Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Budući da je za SVM tema poljoprivrede od posebnog značaja, da zauzima posebno mesto i u našem koalicionom sporazumu između SVM i SNS, dozvolićete mi da se u svom izlaganju posebno osvrnem na prvu tačku današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Zašto je za Srbiju važno pristupanju Konvenciji o trgovini žitaricama? Zato što pristupanjem Konvenciji Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, međuvladine organizacije koja je osnovana sa ciljem da unapređuje međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i bavi se pitanjima svetske bezbednosti u hrani.

Pristupanjem ovoj Konvenciji, naši poljoprivrednici dobijaju šansu da izađu na međunarodno tržište, jer Konvencija obezbeđuje najslobodniju moguću trgovinu, kao i uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica a naročito članica koje su zemlje u razvoju, postajemo član međunarodnog kluba značajnih proizvođača žitarica, kluba koji čini četvrtina sveta, jer 56 država su članice i dobijamo pristup informacijama, analizama, izveštajima, statistikama i konsultacijama. U jednoj rečenici, dobijamo mogućnost da kreiramo naše politike i strategije razvoja poljoprivrede u skladu sa globalnim trendovima, očekivanim kretanjima i promenama, posebno u sektoru žitarica.

Činjenica je da razvoj poljoprivrede zavisi od primene naučnih dostignuća, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike, obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru, ali zavisi i od trendova koji se dešavaju u okruženju, u EU i u svetu.

Nameće se prosto pitanje – zašto je ova konvencija važna za svakog poljoprivrednika u Srbiji? Odgovor je jednostavan – zato što obuhvata četiri useva, pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, a Srbija koja je tokom sezone 2019. i 2020. proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice je od strane Međunarodnog žitarskog saveta ocenjena kao osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz od 2,5 miliona tona tzv. žutog zlata.

Kukuruz je najznačajniji izvozni agrarni proizvod u Vojvodini, sa učešćem od 25% u vrednosti izvoza. Prošle godine je bila inače 413 miliona evra. Učešće AP Vojvodine u izvozu kukuruza u Republici Srbiji je 76%. U 2020. godini Srbija je povećala i proizvodnju soje za 15%. Jedina smo zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje.

U 2020. godini u Vojvodini je pšenica zasejana na 330 hiljada hektara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Sa stanjem na dan 5. septembra 2020. godine ostvarena proizvodnje pšenice je bila 17% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2019. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2010. do 2019. godine, proizvodnja pšenice je veća za 18%, kukuruza za 29% a soje za 60%.

Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje oko 2,7 milijardi evra, a učešće poljoprivrede u BDP je 6%. Ako uporedimo to sa okruženjem, u Rumuniji učešće poljoprivrede u BDP je 4,3%, a u Mađarskoj je 3,6%.

Uvažene dame i gospodo, jasno je da podaci govore da potencijale imamo. Pitanje je kako te potencijale prevesti u konkurentnost? Jer, pšenica se u Srbiji gaji na oko 400 hiljada hektara, a imamo potencijal i na 550 hiljada hektara. Na primer, kako povećati kvalitet pšenice koja se izvozi u Egipat, obzirom da je jedan od naših najvećih kupaca? Mi sada takva izvozna tržišta možemo raditi samo preko velikih multinacionalnih kompanija, dok se ne organizujemo tako da možemo obezbediti velike isporuke. Odmah se uočava problem skladišnog prostora. Sada imamo kapacitete za čuvanje oko 12,5 miliona tona, ali je pitanje koliko je i postojeći skladišni prostor uslovan.

Dobra je vest da je prethodnom mandatu inicirano formiranje Nacionalnog tima za preporod sela, upravo sa ciljem izrade politike i strategije daljeg razvoja sela i poljoprivrede. Inače, jedan od članova Nacionalnog tima za preporod sela je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Ištvan Pastor.

Primer strateškog razmišljanja je i činjenica da je početkom jula prošle godine Nacionalni tim za preporod sela posebnu pažnju posvetio upravo temi skladištenja žitarica, isplativosti ulaganja u izgradnju silosa. Jer, silosi pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi, standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca.

Jasno je da sami moramo kreirati podsticajno okruženje za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom žitarica i ubrzati je koliko je moguće rešavanje osnovnih problema. Ako prebrojimo, o poljoprivredi brine više od 30 državnih institucija. Znači, kapacitet za rešavanje problema postoji. Ostaje samo pitanje načina, kako pristupiti rešavanju teških, ponekad i višedecenijskih problema.

Da bi Srbija mogla da poveća proizvodnju žitarica za 20%, što se ocenjuje kao realno, potrebno je između ostalog da podržimo naše poljoprivrednike kroz drugačiju politiku subvencija, da promenimo poresku politiku, politiku finansijske podrške porodici sa decom, socijalnog i penzionog osiguranja, pristup IPARD fondovima, da ojačamo gazdinstva i zadrugarstvo.

Kao i početkom svake godine, i ovih dana je opet aktuelna tema subvencija, pa tako Uredba o raspodeli o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu predviđa za ovu godinu subvencije po hektaru u iznosu od 4.000 dinara, a ukinuta je subvencija za kupovinu goriva u iznosu od 1.200 dinara.

Stav o subvencijama za poljoprivrednike SVM ne menja godinama. Podsećamo da smo još 2015. godine, tokom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ukazivali da su visoke subvencije uslov očuvanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje njihovog dovođenja u neravnopravan položaj na tržištu, budući da su podsticaji kojim se pomažu poljoprivredni proizvođači u regionu u EU znatno veći.

Svesni smo da je nemoguće zadovoljiti i ratara i stočara i voćara, ali računica kaže da se ovog puta rešenje donelo na štetu podrške po osnovu obradivog zemljišta.

Svesni smo da smo u drugoj godini pandemije, ali, ako danas govorimo o konkurentnosti naših poljoprivrednika na svetskom tržištu, postavlja se pitanje kako naši poljoprivrednici mogu biti konkurentni ako su kod nas subvencije 35 evra po hektaru, a u okruženju više stotine evra, čak u nekim zemljama deset ili dvadeset puta više nego kod nas.

Porezi na poljoprivredno zemljište rastu. Poljoprivrednici su dužni za doprinose za penzijsko osiguranje. Odvodnjavanje je poskupelo, na pragu je prolećna setva, setveni repromaterijali i gorivo poskupljuju. Postoji problem neisplaćenih subvencija iz prethodnih godina za naše stočare. Sve su to važni problemi bez čijeg rešavanja ne možemo govoriti o konkurentnoj proizvodnji i plasmanu žitarica.

