... i izlišno je da to ovde obrazlažem. Kažem da sigurno me niko neće naterati da glasam ovako ili onako, pod bilo kakvim pritiskom, bilo koliko da neko viče, bilo koliko da preti, bilo koliko da se ponaša onako kako se ponaša. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, hteo sam najpre da dam par načelnih primedbi na ovaj predlog, one se odnose na jedan princip koji se retko primenjuje u savremenim zapadnim zemljama, a to je da se vrši ovakva vrsta i stepen centralizacije sredstava koja su namenjena lokalnim samoupravama.
Iz ovoga mi zaključujemo da se radi zapravo o državnoj samoupravi, a ne o lokalnoj samoupravi. Jer, jednostavno, lokalna samouprava se ovde postavlja u neku vrstu pasivnog aktera koji treba da čeka da joj se nešto udeli. I ono o čemu sam mnogo puta u Skupštini govorio, usvojili smo novi budžet, imamo novu politiku za ovu godinu, a nemamo nešto što mnoge zemlje danas u zapadnoj, razvijenoj Evropi imaju.
Mi imamo mnogo primera gde te razvijene zemlje imaju ministarstva za bilansirani regionalni razvoj. Nažalost, mi mislimo da nama nije to potrebno, u državi gde imamo takvih regionalnih razlika kakve nigde ne postoje u mnogim razvijenim zemljama, ali u tim zemljama, na Zapadu, razvijenim zemljama, imamo i sever i jug, i istok i zapad, i sve zemlje imaju taj nesklad u razvijenosti.
Zato su te zemlje, neke, formirale takva ministarstva, koja formiraju fondove, imaju budžete, pa čak i ovakvi zakoni i slični, ako se negde donose u Evropi, obraća se pažnja na to šta znači biti nerazvijena opština, šta znači imati npr. školu kao što mi imamo u našem regionu, u Sandžaku. Na primer, u Novom Pazaru, mislim da nema takvog primera nigde u Srbiji, da deca u osnovnoj školi, u četvrtom razredu, rade u tri ili četiri smene.
To nigde u Srbiji nema, nigde u Evropi nema, ali država u našem regionu ne pravi školu već 25 godina. Pitam kako je to moguće iz lokalnog budžeta, ako ti kažeš da ti u tvom selu imaš četiri smene, da li ima, a ako ima, neka dođe poslanik i neka mi kaže da u Srbiji ima škola u kojoj se radi u četiri smene. To deca do četvrtog razreda.
Vidim da ovim transferom i na taj način se postupa da se ovakve činjenice ne uvažavaju, iako lokalne samouprave u Tutinu, Sjenici i drugim gradovima u našem regionu redovno imaju zahtev prema Ministarstvu za prosvetu, a nema nikakvih reakcija, nema učešća u finansiranju toga što je vitalno za razvoj svakog društva, a o globalnom balansiranju ekonomskog razvoja na tom regionalnom nivou nema ni reči.
Moram da kažem da se dogodilo još nešto, a ministar je ovde spomenuo pre dve nedelje da su se okupili predstavnici opština, Novi Pazar nije dobio taj poziv i mi nismo bili, ne znam zašto, niti okrivljujem ministra, ne znam da li je njegova administracija zakazala, ali mi smo u našem arhivu proverili da nema zvaničnog dopisa iz Ministarstva, ni naši službenici iz finansijske službe, ni gradonačelnik nije dobio taj poziv.
Nismo imali prilike da tada razgovaramo na tu temu, pa sada moram da kažem par tih stvari. Spomenuo sam tu vrstu centralizacije, a nismo dobili ovde uporednu analizu gde još imamo ovakvu vrstu centralizacije sredstava i ovakvu vrstu finansijske centralizacije u nekoj od evropskih zemalja. Ona direktno zadire u nešto što se zove pravo lokalne samouprave da se odbrani pojam samouprava.
Mi na ovaj način određujemo koliko će biti transferisano i na koji način, po nekim kriterijumima, spomenuo sam, a ima tamo i broj stanovnika, ne znam, školstvo i tome slično, a čuo sam i od ministra da je i on sam rekao da će oko kriterijuma nešto da se poradi. Zato i upozoravam i želim da kažem da se gradovi, kao što su Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Priboj, nalaze gotovo u vrlo lošoj situaciji zato što su to gradovi sa gotovo najgorom infrastrukturom u ovoj zemlji.
