želimo da se ovaj program dopuni nečim što se zove balansirani regionalni ekonomski razvoj. To imamo svuda u Evropi i retke su prilike da mandatari u svom programu ispuste, da ne govore o balansiranom ekonomskom regionalnom razvoju, s obzirom da je u našoj zemlji prisutna činjenica da su velike razlike između regiona u ekonomskom razvoju. U tom smislu pozivamo mandatara da se u budućem radu tom temom pozabavi i da na neki način nađe, preko ministarstava ili na neki drugi način, kako on smatra da je nejracionalnije, da se posveti pažnja balansiranju ekonomskog razvoja različitih regiona u našoj zemlji.
Jedan deo ovog ekspozea odnosi se na pitanje olakšavanja sticanja državljanstva naših građana. Kaže se u ekspozeu da treba olakšati građanima srpskog porekla da lakše dođu do državljanstva naše države. Mi želimo to da dopunimo jednim stavom, da to treba omogućiti pod povoljnijim uslovima, naravno tim zakonom koji će se kasnije doneti, svim građanima koji su rođeni na teritoriji Republike Srbije ili su im roditelji rođeni na teritoriji Republike Srbije i jasno izražavaju želju da žele da budu državljani ove zemlje. Na taj način se to omogućava svima onima koji imaju pozitivan odnos prema ovoj državi, a na taj način bi se pokazalo da država ima jednak, ujednačen odnos prema svim građanima ove zemlje.
Što se tiče učešća manjina, drago nam je da je u ekspozeu mandatar već predvideo da će se manjinama posvetiti velika pažnja, naročito u delu da se njihovo učešće u vidnoj meri oseti u svim državnim institucijama, a naročito u izvršnim organima. Želimo to da dopunimo time, da ukažemo da se mnogo puta događalo da se u izvršnim organima nađu ljudi koji nemaju legitimiteta.
Nadamo se da će mandatar o ovoj činjenici razmisliti, dakle, kada se radi o manjinama, da se one uključe u izvršne organe, u upravne organe, u sve institucije ove zemlje, ali kada se radi o izvršnim organima da se vodi računa da se biraju ljudi koji imaju legitimitet, kao što je učinio da u Vladu uđu predstavnici stranaka koje imaju legitimitet na zadnjim izborima.
Mandatar je spomenuo da postoji jedna loša činjenica, a to je što se tiče privredne situacije i spomenuo je da mi uvozimo jabuke, uvozimo žito. Mislim da je to spomenuo zbog toga što smo mi veliki proizvođači jabuka i žita, ali mislim da to treba dopuniti na način da smo mi proizvođači i džinsa, tekstila, obuće, kože i ostalih proizvoda i da se mora naći način kako da se zaštiti naša proizvodnja.
Ne želim da se zalažem za neku vrstu protekcionizma. Pristalica sam i mislim da je to svima jasno da je liberalizacija jedan neophodan uslov u saradnji sa svetom. Ne možemo da zatvorimo naše tržište, ali naše tržište ne treba da bude ni više, ni manje zatvorenije ili otvorenije od tržišta svih zemalja u Evropi. Sve države u Evropskoj uniji i van nje nalaze načina da zaštite svoju proizvodnju. Ne zato da je liši uticaja spoljnje konkurencije i spoljnih uslova privređivanja, ali se nalazi načina da se svoja proizvodnja na neki način zaštiti. Ne treba da dođe do toga da se naša proizvodnja ugasi i da imamo veliki broj nezaposlenih radnika.
Ono što želim ovom prilikom još da kažem to je da već više decenija ni jedna vlada Republike Srbije nije obratila pažnju na jedan hroničan problem u našem kraju, konkretno u Novom Pazaru. Ovih dana ste svedoci da su velike poplave u našem kraju. Lokalna samouprava to ne može da reši. Zaista mislim da mandatar u svom ekspozeu ne može da se bavi konkretnim problemima, odnosno pojedinačnim problemima, ali to je višedecenijski problem.