Ne možemo prećutati problem o kojem SVM govori godinama, a nadam se da smo na putu njegovog rešavanja. Konkretno to je pitanje plaćanja doprinosa malih poljoprivrednih proizvođača za penzijsko osiguranje srazmerno veličini zemljišta koje obrađuju i prihodima koje ostvaruju od poljoprivrede kao i otpis kamata i reprogram glavnog duga kako bi svaki poljoprivredi proizvođač mogao da odluči da li će biti deo tog penzijskog sistema ili ne.

Prilikom rasprave o rebalansu budžeta prošle godine u novembru, ministar finansija gospodin Siniša Mali je obećao da ćemo raditi na rešavanju ovog problema. Inače, gospodin ministar Branislav Nedimović je više puta izjavio da se radi na rešavanju ovog problema. Znam lično, gospodine Kataniću, da vi kao pomoćnik ministra isto se zalažete da se reši ovaj problem. Samo želim da podsetim svakog od nas da prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji iznosi oko 11.000 dinara na mesečnom nivou i da dugovi za doprinos naših poljoprivrednika iznose oko dve milijardi evra.

Imajući u vidu činjenicu da se poljoprivredom bavi svega 3% mlađih od 35 godina, poslanička grupa SVM ponavlja poziv članovima Vlade Republike Srbije, koja je izrekla prošle nedelje naša koleginica, potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Elvira Kovač, da u što kraćem roku u toku ovog meseca pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije.

Izmenama i dopunama zakona, žene poljoprivrednice bi pod istim uslovima ostvarivale pravo na naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i ostale porodilje osigurane po drugim osnovama.

Takođe, potrebno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim bi se na osnovu realnih parametara definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika.

Uvažene dame i gospodo, ukazao sam samo na deo, čini mi se, najurgentnijih problema sa kojima se suočavaju naši poljoprivrednici, a poljoprivreda, uprkos svemu i dalje ostaje jedna od najvitalnijih privrednih delatnosti.

Uprkos pandemiji, u Vojvodini je u 2020. godini ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske robne razmene vredela oko 2,3 milijarde evra i bila veća za skoro 15% u odnosu na 2019. godinu.

Izvoz agrarnih proizvoda čini više od četvrtinu ukupnog vojvođanskog izvoza. To je dobra vest za Vojvodinu, gde oko 500.000 ljudi živi od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca od proizvodnje preko distribucije i prodaje.

Ono što još ne treba zaboraviti, bilo bi nemoguće izaći iz ekonomskih problema koje je donela pandemija da nije bilo pomoći Vlade Republike Srbije. Do sada je Vlada sprovela dva, a uskoro kreće i treći paket pomoći, sveukupno, podrška države vredna je približno osam milijardi evra.

I ovu priliku želim da iskoristim da apelujem na Vladu, na Ministarstvo, na sve institucije, da svako u svom domenu oporavi položaj poljoprivrednika i da pripremimo našu poljoprivredu za izlazak na globalno tržište.

Oduvek se govori da možemo biti žitnica Evrope. Možemo biti, ali je neophodno da naša Vlada napravi dobre potporne stubove za svako poljoprivredno gazdinstvo, za svaku ženu poljoprivrednicu, za svaki mladi bračni par koji počne da živi i radi na selu.

Glasanjem za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama činimo važan korak u tom smeru.

Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku izlaganja u ime poslaničke grupe SVM, želim da saopštim da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Ne sporeći značaj predloženih tema dozvolićete mi da u svom obraćanju posebnu pažnju posvetim 6. tački, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i koje su dve vlade potpisale 16. decembra 2019. godine.

Republika Srbija sprovodi međunarodnu saradnju na osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa susednim zemljama.

U tom smislu podsećam da je pre desetak dana Narodna skupština donela i Zakon o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i da potvrđivanjem ovih sporazuma Srbija i Severna Makedonija iskazuju spremnost da urade saradnju u oblastima koje predstavljaju ozbiljan problem za sve države koje se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti.

Ovi sporazumi predstavljaju deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost, koji, između ostalog, predviđa i usvajanje višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom, a važeću strategiju Vlada je donela za period od 2017. do 2020. godine.

Koliki značaj EU pridaje temi efikasne kontrole granice potvrđuje i činjenica da je 10. februara 2021. godine, prebačena treća tranša iz fondova IPA 2016. u iznosu od 28 miliona evra, u projekat integrisanog upravljanja granicom, a kroz ugovor o sektorskoj reformi.

Glavni cilj ili kontrole koje sprovode granične službe su, između ostalog bezbednost građana, otklanjanje pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, očuvanja zdravlja i životne sredine.

Ostvarivanjem navedenih ciljeva štite se kao građani Republike Srbije, tako i građani susednih država, a zaključivanjem Sporazuma o borbi protiv trgovine ljudima štiti se granica između Srbije i Severne Makedonije u dužini od 283 kilometra.

Zašto je važna granica sa Severnom Makedonijom? Podaci visokog Komesarijata UN za izbeglice govore da je u Srbiji od januara do novembra 2020. godine, ušlo 24.180 izbeglica i migranata, a ubedljivo najveći broj 74% iz pravca Severne Makedonije.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Sporazum o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima vidi kao izuzetno važan korak u traženju dugoročnih održivih rešenja, jer znamo svi dobro da migrantska kriza, nažalost, neće nestati kao što je to uvaženi gospodin ministar naveo. Sve je više migranata koji žele na Zapad i tamo na Zapadu da započnu novi život.

Migrantska kriza je zajednički problem cele Evrope, pa i sveta i važno je da razvijamo sve nivoe saradnje sa našim susedima i sa EU, važno je da budemo deo globalnog rešenja.

Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriji Srbije, EU je donirala Srbiji više od 130 miliona evra. Samo za 2021. godinu, na početku ove godine EU je opredelila dodatnih 13 miliona evra.

Nema sumnje da je Srbija od 2015. godine, kada je 100.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, položilo test, ali je važno da tragamo za dugoročnim globalnim održivim rešenjima, zajedno sa susedima i zajedno sa EU.

Uvažene dame i gospodo, podvlačim dugoročna rešenja, jer se dešava da stavovi SVM tumače na različite načine, pa nam se upućuju kritike da smo protiv migranata.

Želim biti precizan, SVM je stava da se rešenje problema ilegalnih migracija mora tražiti u jednom trouglu koji čine humanost, bezbednost i dostojanstvo čoveka.

Humanost je sloboda, sloboda svakog stanovnika Srbija i sloboda svakog migranata upisanog u pravila procedure i zakone. Zakon mora biti mera slobode svakog čoveka, kako domicilnog stanovništva, tako i migranata. Dakle, ni manje ni vište od … za SVM meru humanosti predstavlja poštovanje zakona, propisa i procedura.