To ne potvrđujem kao poslanik, to potvrđuju stručne službe u oblasti infrastrukture, a bilo da se radi o putnoj mreži, bilo da se radi o vodovodnoj mreži, bilo da se radi o svim ostalim infrastrukturnim problemima.
Nažalost, ništa za sada država na ovom području ne finansira, a događaju se problemi o kojima želim ovde da govorim. Prošle godine u Novom Pazaru sudovi različitih instanci su donosili presude o vraćanju zemljišta ljudima kojima je nekada oduzimano zemljište i na tom zemljištu su izgrađene fabrike. Te su fabrike privatizovane, prodate, a bivši vlasnici dobijaju presude u sudskom postupku i Novi Pazar, Sjenica, Tutin i drugi gradovi kod nas milionske cifre moraju da vraćaju.
Prošle godine u Novom Pazaru smo imali par meseci blokirane račune zbog toga što se, zbog izvršnih presuda, automatski skidaju sredstva lokalnoj samoupravi, zato što je nekada nekome oduzeto zemljište.
A po nekoj analizi, tako je napravljena fabrika "Raška" ili tome slično. One se sada prodaju, a lokalna samouprava od toga nema ništa.
Kada se prodaje zemljište, agencija uzima novac od prodatog zemljišta, ali lokalna samouprava plaća onome kome je nekad oduzeto zemljište, pravično ili nepravično, ovim presudama se konstatuje redovno da je to pravično, i imamo situaciju da kada neko tužio opštinu Novi Pazar i druge opštine u regionu, sudovi su ažurni, ekspresno, za par meseci donose konačne presude. Od opštinskog do vrhovnog. Kada opština tuži nekoga, ti su procesi po sedam, devet godina. Želim da se pozovem na činjenicu da Novi Pazar tuži mnogo subjekata i da za pet godina nijedan slučaj nije rešen u njegovu korist.
Prema tome, vrši se atak i na ona sredstva koja imamo. Situacija je takva da je samo od januara u Novom Pazaru gotovo 5.000 ljudi ostalo bez posla, a upravo zbog onoga o čemu sam govorio sa početka godine, zbog nekontrolisanog uvoza tekstila obuće i svega u ovu zemlju, bez kriterijuma koji postoje danas u savremenoj Evropi.
Slušali smo i mnogo puta da u Novom Pazaru ljudi prave teksas i kažu, to je "Levis", to je ovo, to je ono, i imamo zamerki kompanije "Levis" i neke druge da oni moraju da imaju zaštićene firme. Gospodo, danas, fabrika Puma, Adidas i sve ostale svetske firme tuže kineske firme za lažne marke, ali uvozi se kineska roba, i Puma, i Adidas, i majice, i tekstil, i obuća i sve ostalo. Pravi se neka fama o tome da se nešto u Novom Pazaru švercuje ili se tamo nešto drugo radi, pa može prema Novom Pazaru da se umanjuje ono što mu se daje.
U tom smislu, moram da konstatujem da se ništa ne menja i dalje u odnosu na kriterijume i ova transferisana sredstva prema našem regionu, a Vlada ne preduzima mnogo da se taj balansirani razvoj učini efikasnim i da se svim merama pomogne kada se radi o budžetu, kada se radi o planiranom razvoju infrastrukture.
Želim da vas pozovem da obratite pažnju na još jednu činjenicu, imali smo ovde i u saveznom parlamentu davanje kontragarancija za vodovode u raznim gradovima Srbije, nemamo kontragarancija niti za Tutin, niti za Sjenicu, Novi Pazar, Priboj, Prijepolje, a imamo najgoru infrastrukturu gotovo u ovoj zemlji. Apelujem da o amandmanu koji sam podneo, a govoriću kada bude tema amandman.
Želim ministru da ukažem, on je član Vlade, na ove probleme i teškoće sa kojima se susrećemo u Pazaru, bez tranzita, sa decom koja idu u četiri smene u škole i sa svim problemima sa kojima se susrećemo, i sa situacijom koja je nastala zbog nekontrolisanog uvoza i uništavanja naše tekstilne i obućarske industrije.
Moram da konstatujem da je nešto u poslednje vreme popravljeno. Počeli su kontejneri da se otvaraju.
To još bitno ne utiče da se naši proizvodi značajnije zaštite, odnosno naša privreda i da zaštitimo broj zaposlenih ne samo u Novom Pazaru, nego na celoj teritoriji Republike Srbije, kako bi poboljšali ukupan standard naših građana.
U tom smislu želim da uputim zahtev Vladi Republike Srbije da obrati pažnju na sve probleme koje sam izneo. Hvala.