Želim sada, kada mandatar treba da počne svoj posao, da ukažem na nešto što je vitalni problem, a momentalno u Novom Pazaru stotine porodica je ostalo nezbrinuto. Iz budžeta lokalne samouprave to nije moguće rešiti i pozivam Vladu da iznađe rešenja da se veliki broj porodica zbrine i reši ovaj višedecenijski problem. Što se tiče lokalne samouprave, ona će biti kooperativna da se sa Vladom uključi u rešavanje ovih problema.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da kažem da Socijalno-liberalna partija Sandžaka pozdravlja ovaj predlog zakona i što se tiče naših birača mogu da kažem da smo održali obećanje, naravno ovaj put uz podršku  predlagača, što nam je zaista drago.
U predizbornoj kampanji smo obećali da će jedan od prvih zakona za koji ćemo se mi založiti, tražiti da se izmeni, to je Zakon o izboru narodnih poslanika. Drago nam je da to danas činimo i naročito zbog toga što je naša dijaspora bila, do sada, lišena tog prava da glasa. Sada će to biti omogućeno, a naročito zbog toga što će manjine dobiti priliku da na lakši način uđu u parlament.
Što se tiče mnogih diskusija na ovu temu, najpre bih komentarisao stav prethodnih diskutanata da je jedan od razloga da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku što manjine nisu predstavljene u ovom parlamentu. Mislim da to ne stoji. To je posledica onih pet ili šest emisija o tužnoj situaciji; kako, navodno, dva službenika, jedan republičke a jedan savezne vlade, i njihove stranke nisu ušli u ovaj parlament.
Ako pogledate izborne rezultate iz našeg regiona, možete da vidite da su lista DS i stranke koje su tu bile, a i moja stranka je bila na toj listi, dobile apsolutnu podršku. Upravo ti rezultati i govore još o nečem drugom, a to je o jednoj demagogiji koja se čuje ova dva dana ovde, o pojmu - getoizacija. Da se ne radi o getoizaciji upravo svedoči primer dve sandžačke stranke koje su na listi Demokratske stranke.
Nisu u pravu oni koji žele da od slobode naprave neizbor, a ne izbor; pojam slobode sadrži pojam izbora. To što će manjine dobiti mogućnost da biraju da li će glasati za neku stranku većinskog naroda ili za neku stranku koja je od RIK proglašena za stranku nacionalne manjine, to je minimum slobode koji treba da postoji u ovoj zemlji. Tu se radi o pravu, a ne o obavezi. Kada bi se radilo o obavezi, značilo bi to da manjine moraju da se stavljaju u geto i da moraju po sili zakona da glasaju za nekoga. Oni ovim predlogom zakona samo dobijaju mogućnost da biraju i imamo dobru situaciju da će se sada utrkivati većinske stranke da svojim programima učine to da pozovu predstavnike manjina da glasaju za njih.
Moja stranka se zove Socijalno-liberalna partija i zalažem se za manjinsku listu, što ne znači uopšte da će moja stranka izaći na sledećim izborima na toj manjinskoj listi ili biti proglašena za stranku nacionalne manjine.
Ono što želim da kažem u tom smislu, jeste ovo: postojanje i proglašavanje neke stranke za, uslovno rečeno, predstavnika nacionalne manjine, što će se konstatovati, mada nije reagovao pravilno Zakonodavni odbor ne uvažavajući ono što smo mi hteli, da se ta vrsta arbitrarnosti otkloni pravnom prazninom koja je ovde očigledna, kada se kaže da će RIK, mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma, zaključiti da se radi o stranci koja će zastupati nacionalnu manjinu ili ne.
Tu se doslovno ne kaže, mi smo dodali da treba da stoji – a na osnovu uvida u program i statut te stranke. Ako to ne stoji, mi ne znamo na osnovu kog kriterijuma će to da se uradi.