Nije sporno svakako da su lepe reči i dobre namere važne, ali do trajnih regionalnih i globalnih održivih rešenja vodi samo poštovanje propisa i procedura.

Konačno, to je i razlog zašto podržavamo Sporazum o borbi protiv krijumčarenja ljudi i zašto smo još u novembru 2016. godine, podržali izmene i dopune Krivičnog zakonika, u delu koji se odnosi na pooštravanje kaznene politike za krivično delo nedozvoljavanje prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350.

Jer, samo kroz unapređenje pravog okvira možemo govoriti o sigurnosti pojedinca i o bezbednosti celog društva, ali i o sigurnosti i o bezbednosti migranata, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi, praktično nedostupan.

Kada govorimo o sigurnosti govorimo i o sigurnosti pojedinca u egzistencijalnoj sigurnosti žitelja u Severno-bačkim i Severno-banatskim okruzima, na primer, u Subotici, Kanjiži, Horgošu, Majdanu, Vrbici, Rabeu i u Banatskom Aranđelovu.

Međutim, teško je govoriti o sigurnosti kad se na dnevnoj bazi dešavaju upadi na tavane, u kuće, kako u prazne, tako u nastanjene, gde se pali vatra, pa se dešavaju i požali, i nažalost i kuće izgore.

Spaljen je i Lovački dom u Vrbici, sreća pa su na vreme primetili i nije u potpunosti izgorela.

Teško je govoriti o sigurnosti, kad se dešavaju provele u fudbalske svlačionice, provale u kulturna umetnička društva, na primer, u Majdanu, u Rabeu, krađe u kućama, voćnjacima, baštama, otuđivanje, ne samo privatne, nego i javne svojine, u svakoj kući gde se nalaze migranti, nažalost, krade se i struja sa bandera, to sam video svojim očima.

Kada nema sigurnosti za pojedinca ne možemo govoriti ni o bezbednosti naselja, a dovodi se u pitanje i državna međunarodna bezbednost. Bez sigurnosti pojedinca i bezbednosti svakog malog naselja na granici sa Mađarskom i Rumunijom ne možemo govoriti ni o slobodi, ni o humanosti.

U tri pogranična naselja, Majdan, Rabe, Vrbica, sa oko 100-120 žitelja, meštani žive u strahu, jer i pored preduzetih akcija na uklanjanju migranta, oni se stalno vraćaju pokušavajući da uđu u Rumuniju i u Mađarsku.

U nekim naseljima, kao što je Majdan, ima više migranata nego stanovnika. Ljudi se plaše, uveče ne smeju da izlaze, čak ne smeju da odlaze ni do prodavnica. Radi se, uglavnom, o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata. Stava smo da je to nedopustivo i neprihvatljivo.

Slična je situacija i na području Opštine Kanjiža i na teritoriji grada Subotice i u Zapadno-bačkom okrugu, npr. u Somboru.

Želim da naglasim da kod svih, tu mislim i na naše stanovništvo i na ilegalne migrante, postoji samo strah koji koriste organizovane grupe krijumčara ljudima, pa je tako opšte poznato da taksisti dele vizit-karte na arapskom, pa se tačno znaju mesta okupljanja i gde se prelazi granica.

Znamo svi da migranti moraju da budu u prihvatnim centrima i, prema podacima nevladinih organizacija koje se bave pitanjem migranata u Srbiji, trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 6.100 osoba, ali svedoci smo da migranti napuštaju prihvatne centre i da im naši taksisti pomažu da dođu do određenih lokacija. Migrante dovoze taksisti iz Beograda, iz Kikinde, iz Subotice, a najviše ih je iz Sombora u naselja gde živi između 100-120 osoba.

Šef naše poslaničke grupe gospodin dr Balint Pastor je u više navrata govorio ovde u Narodnoj skupštini o ovom problemu i pre mesec dana je postavio poslaničko pitanje predsednici Vlade vezano za ovaj problem.

Bez preterivanja, u pograničnim delovima Vojvodine situacija je alarmantna, a prema podacima iz decembra 2020. godine više od 2.000 ljudi je van kampova i to posebno u Vojvodini.

Ponavljam, jedino rešenje je poštovanje zakona. Naš stav je da problem treba da rešimo tamo gde je nastao. Smatramo da bi migranti nakon ratnih sukoba trebalo da se vrate u svoju sopstvenu zemlju i u tome svi mi treba da im dajemo podršku.

Smatramo da do pomaka u rešavanju problema može dovesti samo kombinacija mera. Svakako da je raspoređivanje dodatnih snaga MUP-a i Žandarmerije, zajedničkih snaga Policije i Vojske Srbije, kao i zajedničkih međunarodnih policijskih snaga donelo vidljive rezultate.

Za nas je izuzetno važno da MUP reaguje kad im se obrate predstavnici lokalnih samouprava, kad im se obrate predstavnici mesnih zajednica i svi oni žitelji koji žive u tim naseljima i izuzetno je za nas važno da MUP istražuje svaki slučaj.

Ja sam prošle nedelje obišao Opštinu Novi Kneževac i Opštinu Čoka. Tačnije, boravio sam u naseljenim mestima Rabe i Majdan u Opštini Novi Kneževac i u mestu Vrbica u Opštini Čoka. Ova sela se nalaze na tromeđi, to je granica Srbije sa Rumunijom i Mađarskom. Migranti dolaze do tromeđe kako bi obišli ogradu koju je Mađarska napravila. Ulaze na teritoriju Rumunije i tako pokušavaju da uđu na teritoriju Mađarske.

Po informacijama koje smo dobili, migranti imaju svoje koordinatore koji im javljaju kad tačno da krenu i one migrante koji uspeju da dođu do Mađarske, njih voze do Austrije, pa posle do Nemačke. Na taj način migranti postaju žrtve krijumčarenja na svoj sopstveni zahtev. Tačno se znaju tarife od Turske do Grčke i koliko košta put od Grčke do Nemačke.

Bez dileme, držati pod kontrolom ovu situaciju predstavlja veliki izazov za snage bezbednosti i u Srbiji i u Rumuniji i u Mađarskoj, a posebno na južnoj granici sa Severnom Makedonijom.

Uvažene dame i gospodo, pokazaću vam nekoliko slika koje ilustruju prethodne navode. Evo, na primer, ova prva slika, to se vidi ulaz u selu Majdan. Pogledajte koliko migranata ima ovde. Isto jedna slika koja je uslikana u selu Majdan. Želim da ponavljam, poštovani narodni poslanici, da u ovim naseljima živi između 100, 120 građana Republike Srbije, a boravi više od 500 migranata.