Meni je žao što ministar Dinkić nije ovde, s obzirom da je rekao da sam, govoreći o razvoju našeg regiona, izneo dosta netačnih informacija. Zato mi je žao što nije ovde.
Mi smo i na početku ove kalendarske godine raspravljali na tu temu i zamolio sam ga da me sasluša, s obzirom da je ovo rasprava u načelu i rekao sam da neću da govorim o svom amandmanu, nego kad za to dođe vreme. Govorio sam o toj nerazvijenosti i izneo sam par podataka da to i dokažem.
Pošto je on rekao to što je rekao, ja ću mu sada reći sledeće: u januaru sam mu rekao da donese tačne podatke i da kaže koliko po glavi stanovnika u opštinama našeg regiona ima telefona, koliko po glavi stanovnika ima kvadratnog metra asfalta, koliko kvadratnih metara školskog prostora ima, da mi kaže koliko u Srbiji još opština gradi bez pomoći Republike zgrade za visoko školstvo, koliko opština u Srbiji gradi tranzit oko svog grada bez dinara pomoći od Republike, koliko metara u našem regionu ima, po glavi stanovnika, vodovodne mreže. Dobro znate da sam mnogo puta, ne samo na početku godine, nego mnogo puta govorio o tome i nikada ministar nije pripremio te podatke, da kaže da su ove opštine zaista razvijene i imaju takav i takav položaj.
Rekao sam da opština Novi Pazar za ovu raspravu, pre dve nedelje, kada su predstavnici opština ovde razgovarali o transferu ovih sredstava, nije dobila poziv. Ako je otišao da proveri u službu da li je potvrđeno da smo mi dobili poziv, to je opravdano. Ali, ako nije mogao da sasluša ovaj odgovor, to nije u redu.
On je odgovorio na ono što nisam govorio, samo sam govorio da je malo gradova u Srbiji gde deca idu u tri smene u školu, zato što nema raspoloživog školskog programa. Malo je gradova u Srbiji kojima se milionske cifre skidaju sa računa zbog toga što neko izvršnim presudama vraća zemljište, koje je oduzeto pre 30, 40, pa i 50 godina unazad, a fabrike se prodaju, prodaju se firme, a u budžet lokalne samouprave ne ulazi ništa.
(Predsednik: Vreme.)
Ministru sam rekao da sud u Novom Pazaru ima još dvadesetak presuda koje će biti izvršne i koje će milionske cifre skinuti sa našeg budžeta, a da Vlada nema odgovor na to. Prošle godine smo nekako izdržali. Zato upozoravam ministra i rekao sam mu, pošto je član Vlade, da taj problem iznese na Vladu. Nisam rekao ništa što ne stoji i čekao sam njegovu repliku na moje izlaganje i da mi navede te gradove u Srbiji gde deca idu u tri smene...

... da mi navede koliko to kontragarancija su dobili gradovi u Sandžaku za kredite.

Zahvaljujem se i tražim da mi, kada dođe gospodin ministar, ponovo date reč, jer će biti da sam opet rekao nešto a da on nije čuo.

Poštovani predsedniče, nisam tražio ovaj odgovor od vas.

Poštovani gospodine predsedniče, niste prisustvovali raspravi između mene i gospodina Dinkića i niste upoznati kako je to teklo. Sada dajete neki odgovor za šta niste nadležni. Vi niste spiker Vlade, ne predstavljate Vladu. Onog trenutka kada budete dobili ovlašćenje od ministra, pa vas ovlasti da možete da dajete odgovore u ime Vlade...

Zamolio bih vas da me ne prekidate.

Dozvolite mi da završim.

Niste me razumeli. Ja sam samo osporio da se vama nisam obratio.

Niste mi dali da završim.

Poštovane dame i gospodo, ovo danas me je podsetilo na rane 90-te godine. Čuo sam danas od gospođe iz Radikalne stranke da su ponovo počele da joj se priviđaju nekakve transverzale, longitudinale, paralele, zelene, šarene, crvene.
Ovde sam izbrojao pet poslanika Radikalne stranke koji nose zelenu boju. Vidim da nisu alergični na zelenu boju. Izuzetno je tragično da nam se danas, kada razgovaramo o jednoj rezoluciji koja treba da nas približi evropskim integracijama, ponovo priviđaju te transverzale. Da vas podsetim da su ranih 90-tih godina u ovom parlamentu ljudi raspravljali o strahovima od Evrope i o transverzalama. I dok smo mi sve više govorili o zelenim transverzalama videli smo da su Slovenci odlazili, pa su Hrvati odlazili, pa su odlazili, odlazili, dok smo mi i dalje svaki dan govorili o strahu od transverzale.
To su nebuloze koje treba da na političkoj sceni Srbije stalno izazivaju neku dozu straha prema evropskim institucijama i institucionalizaciji ove države i ovog društva, kao i nebuloze o tome kako možete širiti strahove, proizvoditi strahove a da nikome ne odgovarate zbog toga.
Nema zvanične institucije koja može da potvrdi da postoji nešto što je opasno po ovu državu od te zelene transverzale, i nikada se ovde ne kaže jasno, pozivajući se na neke činjenice, šta je to opasnost po ovu državu, ko stoji iza te zelene transverzale i iza tih izmišljotina.
Zato pozivam poslanike koji govore na ovu temu da to ne rade, da se skoncentrišu na pravni sistem ove države, da stvaraju političku atmosferu koja će nas približiti evropskim institucijama.
Kada budem dobio reč da govorim o ovoj rezoluciji govoriću o onome šta zapravo treba izmeniti u političkom i pravnom sistemu ove države, u ponašanju u ovoj državi kod svih onih koji imaju iskrenu nameru da se približe evropskim institucijama.
Zato još jednom pozivam da se sa ove govornice ne priziva strah od nečega što ne postoji, jer su to obične nebuloze.

Gospođa je zamenila teze i rekla da ja nekog hoću da plašim. Ona plaši građane Srbije sa tom zelenom transverzalom i ja želim da je podsetim na jednu stvar. Sandžak je najstabilniji deo Republike Srbije. Od 90-tih godina gospodo i štampa i svi dirigovani mediji su širili danima i danima nekakve strahove, nekakve transverzale.
Voleo bih da neko dođe ovde i da mi kaže koji je to građanin srpske nacionalnosti imao problem u Sandžaku. Da mi kaže imenom i prezimenom, a ja kao narodni poslanik iz tog regiona mogu da vam kažem da je to najstabilniji deo Republike Srbije, gde ne postoje međunacionalni sukobi, gde ne postoji nikakav problem.
Ta štampa nije moja štampa, ti što dobacuješ, nego je to štampa koja je dirigovana od onih koji su relikt bivšeg sistema, koji nije demontiran sistem. To su nam rekli i gospodin Dinkić i gospodin Drašković i visoki državni ministri, koji kažu da imamo paralelni sistem u našim državnim institucijama. Oni šire strah u "Telegrafu", u "Večernjim novostima", na državnim televizijama i pojedinim privatnim medijima.
Oni koji žive u Novom Pazaru i u celom Sandžaku, to smo i ovih dana doživeli, sva štampa je prenela da su međunacionalni odnosi u Sandžaku najbolji odnosi u ovoj zemlji. Gospodo, dok je štampa u Srbiji pisala o strahovima, kako su u Sandžaku stvoreni uslovi da se naruše međunacionalni odnosi, vi ste dobili narušavanje u Vojvodini. Kad god ste pisali da su vam narušeni međunacionalni odnosi u Sandžaku, vama su narušeni u Preševu. Kad god ste pisali da su vam narušeni međunacionalni odnosi u Sandžaku, oni se naruše na Kosovu. Govorim o štampi.
(Predsednik: Gospodine Omeragiću, repliku štampi dajte novinama, a repliku poslaniku dajte za govornicom.)
Zato kažem vama, a i svim građanima Srbije, budite bezbrižni. Pošto mi nikada nemamo priliku da se pojavimo na nekoj od beogradskih televizija, ovo je jedini način da učestvujemo i da nas građani Srbije vide. Toliko od mene. Nemate razloga da širite nikakve strahove, jer vam je Sandžak najstabilniji region ove države.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, želim da kažem na samom početku da podržavam zakon koji će vratiti građanima Srbije sredstva koja su odvojili za preporod Srbije, ali smatram da je bilo poželjno i bilo bi poželjno da je ministar pripremio bar neku vrstu kratke analize ovih sredstava koja su od građana data državi, da se nekom analizom ovde pokaže ko se na teritoriji države Srbije preporodio od ovih sredstava, da imamo neku uporednu analizu kako je to po regionima trošeno, kako je trošeno, da li su to radile neke firme, da li je to samo država, da li su pojedinci, na koji način je to potrošeno.
Ovako pozdravljam, građanima to treba vratiti i na ovaj način ćemo učiniti da se na neki način vrati neka vrsta pravne sigurnosti u ovoj državi. Zato ga podržavam, ali i ne podržavam zbog toga što nemamo neku analizu da vidimo zaista kako su trošena ta sredstva.
Ako stalno budemo ispravljali greške onih prethodnih, a ne ukažemo kako su ta sredstva trošena, onda će svako da kaže - opet ćemo mi sledeći da trošimo, iovako ionako neko će ispraviti to iza nas. Iz tog razloga to nije dobro.
Dolazim iz regiona za koje su gotovo pre mesec dana dve ili tri analize objavili časopisi "Politika", "Novosti" i "Blic" pod naslovima - regioni i gradovi koje su svi fondovi zaobišli u ovoj državi. Ako pogledate sve parametre prema kojima se određuje standard stanovništva u nekom regionu ili razvoj infrastrukture, videćete da je region iz kojeg dolazim, Sandžak, na poslednjem mestu u ovoj državi.
Ako pogledate broj telefonskih priključaka po glavi stanovnika, ako pogledate kvadrat asfalta, ako pogledate koliko metara vodovodne mreže ima, videćete da smo u najgorem položaju u ovoj državi. Ako pogledate mnoge planove ove države, videćete da se gasovod završava na gradovima Sandžaka. Ako vidite nove planove razvoja putne mreže, tu opet nema našeg regiona.
Međutim, činjenica je da u našoj državi ranije, a i sada nažalost, sve zavisi da li određeni region ili neka opština imaju određeni broj ljudi u upravnim odborima i mi imamo personalizaciju institucija, a ne i institucionalizaciju upravnih odbora i tome slično.
Zato smatramo da ovi novi upravni odbori koji upravljaju agencijama i sve ostale institucije moraju da obrate pažnju na ove činjenice, jer naše iskustvo pokazuje da su nas zaobišla sva sredstva koja su na neki način pokušala da izbalansiraju regionalni razvoj u ovoj državi.
To što iz našeg regiona nema ljudi ni u upravnim odborima "Srbijašuma", ni "Telekoma", ni PTT, ni direkcija, ni svih ostalih institucija koje imaju uticaja ili raspolažu sredstvima, a da ne govorim o EPS-u i svemu ostalom, vidi se da ne možemo računati ni u budućem periodu na neku vrstu poboljšanja situacije i onoga što se zove balansirani ekonomski regionalni razvoj, ono što rade sve države u Evropi.
Zato želim da kažem da bi trebalo ova vlada da učini da ne ponavlja greške koje su radile sve prethodne vlade i da naš region zaobiđu sva sredstva koja su na neki način ili oduzimana od građana, kao što je ovaj zajam, gde ne znamo zapravo, neko je to uzeo, ko se u državi opario od toga, ni to ne znamo i zato kažem da je predlagač trebalo da pripremi jednu analizu za ovakvu tačku i da jednostavno vidimo ko je ta sredstva dobio, pa ako je nekada dobio da neko sada drugi dođe na red.
Pre neki dan je direktor Direkcije za puteve izašao sa svojim planom za sledeću godinu, šta će se na polju putne infrastrukture uraditi i možete videti da na toj mapi nema puteva koji prolaze kroz Sandžak. Mi mislimo da to nije dobro.
Mislimo da država mora sve regione da gleda istim očima i dužna je da prema svim građanima ima isti aršin.
Svi građani plaćaju porez ovoj državi i smatramo da ova vlada mora više da učini da se taj izbalansirani razvoj počne da radi od samog početka rada ove vlade. Za sada ne vidimo ni jedan pomak u ovom smeru.

Meni je izuzetno drago da gospodin Proroković, kao član vladajuće stranke, obećava građanima našeg regiona da će sve da učini da se razlikuje od svih prethodnih i da nešto učini u ovom smislu.
Gospodine Prorokoviću, vi ne možete kao iz rukava da vadite činjenice da li neko plaća porez ili ne. Da li neko plaća porez vi ovde morate da pripremite izveštaj i da kažete koliko građana u našem regionu ne plaća porez, a onda ću vam odgovoriti na tu činjenicu ako neko ne plaća zašto ne plaća, ili da uporedimo jednostavno po opštinama u Srbiji ko koliko plaća porez, a onda ćemo razgovarati i o tome koliko smo nečega uradili i u kom regionu.
Sve vlade izbegavaju da podnesu izveštaj koliko je ko iz fonda dobio, koliko košta priključak za telefon, tj. Raška je samo na 20 kilometara i tamo vam je priključak 100 evra, a u Novom Pazaru 500 evra. Pripremite nam odgovor zašto je to tako? Koja je razlika između građanina Raške i Novog Pazara, ili Sjenice i Tutina?
Druga stvar, drago mi je što ćete se vi pobrinuti, ali vi to radite na jedan samarićanski način, tako što obećavate da ćete to da radite. Preporučujem vam, ne zbog toga što iz tog regiona nikog nema u vladajućoj ili nevladajućoj stranci, da ljude iz vaših stranaka a iz našeg regiona, uključite u upravne odbore, pa neka se pobrinu, neka to urade, da imamo bolje puteve, mrežu i ostalo.
Još samo nešto, gospodo, imate na 20 kilometara od Novog Pazara da je železnica pre 100 godina došla. Pre 100 godina. Za 100 godina nijedna vlada se nije potrudila da samo za 20 kilometara produži železničku mrežu do Novog Pazara.
Niko to nije hteo da uradi, a tamo nema kanjona, nema tunela, to je dosta jeftino uraditi, s obzirom da mi imamo neki zametak male privrede, a kao što znamo transport železnicom je najjeftiniji i nama bi to učinilo da pospešimo privredni razvoj.
Drugo, i ono što hoćemo preko lokalnih samouprava da uradimo mi ne možemo, gospodo, jer ova država ima najcentralizovaniji finansijski sistem. Uporedite, gospodo, centralizaciju finansijskog sistema u ovoj državi i nađite mi još jedan takav primer u zapadnoj Evropi. Rekao sam – u Evropi, ne u zemljama Afrike ili nekih drugih delova planete.
Videćete da ne postoje zakoni kao u ovoj državi. Imate direkciju za imovinu: ako hoćete jednu stolicu sa četvrtog sprata u lokalnoj samoupravi da prenesete na prvi sprat morate da pitate Direkciju za imovinu. Gde je tu decentralizacija? Gde je tu demokratija i gde to još postoji? Nigde ne postoji.
Kada budete našli primer iz uporednog prava, gospodine Prorokoviću, kažite da to ima u Švajcarskoj, da to ima u kantonu Jura ili u Cirihu, da to ima u Finskoj, da to ima u Parizu, spreman sam da o tome razgovaram sa vama.