Da je to vrlo loše, pokazuje još jedna činjenica. Videli ste da se u našoj javnosti, to su i prethodnici ovde govorili, stvorila lažna dilema o tome kako manjine nisu predstavljene u ovom parlamentu, ili nisu na adekvatan način. Na prošlim izborima bila je jedna koalicija koja se zvala «Koalicija za toleranciju» i svi su mediji u ovoj zemlji nju proglasili apriori za tzv. manjinsku listu ili pozivali hronično svaki dan da se glasa, navodno, jer na toj listi su predstavnici manjina.
Da vas podsetim, nosilac te liste, prvi na listi je bio Branislav Cole Kovačević iz Kragujevca. Moj je prijatelj, mnogo ga cenim, ali nisam čuo da je promenio nacionalnu pripadnost. Gledali smo i onih sedam emisija na Pinku, na RTS, i tamo su se na neki način ljudi žalili zbog toga što oni nisu ušli.
Da vas podsetim, na prethodnim izborima, par državnih službenika, kada su njihove stranke ušle u parlament, govorili su da su manjine predstavljene u parlamentu.
Da vas podsetim, po zadnjem popisu stanovništva, ovo je izvod od zvanične institucije, Republičkog zavoda za statitiku, i tu se kaže da postoje 23 ili 24 manjinske zajednice u ovoj zemlji.
Znači, nisu dva službenika u parlamentu u pravu da nema manjina, to nije tačno.
Ta teza o pozitivnoj diskriminaciji je u ovom slučaju delimična. Zašto delimična? Ona bi bila potpuna kada biste vi omogućili, kao u nekim susednim zemljama, neću danas govoriti o tome, imam par primera izbornih zakona u kojima, da tako kažem, pripadnici većinskog naroda, kako se zna da kaže, u rasejanju, izvan ove države, imaju zagarantovana mesta u parlamentu, pa bilo da izađe na izbore hiljadu njih ili da izađe 120 hiljada.
Da li se garantuje ulazak manjinama u parlamentu? Garantuje se delimično. A zašto? Ako određena manjina ima 15 stranaka i glasači glasaju za svih 15 stranaka, jednoj će dati 3.000 glasova, drugoj 2.000, petoj 6.000 i ni jedna neće osvojiti onaj prosečni zbir glasova koji je neophodan na poslednjim izborima, 14 ili 15 hiljada.
Prema tome, ne postoji automatski način da se dođe do izbora toga ko je bio na listi nacionalne manjine i zbog toga je to lažna dilema, da se garantuje apriori manjinama da će biti zastupljene.
Znači, nije tačno. Tačno bi bilo kao u jednoj susednoj zemlji gde postoje tri zagarantovana mesta za pripadnike nacionalnih manjina, a neću imenovati zemlje, da ne bi širili tu raspravu, imamo mnogo takvih primera i tu se kaže, vi imate manjinsku listu, izašli tamo se broje, ima 15 stranaka, a prva stranka je dobila na toj listi 3.500 glasova, ona će dobiti poslanika, zato što oni imaju ugrađenu kvotu za određeni broj nacionalnih manjina, a to ovde nije slučaj.
Mi pozdravljamo ovaj zakon, jer on zadovoljava u principu olakšavanje manjinama da uđu u parlament; olakškava, ne garantuje. Prema tome, oni koji su ovde tvrdili da je ovo neko superpravo, zapravo nisu u pravu.
To da li manjine treba da budu diskriminisane, to je evropski princip, to nije princip koji ćemo mi ovde da izmislimo, to treba malo da pratimo šta od nas traži Savet Evrope, šta traži OEBS i šta traže međunarodne institucije. I da vidimo da smo napravili samo jedan prvi korak da se što veći broj pripadnika nacionalnih manjina nađe u parlamentu. Ono što želim da kažem, svaka zemlja treba da bude srećna kada se pripadnici manjinske zajednice utrkuju da uđu u taj parlement. Ulaskom u palament oni pokazuju stepen lojalnosti toj državi.