Na ovoj slici se vidi bivša zgrada MZ Majdan. Pogledajte kako izgleda ulaz i ova sledeća slika isto je prostorija bivše zgrade MZ Majdan. Želim da podsetim svakog da je ovo imovina države Republike Srbije, da je ovo javna svojina.

Ovu sliku sam uslikao u selu Vrbica. To je napuštena kuća.

Imam još jednu sliku. Ova slika je uslikana u Rabeu, malo mesto, isto napuštena kuća u kojoj žive migranti.

Stanovnici ovih naselja čija je imovina uništena i otuđena s pravom postavljaju pitanje mogućnosti naknadne učinjene štete. Nisam pričao ni o količini smeća koja se nalazi na tim mestima. Niko ne priča o tome ko će to da odnese.

Takođe, molimo sve nadležne institucije, uključujući i EPS, da pojačaju kontrolu i intenziviraju prikupljanje podataka iz svih mesta koja su tačka okupljanja migranata na njihovom putu ka EU.

Molimo nadležne institucije da se podrobnije kontroliše rad taksi prevoznika, kao i boravak migranata u prihvatnim centrima.

Savez vojvođanskih Mađara je tu. Možemo da pomognemo. Naši odbornici, predstavnici mesnih zajednica su na terenu. Poznajemo stanje na terenu. Imamo verodostojne podatke.

Migrantsku krizu Srbija nije prouzrokovala, to je malopre isto ministar spomenuo, niti može da reši, ali još jednom apelujemo da je važno čuvati južnu granicu, da je važno kontrolisati ulazak i boravak migranata u našoj zemlji.

Jasno je da je ovo tema koja može da odredi ne samo budućnost Srbije, nego i budućnost regiona, čak i EU. Jasno je da je to velika i izuzetno osetljiva tema.

Ponavljam, zakon je mera slobode svakog čoveka kako stanovništva Republike Srbije, tako i migranata.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara želi da kao korektni partneri zajednički pristupimo rešavanju ovog teškog zadatka i da zaštitimo državljane Republike Srbije. Zato ponavljam naš apel, uz veliko poštovanje i napore i policije i žandarmerije, ponavljamo molbu koju smo više puta uputili i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije da, shodno mogućnostima snage Vojske Srbije i Žandarmerije budu prisutni u naseljima koji su na putu prolaska migranata.

Znamo da možda i čudno zvuči, ali za pripadnike mađarske nacionalne manjine prisustvo Vojske znači garanciju mira, lične sigurnosti i opšte bezbednosti. Molimo vas da Vojska i Žandarmerija ostanu na terenu najmanje deset dana i da svaki dan vrate migrante u prihvatne centre i da svaki dan kontrolišu taksi prevoznike.

Takođe, pozivam gospodina ministra unutrašnjih poslova da zajedno posetimo naseljena mesta Majdan, Rabe, Vrbica i Banatsko Aranđelovo, da se upozna sa stanjem na terenu, sa ljudima koji sa strahom i neizvesnošću dočekuju svaki sledeći dan.

Na kraju, još jednom želim da potvrdim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, sporazume i izveštaje.

Hvala na pažnji.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, mi imamo poverenje u vas, imamo poverenje i u predsednika Republike Srbije, kao i u predsednicu Vlade Republike Srbije.

Samo još neke podatke da vam iznesem. U zadnje vreme u oko 50 kuća su provalili, nažalost, migranti, na primer, samo u Majdanu. Četiri kuće su spaljene, nažalost, i provalili su u crkvu.

Sada ću da vam iznesem jedan detalj što je stvarno, stvarno, nemam reči. Migranti odu na groblje, uzmu drveni krst i sa time lože. Molimo vas da nam pomognete. Situacija je stvarno alarmantna. Molim vas, pošaljite žandarmeriju u ta naselja, ako je to moguće, i da prekontrolišete i taksi prevoznike. Izuzetno je osetljiva tema, ali kažem još jednom, imamo poverenje u vas i nadam se da ćemo ipak jednom sve ovo i završiti i nadam se stvarno da ćemo sarađivati i ubuduće. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje i predsednici Vlade i ministarki za zaštitu životne sredine, a pitanje se tiče zagađenja rečice Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli.

Pitanje je – šta planira Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uradi u sprečavanju daljeg zagađenja Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli?

Kako i na koji način može Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine da pomogne opštini Bačka Topola na čijoj teritoriji se nalazi ovaj problem?

Opština Bačka Topola, inače iz koje ja dolazim, već se godinama suočava sa problemima zagađivanja rečice Krivaje i vazduha u samom gradu. U opštini dosta razvojnih projekata je započeto i završeno u prethodnom periodu, dinamično se razvija industrijska zona, imamo prelepo jezero sa kupalištem, završili smo dom učenika, imamo vrhunsku fudbalsku akademiju, gradi se fudbalski stadion u centru grada. Takođe, isto se obnavlja zgrada više hotela u centru grada. Znači, dobre stvari se dešavaju.

Međutim, svi koji dođu u Bačku Topolu nažalost grad zapamte po neprijatnom mirisu, a da ne pričamo o građanima koji žive u susednom selu Bajša, jer kroz selo teče rečica Krivaja koja ima strašno neprijatan miris zahvaljujući zagađivanju iste.

Nažalost, ima više zagađivača, od Bačkotopolske gradske kanalizacije, preko raznih preduzeća, ali u ovom trenutku se gradi prečistač otpadnih voda sa kojim ćemo jedan deo problema sigurno rešiti još ove godine.

Među veće zagađivače spada i fabrika „Žibel“ koja prerađuje nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja. Da ne bude nedoumice, za našu opštinu ovo preduzeće je isto tako važno kao ostala preduzeća koja posluju na teritoriji naše opštine, važni su nam radnici i zaposleni u preduzeću koji vrše jako ozbiljan posao i osetljivu delatnost.

Svi dobro znamo da uginule životinje i klanični otpaci predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost kao mogući izvori infektivnog materijala i kao zagađivači životne sredine.

Širenje stočnih zaraza i ogromne materijalne štete koje one mogu da nanesu, kao i mogućnost da pojedine od tih zaraza pređu i na ljude, postao je problem i briga cele naše države.

Ako se pravilno sagledaju svi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano rešavanje neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih i sporednih proizvoda klanja i uginulih životinja u cilju sprečavanja širenja stočnih zaraznih bolesti, uspešne zaštite i saniranja životne sredine i racionalnog korišćenja ovih otpadaka.

Međutim, svima nama je isto tako važno da sva preduzeća posluju u skladu sa svim zakonima i podzakonskim aktima naše države, i ujedno, da građani Bačke Topole ne moraju trpeti neprijatan miris u vazduhu i neprijatan miris rečice Krivje, koji se oseti od Bačke Topole kroz Bajšu, i Malom Iđošu do Feketića.

Pitanja koje me je interesuju.

Kako i na koji način posluje preduzeće „Žibel“ u pogledu pridruživanja propisa zaštite životne sredine? Da li plaća državi neke kazne zbog ugrožavanja životne sredine, odnosno, ne ispunjavanja određenih uslova iz podzakonskih akata?

U prethodnom periodu koji nadležni državni organ i na koji način je sprovodio kontrolu nad osetljivim poslovanjem preduzeća?

Da li su uzimani uzorci i vršenja ispitivanja kvaliteta uzoraka iz rečice Krivaja? Koji nadležni državni organ i na koji način je identifikovao zagađivače rečice Krivaja i kontrolisao njihovo poslovanje?

Kako i na koji način može jedna lokalna samouprava da pomogne privatnom preduzeću u izgradnji svog sopstvenog prečistača?

Nadam se da ću odgovore dobiti što pre u ime svih građana opštine Bačke Topole i Malog Iđoša i nadam se da ćemo zajednički naći rešenje na sve spomenute probleme. Hvala.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, želim još jednom da vam se zahvalim na datim odgovorima.
Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara apsolutno podržavamo napore Vlade Republike Srbije u rešavanju ovog pitanja. Važno je da napravimo red, i to što pre, u ovom sistemu, važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva, neka da oslobodimo plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Naravno, ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednicima na terenu, ne samo u mojoj opštini u Bačkoj Topoli, nego u nekim drugim opštinama gde su poljoprivredni proizvođači jako zainteresovani za rešavanje ovog problema.
Hvala vam još jednom na datim odgovorima i naravno mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara stojimo vam na raspolaganju oko rešavanja ovog problema. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku današnje rasprave mogli ste čuti stavove poslanika SVM u Predlogu zakona koji se nalazi na dnevnom redu.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu naše poslaničke grupe govorim o temi poljoprivrede, u kontekstu rebalansa za 2020. godinu.

Iz Predloga se jasno vidi da je planirano znatno više sredstava za poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja će dobiti više od pet milijardi dinara, zahvaljujući čemu će do kraja godine moći da se isplati preostali dug Ministarstva za subvencije, što je izuzetno značajno za naše poljoprivrednike, a moći će se uvesti i nove mere, prvenstveno za naše mlade poljoprivredne proizvođače.

Skoro da nema dana a da mi se ne obrati neko od poljoprivrednih proizvođača i ne pita kada će da se nastavi isplata subvencija i šta je sa rezultatima konkursa za mlade poljoprivrednike.

Po Predlogu budžeta, subvencije za poljoprivredu su 46,8 milijardi dinara, revidiraju se u iznosu od 5,6 milijardi, što je skoro više od 14%. Od ovih sredstava subvencije za ruralni razvoj su najveće, skoro tri milijarde dinara, a povećavaju se sredstva i za Upravu za veterinu i za kreditnu podršku.

Usled epidemija korona virusa naši poljoprivrednici su se suočili sa raznim teškoćama. Po našoj proceni su, bez obzira na nove izazove, poštovali mere i poljoprivredna godina je uspešno realizovana.

Dobro se sećam koliki broj poruka smo dobili u prvoj polovini godine od naših poljoprivrednika, koliko pitanja je bilo, i to najviše u vreme zabrane kretanja, što pokazuje kako su naši poljoprivrednici disciplinovani, vredni i njima je posao uvek na prvom mestu.

Pre par dana smo od ministra Nedimovića mogli čuti da je u ovom ciklusu stiglo znatno više zahteva za subvencije nego ranije. I to pokazuje da je sistem dobro funkcionisao i za vreme vanrednog stanja. Povećan je broj zahteva za subvencije u oblasti mlečnog govedarstva i nabavke genetike.

Čuli smo i najavu bespovratnih sredstava u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do milion i 500 hiljada dinara, što poslanička grupa SVM apsolutno podržava. Kroz ovaj program se posebno insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Moramo da investiramo i tu granu privrede jer to rade i sve zemlje. U ovoj teškoj situaciji se vidi koliko je proizvodnja hrane važna. Izuzetno je značajno što mi nismo imali problema sa nestašicom hrane.

Ministar Nedimović je pre par dana govorio o penziji poljoprivrednih proizvođača, odnosno o njihovom penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo je jedna kompleksna tema koja nije pipnuta od 1986. godine. Naravno, ova tema je vezana i za budžet, pošto dugove poljoprivrednika vodimo kao prihode naše države.

Mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, godinama pratimo situaciju sa penzijsko-invalidskim osiguranjem poljoprivrednih proizvođača. U više navrata smo govorili o tom problemu. Imali smo dobru saradnju po ovom pitanju sa prošlom vladom i gospodinom ministrom, međutim, do konačnog rešenja još uvek nije došlo.

Prisutni smo na terenu i verujte mi, nema tribine, odnosno sastanka sa poljoprivrednicima, gde ova tema nije prisutna. Svi pitaju, svakog poljoprivrednika interesuje kad će da se reši u celosti ovaj problem? Prošle godine sam pitao i premijerku o ovom problemu. Rekla je da se vode razgovori sa Svetskom bankom i da će se razgovarati i sa MMF-om, kao i da će se ovi problemi rešiti do kraja 2020. godine. Naravno, u tom trenutku niko nije znao šta nas čeka u 2020. godini i da ćemo imati problem sa pandemijom korona virusa i zbog nastale situacije se, naravno, sve prolongira.

Znamo da je ovo jedno interresorno pitanje, da moramo u rešavanje uključiti Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, kao i Ministarstvo poljoprivrede. I mi, poslanici SVM, se već godinama bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate penzijsko-invalidsko osiguranje.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate PIO ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosu oko 100 hiljada dinara. Naravno, ako gledamo visinu doprinosa, može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara, jednostavno nema od čega da plati ove iznose.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjen je broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju ove doprinose, formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede, imali smo i reprogram 2014. i 2016. godine, što je izuzetno značajno.

Međutim, ostao je još jedan problem vezan za iznos samog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dugovi, koji su veliki problem svim proizvođačima i, naravno, vide se u budžetu Republike Srbije. Rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM i nadamo se da ćemo ovo pitanje u toku 2021. godine konačno i rešiti.

Svakome je jasno da poljoprivrednici doprinose treba da plaćaju u srazmeri sa prihodima koje ostvaruju i veličinom zemljišta koje obrađuju, a ne da svi plaćaju iste iznose, i oni koji gazduju na tri hektara i oni koji gazduju na 300 hektara. To, jednostavno, nema smisla.

Izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2021. godine. Bilo bi značajno da taj reprogram traje više meseci i ako može čak i godinu dana. Ono što je takođe važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu da plate odmah, ako su u stanju da to urade, i onda posle toga da im se otpišu kamate. Naravno, ovako bi se punio budžet Republike Srbije.

Trenutno je ogroman problem što je poreska uprava svim proizvođačima koji imaju dugove stavila pod hipoteku poljoprivredno zemljište i naravno to poljoprivredno zemljište ne može ni da se proda, ni da se prepiše.

Moramo da vodimo računa o najmanjim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije po našem predlogu, kao što je to i u planu. Oni koji gazduju na manjoj površini nikako nemaju dovoljno prihoda i zbog toga moramo da uradimo ovu kategorizaciju.

Smatramo da će rešenje ovog pitanja biti dobro za državu, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose, odnosno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose ili vrlo teško uplaćuju poljoprivrednici. Ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila.

Naravno, gospodine ministre, vi to dobro znate, prethodna Vlada Srbije je već neko vreme radila na ovom pitanju. Siguran sam da ste i vi bili uključeni i sa Svetskom bankom i sa MMF-om i naravno Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Znači, Vlada ima model kako bismo to mogli da uradimo i po kojoj dinamici. Paralelno sa tim treba da radimo i na rešavanju dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju poljoprivredna gazdinstva.

Nažalost, trenutak dug iznosi oko dve milijarde evra što je jako puno i to su značajna sredstva. Važno je da u ovom sistemu napravimo red i to što pre. Kako sada stvari stoje, nadamo se da ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovu situaciju.

Na kraju, želim da zaključim da poslanička grupa SVM će podržati rebalans. Očekujemo i predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kroz koji se nadamo da ćemo rešiti u nekom delu i problem poljoprivrednika sa plaćanjem doprinosa za PIO. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.

Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.

Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.

Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.

Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, hvala još jednom na datim odgovorima.

Važno je da napravimo red, i to što pre. Kako sad stvari stoje, u 2020. godini ćemo konačno staviti tačku na ovaj problem i biće sve rešeno. Važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva. Neke da oslobodimo od plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima da plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači ove doprinose.

Ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednim proizvođačima na našem terenu, u moj opštini, u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, u Senti, u Subotici. Ova je tema svakodnevna i interesuje naše poljoprivrednike. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Doći će do zajedničkog sastanka, sigurno. Hvala još jednom.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan izuzetno važan zakon koji će po mišljenju poslanika Saveza vojvođanskih Mađara unaprediti rad i bezbednost naših opština.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara već godinama govorimo o potrebi da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama i izuzetno nam je drago da ćemo donošenjem ovog zakona imati ovu mogućnost.

Nakon parlamentarnih izbora, 2016. godine, Savez vojvođanskih Mađara je potpisao koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i deo ovog koalicionog sporazuma je i mogućnost ostvarenja komunalnih milicija na lokalu. Ovaj deo koalicionog sporazuma se odnosi na lokalne samouprave i konkretno glasi da će se izmenama Zakona o komunalnoj policiji omogućiti obrazovanje komunalne policije i u opštinama.

U Predlogu zakona stoji mogućnost da se komunalna milicija uvede u opštinama, utvrđena na osnovu ocene da su u dosadašnjem funkcionisanju opština uočene znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona i drugih propisa i akata.

Kako smo čuli od gospodina ministra, organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštinama doprineće kako otkrivanju prekršaja komunalnog reda, tako i preventivnom delovanju u sprečavanju tih prekršaja. Na ovaj način se opštinama omogućuje da u saradnji sa policijom i drugim subjektima preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni i drugi red u opštini.

Pored uvođenja mogućnosti osnivanja komunalne milicije i u opštinama, Predlogom zakona se propisuje i mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu obrazovati zajedničku komunalnu miliciju ili da opština ugovorom sa gradom ili drugom opštinom može obezbediti delovanje komunalne milicije na svojoj teritoriji.

Umesto dosadašnjeg naziva "komunalna policija", uvodi se termin "komunalna milicija", ministar je detaljno obrazložio zašto je to tako, s obzirom da pravo na upotrebu naziva policije ima isključivo MUP i Ministarstvo odbrane, što je propisano Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji.

Jedinice lokalne samouprave će da obrazuju komunalnu miliciju kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave i uprave organizovane za pojedinu oblast. Ta jedinica ne može imati manje od tri komunalna milicionera, što je isto dobro.

U Predlogu zakona stoji da će poslove komunalne milicije obavljati uniformisani komunalni milicioneri. Dalje - izuzetno, poslove komunalne milicije mogu obavljati komunalni milicioneri bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije. Gospodin ministar je takođe govorio o tome zašto je to tako.

Pored ovlašćenja propisanih važećim Zakonom o komunalnoj policiji, a to su upozorenje, usmeno naređenje, provera identiteta, dovođenje, pregledanje lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video nadzor i upotreba sredstava prinude, fizičke snage itd, Predlogom zakona o komunalnoj miliciji proširuju se ovlašćenja i to pozivanje, zaustavljanje, pregledanje lica, predmeta i vozila, traženje obaveštenja, a u sredstva prinude se dodaje i ručni sprej sa nadražujućim dejstvom. Smatramo da su ta proširena ovlašćenja potrebna i, naravno, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara to apsolutno podržavamo.

Što se tiče zasnivanja radnog odnosa, na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionera primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinici lokalne samouprave u skladu sa kojim se obezbeđuje odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina.

Ovo je takođe izuzetno važno za nas, jer su dosta lokalnih samouprava, živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina, pa moramo da vodimo računa i o tome i naravno ovaj predlog zakona vodi računa i o tome.

Pored uslova regulisanih navedenim propisima, komunalni milicioneri moraju da ispunjavaju posebne uslove, da imaju psiho-fizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije, da ne postoje bezbedonosne smetnje za obavljanje poslova, da ima položen ispit za komunalnog milicionera i ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, najmanje jednu godinu dana radnog iskustva u struci.

Izuzetno, u radni odnos se može primiti profesionalni vojnik preuzimanjem iz Vojske Srbije i policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica preuzimanje iz MUP, što je sasvim normalno.

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, jer je budžetima opština i gradova koji žele da iskoriste ovo pravo, da obrazuju komunalnu miliciju, potrebno obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne milicije. Naravno, ovde treba uključiti sredstva za uniformu, oznaku, opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje ovih komunalnih milicionera.

Iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja lokalne samouprave u pogledu broja komunalnih milicionera. Opštine i gradovi koji nisu imali komunalnu policiju nisu predvideli, naravno, budžetom za tekuću godinu, sredstva za ove namere, ali s obzirom da se uvodi mogućnost osnivanja komunalne milicije, tek nakon stupanja na snagu ovog zakona, koji će biti ovih meseci, ali ima vremena ove godine, odnosno početkom jula, ali ima vremena ove godine da se sredstva planiraju u budžet za narednu godinu. Sve lokalne samouprave koje žele ovo da uvedu imaće dosta vremena i imaće prilike da to urade.

Komunalna milicija je važna jer se preko njih obezbeđuje izvršavanje nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštita životne sredine, ljudi, dobara i obezbeđuje zaštitu, održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.

Izuzetno je važno što će komunalna milicija pružati pomoć drugim organizacionim jedinicama uprave, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu zakona, odnosno opšteg akta jedinice lokalne samouprave odlučuju u pojedinim pravima građana, pravnih lica i drugih stranaka i vršioca komunalne delatnosti, kada po oceni ovlašćenog, organizacije, postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva tih komunalnih milicionera.

Naravno, poslanici SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o komunalnoj miliciji. Smatramo da je ova mogućnost važna za sve lokalne samouprave i naravno u tim lokalnim samoupravama, gde mi imamo gradonačelnika, trudićemo se da uvedemo ovu mogućnost. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara iznesem naše stavove u vezi predloženih zakona, koji se nalaze na dnevnom redu.

Prvenstveno želim da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, o Predlogu Zakona o turizmu i o Predlogu zakona o ugostiteljstvu.

Za sva tri predloga Zakona je zajedničko da se sa njima unapređuje proces implementacija pravnih tekovina EU i uvođenjem konkretnih direktiva se ispunjavaju uslovi za ostvarenje pregovaračkih poglavlja.

Vođeni i navedenim razlozima poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona, svesni da se njima regulišu kompleksne oblasti života i rada i da je na primer, bezbednost hrane, kao što i to gospodin ministar i rekao, koje je pregovaračko Poglavlje 12, jedna od najtežih sistemskih pitanja.

U tom smislu ni u zemljama članicama EU ne postoji jedinstven pristup ili uopšte usvojeno pravilo, kako rešiti podelu nadležnosti i odgovornosti u oblasti bezbednosti hrane, a naročito kako rešiti problem službenih kontrola.

Iako je važećim zakonom bezbednosti hrane postignut napredak u unapređenju standarda bezbednosti hrane i uveden novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, sistem bezbednosnih hrane u Republici Srbiji je postao sveobuhvatan integrisan. Svakodnevni život je pokazao da je neophodno unaprediti njegovo sprovođenjem i donošenjem i primenom podzakonskih propisa.

Podsećam da izveštaji Evropske komisije u ovoj oblasti posebno ukazuju na problem da sadašnji broj zaposlenih i njihov obrazovni profil, kako u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako i u Ministarstvu zdravlja nije dovoljan da podrži prenošenje propisa EU u oblasti bezbednosti hrane u nacionalno zakonodavstvo, a naročito njihovo sprovođenje i primenu.

Vođeni činjenicom da pravnu tekovinu u Poglavlju 12. čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje imaju za cilj osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, pravila higijene za proizvodnju hrane, zdravlja i dobrobit životinja i zdravlja bilja u okviru EU, kao i odgovarajući monitoring u koalicioni sporazum u između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS smo uneli.

Doneće se pravilnik o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, koji će im omogućiti da proizvode prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.

Godine 2017. na osnovu člana 49. Zakona o bezbednosti hrane, donet je pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koji služe za snabdevanje potrošača na području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Ovim putem želim da se zahvalim ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću na donošenju ovog pravilnika. Ovaj pravilnik se odnosi na hranu životinjskog porekla, a ostali smo dužni sa donošenjem pravilnika o drugim primarnim proizvodima u malim količinama.

Donošenje ovakvog pravilnika je strateški važno za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara, pošto smatramo da svi mi posebno treba da vodimo računa o malim proizvođačima. Za nas je opstanak što više malih gazdinstava od strateškog značaja. Smatramo da na njih posebno treba da pazimo.

Budući da se Predlogom zakona o bezbednosti hrane menjaju odredbe koje se odnose na male količine hrane, postoji obaveza donošenja novog pravilnika koji reguliše to pitanje i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

U članu 16. Predloga zakona kojim se menja član 49. propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane se ne odnosi na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla i to za objekte u kojima se proizvode male količine hrane. Drugo, u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane. Treće, u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama i četvrto koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska označenja.

Navedena isključenja prilagođavanja ili odstupanja mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika iako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područja za obavljanje te delatnosti. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.

Pored navedenog pravilnika, predviđeno je donošenje velikog broja različitih podzakonskih akata, čija primena će uz poslovanje odgovarajućih laboratorija za analizu i kontrolu proizvoda obezbediti standard bezbednosti hrane.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne želimo da uvedemo ništa novo, samo želimo da se i u naš sistem ugradi sistem poslovanja malih gazdinstava, koji postoji u nekim zemljama, članicama E. AKo mala gazdinstva mogu da posluju na ovakav način, na primer, u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, onda treba da preuzmemo i mi i da na takav način obezbedimo opstanak malih poljoprivrednih proizvođača.

Pozitivna činjenica je da je akreditovana Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, hrane za životinje i ispitivanja kvaliteta mleka, kompetentna za obavljanje poslova ispitivanja bezbednosti hrane i da je otvorena akreditovana Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka, što je od posebnog značaja za poljoprivrednike, jer dobijamo laboratoriju za kontrolu mleka koja je i formalno osposobljena za superviziju kvaliteta mleka na čitavoj teritoriji Srbije.

Od posebnog je značaja da se ispitivanje uzoraka radi na lični zahtev poljoprivrednika, ali i na zahtev mlekara sa kojima direkcija ima ugovor, da periodično ispitujemo mleko, kao i na zahtev nadležnih inspekcijskih službi.

Tačka u kojoj se ukrštaju Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, je instrument za predpristupnu pomoć u oblast ruralnog razvoja, budući da upravo program IPARD promoviše koncept integralnog ruralnog razvoja.

Koncept integralnog ruralnog razvoja kao deo regionalne razvojne politike se zasniva na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije.

Uspešan ruralni razvoj počiva, između ostalog, i na sledećim principima - prepoznati mogućnosti diversifikovanog ruralnog razvoja svake sredine, voditi konzistenu politiku smanjenja siromaštva u ruralnim područjima i ubrzati proces decentralizacije vlasti, jačati ulogu i odgovornost same lokalne samouprave.

Tokom ove godine se očekuje aktiviranje mera sedam IPARD programa, koji se odnosi na diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja. Izuzetno je važno da je IPARD program krenuo. Nadam se da ćemo do kraja roka uspeti da iskoristimo sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju, to je u interesu kako Ministarstva poljoprivrede, tako i svih poljoprivrednika.

Specifični ciljevi i mere sedam su: investiciona podrška razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima i drugim privrednim subjektima u ruralnim oblastima, jer na taj način ekspanzija privrednih aktivnosti u zemlji u oblasti ruralnog turizma, a drugo podrška razvoju turističkih rekreativnih aktivnosti posebno za porodični i dečiji turizam.

Ukupan budžet za ovu meru je oko 23 miliona evra do 2020. godine, a podsećam da je u avgustu 2018. godine usvojen Nacionalni program za ruralni razvoj za period između 2018. i 2020. godine.

Ne možemo govoriti o konceptu integralnog ruralnog razvoja ukoliko zanemarimo jedan važan kanal distribucije za mala poljoprivredna gazdinstva, za tradicionalne zanate i lokalne proizvode, a to su pijace.

Usvajanjem Pravilnika o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, uloga pijace postaje još značajnija. Istovremeno, pijace doprinose čuvanju sela i ruralnih sredina, omogućuju razvoj poljoprivredne proizvodnje, a kupcima, turistima, veliki izbor lokalnih proizvoda i povoljnije cene. Na oko 400 pijaca u Srbiji svakog dana neposredno radi oko 80.000 ljudi.

Istovremeno ne možemo govoriti o investicionoj podršci i razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima bez zakonskog okvira, kojim će se otkloniti neki od ključnih problema koji su prisutni u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Imajući u vidu stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, stvorili su se uslovi da se ova oblast sistemski reguliše sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu, budući da je važećim Zakonom o turizmu regulisana oblast turizma i ugostiteljstva.

Cilj donošenja oba zakona je i usklađivanje sa zakonodavstvom EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine.

Za nas poslanike SVM je izuzetno važno što su u toku javne rasprave na Nacrt zakona o turizmu prihvaćene naše primedbe, koje su se odnosile na usklađivanje pojedinih odredbi Nacrta zakona o turizmu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u delu koji se odnosi na predlaganja akta o proglašenju turističkog prostora na teritoriji AP Vojvodine, predlaganje člana Komisije za kategorizaciju turističkih mesta, dok će organizacija polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča i turističkog pratioca na području AP Vojvodine biti regulisano podzakonskim aktom čije je donošenje u nadležnosti ministra.

Kao prioritetan cilj za oba zakona navedena je potreba za smanjenje sive ekonomije. U izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz februara 2018. godine navodi se da je u 2017. godini najveći procenat privrednih subjekata koji posluju u zoni sive ekonomije u poljoprivredi i ugostiteljstvu, i to oko 20%.

Sledeći problem koji utiče na stepen sive ekonomije, posebno u delu domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava, je propisana obaveza rada preko posrednika, preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog pravnog lica.

Nautičko turistička i lovno turistička delatnost obrađene su samo u segmentu koji se odnosi na pružanje ugostiteljskih usluga smeštaja. Novina je da lovno turističku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako kao korisnik lovišta ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje oblast lovstva.

Jedna od novina se odnosi na ugostiteljske usluge u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Precizirani su uslovi pod kojima ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Takođe, novina je da se davanje u zakup kuće, stana, apartmana, sobe, ležaja ili drugog prostora koji je namenjen za smeštaj od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu do 30 dana smatra pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja.

Navedene odredbe koje se odnose na ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu, počinju sa primenom od 1. jula 2019. godine.

Mi poslanici SVM smatramo da su ove izmene potrebne i da ćemo sa izmenama ovih zakona unaprediti sektor turizma i nadamo se da ćemo poboljšati stanje u poljoprivredi.

Gospodine ministre Nedimoviću, ja sam često na terenu. Imao sam razne tribine. Poljoprivrednici i dalje najviše pitanja imaju oko penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača i kad će se to pitanje rešiti. Znamo da najveći problem predstavlja to što isti iznos plaća i onaj proizvođač koji gazduje na tri hektara i onaj koji gazduje npr. na 300 hektara i da je neophodno da obaveze poljoprivrednih proizvođača budu u srazmeri sa površinom obrađenog zemljišta i ostvarenim prihodima od poljoprivrede. Naravno, poljoprivrednici žele i veće subvencije, a tema je i registracija poljoprivrednih mašina, odnosno sam tehnički pregled, gde su rigorozni uslovi.

To su samo neke teme na koje treba da reagujemo. I dalje treba da radimo zajednički, da unapredimo položaj poljoprivrednika i svih onih koji žive u ruralnim sredinama. Smatram da smo na dobrom putu kroz izmene i ovih zakona.

Na kraju, želim još jednom da kažem da će poslanici SVM, odnosno mi poslanici SVM smatramo da su izmene zakona koje se nalaze na dnevnom redu pozitivne i da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.

Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.

Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.

Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?

Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.

Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?

Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Ono što je važno za nas poslanike SVM, da omogućimo i reprogram npr. od 1. januara 2019. godine i da reprogram traje najmanje godinu dana. U 2016. godini reprogram je trajao svega nepunih četiri meseca. Bilo bi dobro sada da dođe opet do reprograma, i ono što je najvažnije, da omogućimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji žele glavnicu odmah da isplate, da im otpišemo kamatu, a naravno, oni koji nemaju toliko sredstava da isplate glavnicu, njima da dozvolimo reprogram i da na rate uplaćuju iznose.

Trenutno poreska uprava, to je još jedan problem, poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugove stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište. To je isto još jedan ogroman problem. Tako oni ne mogu da prodaju to zemljište. Moramo da pazimo na to šta radi poreska uprava, odnosno Ministarstvo finansija, jer ako se stavi hipoteka na to poljoprivredno zemljište i neko stavi to na licitaciju, to će stvoriti ogromne probleme. Moramo paziti da ne dođe do toga.

Moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manje od 5 ha, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda za plaćanje ovih doprinosa. Imamo stručnjake koje možemo da uključimo u rešavanje ovog problema. Stoga apelujemo na Vladu da u rešavanju ovih problema uključi tu radnu grupu, to je najvažnije, koja se bavi ovom temom. Tu smo i mi, poslanici SVM, spremni da učestvujemo u svemu tome. Samo vas molimo da što pre nađemo rešenje za ovaj problem.

Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo sve ovo, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose. Ako rešimo ovaj problem, država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.