Stepen lojalnosti toj državi je sama činjenica ulaska u parlament, i normalno bi bilo da se kvalifikuju za još nešto što je jako bitno, a to je da uđu u ostale državne institucije.
U Ustavnoj povelji je usvojen stav da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da učestvuju i da imaju određeno učešće u državnim institucijama.
Po ovom popisu, milion građana Srbije ne pripada većinskom narodu. Ako bi analizirali koliko u Vladi Srbije procentualno ima pripadnika manjina, koliko ih ima u diplomatiji, koliko ih ima u svim ostalim državnim institucijama, videli biste da nema nikakvog razloga za neku vrstu sumnje i bojaznosti što će se manjine naći u parlamentu.
Kažem još jednom, država treba da bude srećna kada se manjine utrkuju i kada mogu na što lakši i kvalitetniji način da budu zastupljene u parlamentu.
Države koje imaju manjine izvan parlamenta, iz bilo kog razloga, treba da se zabrinu, jedan bih spomenuo i to je najgori slučaj, a to je kada manjine iz različitih razloga ne žele da uđu u ni jednu državnu instituciju.
Prema tome, smatram da je ovo početni korak i izraz političke volje jedne značajne stranke, a vidim da većina stranaka u ovom parlamentu ima želju da se ovaj zakon, ovakav kakav je, usvoji; nije dovoljan, jer on ima puno praznina, ima nedorečenosti, ali se nadam da ćemo, kada se formira ustavna komisija, kada se formiraju ostale institucije u neinstitucionalizovanom društvu, imati prilike da to preciziramo i drugim aktima i na najadekvatniji način regulišemo zastupljenost manjina.
Juče je potpredsednik Skupštine, gospođa Pop-Lazić, uzeo sam stenogram, rekla ovo: «Ovde se očigledno radi samo o dodvoravanju možda muslimanskoj, neću da upotrebim reč bošnjačkoj, ili mađarskoj nacionalnoj manjini, kao brojnim nacionalnim manjinama koje mogu da utiču na ishod parlamentarnih izbora.»
U članu 49. Ustava Republike Srbije kaže se: "Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti". Ali, vi zazirete da upotrebite reč "Bošnjak". Prvo da vam kažem, evo pogledajte zvaničan izveštaj republičke institucije koja se bavi objavljivanjem rezultata poslednjih popisa, i smatram da je jako loše da potpredsednik najvišeg političkog i zakonodavnog tela u ovoj državi ovako postupa i na ovaj način se određuje prema pripadnicima nacionalnih manjina koji učestvuju u ovom parlamentu, čiji predstavnici žele da učestvuju u svim institucijama ove države i društva.
Smatram da je to bio plod umora, jer je govor bio iza 17 časova, a ne neke iskrene želje, odnosno da se na taj način izrazi o pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine. Hvala.

Samo da vam kažem, gopođa Pop-Lazić nije ovlašćena da utvrđuje istorijske činjenice i ona nije predstavnik Bošnjačkog instituta iz Sarajeva, da utvrđuje da li je neko pripadnik određene manjine.
Osnovno pravo nacionalne manjine ili građanina, citirao sam taj stav, jeste da kaže kojoj nacionalnoj manjini pripada. Ono što želim da kažem jeste da niko nema pravo, ne postoji institucija koja može da nametne građaninu po sili zakona da se izjasni ovako ili onako. Pokazao sam izvod iz Statističkog zavoda Republike Srbije, gde postoji 136.000 ljudi koji su se tako izjasnili. Zašto su se tako izjasnili, stavite tačku dnevnog reda jedan dan ovde, pa ćemo tražiti stručnjake da nam to objasne. Mislim da je to izlišno da radite. Znam da se pripremate za predizbornu kampanju, ali nema potrebe da na Bošnjacima ubirate te poene.

Neću duže govoriti, ali ću još jednom da pročitam, pošto neki neće da čuju, član 49. Ustava Republike Srbije; kaže – građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti.