Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Nedimoviću, hvala još jednom na datim odgovorima. Samo želim da na kraju dodam još jedan primer i da kroz njega ukažem na to kako je trenutno stanje na terenu.
Imam slučaj iz Male Bosne, kod Subotice, gde je gospođa koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva ušla u reprogram i platila ceo iznos glavnice koja je bila više od 300.000 dinara. U tom trenutku, mislim da 2016. godine, koja je imala u tom trenutku, šta su joj rekli u Poreskoj upravi… Ona je izmirila sva dugovanja, platila je glavnicu. Nakon dve godine se ispostavilo da je ipak ostala dužna nekih 12.000 dinara i sad zbog administrativne greške Poreske uprave, Poreska uprava traži od nje da uplati i kamatu.
Šta je sad problem? Problem je u tome što kamata iznosi više od 200.000 dinara, jer po Poreskoj upravi ona nije platila ceo iznos glavnice. Glavnica je plaćena u roku. Sad sistem pokazuje da ipak treba da plati više, a ona je sad već probila rok i mora da plati kamatu. Međutim, u Poreskoj upravi joj kažu da oni ne mogu ništa, ali, na primer, ako pola kamate uplati onda će se ostalo praštati. To joj obećavaju.
Gospođa mi je rekla da se posle tih izjava, cenkanja, osećala kao da je na pijaci. Smatram da je ovako nešto nedopustivo. Molim vas, poštovana gospođo Brnabić, da proverite šta rade filijale Poreske uprave po Srbiji. Po mom mišljenju, Poreska uprava treba da izađe u susret građanima koji su u problemu i ako to bude tako i ako svi mi budemo zajedno radili na rešavanju ovog problema, onda ćemo i uspeti u tome. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika SVM iznesem naše stavove o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Tema koja povezuje set predloga zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, o jedinstvenom matičnom broju građana, o izmenama Zakona o javnom redu i miru, o dopunama Zakona o državljanstvu, kao i izmenama i dopunama Zakona o policiji i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je upravo zaštita, unapređenje ljudske bezbednosti. Razlozi za donošenje ovih zakona su prevshodno usklađivanje oblasti lične sigurnosti i bezbednosti celog društva sa evropskim standardima i korpusom pravnih tekovina EU, a drugi, ne bitan razlog, je usklađivanje određenih oblasti ne samo sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, već i sa realnošću. Na primer, važeći Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana je donet pre 40-ak godina, 1978. godine. Prethodnih decenija se puno toga promenilo, pa je jedan broj država ukinuo JMBG i uveo lični identifikacioni broj ili su u istovremenoj upotrebi u nekim državama JMBG i lični identifikacioni broj.

Za poslanike SVM je važno da predlozi zakona koje je pripremilo MUP prate i primedbe Evropske komisije u realizaciji Poglavlja 24 – pravo, sloboda i bezbednost. Razlog zbog koga će poslanici SVM podržati ovaj set zakona jeste činjenica da će uvođenjem standarda i usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti bezbednost građana Srbije biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog zaista velikog sistema koji sve izazove rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom sa zemljama, članicama EU. Sada ću pokušati da izdvojim, za nas najvažnije detalje predloženih zakona.

Poslanici SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zbog toga što u jednom delu predstavlja rezultat naših višegodišnjih zalaganja. Naime, gospodine ministre, još 2014. godine postavio poslaničko pitanje i zalagali smo se da se izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja reši veliki problem naših poljoprivrednika, a to je pitanje obavezne registracije priključnih poljoprivrednih mašina koje fabrički ne mogu ispuniti uslove registracije. Rešavanje ovog problema je navedeno i u koalicionom sporazumu SVM i SNS i izuzetno je dobro da ćemo izmenom zkona ispuniti ovo obećanje dato poljoprivrednicima.

Inače, ovo je stalno bila tema na terenu, na raznim tribinama. Doneto je i više hiljada potpisa u Ministarstvu poljoprivrede kojima su poljoprivredni proizvođači tražili da se menja zakon, odnosno da se priključne mašine koje fabrički ne mogu da se registruju izuzmu iz registracije. To su prese, to su velike prskalice, koje fabrički ne mogu ispuniti i ne mogu da prođu tehnički pregled. Problem je bio da ove mašine nisu mogli prođi tehnički pregled jer jednostavno fabrički nisu ispunili neke kriterijume, na primer nisu imali kočnice, ni signalizaciju. Reč je o priključnim mašinama sa kojima se radi na poljoprivrednom zemljištu, isključivo na kojima se radi na poljoprivrednom zemljištu i nigde u EU ih ne registruju. Drugi deo problema smo rešili još ranije, to je bila registracija onih mašina u poljoprivredi koja nisu imale poreklo, odnosno poljoprivrednici nisu imali račune od pre 30, 40 godina o kupovini, do kraja 2015. godine svako je mogao da registruje ta vozila za koja nisu imala adekvatnu dokumentaciju.

Dakle, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da se ne moraju registrovati priključna vozila za traktor namenjen za obavljanje radova. To je ogroman uspeh za nas.

Važna novina je da redovnom šestomesečnom tehničkom pregledu ne podležu traktori, priključna vozila za traktor, radne mašine i motokultivatori, ostaje samo godišnji tehnički pregled. Takođe za radne mašine se izdaju registracione nalepnice u trajnom važenju. Sve ovo će doneti uštede, umanjiti izdatke poljoprivrednicima s obzirom da po važećem zakonu podležu godišnjem i šestomesečnom pregledu vozila. Ta odredba je od značaja, imajući u vidu da je shodno podacima iz popisa poljoprivrede 2012. godine u Srbiji popisano skoro 600.000 traktora u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača.

Još jedan detalj vezan za Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja, u obavezi sam da javnost upoznam da je u razgovorima sa ljudima na terenu bilo primedbi na visinu novčanih kazni za pojedine prekršaje, ali smo mišljenja da bi bilo dobro videti rezultate primene samog zakona i sagledati efekte, pa onda eventualno predložiti da se kaznena politika uskladi sa realnošću.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, podržavaju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, u delu pooštravanja novčane kazne, napajanje pirotehničkih proizvoda, najpre zbog toga što je to pitanje sigurnosti, najčešće dece i mladih, ali je to i pitanje odgovornosti i bezbednosti celog društva.

Svedoci smo da nekontrolisana prodaja i nepravilno rukovanje pirotehničkim sredstvima, proizlaze posledice koje osećaju porodice i vršnjaci, a u saniranje posledica su uključeni i zdravstvo, policija, komunalne službe. Prema ovom Predlogu zakona za napajanje pirotehničkih proizvoda, kojima se narušava javni red i mir i ugrožava sigurnost građana, novčana kazna se povećava sa dosadašnje donje granice sa 10.000 dinara na 50.000 dinara, a gornja granica sa 50.000 dinara na 100.000 dinara.

Što se tiče pucanja iz vatrenog i drugog oružja ili imitacija oružja, kojim se narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, povećava se donja granica novčana kazna sa 50.000 dinara na 100.000, što isto, naravno, podržavamo.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, pozdravljaju činjenicu da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, nisu menjane odredbe važećeg zakona, naime u januaru 2016. godine su usvojeni amandmani Saveza vojvođanskih Mađara, da prilikom zasnivanja radnog odnosa MUP vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma, koje je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je obrazovana organizaciona jedinica u kojoj lice zasniva radni odnos radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.

Koristim ovu priliku da ukažem na činjenicu da ponekad nije lako prevesti zakonske odredbe u stvarnost. Tako smo u avgustu prošle godine svedočili činjenici da je raspisan konkurs za sto vatrogasaca u 46 opština u Srbiji, među kojima su Novi Sad, Senta, Sečanj, Žitište, Čoka, Novi Kneževac, Ada, Kanjiža, Bačka Topola, Bač, Kovačica itd. budući da je sastavni deo važećeg Zakona o policiji prihvaćen amandman Saveza vojvođanskih Mađara, koji se tiče posebnih uslova zasnivanja radnog odnosa, da se samo za pojedina radna mesta koja su utvrđena aktom o sistematizaciji može propisati da lice koje zasniva radni odnos u MUP-u ima isključivo državljanstvo Republike Srbije, svedoci smo da je nakon 17 radnih nedelja, koliko je trajala višemesečna provera i osposobljavanje, značajno već i broj budućih vatrogasaca, pripadnika nacionalnih manjina popunilo redove vatrogasnih brigada u celoj Srbiji.

Povodom ovog pitanja smo bili u kontaktu sa predstavnicima MUP-a, sa državnim sekretarom gospodinom Miličkovićem, i mi sami unutar naše zajednice smo radili na tome da se što više mladih i sposobnih ljudi prijavi, učestvuje na ovim konkursima. Saradnja po ovom pitanju je bila odlična.

Gospodine ministre, zahvaljujemo vam se na otvorenosti. Siguran sam da je po ovom konkursu za vatrogasce, primljeno više pripadnika nacionalnih manjina nego prethodnih 20 godina ukupno.

Pre par dana je završen još jedan važan konkurs. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 26. januara raspisao konkurs za upis 400 polaznika u Centar za osnovnu obuku policijsku u Sremskoj Kamenici za potrebe policijske uprave za Grad Beograd.

Takođe istog dana, raspisan je i konkurs za upis 250 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku i to za potrebe, između ostalih, i za nas jako važni policijskih uprava i to u Pančevu, Subotici, Kikindi, Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu.

Gospodine ministre, nadam se da ćemo zajednički uraditi sve kako bi što više pripadnika nacionalnih manjina uspešno konkurisalo za policajce. To je izuzetno značajno za multietničke sredine.

Mada poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, podržavaju Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana i važno je da se nakon 40 godina donese zakon usklađen sa realnošću, ali ukazujemo na činjenicu da je verovatno već vreme da se razmisli i o usklađivanju jedinstvenog identifikacionog broja sa međunarodnom metodologijom EU. Naime, međunarodni propisi nalažu da se zaštite lični podaci građana, kao i da se uvede jedinstvena identifikacija koja broji cifre u identifikacionom broju, ograničava na 12.

Veliki broj institucija rukuje ličnim podacima građana, a procene su da su one napravile milion baza podataka. Predlog poslanika Saveza vojvođanskih Mađara je da se u krivično zakonodavstvo uvede krivično delo krađe identiteta.

Takođe, za poslanike SVM je od posebnog značaja činjenica da se Predlogom zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, olakšava našim starim sugrađanima koji nisu uspeli da u zakonom utvrđenom roku do 31. decembra 2016. godine, zamene lične karte. Postupak zamene trajno važeće lične karte biometrijskim ličnim kartama.

Predlogom zakona se predviđa da u državljanstvu Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ i državljanin druge republike, ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji Socijalističke Federacije Republike Jugoslavije, koji na dan 31. decembra 2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo da po olakšanim uslovima steknu državljanstvo Republike Srbije.

Poslanici SVM smatraju značajnim i donošenje zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, kao i graničnoj kontroli, posebno imajući u vidu preporuke iz izveštaja Evropske komisije o realizaciji akcionog plana za Poglavlje 24.

Poslanici SVM će podržati ove predloge zakona zbog toga što smatramo da će predložena rešenja omogućiti da Republika Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava, uz istovremeno očuvanje bezbednosti svih njenih građana.

Nema sumnje da je u oblasti migracija Srbija shodno svojim mogućnostima značajno doprinela upravljanju prilivom migranata, da je odigrala aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno je sarađivala sa susednim zemljanima i članicama EU.

Što se tiče migrantske krize, podsetio bih sve vas da smo u ovom visokom Domu, mi iz SVM prvi ukazali na ovaj problem kada je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, još pre dve i po godine, govorio o tome da potrebno pre svih zaštiti građane Srbije i njihovu imovinu.

Zbog one njegove izjave su nas tad nazvali fašistima a ne manje negativnu reakciju je izazvala izgradnja ograde na granici sa Mađarskom, što je, složićete se sa nama, na kraju praktično dovelo do zatvaranja balkanske rute i činjenice da se drastično smanjio priliv migranata i da su oni počeli da traže alternativne puteve i da nas obilaze.

Smatramo da je izuzetno značajno sprečavanje ilegalnih migracija i krijumčarenje ljudi. Pozdravljamo i rad združenih snaga Vojske i policije Srbije. dakle, stavovi SVM su od početka migrantske krize poznati i nepromenjeni. Vladi Republike Srbije na prvom mestu treba da bude bezbednost građana. Ne može osporiti da se Vlada Srbije uspešno bori i sa tim globalnim problemom. Uprkos tome što je kroz našu teritoriju prošlo oko milion migranata u poslednje dve i po godine nije došlo do ozbiljnog narušavanja bezbednosti naših građana. Savez vojvođanskih Mađara će na tome insistirati i u budućnosti.

Podsećam i da je SVM od samog početka migrantske krize sa dozom rezerve gledao na osnivanje prihvatnih centara za migrante u lokalnim samoupravama, gde pripadnici nacionalnih manjina žive u većem broju, jer je po Ustavu Republike Srbije zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva.

Savez vojvođanskih Mađara je stava da migrantska kriza predstavlja jedan od najvećih izazova za EU u njenoj istoriji i da je stoga neophodno definisati zajedničku evropsku politiku i pronaći jedinstveno evropsko rešenje. Ovo je pitanje koje zahteva ozbiljan i koordinisan stav svih članica EU.

Smatramo da je potrebno da Srbija učestvuje u razgovorima na svim nivoima, kako bi pomogla u kreiranju regionalnih mehanizama za upravljanje migrantskom krizom.

Na kraju, želim još jednom da ponovim da ćemo podržati predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Smatramo da će donošenje, odnosno izmene i dopune seta predloženih zakona, svakako poboljšati pitanje očuvanja i unapređenja ljudske bezbednosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – Partija za demokratsko delovanje smatra da donošenje seta obrazovnih zakona, i to Predlog zakona o dualnom obrazovanju i predlozi izmena i dopuna zakona iz oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koje danas razmatramo, predstavlja važan korak u usklađivanju sa Strategijom Evropa 2020, usklađivanje sa Strategijom pametnog, održivog i inkluzivnog rasta.

Izazov koji stoji pred svima nama je kako da pametnom politikom obrazujemo kompetentne učenike, da im učinimo dostupnim znanja, veštine, stavove i vrednosti, a to su ključni elementi razvoja jednog društva i, na koncu, kako da zadržimo talentovane, stručne i kreativne ljude, koji će kreirati društvo, znanje, inovacije i nove tehnologije.

Donošenje ovog seta obrazovnih zakona je važan korak u obrazovnim formama, ali moram da istaknem da pored niza razloga za donošenje ovih zakona, usklađivanje sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, unapređenje kvaliteta efikasnosti i efikasnosti svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, obezbeđivanje unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, kao ključni razlog vidimo učenje zasnovano na razvoju ključnih kompetencija.

Razvijanje kompetencija podrazumeva razvijanje pozitivnog odnosa učenika prema obavezama, razvijanje saveti i odgovornosti za preuzete obaveze, kao i razvoj pozitivnog odnosa prema timskom radu i preduzetništvu.

U cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara su predložili amandmane na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i na Predlog zakona o dualnom obrazovanju, a koji imaju za cilj unapređenje vaspitno-obrazovnog rada za pripadnike nacionalnih manjina, na jeziku i pismu nacionalne manjine, preciznije regulisanje korišćenja jezika nacionalne manjine u ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada.

Takođe, amandmanima smo reagovali u smislu dodavanja podataka koji se tiču određivanja obrazovnog statusa deteta, učenika i odraslog. Mišljenja smo da su podaci o nacionalnoj pripadnosti, podaci o jeziku na kojem je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, o prethodno završenom programu obrazovanja i vaspitanja, odnosno nivo obrazovanja na maternjem jeziku, od značaja za evidencije koje vode javne isprave koje izdaju predškolske ustanove, odnosno osnovna i srednja škola.

Treće, mišljenja smo da ukoliko se plan i program nastave učenja ostvaruje na jeziku nacionalne manjine u programu dualnog obrazovanja, da je važno precizirati obavezu poslodavca da organizuje i realizuje učenje kroz rad na jeziku te nacionalne manjine, kao i da instruktor poznaje jezik nacionalne manjine kojom se ostvaruje plan i program nastave i učenja.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje je stava da je važno uskladiti ovaj set obrazovnih zakona ne samo sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, već i sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji u članu 13. predviđa da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja.

Četvrto, za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara i Partije za demokratsko delovanje je važno da su rešenja predložena ovim zakonom u skladu sa ovlašćenjima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, posebno u delu koji se odnosi na poverene poslove AP Vojvodini.

Dakle, predlozi seta obrazovnih zakona poštuju zakonske odredbe o poverenim poslovima, davanje saglasnosti za realizaciju nastave i ostvarivanje školskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 učenika, po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine, priznavanje strane školske isprave, postupak priznavanja strane školske isprave, vođenje evidencije i čuvanje dokumentacije o priznavanju strane školske isprave, davanje saglasnosti na broj učenika radi sticanja specijalističkog odnosno majstorskog obrazovanja, stručne osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije.

Obrazovne reforme i predlozi zakona koji su pred nama se mogu razumeti samo kao deo šireg procesa usklađivanja sa evropskim vrednostima i standardima.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara i Partije za demokratsko delovanje je važno da su predlozi zakona saglasni tematskim komentarima Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina od tematskog komentara koji se odnosi na obrazovanje, do tematskog komentara koji se odnosi na pravo pripadnika nacionalnih manjina, ne samo identifikaciju.

U duhu tematskih komentara Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, predložili smo amandmane koji podrazumevaju kontekstualno šire shvatanje obrazovanja. Pod pojmom obrazovanja podrazumevamo ne samo obavezan osnovni školski sistem, već predškolsko i više obrazovanje, istraživanje, stručno obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje profesionalnih grupa i obrazovne aktivnosti van redovne školske nastave.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje važnim razlogom za donošenje ovih zakona vidi povećanje obuhvata dece i obezbeđivanje dostupnosti svih nivoa obrazovanja.

U širem kontekstu, povećanje obuhvata dece i obezbeđivanje dostupnosti uspostavljanja socijalnog partnerstva usmerenog na povezivanje obrazovanja i tržišta rada kroz zakonodavni i institucionalni okvir sistema nacionalnog okvira kvalifikacija, jesu pretpostavke smanjene stope siromaštva.

Kao značajan korak u podršci reformama obrazovnog sistema u Srbiji kao prvi sporazum EU ove vrste sa nekom od zemalja zapadnog Balkana krajem septembra 2017. godine Republika Srbija je potpisala sa Evropskom komisijom ugovor o realizovanju projekta obrazovnih reformi, za šta je EU izdvojila 27,4 miliona evra bespovratnih sredstava za period od 2017. do 2019. godine.

Projektom je planirano da će oko 40 hiljada nastavnika u Srbiji biti trenirano u skladu sa novim modernim programima, što će studentima obezbediti visoko kvalitetna predavanja i da će istovremeno četiri hiljade nastavnika, koji predaju na jezicima nacionalnih manjina, dobiti specijalne treninge, a posebni udžbenici na manjinskim jezicima biće štampani.

Kada govorimo o dodatnim treninzima za nastavnike podsećam na aktivnost iz Manjinskog akcionog plana, da je razvijanje programa stručnog usavršavanja nastavnika i saradnika, koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina i u Izveštaju o realizaciji manjinskog akcionog plana za aktivnosti, koji dospevaju zaključno sa drugim kvartalom 2017. godine se navodi da će Radna grupa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, formirana u junu 2017. godine, izraditi novi pravilnik o stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Kao deo ovih aktivnosti i Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu u okviru Centra za usavršavanje nastavnika realizuje programe za stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina.

Takođe, u okviru ovog centra izvode se akreditovani seminari za nastavnike i saradnike koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina.

Dozvolite mi da govorim malo o brojevima i statistici. Ukupan obuhvat dece uzrasta od tri do pet, šest godina je nizak u poređenju sa drugim Evropskim zemljama, kao i ciljevima strategije raznih obrazovanja u Republici Srbiji od 2020. godine. Naime, dok prosečno učešće dece uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu u 28 zemalja EU u 2012. godini iznosi oko 94%, u Srbiji je to bio slučaj za oko 74% dece navedenog uzrasta. Ohrabruje da je ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u stalnom porastu, dok je 2002. godine 32% dece bilo obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, u školskoj 2016-2017. godini obuhvaćen 52, 53%.

Imajući u vidu demografske projekcije, populacija dece predškolskog uzrasta se smanjuje neprekidno po stopi do 1% godišnje, potrebno je dobro planiranje novih kapaciteta predškolskih ustanova kako bi se izbegao nesklad između dostupnih kapaciteta i broja predškolske dece.

U 28 opština u Vojvodini pripremni predškolski program realizuje se na dva jezika, u šest opština gradova realizuje se na tri jezika, na srpskom, mađarskom i slovačkom u gradu Novom Sadu i u opštini Kovačica, na srpskom, mađarskom i rumunskom u gradu Zrenjaninu i u opštini Žitište, na srpskom, mađarskom i rusinskom u opštini Kula, dok se na srpskom, mađarskom i hrvatskom pripremni predškolski program realizuje na teritoriji grada Subotice.

Ono što zabrinjava je smanjenje broja dece u pripremnom predškolskom periodu iz godine u godinu. S druge strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obuhvaćeni srednjoškolskim obrazovanjem dece, srednjoškolskog uzrasta iznosi 85,4%. Evidentno je i osipanje pre završetka srednjeg obrazovanja i ono iznosi 3,21% u trogodišnjem i 1,29% u četverogodišnjem srednjoškolskom obrazovanju, što na nivou celokupnog srednjoškolskog obrazovanja predstavlja stopu odustajanja od 1,54%.

Kada govorimo o odeljenjima sa malim brojem polaznika u srednjim školama, ministarstvo je u školskoj 2017/18. godini odobrilo otvaranje mađarskih odeljenja, apotekarski tehničar u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici, u Somborskoj gimnaziji „Veljko Petrović“ i Ekonomskoj školi smer kuvar, u Umetničkoj školi „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu i u Hemijsko-prehrambenoj školi u Čoki otvaranje kombinovanog odeljenja smera mesar i pekar.

Pripremni predškolski program i obrazovno vaspitni rad u Vojvodini u osnovnim i srednjim školama pored srpskog, ostvaruju se i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, dvojezični u nacionalno mešovitim sredinama. U AP Vojvodini nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica organizovano je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 lokalnih samouprava, u 12 gimnazija, u 27 stručnih škola, u dve mešovite škole i u dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Dakle, u školskoj 2015/16. godini na teritoriji AP Vojvodini od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola, u 20, a u 138 škola pored srpskog jezika nastava je realizuje još na jednom ili dva manjinska jezika. Ukupno u 158 škola pored srpskog nastavnog jezika postoji neki od manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini u 1240 osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije nastava se izvodi na srpskom nasavnom jeziku, na jeziku osam nacionalnih manjina, albanskom, bugarskom, bosanskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom, kao i kombinovana na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

Da polako zaključim, gospodine ministre, želim još jednom da podvučem da će poslanička grupa SVM i Partija za demokratsko delovanje podržati predloge zakona i očekujemo da ćete pokazati otvorenost po pitanju prihvatanja naših amandmana, čiji je cilj usklađivanje ovih predloga sa usvojenim krovnim zakonom i ostalim spomenutim zakonima. Drago nam je što smo u prošlom periodu sa vam izgradili izuzetno dobru saradnju i nadamo se da ćete i po pitanju ovih naših predloga biti otvoreni. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi jedan od najvažnijih zakona kada je poljoprivreda u pitanju. Zakon o poljoprivrednom zemljištu je značajan za sve naše poljoprivrednike, a i za građane Republike Srbije i u ime poslaničke grupe SVM i Partije za demokratsko delovanje želim da iznesem naše stavove o ovom važnom pitanju.

Pre dve godine smo u ovom visokom domu menjali Zakon o poljoprivrednom zemljištu kada su glavni razlozi za promenu zakona bili da se otklone određeni problemi, nedostaci u primeni zakona. Tada su uvedena nova rešenja kojima se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije. Tada smo rekli da je poljoprivredno zemljište privredno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Smatram da zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i veliki značaj. Kod poljoprivrednih proizvođača ova tema izaziva najveće interesovanje, pitanje vlasništva poljoprivrednog zemljišta, odnosno korišćenje zemljišta uvek izaziva najveće interesovanje kod proizvođača. Ako kažem da je u mom okruženju, u Vojvodini, 50% građana na neki način povezano sa ovom oblašću, onda je svima jasno da je ova tema ozbiljna i jako važna.

Donošenje predloga zakona je važno zato što predstavlja pitanje odgovornosti i moralnog prava naše generacije da raspolaže poljoprivrednim zemljištem koje predstavlja bazu za održivi razvoj narednih generacija. Postavlja se pitanje vrednosti koje želimo sačuvati kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Za formiranje 60 centimetara zemljišta potreban je jedan i po milion godina, što znači 20 hiljada generacija prosečne starosti od 75 godina. Poljoprivredno zemljište je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija raspoloživog zemljišta koje predstavlja praktično neobnovljivi prirodni resurs. Moramo biti pažljivi i osetljivi kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, jer od zemljišne politike mnogo zavisi.

Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi izazovi nas čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će biti dovoljno hrane, na primer za par decenija, nije svejedno šta i na koji način proizvodimo i nije svejedno ni to ko upravlja ovim prirodnim resursom i na koji način.

Poslanička grupa SVM već godinama prati situaciju vezano za zemljišnu politiku. Balint Pastor, šef naše poslaničke grupe, je pre četiri godine, 26. decembra 2013. godine, u svom pitanju predsedniku i potpredsedniku Vlade već spomenuo da se možda na prvi pogled može pomisliti da se radi o pitanju iz oblasti poljoprivrede, ali se radi o strateškim pitanjima, o političkim pitanjima kada je zemljište u pitanju.

Balint Pastor je već tada rekao da po SVM treba predvideti da poljoprivredno zemljište može da kupuje samo neko ko je registrovan i poljoprivredni proizvođač, koji ima prebivalište određeni broj godina na području katastarske opštine itd. Pitanje je tada glasalo šta želi da učini Vlada Republike Srbije, jer po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u članu 63. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji državljana država članica EU od 1. septembra 2017. godine mogu da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Republici Srbiji, pod kojima to mogu učiniti i državljani Republike Srbije i to treba nekako sprečiti, odnosno ograničiti.

Nije tadašnja Vlada, kao ni ova Vlada kriva za nastalu situaciju. Međutim, na nama je da na neki način ovo ipak ograničimo, odnosno da zaštitimo naše interese, da sačuvamo naše prirodno bogatstvo. Ni jedna država koja je želela da postane članica EU to nije dopustila državljanima državama članica EU nekoliko godina pred pristupanje u EU, nego su to učinili nekoliko godina nakon punopravnog članstva. Izneo bih samo nekoliko primera, Republika Poljska je ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na način da tu mogućnost mogu da stiču državljani EU 12 godina nakon pristupanja Republike Poljske EU. U Češkoj je to 10 godina nakon pristupanja, kao i u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj itd. U slučaju Srbije, za par dana stupa na snagu ovaj deo sporazuma, a mi smo još daleko od punopravnog članstva u EU.

Naravno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju se ne može menjati, to je prihvaćeno i mi se moramo držati toga. Međutim, uvek treba paziti da nekršeći Sporazum nađemo mesto za interese naših poljoprivrednih proizvođača. Pre dve godine kada smo menjali zakon i onda smo pričali o ovom problemu i predložili smo slična rešenja koja sada stoje u Predlogu zakona. Inače, tada najviše pitanja poljoprivrednih proizvođača su bila vezana za prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se nije znalo kakve će posledice imati na njih sama odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.

Tada smo rekli da je bitno da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 350 godina, ako se sa njima upravlja na način kako treba.

Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama. Smatram da država Srbija to isto treba da ima na umu i drago nam je da ova Vlada, na čelu sa gospođom Brnabić, i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović drže svoju reč i vode brigu o tome šta je obećano u ekspozeu. Obećano je da će država Srbija sačuvati svoje prirodno bogatstvo i to sada upravo i činimo.

Treba da naglasim da mi, poslanici SVM, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog stranog investitora, jer smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede i poljoprivrede tapkali u mestu još decenijama. Međutim, uvek smo naglašavali u ove četiri godine, od kada je Sporazum stupio na snagu, ovaj deo sporazuma, da treba da preciziramo ko i na koji način može steći pravo vlasništva nad zemljištem, na prvenstvo zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište i na koji način može da se da strancima.

Pre dve godine smo podržali kupovinu zemljišta u državnoj svojini za naše proizvođače i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju na do 30 hektara poljoprivrednog zemljišta. Do tada ovakvu mogućnost nisu imali naši proizvođači, smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ovu mogućnost imaju i dalje. Naravno, naši proizvođači koji gazduju na manjim površinama, jer oni samo tako mogu da opstanu, a istovremeno, kroz izmene zakona sada ih dodatno štitimo, jer u praksi ograničavamo strancima kupovinu zemljišta.

Pre dve godine su prihvaćeni naši amandmani koji su išli u pravcu da se vodi računa i o tome ko i na koji način može da uzme u zakup poljoprivredno zemljište, znači da u roku od tri godine neko ima aktivan status, odnosno da živi u istoj katastarskoj opštini, katastarskoj jedinici gde se zemljište uzima u zakup. Kod kupovine tu je povećano na pet godina, što je isto jako dobro i sa ovim Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu štitimo ne samo državno, nego i zemljište u privatnom vlasništvu.

Naravno, kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ne smemo da ne govorimo i o problemima oko restitucije istog i o čemu se, nažalost, ne govori dovoljno. Poslanička grupa SVM i PDD otvoreno se zalaže za to da država vrati oduzetu imovinu i ako može da to uradi što brže. Zna se na koliko hektara su predati zahtevi i zna se koliko hektara ima država u svom vlasništvu. Treba otvoreno da kažemo da je znatno manje traženo nazad nego što država ima, pa treba sve vratiti pravim vlasnicima i neka oni odluče šta će sa njime, da li će obrađivati, da li će prodavati ili izdati. Treba da kažem da poslanici SVM smatraju da je zemljište koje je predmet restitucije se ni u kom slučaju ne sme prodavati. Naravno, to stoji u zakonu i to maksimalno podržavamo.

Da se vratimo na Predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu i Sporazumu o stabilizaciji. Šta piše u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju? Naime, članom 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju Sporazuma uređeno je da će po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu, celishodnu primenu postojećih postupaka. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog Sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.

Ukoliko pogledamo evropska iskustva u oblasti prodaje poljoprivrednog zemljišta, vidimo da različita zakonodavstva uglavnom uvode tri vrste ograničenja. Prava se tiču vrsta zemljišta i propisuju da je zabranjeno prodavati nacionalne resurse, poput mineralnih izvora i sličnih strateških resursa. Druga se tiču načina korišćenja. Na primer, u Nemačkoj se raskida ugovor o kupoprodaji ako se obrađuje zemlja. Treće se odnosi na kupca poljoprivrednog zemljišta. Ograničenja se tiču maksimalnog broja hektara koje neko može kupiti, preko obaveznog prebivališta, do neophodnog prethodnog iskustva u poljoprivredi.

Treba da kažem još jednom zbog javnosti da, nažalost, Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma i mi kao država moramo to da poštujemo. Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta i u ovom zakonu je upravo to i urađeno.

Imajući u vidu da uslovi za sticanje svojine nad nepokretnostima, poljoprivrednim zemljištem državljanina država članica EU u skladu sa narednim sporazumom predstavljaju materiju koju je moguće urediti samo zakonom, izrađen je ovaj predlog zakona i predloženo je njegovo donošenje. Kroz ova rešenja ćemo u praksi uspeti da na primer do 2027. godine odložimo kupovinu poljoprivrednog zemljišta za građane EU. Naravno, slična praksa postoji i u raznim državama članicama EU, svako čuva svoje na sve moguće načine. Smatramo da to treba da uradimo i mi.

Izmena se odnosi na član 1. stav 4. važećeg Zakona, kojim je propisano da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice, pa u cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o potvrđivanju Sporazuma pomenuti stav 4. propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ovim zakonom nisu navedeni uslovi pod kojima pravno lice može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta, već samo uslovi za fizička lica.

Šta stoji u Predlogu zakona – državljanin države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade, pod uslovima propisanim ovim zakonom, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini lice može steći ako je najmanje 10 godina stalno naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, uz naknadu ili bez naknade, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, bez prekida najmanje 10 godina i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Pozitivno je i to da po predlogu Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, koji je predmet pravnog posla, gde pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije, u skladu sa ovim zakonom. Dobro je i to da lice može steći svojinu najviše na dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

Pozdravljamo predlog da se odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini od strane državljana država članica EU ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, koje se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Mišljenja smo da će predložena izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu imati smisla samo u svetlu dugoročnog planiranja i otvaranja novih ekonomskih perspektiva, te strateškog promišljenog daljeg razvoja, ne samo poljoprivrede, već celog društva.

Stav poslaničke grupe SVM, Partija za demokratsko delovanje je da su predložena rešenja u uslovima sticanja poljoprivrednog zemljišta u duhu postojećih evropskih rešenja, kao i da će dolazak jednog broja novih vlasnika doneti nove tehnologije i znanja i doprineti poboljšanju konkurencije u Srbiji. Činjenica je i da se u poljoprivredi pozitivan trgovinski bilans značajno povećao u poslednje dve godine i pored brojnih sumnji koje su iskazane zbog politike liberalizacije koja se sprovodi shodno SSP-u.

U 2016. godini pozitivan trgovinski bilans Srbije sa EU za osnovne poljoprivredne proizvode iznosio je više od 440 miliona evra, 12% više nego u 2015. godini. Poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržava predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, polazeći od činjenice da suština problema koje treba da rešimo nije samo pitanje prodaje zemlje stranim državljanima, već pitanje perspektive kako osnažiti ekonomski položaj poljoprivrednika, kako rešiti problem depopulacije sela demografskog starenja.

Ono što je najbitnije je da kroz ovo zakonsko rešenje Srbija ispunjava obaveze iz sporazuma, a ujedno i štiti interese naših državljana, odnosno poljoprivrednih proizvođača, što stoji i u našem koalicionom sporazumu sa SNS.

Na kraju samo još želim dve teme da spomenem ministru i da iskoristim priliku da postavim neka pitanja. Prvo pitanje je vezano za sušu. Ono što me interesuje, jeste kad mogu proizvođači da računaju na neke mere koje će u nekom delu smanjiti njihove gubitke, odnosno šta Ministarstvo planira da preduzme i kako želi da pomogne poljoprivrednicima u ovoj ekstremno sušnoj godini?

Drugo pitanje je vezano za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Gospodine ministre, ono što nas interesuje jeste da li postoji šansa da u toku ove godine rešimo problem dugova naših poljoprivrednika i da menjamo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače? Obećali ste i dosta je urađeno po ovom pitanju, ali nas interesuje kad možemo da očekujemo dalje pomake.

Na kraju treba da ponovim još jednom da u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu možete da računate na podršku SVM i Partije za demokratsko delovanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM-PDD iznesem naše mišljenje o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.
Najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa SVM na početku 2013. godine je pozdravila odluku o donošenju jednog takvog zakona. Svi se dobro sećamo šta je bilo prethodnih godina. Postojale su uredbe i naši poljoprivredni proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Donošenjem ovog zakona je bilo prvenstveno važno za naše poljoprivredne proizvođače, jer je kroz ovaj zakon država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Svi znamo da je u poljoprivrednoj proizvodnji jako važna predvidivost. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvara se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika.
Međutim, najpre zbog situacije u kojoj se država nalazila na kraju 2014. godine i 2015. godine, došlo je do izmena i dopuna ovog zakona iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenata izazvanog posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Trenutno važeći zakon stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava.
Odluka o spomenutim izmenama je bila teška za naše poljoprivrednike i iskreno se nadam da ćemo biti u prilici da u narednim godinama povećamo iznose za subvencije po hektaru, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurenti na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno. Juče na Odboru za poljoprivredu smo razgovarali o tome i gospodin ministar Nedimović isto je rekao da se nada da ćemo u narednim godinama moći da povećamo iznose.
Za nas poslanike SVM je od izuzetnog značaja da su po ovom predlogu zakona iznosi izdvojeni za poljoprivredu najmanje 5% od prihoda od strane nacionalnog budžeta, što je od strane Vlade Republike Srbije i budžetom za 2017. godinu ispunjeno. Pozitivno je i to da se ovim izmenama i dopunama dalje proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja uvode nove mere, proširuje se krug korisnika podsticaja u oblasti direktnih praćenja za stočarsku proizvodnju.
Drugo, u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja uspostavlja se nova klasifikacija mera koja predstavlja korak napred u harmonizaciji sa merama drugog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU, što je cilj pregovora o pristupanju EU u okviru poglavlja 11 - poljoprivreda i ruralni razvoj.
Prema najavama gospodina Nedimovića, naši poljoprivrednici u 2017. godini mogu da računaju na sledeće mere. Po novom zakonu, odnosno nakon prihvatanja budžeta za 2017. godinu i nakon donošenja uredbi, oni će dobiti kroz direktna plaćanja iznos od četiri hiljade dinara po hektaru. Znam da proizvođači nisu prezadovoljni ovim iznosima, međutim, najvažnije je da oni budu isplaćeni što pre, jer su im sredstva izuzetno potrebna.
Pored toga, ostaje i premija za mleko od sedam dinara, isto za mlečne krave podsticaj od 25 hiljada dinara po grlu, za tona junadi 10 hiljada dinara, za krmače i neraste povećavaju se sredstva, po najavi gospodina ministra, sa sedam hiljada na 10 hiljada dinara po grlu, za koze i ovce ostaje sedam hiljada dinara, za jagnjad i jarad dve hiljade dinara, za tovne svinje hiljadu dinara i po košnici pčela proizvođači mogu da računaju na 720 dinara. Smatram da je to dobro. Naravno, oni proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, oni mogu da računaju na još veća sredstva.
Prema Predlogu zakona, podsticaji za mere ruralnog razvoja su investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti, dostizanja standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i podsticaj za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi.
Za nas su od posebnog značaja savetodavne službe, jer su mnogi poljoprivredni proizvođači starije osobe, pa im je od izuzetnog značaja da dobiju pomoć savetnika. Inače, Savez agrarnih udruženja Vojvodine sa sedištem iz Sente, sa kojima imamo izuzetno dobru saradnju, pomaže naše poljoprivrednike u mnogim opštinama u Vojvodini. Lokalna samouprava Bačke Topole, iz koje ja dolazim, isto izdvaja neke podsticaje za savetodavnu službu. Oni su ti ljudi, savetnici koji pomažu našim poljoprivrednicima kad prema Trezoru predaju zahteve i izuzetno je značajan njihov posao.
Sada pitanje za vas, gospodine ministre, glasi – da li, pored stručnih lica u savetodavnim službama, u ovu službu mogu da se uključe i stručnjaci raznih udruženja, da li postoji mogućnost za to? Nadam se da ćemo naći način da udruženja dobiju podršku za takvo poslovanje. Naravno, ostaje i kreditna podrška, koja je takođe izuzetno značajna za sve naše poljoprivrednike.
U okviru podsticaja za proizvodnju proširuju se podsticaji u stočarstvu, i to za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplode nerasti. Dobro je što je, pored uslova propisanih važećim zakonom u vezi prava na korišćenje podsticaja u stočarstvu, propisano da za korišćenje podsticaja lice koje je steklo pravo na korišćenje mora da ispuni uslov da se prijave na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu, a pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za posao sekcije odgajivačke organizacije.
Što se tiče podsticaja za krave, za uzgoj teladi za tov, predlogom je predviđen minimalni iznos od 5.000 dinara. To je novina koju podržavamo.
Vezano za umanjenje isplata direktnih plaćanja, predviđa se da se umanjenje u propisanim granicama vrši samo za iznose koji prelaze propisane limite, što je povoljnije za razliku od rešenja u važećem zakonu, kojim se umanjuje isplata ukupnog iznosa. Važne su i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, i to: unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diverzifikacija dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja. Nadam se da će u ovaj posao isto biti uključena i razna poljoprivredna udruženja. Oni su prisutni na terenu, organizuju razne manifestacije, stručne skupove, pa je izuzetno značajan njihov rad.
Prethodni navedeni podsticaji za mere ruralnog razvoja se sprovode kao naknade dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere i utvrđuje se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Pozitivno je i to što je preciznije uređeno korišćenje podsticaja za organsku, biljnu i životinjsku proizvodnju.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju. Zakon se donosi iz razloga preuzimanja obaveza iz Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za predpristupnu pomoć IPA 2, i iz razloga Sektorskog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije pod instrumentom za predpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, to je tzv. IPAR 2.
Na osnovu finalnog izveštaja o zapažanjima i preporukama Evropske komisije Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj u vezi sa pregledom zahteva za poveravanje za takva izvršenja budžeta Srbije, utvrđeno je da se nacionalni zakon o poljoprivredi mora prilagoditi sektorskom sporazumu. Kao najvažnije izmene koje se trebaju izvršiti su uključivanje rokova u skladu sa Sektorskim sporazumom, kao što je gospodin ministar i rekao, uključivanje žalbenih postupaka, statusa poljoprivrednih inspektora za konzularna lica i drugo. Ovaj nalaz okarakterisan je kao blokirajući faktor koji se ostvaruje kroz predložene izmene i dopune zakona.
Sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost da koristi sredstva i komponente IPAR fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja. Deo operativne strukture ovog sistema čini upravo Uprava za agrarna plaćanja. Glavni cilj donošenja zakona je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPAR programa u Republici Srbiji i omogućavanje korišćenja sredstva iz IPAR fonda koja su namenjena dostizanju standarda i konkurentnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Izmene i dopune se odnose na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja u pogledu dodeljivanja sredstva iz IPAR 2. Istakao bih samo nekoliko: pravilo posebnog postupka za sprovođenje i kontrola IPAR programa, predlaže se novi akt kojim se definiše IPAR program koji donosi Vlada na predlog ministarstva, uvodi se sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima i uvodi se sistem za identifikaciju zemljišnih parcela koji predstavlja skup podataka o zemljišnim parcelama.
Smatram da je od strateškog značaja za celu državu i za sve naše poljoprivrednike da uradimo sve da bi u što skorije vreme ispunili sve zahteve i da će Uprava za agrarna plaćanja napokon dobiti akreditaciju, jer samo tako možemo da jačamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Kao što smo čuli od gospodina ministra, cilj je da se to uradi već na početku 2017. godine. Ja sam siguran da će i gospodin Nedimović i gospodin Žarko Radat, koji je direktor Uprave za agrarna plaćanja, uraditi sve da to bude i tako.
Treći zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Jedan od glavnih razloga za donošenje zakona je usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu zakona i dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda. Bitne izmene i dopune su da su vode definisane kao prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i vrši se u usklađivanje za Zakonom o javnoj svojini, što je malopre spomenuo i gospodin ministar.
Upravljanje vodnim zemljištem u javnoj svojini vrši će Javno vodoprivredno preduzeće, osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji. Jako je bitno da su prihodi od zakupa vodnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine prihodi budžetskog Fonda za vode AP i koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama.
Što se tiče prava preče kupovine vodnog zemljišta, Autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima, kanalima, na kojima pravo javne svojine. Na taj način se vrši usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini kojim je utvrđena svojina Autonomne pokrajine na kanalskoj mreži.
Pozitivno je da su prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na teritoriji Autonomne pokrajine prihodi budžeta Autonomne pokrajine i koriste se preko budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Bilo je već reči o tome i na Odboru za poljoprivredu, da prethodnih nekoliko nedelja su građani širom države dobili od Poreske prave račune za odvodnjavanje, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među njima, najviše zbog toga što se od 2010. godine plaća i naknada za građevinsko zemljište, plaća se tamo gde postoji kanalizacija. Za to nije odgovorna ova vlada, ali smatramo da su iznosi preveliki, pa moramo nešto da preduzmemo.
Na primer, moj komšija koji dobija poljoprivrednu penziju 9.000 hiljada na mesečnom nivou sada je dobio da uplati 30.000 dinara. Zemlju je izdao u zakup i sada nema od čega da uplati ovaj iznos. Ogroman problem predstavlja i činjenica da je Poreska uprava ujedno i isporučila račune za 2015. i 2016. godinu. Juče smo razgovarali na tu temu na Odboru za poljoprivredu. Gospodine ministre, molim vas da razmotrite predlog da se građevinsko zemljište izuzme iz naknade za odvodnjavanje. Vi ste rekli da ćemo na početku sledeće godine opet razgovarati na tu temu.
Član zakona koji se odnosi na ovo pitanje, nažalost, se ne menja predloženim izmenama i dopunama Zakona, pa nemamo pravne mogućnosti da predložimo amandman u tom pravcu. Suština je da sada u ruralnim sredinama svako domaćinstvo mora da plaća za svo zemljište i da su iznosi preveliki, mada jeste da se radi o prihodima Autonomne pokrajine, međutim, odliv sredstava se vršio preko Poreske uprave, koja je napravila ogroman propust krajem 2015. godine, nije slala rešenja građanima. Apelujem na vas, gospodine ministre, bez obzira što niste vi nadležni za to, da ipak pitate nadležne u Poreskoj upravi zbog čega je došlo do ovog propusta. Ovo se više ne sme ponoviti. Rešenja treba slati redovno, jer ovako su iznosi ogromni pa građani ne mogu da ih plate odjednom. Po predlogu ovog zakona Javno vodoprivredno preduzeće će biti ubuduće zaduženo za to, znači izmena i dopuna Zakona ide u tom pravcu, što je jako dobro.
Dobro je da na teritoriji Autonomne pokrajine nadležni organ Autonomne pokrajine određuje granice vodnog zemljišta. Time se proširuje nadležnost organa Autonomne pokrajine, određuju se granice vodnog zemljišta, ne samo za vode prvog reda, već i za vode drugog reda. Predlogom zakona je smanjen vodnih područja na teritoriji Republike Srbije. Predloženim izmenama izvršena je podela na osnovu hidrogasnih principa, a ne prema teritorijalnom principu, pa je predviđeno pet vodnih područja, i to – vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i vodno područje Beli Drim. Autonomna pokrajina Vojvodine je deo vodnih područja Save i Dunava.
Vodna područja se dele na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama na osnovu utvrđenih kriterijuma. Bitno je da vodna akta na teritoriji Autonomne pokrajine donosi nadležni organ Autonomne pokrajine. Novi izvor
finansiranja za budžetski fond za vode Autonomne pokrajine su sredstva od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljenje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, ostvaren na teritoriji Autonomne pokrajine.
Izmenama i dopunama Zakona o vodama se ukidaju neke određene nadležnosti organa Autonomne pokrajine, propisane važećim Zakonom o vodama, ali što se tiče nadležnosti AP Vojvodine u oblasti vodoprivrede, propisane Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, predloženim izmenama i dopunama Zakona se ne dira u te nadležnosti. Ovo je jako, jako važno za našu poslaničku grupu. Dobro je i to da se razlikuje od Nacrta izmena i dopuna Zakona o vodama, kojim se predviđalo ukidanje inspekcijskog nadzora u oblasti vodoprivrede organima AP Vojvodine, Predlogom zakona zadržava inspekcijski nadzor, odnosno Autonomnoj pokrajini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji Autonomne pokrajine preko vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine.Na kraju, gospodine ministre, želim da kažem da će poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržati sve predloge zakona. Naravno, pored donošenja ovih zakona, ima još dosta tema koje se tiču poljoprivrede i od izuzetnog značaja su za naše proizvođače na kojima treba zajednički da radimo. Mislim najpre na penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača, na registraciju priključnih mašina i na donošenje uredbe o tzv. malim proizvođačima.
Problem penzijskog i invalidskog osiguranja je veliki problem godinama. Neke probleme smo rešili, jer samo jedan član porodice je u obavezi da plaća PIO. Bilo je i reprograma, čak i ove godine, a nažalost, najvažniji deo je da prihodi u gazdinstvu budu srazmerni sa plaćenim doprinosima, sa veličinom poseda, to nismo rešili. Oni proizvođači koji gazduju na malim površinama ne mogu da plate sto hiljada dinara na godišnjem nivou, pa se nadamo da predlog radne grupe u Ministarstvu će biti u najkraćem roku prihvaćen. Bilo bi dobro da se dođe opet do reprograma. Kamate su dva puta veće od glavnice duga, Poreska uprava stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište, znači, situacija je veoma loša na terenu.
Gospodine ministre, još jednom da ponovim, kao i do sada možete da računate na nas u rešavanju ovih problema. Naravno, još jednom želim da kažem da podržavamo sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani saradnici, poštovana ministarko sa saradnicima, gospodine predsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM godinama unazad priča o tome da ne možemo da menjamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, nažalost.
Šta možemo da uradimo i šta kaže SSP vezano za kupovinu poljoprivrednog zemljišta? Sporazum o stabilizaciji kaže da građani EU pod istim uslovima mogu da kupe poljoprivredna zemljišta, kao što mogu da kupe građani Republike Srbije. Znači, šta moramo svi mi da uradimo, jeste da pooštrimo uslove u budućnosti.
To je upravo uradila inače, kroz amandman, Poslanička grupa SVM na član 11. ovog zakona, gde se kaže - svako ko želi da kupi državno poljoprivredno zemljište, pet godina mora da ima prebivalište u toj lokalnoj samoupravi i najmanje tri godine mora da ima gazdinstvo registrovano i to u aktivnom statusu. Znači, SSP ne možemo da promenimo, ali uslove kroz Zakon o poljoprivrednom zemljištu možemo uvek da pooštrimo i svi mi treba to da radimo.
Inače, želim da pohvalim ministarku, odnosno Ministarstvo poljoprivrede da su prihvatili ovaj naš amandman, ubuduće moramo svi da radimo na pooštravanju uslova. To smo sad uradili kroz ovaj zakon, ali ubuduće, znači i posle 2017. godine, možemo to da uradimo, jeste, možemo biti u kontaktu sa EU, možemo da vodimo razgovore vezano za to, ali je najvažnije da smo sad, trenutno pooštrili te uslove. Sporazum ne možemo da menjamo, ali kroz naš amandman, te uslove smo pooštrili. Hvala.

Poštovana predsednice, želim da koristim vreme poslaničke grupe.
Poštovana ministarko, poštovani saradnici, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničkoj grupi SVM je ukupno prihvaćeno tri amandmana na ovaj Predlog zakona, upravo i ovaj na Predlog zakona na član 7. Samo bih neke stvari rekao vezano za ovaj naš amandman.
Ono što je izuzetno važno, vezano za ovaj član 7, jeste da pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji jedne lokalne samouprave, što je izuzetno značajno. Treba da istaknem i to da ne samo pravna lica, nego i zadruge i svi ostali, na kraju krajeva, kao što je to ministarka poljoprivrede rekla, jeste i fizička lica, na neki način, odnosno veći proizvođači mogu da učestvuju na tom konkursu, odnosno mogu da dobijaju državno poljoprivredno zemljište na korišćenje preko prava prvenstva zakupa. To je izuzetno važno, na primer, vezano za voćarstvo. Isto je važno ako neko želi da napravi ribnjak ili nešto slično.
Isto je izuzetno važno što ste prihvatili naš amandman i vezano za to da pravo prvenstva zakupa iz ovog člana može da ostvari i na katastarskim parcelama koje nisu bile predmet zakupa i korišćenja u prethodne tri agroekonomske godine. Znači, ono poljoprivredno zemljište koje nije korišćeno može ubuduće da se ponudi raznim investitorima.
Imamo još jedan amandman na član 8. koji je prihvaćen. Vezano je za to da svi proizvođači koji učestvuju u javnom nadmetanju, odnosno licitiranju, za poljoprivredno zemljište, najmanje tri godine moraju da imaju prebivalište na toj katastarskoj opštini, odnosno na teritoriji lokalne samouprave da bi ostvarili to pravo. Izuzetno je značajno što ste prihvatili i ovaj naš amandman.
Treći amandman se odnosi na član 11, kroz koji želimo da uslove pooštrimo - ako neko želi da kupi državno poljoprivredno zemljište jeste najmanje pet godina mora da ima prebivalište u toj lokalnoj samoupravi i mora tri godine da ima gazdinstvo u aktivnom statusu, što je isto izuzetno značajno. Izuzetno je važno da ste prihvatili to da omogućite poljoprivrednim proizvođačima i deset kilometara od granice, znači, u tom delu isto mogućnost da kupe državno poljoprivredno zemljište. Jeste, potrebna je saglasnost Vlade Republike Srbije za to, ali na kraju ipak je to omogućeno. Zašto je to važno? Zato što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i građani EU pod istim uslovima mogu da kupe poljoprivredno zemljište kao što to mogu da urade građani Republike Srbije.
Šta možemo da uradimo? Ne možemo da menjamo SSP, to je sigurno. Danas u prethodnoj raspravi je to detaljno obrazloženo zašto, ali možemo da pooštrimo uslove kako doći do državnog poljoprivrednog zemljišta, kako do kupovine. Izuzetno je značajno da je ovaj naš amandman prihvaćen.
Želim da pohvalim sve saradnike Ministarstva poljoprivrede, kao i vas, poštovana ministarko. Imali smo korektnu saradnju. Razgovori su trajali poslednjih dana, znači, svaki dan smo bili u kontaktu i stvarno, na kraju krajeva, uspeli smo da se dogovorimo. Izuzetno smo vam zahvalni što ste prihvatili ove naše amandmane. Siguran sam da prihvatanjem naših amandmana na neki način biće bolji ovaj zakon, doprineli smo nešto i po tom pitanju. Hvala vam najlepše.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalaze dva izuzetno važna zakona – Predlog zakona o zaštiti zemljišta i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti zemljišta, glavni razlog za donošenje ovog zakona je da u Republici Srbiji ne postoji zakonska regulativa u oblasti praćenja stanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa. Zbog toga moramo da uredimo ovo pitanje.
Predlog zakona predstavlja značajan napredak, jer na celovit način uređuje sistem planiranja, upravljanja i korišćenja zemljišta, zaštitu od zagađenja i praćenja stanja i kvaliteta zemljišta.
Poslanička grupa SVM podržava ovaj Predlog zakona, pošto je njegov glavni cilj da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa, kao i funkcija zemljišta, odnosno sprečavanje i otklanjanje štetnih promena.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, moramo da istaknemo da je izuzetno važan, pošto određuje izuzetno važnu oblast i na neki način utiče na budućnost građana Republike Srbije.
Glavni razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pošto je tokom primene uočena potreba za uvođenjem novih rešenja kojim bi se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije.
Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe. Zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i značaj za budućnost naše zemlje.
Naravno da pitanje vlasništva, odnosno korišćenja poljoprivrednog zemljišta izaziva najveće interesovanje i samih poljoprivrednih proizvođača, i to je oduvek bilo tako.
U toku 2015. godine održana je javna rasprava o ovom Predlogu zakona u kojoj je učestvovalo izuzetno veliki broj zainteresovanih. U Srbiji, a prvenstveno u Vojvodini, polovina stanovnika je na neki način vezana za ovu oblast.
Upravo zbog toga moramo biti jako pažljivi i osetljivi kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Mnogo toga zavisi od zemljišne politike jedne države. Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi nas izazovi čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će uvek biti dovoljno hrane. Upravo zbog toga nije svejedno šta i na koji način proizvodima, a nije svejedno ni ko upravlja ovim prirodnim resursima, pa ni na koji način.
Javna rasprava je, između ostalog, pokazala o koliko važnoj temi se radi i ovom prilikom moram da pohvalim i Vladu Republike Srbije i saradnike Ministarstva poljoprivrede što su u kreiranju ovog predloga zakona uključili, ne samo stručnjake, nego i više udruženje poljoprivrednika, i što je po ovom pitanju održana javna rasprava ne samo na terenu, već i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslanička grupa SVM je održala svoju javnu raspravu u Subotici početkom avgusta i primedbe smo poslali Ministarstvu poljoprivrede. Poljoprivredni proizvođači su najviše pitanja imali vezano za pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se ne zna kakve će posledice na njih same imati odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.
Smatramo značajnim da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 50 i za 350 godina, ako se sa njime upravlja na adekvatan način.
Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će u sledećim decenijama hrana biti najveća vrednost. Smatramo da država Srbija to treba da ima na umu.
Želeo bih da napomenem, da pravo prvenstva zakupa do 30 godina može da predstavlja i više generacijski gubitak, budući da obuhvata ceo radni vek poljoprivrednika i članova njihovih porodičnih domaćinstava. Nažalost, u prethodnoj deceniji je u Srbiji nestalo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Studija Republičkog zavoda za statistiku u radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava pokazuje da je u poljoprivredi angažovano 1,4 miliona ljudi, a da na imanjima, manjim od 2 hektara, radi oko 43% poljoprivrednika, što pokazuje da postoji visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima, čija je veličina takva da može da obezbedi samo egzistencijalni minimum.
Upravo zbog toga jedan o ciljeva treba da bude da se ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, predviđena za davanje u zakup, poveća u korist fizičkih lica poljoprivrednih gazdinstava koja su predlogom zakona isključena iz prava prvenstva zakupa na neki način, a čine 77% zakupa državnog zemljišta.
Sa druge strane bih, takođe, želeo da naglasim da mi poslanici SVM nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne, da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede, infrastrukture i poljoprivrede na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još decenijama.
Ujedno moram da naglasim da smo podneli amandmane na Predlog zakona kroz koje želimo da preciziramo ko i na koji način može steći pravo prvenstva zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište se nudi investitorima.
Moram da naglasim da SVM ne podržava mogućnost da samo jedan investitor uzme u zakup 30% poljoprivrednog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave na 30 godina. Smatram da to pravo omogućiti za više lica i moramo naznačiti to da se prvenstveno nudi zemljište koje u zadnjem periodu nije bilo izdato u zakup.
Ne smemo kazniti lokalne samouprave koje vrše svoj posao, izdaju zemljište. Ne smemo kazniti one lokalne samouprave gde ima zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i koje izdaju zemljište na vreme.
Kao primer mogu navesti i svoju lokalnu samoupravu u Bačkoj Topoli, gde od skoro 16.000 hektara poljoprivrednog zemljišta oko 70 hektara poljoprivrednog zemljišta nije izdato u zakup u zadnje vreme.
Sa druge stane, nemamo ništa protiv toga da investitorima bude ponuđeno zemljište koje nije izdato u zakup, jer svi treba da se složimo da su investicije potrebne i u poljoprivredi.
Ono što smatramo pozitivnim u zakonu jeste da namena poljoprivrednog zemljišta ne može da se promeni, već donošenjem ovog zakona stupa na snagu strožija procedura. Smatramo pozitivnim i to što proizvođači moraju da vode tzv. knjigu polja. Verujte mi, to mnogi već rade godinama, siguran sam da će to pozitivno uticati na proizvodnju, a naravno ovo je važno i zbog izbegavanja raznih malverzacija iz prethodnog perioda.
Dosta je kritikovana mogućnost obustavljanja transfera lokalnim samoupravama ako ne donesu program za poljoprivredu. Moram da vam kažem da poslanička grupa SVM u potpunosti podržava ovu odredbu. Svesni smo toga da je u pojedinim lokalnim samouprava bilo malverzacija. Na primer, zemljište nije bilo izdato na vreme, pa su neki zakupci ostali u posedu. U narednom periodu će lokalne samouprave morati da vode računa da zemljište izdaju na vreme i da sve bude završeno u datim rokovima. Dobro je što zemljište može da se izda u zakup na duže vreme od tri godine, a u nekim slučajevima i na pet, odnosno ako se radi o voćnjacima ili ribnjacima čak i na više od 20 godina. Ovo je prvenstveno važno zbog same investicije.
Treba napomenuti da podržavamo uređenje pitanja davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa u poslednje tri agro-ekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, a koje ostaje ne izdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave. To zemljište će moći da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period od pet godina i daje se mogućnost produženja perioda korišćenja tog perioda do 25 godina, a pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje, s tim da će se poljoprivredno zemljište površine preko 10 hektara dati na korišćenje licima koji podnesu zahtev za davanje saglasnosti na investiciono ulaganje.
Smatramo da će se na ovaj način povećati površina državnog poljoprivrednog zemljišta koje će biti izdato u zakup.
Pozitivno je i to što će u slučaju malverzacija, odnosno ne plaćanja zakupa zemljišta lokalna samouprava moći da reaguje. Na primer, moći će da skine useve u vrednosti zakupa.
Dobro je što će Komisiju za izdavanje zakupa na lokalnom nivou morati da vodi inženjer poljoprivrede. Znači, ubuduće će morati da se uključe stručna lica u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, što će sigurno doprineti efikasnijem izdavanju i poslovanju. Država do sada nije mogla da reaguje na tako transparentan način i smatramo da će ova odredba smanjiti malverzacije na terenu.
Smatramo izuzetno dobru mogućnost same kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju do 30 hektara. Do sada naši proizvođači nisu imali ovakvu mogućnost, pa smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ova mogućnost postoji i za poljoprivredne proizvođače koji gazduju na manjim površinama, jer oni mogu da ostanu samo ukoliko imaju šansu za povećanje zemljišta u svom vlasništvu.
Pozitivno je i to da se kupovina zemljišta ograničava na 20 hektara, što je važno zbog toga da bi što više proizvođača imalo mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta.
Pored spomenutih pozitivnih stvari, naravno, imamo i primedbe, odnosno predloge. Kao što sam spomenuo, posle naše javne rasprave u avgustu, mi smo poslali naše primedbe Ministarstvu poljoprivrede, a one koji nisu uvaženi tom prilikom pokušavamo da uvrstimo u zakonski tekst kroz amandmane.
O glavnoj primedbi, vezanoj za pravo prvenstvo zakupa, sam već pričao, ali želim da podvučem još jednom da je za poslaničku grupu SVM najvažnije da se prvenstveno izda ono zemljište koje nije bilo predmet zakupa u zadnjem periodu i za koje nije bilo zainteresovanih lica.
Kad se zemljište izdaje u zakup potrebno je voditi računa i o stranim investitorima. Kroz ovaj zakonski akt oni nisu isključeni iz procedure, međutim, po stavu poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pod zakup o državnom zemljištu, država Srbija treba da favorizuje domaće poljoprivredne proizvođače.
Savez vojvođanskih Mađara podržava ideju da se državno zemljište po pravu prenosa zakupa, izdaje ne samo jednom investitoru, već i za više investitora, odnosno proizvođača.
Moram spomenuti i pitanje restitucije o kojoj se nažalost malo govori. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da se zemljište koje je predmet restitucije ni po kom slučaju ne sme prodavati, što stoji u Predlogu zakona i naravno mi to maksimalno podržavamo, međutim, kod prava prvenstva zakupa, isto tako da napomenemo da se ne može uzeti u zakup zemljište koje je predmet restitucije.
Podneli smo amandman vezano za ovo pitanje i u razgovoru sa vašim saradnicima iz Ministarstva poljoprivrede, došli smo do toga da je to prihvatljivo rešenje za sve nas. Nadamo se da će ovaj naš amandman na kraju biti i prihvaćen.
Podneli smo amandman i u vezi ograničavanja površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koji po pravu prečeg zakupa mogu obrađivati stočari, čime bi se većem broju stočara omogućilo ostvarivanje prava prečeg zakupa. Predložili smo da to Ministarstvo poljoprivrede uradi kroz podzakonske akte ili pravilnike, a nadamo se da ćete isto ovaj predlog uvažiti.
Predlažemo da zemljište u zakup može da uzme proizvođač koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u Republici Srbiji, najmanje tri godine, odnosno da najmanje tri godine živi u određenoj lokalnoj samoupravi.
Po pitanju kupovine poljoprivrednog zemljišta, smatramo da godine prebivališta u jednoj lokalnoj samoupravi treba da povećamo na pet godina. Zašto je to važno? Kao što je poznato svima da od 1. septembra 2017. godine, stupa na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije u vezi prava kupovine poljoprivrednog zemljišta za građane Evropske unije. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju se daje mogućnost građanima EU, da pod istim uslovima, kao građani Republike Srbije, kupuju poljoprivredno zemljište. Nažalost, Republika Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma. Ovaj deo Sporazuma će stupiti na snagu i mi to moramo da poštujemo.
Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta. Upravo je to cilj našeg amandmana, dakle, uslov prebivalište od pet godina bi se odnosio kako na domaće, tako i na strane kupce i sve je u skladu sa SSP-om.
Imamo još jedno primarno rešenje da se ne sme prodavati državno poljoprivredno zemljište 10 kilometara od državne granice. Rešenje nije prihvatljivo za nas, pošto ne postoji zakonsko ograničenje u pogledu, blizina državne granice za sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. Pojedine odredbe Zakona o zaštiti državne granice regulišu prava i obaveze vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta, na primer član 53, ovako kao što citiram – vlasnik ili korisnik zemljišta dužan je da omogući slobodan prolaz, radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka na području graničnog prelaza, odnosno član 56. stav 1. kaže – da radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenja određenih vrsta voćaka i drveća i drugog rastinja u dubini 100 metara od granične linije, ako to zahtevaju razlozi i bezbednost i na većoj udaljenosti.
Predloženim rešenjem poljoprivrednici koji obrađuju poljoprivredno zemljište u blizini državne granice, stavljaju se u nepovoljniji položaj u odnosu na poljoprivrednike koji obrađuju poljoprivredno zemljište, koje nije u blizini državne granice i uskraćuje im se pravo na obrađivanje zemljišta, odnosno na kupovinu zemljišta.
Prema našem predlogu u svakoj kupovini u pograničnim zonama treba da odlučuje Vlada Republike Srbije, zbog toga što je to strateško pitanje. Nadamo se prihvatanju našeg predloga, jer smatramo da svim proizvođačima treba omogućiti kupovinu zemljišta, treba dati istu šansu proizvođačima iz Bajmoka, Sombora, Šida, Horgoša, Zaječara, Dimitrovgrada, Nove Crnje, Kladova, Čoke, Vršca, kao i proizvođačima iz okoline Beograda.
Predlažemo i da se rok otplate u slučaju kupovine zemljišta, poveća sa 5 na 10 godina. Upravo, malopre ste govorili o tome da postoje takvi amandmani. Cilj podnošenja ovog amandmana je produženje roka za plaćanje cene u ratama kod kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, jer je predloženi rok od pet godina za mala gazdinstva ekonomski neprimeren, obzirom na njihovu profitabilnost i akumulativnu sposobnost. Nije moguće napraviti akumulaciju koja će omogućiti redovno servisiranje kredita.
Na kraju moram da napomenem da smo vodili razgovore sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede u vezi naših predloga i u načelu smo se dogovorili da su naši predlozi prihvatljivi. Pregovori i dalje teku, ukoliko je potrebno spremni smo na podnošenje ispravki naših amandmana.
Siguran sam da će se svi pridržavati dogovorenog i da ćemo usvojiti takav zakon, koji će voditi računa o interesima malih poljoprivrednih proizvođača, ali pospešivati neophodne investicije. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da iznesem stav o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu i to prvenstveno o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima.
Glavni razlog za donošenje ovog zakona je usaglašavanje sa standardima Evropske unije. Međutim, ne smemo zaboraviti poštovanje interesa države i proizvođača rakije.
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije od 2016. do 2018. godine, koji je Vlada Republike Srbije donela jula 2014. godine, utvrđeno je da će se usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima obezbediti pravni osnov za donošenje podzakonskih akata iz oblasti organizacije sektora jakih alkoholnih pića.
Završetak izrade Nacrta ovog zakona planiran je za treći kvartal 2014. godine, a usvojen je za četvrti kvartal 2014. godine. Donošenjem ovog zakona se kasni godinu dana, a poslednje što se može očekivati i kašnjenje u planiranoj dinamici donošenja pravilnika, od kojih ima ukupno pet.
Međutim, važno je da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu Skupštine i da su predložena rešenja usaglašena sa Evropskom praksom.
Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima je pripremljen u cilju usaglašavanja sa regulativama Evropske unije, posebno u delu podele alkoholnih pića na kategorije, registracija geografske oznake, pravila vezana za starenje i deklarisanje. Važno je navesti da je Predlog zakona usklađen i sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane, koji se takođe odnosi na oblast jakih alkoholnih pića i kroz primenu odredbi tog zakona, omogućava se kvalitetan, zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod.
U zakonu koji je na snazi od 2009. godine se privatni proizvođači rakije ne spominju, ali će ovim novim zakonom biti regulisana njihova prava i obaveze. Prema starom zakonu privatnim proizvođačima rakije, nije omogućena nikakva prodaja, što će se donošenjem ovog zakona omogućiti, što je svakako pozitivno i to poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara naravno podržava.
Individualni proizvođač rakije će ponovo moći da ponude svoje proizvode tržištu, ali će naravno pre toga morati da ispune određene uslove. Prema tome, donošenje novog Zakona o jakim alkoholnim pićima bi trebao da pomogne da se uveća proizvodnja rakije, ali i očuva višedecenijska tradicija pravljenja tog pića u našoj zemlji.
Cilj koji svi mi želimo da postignemo, a prvenstveno privatni proizvođači rakije je da se uveća broj registrovanih proizvođača, što bi doprinelo boljem kvalitetu rakije i povećanju njene proizvodnje u Srbiji.
Osim poboljšanja kvaliteta rakije, uvećanja proizvodnje novim Zakonom o jakim alkoholnim pićima, trebao bi da se stimuliše i izvoz rakije.
Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu je regulisano da se proizvodnjom jakih alkoholnih pića može baviti pravno lice i preduzetnik, registrovano u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar i upisan u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, koji vodi Ministarstvo poljoprivrede.
Podsećanja radi, Zakon o vinu i rakiji iz 1994. godine, proizvodnjom vina, rakije i drugih alkoholnih pića bavili su se preduzeće, odnosno drugo pravno i fizičko lice i preduzetnik, a Zakonom o rakiji i alkoholnim pićima iz 2009. godine, ukinuta je kategorija fizičkog lica kao proizvođača.
Veliki broj fizičkih lica dotadašnjih proizvođača rakije, zbog visokih zahteva i troškova, odlučilo je da se ne bavi registracijom proizvodnje u skladu sa zakonom. Naime, prema odredbama Zakona iz 1994. godine, bilo je neophodno da se fizička lica registruju kao preduzetnici, da poseduju odgovarajuću opremu i proizvodnju i odgovarajući kadar u stalnom radnom odnosu.
Zbog toga se kao rezultat primene Zakona iz 2009. godine, broj registrovanih proizvođača smanjio. Time je veliki broj bivših proizvođača ostao van sistema, a rakija koju oni proizvode je dodatno uvećala ukupnu količinu rakije domaćinstva koju proizvode za sopstvene potrebe.
Zakon iz 2009. godine, ne postoji mehanizam da se proizvodnja fizičkog lica nađe u legalnim kontrolisanim tokovima, s obzirom da se odredbe zakona ne odnose na proizvodnju fizičkog lica.
Do donošenja Zakona o rakiji i alkoholnim pićima 2009. godine bilo je registrovano 2.048 proizvođača, od čega 1.811 fizičkih lica i 237 pravnih. Većina fizičkih lica nakon donošenja zakona nije obavila registraciju proizvodnje u skladu sa propisanim uslovima. Broj proizvođača se sa oko 2.000 smanjio na 200, a sada ta brojka dostiže svega oko 300 proizvođača. Posle donošenja novog zakona očekivano je da se ovaj broj poveća.
Najvažnije novine su definisanje nosioca proizvodnja uslova registracije, upisa u registre, uslova proizvodnje i prometa, postupka registracije geografskih oznaka, specificiranje subjekta proizvodnje i prometa. Planira se da se fizička lica višak sopstvenih proizvoda plasiraju u dalju proizvodnju.
Uvodi se sertifikaciono telo za kontrolu proizvodnje pića sa oznakom geografskog porekla, ukida se obaveza fizičkog utvrđivanja materijalno-tehničkih uslova i geografska oznaka se uređuje kao kolektivno pravo.
Predlogom zakona su pojednostavljeni uslovi za registraciju proizvođača, što pozdravljamo, za razliku od važećeg iz 2009. godine, gde su proizvođači bili dužni da poseduju tačno propisane prostorije, opremu i da u stalnom radnom odnosu na neodređeno vreme imaju zaposlenog diplomiranog inženjera poljoprivrede. Po novom, ne postoji obaveza zapošljava odgovarajućeg stručnog kadra, pošto je prema Zakonu o bezbednosti hrane registrovani proizvođač odgovoran za kvalitet i ispravnost jakog alkoholnog pića u prometu.
Ukida se obaveza utvrđivanje materijalno-tehničkih uslova za proizvodnju. U skladu sa važećim zakonom inspektor je izlazio na teren i utvrđivao materijalno-tehničke uslove, a sada proizvođač može, na primer, i poštom da obavi svoju registraciju. Ova rešenja su prvenstveno važna za naše male proizvođače.
U Srbiji postoji ogroman broj tzv. malih proizvođača, koji gazduju na manjim parcelama i površinama. Ovi proizvođači jedva opstaju, imaju problema sa prodajom robe, sa plaćanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, iz godine u godinu iz raznih pozajmica ili kredita finansiraju svoju proizvodnju.
Zbog svega navedenog i zbog toga da će veliki broj malih proizvođača, ako ne uradimo nešto, postaće socijalni slučaj, Vlada Republike Srbije mora da kroz mere i zakone preduzme nešto. Moramo kroz razna rešenja da pomognemo našim poljoprivrednicima, moramo male proizvođače da tretiramo na drugačiji način, jer ako sve proizvođače tretiramo jednakim, onda će mali proizvođači sa vremenom nestati, odustaće od proizvodnje, što nije dobro za našu državu.
Podsećam, na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, koji smo održali u Bačkoj Topoli, gde smo razgovarali o donošenju nekih podzakonskih akata koji imaju za cilj da zaštite naše tzv. male proizvođače, radi se prvenstveno o Pravilniku o malim proizvođačima kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla. Jeste da taj pravilnik ne obuhvata proizvodnju alkoholnih pića. Međutim, važno je spomenuti da, na primer, i kroz ovaj zakonski akt koji se nalazi na dnevnom redu ima za cilj povećanje broja registrovanih gazdinstava koja se bave proizvodnjom rakije.
Važno je da i Srbija brine o svojim malim gazdinstvima, kao što to rade razne zemlje EU, kao na primer Austrija i Mađarska.
Pozdravio bih odluku Ministarstva poljoprivrede da kroz dobre primere zemalja EU pokušava da pomogne i našim najmanjim proizvođačima.
Ono što bih dalje istakao u Predlogu zakona je da kontrola proizvodnje i kvalitet jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom je u skladu sa važećim zakonom obaveza poljoprivredne inspekcije, a Predlogom zakona se uvodi sertifikaciono telo koje će vršiti kontrolu i uticati na zainteresovanost proizvođača za proizvodnjom jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Predlogom zakona se geografska oznaka uređuje kao kolektivno pravo koje mogu da ostvare udruženja proizvođača jakih alkoholnih pića i odnosi se za određene lokalitete u kojima se rakija proizvodi na tradicionalne načine.
Dakle, svi oni koji se pridržavaju propisane tehnologije, proizvodnje koja je definisana za taj region, stiču pravo korisnika geografske oznake, za razliku od važećeg rešenja, po kojem su isključivo oni proizvođači koji su zaštitili svoj proizvod kao individualnu geografsku oznaku i mogli sa tom oznakom da ga stavljaju u promet.
Na primer, u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla, pretežno šljivovice, jedna jabukovača i jedna breskovača.
Uvođenje korektivnog prava je jedini način da Srbija dobije na količini, većem broju korisnika geografske oznake i kvalitetu proizvoda. Na primer, proizvođač višnjevače iz Feketića može zaštiti svoj proizvod registracijom geografske oznake. O osnovanosti zahteva za registraciju geografske oznake odlučuje Ministarstvo u roku od 12 meseci od dana prijema potpunog zahteva.
Poslanička grupa SVM smatra da je rok od 12 meseci predugačak, pa želimo da vas pitamo, poštovana gospođo ministre, da li postoji mogućnost da Ministarstvo donese odluku o kraćem roku, odnosno da li možete da obrazložite zašto treba čekati toliko dugo na odluku Ministarstva? Koji je razlog za to?
Takođe, ukazujemo na to da su svi propisani rokovi neosnovano dugi. Na primer, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva se utvrđuje da li je zahtev potpun. Ako je zahtev nepotpun, podnosilac zahteva se obaveštava da u roku od 30 dana dostavi dokumentaciju koja nedostaje.
Novina je i da je omogućen promet jakih alkoholnih pića i destilata poljoprivrednog porekla u rinfuznom stanju, ne samo između registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića, već i između svih subjekata na tržištu kada je alkoholno piće i destilat predmet dalje dorade i prerade. Na ovaj način se fizičkim licima daje mogućnost da višak sopstvenih potreba destilata kroz odgovarajući ugovorni odnos, raskidaju dalju proizvodnju, a registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića se omogućava kupovina sirovine od fizičkih lica, njena dalja dorada i prerada. Pravna lica i preduzetnici upisani u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, koji je ustanovljen u skladu sa važećim zakonom, smatraju se upisanim u registar. Smatramo da je to dobro rešenje.
Pozitivno je i to da se oznaka geografskog porekla rakije i drugih alkoholnih pića koji su upisani u registar u skladu sa važećim zakonom mogu upotrebljavati najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pošto donošenje Zakona o jakim alkoholnim pićima ima za cilj i razvoj poljoprivrede Republike Srbije i pošto se na pravedniji način reguliše postupak registracije, geografske oznake i njeno korišćenje, čime se štiti intelektualna svojina u ovoj oblasti i pošto će novi zakon imati pozitivan uticaj na razvoj primarne proizvodnje voća, kao i sirovine za proizvodnju rakija, poslanička grupa SVM će glasati za ovaj predlog. Naravno, možete računati na našu podršku i u slučaju ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM je izuzetno značajno što se na dnevnom redu Narodne skupštine nalaze izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
Kao što je gospodin ministar spomenuo, Zakon o javnom informisanju i medijima je donet prošlog leta, u avgustu 2014. godine. Njime je precizno razrađeno jedno od strateških opredeljenja države u ovoj oblasti, a to je izlazak države iz vlasništva u medijima i privatizacija medija, koje je neposredno ili posredno osnovala država.
Naš stav po ovom pitanju je bio jasan i pre 11 meseci. Tada smo rekli da SVM u globalu ne podržava privatizaciju medija, ali pošto je zakon koji ide u tom pravcu usvojen, moramo da ga poštujemo. Izuzetno je važno što su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima ušle u skupštinsku proceduru na vreme, jer kao što znamo još uvek na lokalnom nivou u ni jednom slučaju nije ispisan javni poziv za aukciju lokalnih medija.
Kako stoji u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, menja se rok do koga se mora kapital izdavača medija sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promenu roka za privatizaciju medija je bilo neophodno izvršiti na neki način iz tehničkih razloga, jer prethodne nedelje je donet zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, znači neophodno je u skladu sa novim zakonskim obavezama prilagoditi i rokove predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Nadamo se da za ovo vreme, za ova dodatna četiri meseca može sprovesti tzv. privatizacija.
Savez vojvođanskih Mađara je u svom izbornom programu predvideo da će se novim setom medijskih zakona obezbediti očuvanje sadašnjeg nivoa informisanja na mađarskom jeziku, a model privatizacije lokalnih medija koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina i način njihovog finansiranja nakon privatizacije obezbediće očuvanje stečenih prava nacionalnih manjina u oblasti ifnormisanja.
Pošto izmene i dopune zakona o kojem danas raspravljamo i dalje ispunjavaju ove kriterijume, mi ćemo podržati predloženi zakon. Za nas je od izuzetnog značaja da u skladu sa brojnim elementima našeg pravnog sistema osnivači medija i dalje mogu da budu i nacionalni saveti nacionalnih manjina i da oni ne mogu osnivati samo ustanove ili fondacije, već i privredna društva.
Sa druge strane, vrlo je bitno da se sve ostavi po pitanju daljeg finansiranja onih medija, čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, pošto je i to stečeno pravo s obzirom na činjenicu da su osnivačka prava nad ustanovama ili privrednim društvima koja izdaju listove na jezicima nacionalnih manjina preneta na nacionalne saveta nacionalnih manjina, ali je AP Vojvodina npr. i dalje u obavezi da finansira ta preduzeća, te ustanove, ili u krajnjem slučaju izlazak tih štampanih medija.
Savez vojvođanskih Mađara se godinama glasno zalagao za opstanak regionalnih, lokalnih i javnih servisa i za mogućnost opština i gradova da budu osnivači tih medija, ali to nakon stupanja na snagu odluke Ustavnog suda više nije moguće. Nakon toga smo se zalagali za ugradnju vrlo ozbiljnih garancija za opstanak karaktera javnog servisa u tim medijima i nakon njihove privatizacije. Na naš predlog je u tekst zakona ušla garancija vezana za kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja.
Naime, zakon kaže da ovi mediji u narednih pet godina ne samo da moraju očuvati delatnost koju neki od njih imaju poslednjih 40 godina, već i kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja koji podrazumevaju obavezu održavanja udela programskog vremena na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, odnosno udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom u periodu od godinu dana koji je prethodio usvajanju zakona.
Zbog čega je ovo značajno? Ovo je bitno zbog toga da građani mogu da se informišu na svom maternjem jeziku i u buduće, kao što su to činili prethodnih decenija. Ova mogućnost i ove garancije u vezi kojih smo naišli na otvorenost ministra Tasovca i njegovih saradnika u Ministarstvu kulture i javnog informisanja, još prošle godine, će obezbediti opstanak tih medija kao javnog servisa. Pozdravljamo činjenicu da su ove garancije opstale u izmenama i dopunama zakona koji se trenutno nalazi na dnevnom redu.
Iz svih iznetih razloga, a najviše zbog vrlo važnih garancija i raznih odredbi koje su u zakonu ušle na naš predlog, poslanici poslaničke grupe SVM će u danu za glasanje glasati za zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima. Nadamo se da u buduće nećemo čekati do poslednjeg trenutka i da će se do 31. oktobra zaista završiti cela ova procedura. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem stava poslaničke grupe SVM o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu, a to prvenstveno u predlogu Zakona o odbrani od grada.
Naša poslanička grupa se u proteklih nekoliko godina više puta bavila temom protivgradne zaštite u Srbiji. Pošto dolazim iz opštine Bačke Topole u okviru u koje se u naselju Bajša nalazi jedan od centara protivgradne zaštite, imao sam priliku da više puta obiđem taj objekat i da se bliže upoznam sa njegovim funkcionisanjem, a naravno i sa problemima našeg sistema odbrane od grada.
Naravno i na skupštinskom Odboru za poljoprivredu smo se bavili ovom temom u više navrata. Postavljali smo i više puta poslanička pitanja, a mi poslanici SVM smo uključeni u ovu temu i sa aspekta teme međudržavne, odnosno regionalne saradnje. Pošto postoji projekta koji se odnosi na zaštitu od grada, granice između Srbije i Mađarske, a trebalo bi da bude realizovan preko IPA fonda. Svi možemo da se složimo da je smanjenje štete od grada od javnog interesa, s toga pozdravljamo donošenje posebnog zakona koji uređuje ovu oblast.
Kako je navedeno u Predlogu zakona zbog velikih šteta koje grad kao elementarna nepogoda svake godine nanosi poljoprivrednim kulturama i dobrima, aktivna odbrana od grada u Republici Srbiji organizovano se sprovodi od 1968. godine i to u periodu od 15. aprila do 15. oktobra. Kako funkcioniše ovaj naš sistem? Kada se proces veštačke modifikacije u atmosferi sprovede blagovremeno i efikasno, kada na zemlju pada kiša, sugradica ili manja zrna grada čime se rizik od gradonosne elementarne nepogode znatno smanjuju ili svodi na minimum.
Usled globalnog zagrevanja i klimatskih promena svetski meteorolozi prognoziraju, kao što je i sam gospodin ministar naveo, za naredni period češće i razornije olujne nepogode praćene gradom, a to podrazumeva i veće angažovanje protivgradne odbrane i daleko veći broj protivgradnih raketa.
Naveli ste gospodine ministre Stefanoviću i to da nažalost na teritoriji Republike Srbije zbog svojih meteoroloških, klimatskih uslova izloženo dejstvu grada često u razmerama velike elementarne nepogode i elementarna nepogoda i gradonosni oblak se po pravilu kreću preko mnogo većih teritorija koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Na gradonosne oblake se deluje u fazi njihovog razvoja kada se vrši preventivno zasejavanje i na taj način se sprečava padanje grada iznad mesta dejstva, eventualno ne teritoriju gde oblak tek treba da naiđe.
U poslednjih deset godina u toku sezona odbrane od grada iznad teritorije Republike Srbije bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a u proseku je dejstvovano u svakom drugom danu u ovom periodu. Broj dana sa dejstvom na gradonosne oblake bio je između 43 i 63 dana u toku jedne sezone odbrane od grada kako je to navedeno. Ovakva vrsta zaštite je veoma važna kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. Smatram da je protivgradna zaštita neophodna da bi bila još efikasnija i da država mora da iznađe rešenja za zaštitu poljoprivrednih dobara da bude još efikasnija.
Verujem da ćemo donošenjem ovog zakona uspeti da napravimo korak ka poboljšanju stanja na terenu. Ne sme se više desiti da na primer ne bude dovoljna količina raketa u protivgradnim stanicama kao što je to bio slučaj u nekim godinama.
Za efikasan rast stvarno je potrebno 20 hiljada raketa da bi na svakoj stanici imali po 12 protivgradnih raketa. Znamo dobro da može to da funkcioniše sa manjim brojem raketa, ali to je ono što treba da nam bude cilj.
Kako stoji u obrazloženju predloga zakona, štete od grada su daleko veće u periodu od 2007. do 2013. godine zbog nedostatka raketa nego ranijih godina kada je na svim protivgradnim stanicama bilo dovoljno, prilično dovoljan broj raketa i kada ih je bilo i u centralnom magacinu za dopunu.
Zvanična procena štete od grada na poljoprivrednim kulturama zadnjih godina bila je 45 miliona evra, a za nabavku 10 hiljada protivgradnih raketa, bilo bi dovoljno samo oko tri miliona evra.
Na žalost, imao sam priliku da vidim šta može grad da uništi za svega 20 minuta. U Pačiru, u selu gde ja živim, pre dve godine grad je uništio za 20 minuta sve useve na čak 2.500 hiljade hektara. Možete zamisliti šta su preživeli naši proizvođači. Međutim, oblaci su došli iz Mađarske. Jednostavno, naši strelci nisu mogli da reaguju.
Ako se u ovoj zemlji ozbiljno računa na poljoprivrednu proizvodnju, dosadašnji stav prema odbrani od grada je nedopustiv.
Znači, Vlada Republike Srbije je reagovala, jer da nije štete na poljoprivrednim proizvodima bile ogromne na širem prostoru Republike. Kada padne grad već je kasno za pitanje ko je bio kriv i zašto poljoprivrednicima niko neće nadoknaditi štete.
Svima nama je poznato da usled grada najveće neposredne štete nastaju u poljoprivredi. Naravno, posle i u šumarstvu i štete nastaju i na ekonomskim i stambenim objektima. Štete u poljoprivredi uzrokovane gradom posebno produktu štete u prehrambenoj industriji, kao što je to koleginica navela. Iz navedenih razloga se odbrana od grada mora jedinstveno i celovito rešiti na čitavoj teritoriji Republike, mi to podržavamo i naravno što podrazumeva ravnomernu raspodelu i dovoljan broj raketa u branjenom području.
Naš zajednički cilj treba da bude da se jednom zauvek reši status protivgradne odbrane i finansiranje tog sistema, jer on iz godine u godinu sve više tone.
Hitna potreba za donošenjem Zakona o odbrani od grada povezana je i sa neophodnošću usklađivanja organizacija sistema odbrane od grada sa ustavnim nadležnostima AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Funkcionisanje protivgradne zaštite je nezamislivo bez AP Vojvodine i lokalnih samouprava.
Međutim, problem predstavlja nedostatak novčanih sredstava. Svi mi dobro znamo da su lokalne samouprave u teškoj finansijskoj situaciji, a još uvek nije donet ni zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Znači, postavlja se pitanje kako da opštine i pokrajine reaguju da pomognu svima u ovim teškim vremenima, i kako da sufinansiraju protivgradnu zaštitu. Naravno, i do sada je veći broj lokalnih samouprava pomagalo protivgradnu zaštitu u skladu sa svojim mogućnostima.
Autonomna pokrajina Vojvodine, lokalne samouprave ima prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta kao što je to kolega Stojšić naveo. Međutim, postoji ograničenje na šta sve mogu da troše ta sredstva.
Svake godine se dobija saglasnost, znači svaka opština dobije saglasnost od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od uprave za poljoprivredno zemljište na program poljoprivrede, znači na trošenje ovih sredstava.
Ono što smatramo važnim je da Ministarstvo poljoprivrede ubuduće dozvoli da se od ovih sredstava finansira i protivgradna zaštita. Treba da se dozvoli da lokalne samouprave iz tih sredstava kupe i rakete i da po potrebi sufinansiraju i strelce. Pitanje iz kojih sredstava će biti dozvoljeno lokalnim samoupravama i AP Vojvodini da sufinansiraju protivgradnu zaštitu. Znači, svaka lokalna samouprava ima svoje prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta i ključno pitanje je da li ćemo dozvoliti njima da iz tih sredstava finansiraju protivgradnu zaštitu. To je ključno pitanje.
Pored toga, naravno, treba da radimo na tome da poljoprivredni proizvođači u što većem broju osiguraju poljoprivredno zemljište protiv elementarnih nepogoda, a i smatram da je ipak najvažnije očuvati sistem protivgradne zaštite, jer ako dođe do nepogode neće biti proizvoda za prodaju, za izvoz, pa ni država neće imati koristi od te proizvodnje.
Osiguranjem rizika od grada, kao pasivnim oblikom zaštite od grada, ublažavaju se ekonomske štete osiguranika, finansijski nadoknađuje gubitak, ali se ne nadoknađuje izgubljeni poljoprivredni proizvod.
Međutim, ne smemo dozvoliti ni to da se nastavi praksa i da u Srbiji se po pravilu ne osiguravaju njive, voćnjaci, vinogradi i bašte od grada, iako za to postoje subvencije Ministarstva poljoprivrede.
Pitanje je, da subvencije po hektaru koje daje Ministarstvo poljoprivrede, da li će biti u buduće povezane sa osiguranjem useva i pitanje je da li će samo oni proizvođači dobiti subvencije po hektaru koji osiguravaju te useve.
Izuzetno je važno da dođemo do rešenja po ovom pitanju, kako ćemo podsticati naše poljoprivrednike, odnosno poljoprivredne proizvođače da osiguravaju svome useve u što većem broju.
Podržavamo i uključivanje osiguravajućih društava u protivgradnu zaštitu, na isti način kao i većina evropskih zemalja, da se novcem od premija subvencioniše nabavka protivgradnih raketa i isplaćuju strelci. Međutim, ne smemo dozvoliti da osiguravajuće kuće iskoriste ovu priliku i povećaju cenu osiguranja po hektaru.
Zašto to kažem? Zato što je na primer u mojoj opštini u Bačkoj Topoli bilo takvih slučajeva, pored premija koje daje Ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava je u svoj program stavila i povraćaj sredstava od ukupnog iznosa osiguranja.
U praksi je dakle, 40% troškova osiguranja subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, a lokalne samouprave su vraćale gazdinstvima još 20% ukupnog iznosa osiguranja.
Naravno, želeli smo da na takav način podstaknemo naše poljoprivrednike i da u što većem broju osiguraju svoje useve.
Na žalost, čim su osiguravajuće kuće čule za ovakvu nameru lokalne samouprave, povećale su cenu osiguranja po hektaru za 20% i to samo u našoj opštini.
Smatram da to ne smemo da dopustimo, jer mi ne želimo da finansiramo osiguravajuće kuće, već poljoprivredne proizvođače. Pošto će osiguravajuće kuće biti u obavezi da od svojih premija finansiraju protivgradnu zaštitu, pitanje je kako će to uticati na cenu osiguranja po hektaru.
Interesuje me kako može Vlada Republike Srbije da utiče na cenu osiguranja po hektaru? Zbog čega ovo pitam? Zato što smatram da nikako ne smemo dozvoliti da se povećaju cene osiguranja i da to sve ide na teret poljoprivrednih proizvođača.
Svi treba da budemo svesni toga da ovo pitanje možemo rešiti samo zajednički i s toga u ovaj posao moramo uključiti, ne samo Vladu Republike Srbije, razna ministarstva i institucije, već i AP Vojvodinu, lokalne samouprave, osiguravajuće kuće, kao i same poljoprivredne proizvođače.
Pošto je namera predloga zakona upravo ta, možete da računate na našu podršku. Na kraju, želim još jednom da ponovim da će zbog svih navedenih razloga i zbog toga što hitno treba da rešimo problem protivgradne zaštite u Srbiji, poslanička grupa SVM, u danu za glasanje će podržati Predlog zakona o protivgradnoj zaštiti. Naravno, možete da računate i na našu podršku i u slučaju ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za probleme oko otkupa mleka u Srbiji. Pitanje bih uputio ministarki za poljoprivredu Snežani Bogosavljević Bošković.
Ministarka poljoprivrede na početku aprila je najavila stabilizaciju tržišta mleka u Srbiji i da očekuje da će uskoro doći do stabilizacije evropskog tržišta, kada je reč o prehrambenim proizvodima, pre svega mleka i mlečnih proizvoda. Kako je navela, Ministarstvo sa svoje strane čini sve što može zajedno sa drugim ministarstvima da dođe do rešenja.
Vlada Republike Srbije, na inicijativu ministarke i Ministarstva poljoprivrede, donela je odluku da se otkupe viškovi mleka preradom u mleko u prahu. Vlada Republike Srbije je odobrila Republičkoj direkciji za robne rezerve otkup prerađenog mleka u prahu domaćeg porekla u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara. Naravno, ovo je za svaku pohvalu. Tu odluku su pozdravila i razna udruženja proizvođača mleka. Međutim, nažalost, efekti ove odluke, proizvođači na terenu uopšte ne primećuju jer je stanje, nažalost, sve gore i gore, prvenstveno u Vojvodini, barem u Severno-bačkom, i Severno-banatskom okrugu.
Ono što me prvo interesuje, robna rezerva, dokle je došla sa otkupom mleka u prahu, od kojih proizvođača je mleko u prahu otkupljeno i, naravno, interesuje me i to u kojem iznosu?
Svima nama je jasno da se mlekarski sektor suočava sa velikim izazovima zbog poremećenih ekonomskih odnosa EU i Rusije i plasmanom viškova mleka i mlečnih proizvoda iz Evrope u CEFTA region, samim tim i u Srbiju. Dobro znamo da u novonastalim okolnostima domaće mlekare su pod pritiskom niskih uvoznih cena EU proizvoda u regionu.
Srbija je u izuzetno teškom položaju, jer je jedina zemlja u procesu pridruživanja koja je liberalizovala tržište sa EU, a da pre nije unapredila konkurentnost industrije i primarnih proizvođača, korišćenjem raznih fondova EU i drugih oblika finansijske podrške. Nažalost, otkupna cena mleka i dalje pada i ono što je još gore, da otkazivanje ugovora kod farmera za otkup mleka i dalje postoji na terenu, šta više, radikalizuje se. Većina mlekara je početkom maja snizila otkupnu cenu mleka za jedan do tri dinara, što je dodatno pogoršalo ionako loš položaj seljaka, koji se već od početka godine suočavaju sa stalnim otkazivanjima otkupa. Seljaci već napuštaju proizvodnju mleka jer se ne isplati gajiti i gajiti krave. Ovo je ogroman udar na našeg proizvođača, a prvenstveno na one male koji žive samo od ove proizvodnje.
Želim da naglasim da mi, poslanici SVM, ovaj problem ne želimo da iskoristimo u dnevnopolitičke svrhe, kao što to neki čine, nego stvarno želimo da dođe do rešenja što pre. Imlek je otkazao otkup na celom Potisju, kao i u raznim mestima u opštini Mali Iđoš, Subotica i Bačka Topola, odakle i ja dolazim. Proizvođači mleka su nezadovoljni jer ne mogu da žive od svog rada, međutim, sad na neko vreme ne mogu ni da očekuju prihod jer Imlek uopšte ne otkupljuje mleko od njih. Oni koji muzu krave ne znaju šta će sa mlekom, a Imlek jednostavno otkazuje otkup.
Po obrazloženju iz Imleka, oni nisu dužni da argumentuju svoje poteze i proizvođači neka budu zadovoljni što se ne obustavi otkup na još duže vreme. U Imleku ističu da nisu zadovoljni sa kvalitetom. Imaju problema sa povećanim brojem stomačnih ćelija u mleku. Međutim, otkupno mesto za Šupljaka kod Subotice, koji koristi mašinu za uklanjanje stomačnih ćelija, isto je zatvoren. Znači, razlika nije uvek u kvalitetu mleka, ali kažem još jednom, u Imleku kažu da ne moraju da daju obrazloženje za zatvaranje otkupnih mesta. Naravno, ima slučajeva da kvalitet sirovog mleka nije uvek na potrebnom nivou, međutim, s druge strane, farmeri nemaju uvid u analize koje se u laboratorijama obavljaju za potrebe mlekara.
Ono što me interesuje je – šta može Ministarstvo poljoprivrede u ovom trenutku još da uradi po ovom pitanju, odnosno šta možemo zajednički da činimo da bi se situacija na terenu stabilizovala?
Interesuje me dalje, da li Ministarstvo planira da pokrene istragu vezano za monopol tržišta u mlekarstvu? U Evropi to svako može da uradi bez ikakvih problema i ovo treba da uzmemo u obzir. Kako može Imlek jednostrano da otkaže otkup mleka, a da to unapred ne javi proizvođačima?

Da li može Ministarstvo, odnosno Vlada da utiče na privatne firme da poštuju pravila tržišta i da poštuju prava proizvođača?
Ovo su samo neka pitanja na koja tražim odgovore, međutim, najvažnije je u ovom trenutku da se nešto uradi na terenu da bi se zaštitili naši proizvođači. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, ministri saradnici, dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik Zolatan Pek iz poslaničke grupe SVM kao naš ovlašćeni predstavnik je izneo naše stavove o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu. U svom izlaganju želim da se fokusiram na predlog izmena i dopuna Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Poslanička grupa SVM je na početku 2013. godine pozdravila odluku o donošenju ovog zakona, jer znamo svi dobro šta je bilo sve prethodnih godina u vezi subvencija. Imali smo uredbe i naši proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Zbog toga je bilo izuzetno važno donošenje ovog zakona.
To je bilo prvenstveno važno za naše proizvođače, a kroz ovaj zakon je i država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi. Strateški je jako važno da imamo predvidljivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Zakonom o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stvorila se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika. Nadali smo se da donošenjem jednog takvog važnog zakona neće se agrarna politika često menjati.
Međutim, zbog situacije u kojoj se država nalazi, došlo je do izmene i dopune ovog zakona, kako stoji u obrazloženju – donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta izazvanih posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Ono što je najveća novina da ovaj zakon stavlja u fokus i poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava i da država u budućnosti neće da daje podsticaje ni za državno zemljište.
Nadamo se da će ovakav način usmeravanja mera poljoprivredne politike pružati mogućnost za unapređenje biljne proizvodnje za manja gazdinstva, uz istovremeno stvaranje mogućnosti za unapređenje stočarske proizvodnje kroz uvođenje mera podsticaja za dodatne kategorije životinja.
Siguran sam da je odluka o izmeni bila teška i iskreno se nadam da ubuduće može sve da se vrati na staro – da se povećaju subvencije po hektaru i da se povećaju sredstva za podsticaje, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurentni na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno.
Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara je od izuzetnog značaja da će iznosi izdvojeni za poljoprivredu postati najmanje 5% od prihodne strane nacionalnog budžeta. Pozitivno je i to da se ovim zakonom proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja za stočarsku proizvodnju uvode nove mere i to: podsticaj za kvalitetne priplodne tovne krave i podsticaji za tov jaradi, čime se jača podrška stočarskoj proizvodnji.
Međutim, pored pozitivnih stvari, imamo jedan ozbiljan prigovor na Predlog zakona. Na početku 2013. godine mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smo amandmanom tražili da se propiše mogućnost Autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama da mogu da utvrđuju i druge mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike, a ne samo za kreditnu podršku. Naš predlog tadašnji ministar poljoprivrede iz redova SNS, gospodin Goran Knežević, je prihvatio i taj amandman je postao sastavni deo i danas važećeg zakona. Međutim, nažalost, ovim predlogom je predviđeno da se član 13. zakona menja, a to utiče i na naš prihvaćeni amandman. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara protivimo se tome.
S obzirom da se u ovom članu radi o sredstvima AP i lokalne samouprave koji imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, uz uslov da su mere u saglasnosti sa agrarnom politikom države, tražimo da nadležnosti ostanu. Ono čime nismo zadovoljni je to što ponuđeni tekst zakona ne sadrži u potpunosti rešenja prema kojima bi pokrajina ili lokalne samouprave mogle da obezbede sredstva za gazdinstva i što će sistem podsticaja biti centralizovan.
Ono što stvara problem je da organi AP Vojvodine, kao i brojne lokalne samouprave, imaju različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima koje bi želeli da nastave i u daljem periodu. Stoga smatramo da i u budućem periodu treba omogućiti svim nadležnim organima da ukoliko žele da pomažu poljoprivrednike, to mogu da urade kako na pokrajinskom tako i na lokalnom nivou.
Želimo da se i dalje daju podsticaji, pored navedenih u Predlogu zakona, na primer, i za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijal, kupovinu poljoprivredne mehanizacije, mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke i veterinarskih usluga.
Ne želimo da se paralelno finansiraju poljoprivredni proizvođači nego želimo da se omogući da poljoprivrednici koji gazduju da dobiju ta sredstva od lokalne samouprave.
Inače, ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, treba da napomenem da u opštini Bačka Topola imamo Fond za razvoj poljoprivrede već više godina unazad. Imamo razne programe, naravno, u skladu sa programima Ministarstva poljoprivrede. Znači, dobijamo uvek saglasnost na te programe i ti programi su izuzetno značajni za naše poljoprivredne proizvođače u opštini. Strateški je jako važno da te programe nastavimo i u budućem periodu.
Nadam se da ćete imati razumevanja za ovaj problem i očekujem od Vlade Republike Srbije da prihvati ovaj naš amandman.
Što se tiče predloga zakona i ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge. Međutim, još jednom apelujem na Vladu Republike Srbije da prihvati i naše amandmane, kroz koje želimo samo da poboljšamo predloge tih zakona. Hvala.

Poštovni predsedavajući,  poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom SVM na predlog zakona na 38. član zahtevamo veću kontrolu privrednog ribolova za vreme mresta. Ne postoji veći problem po pitanju pritiska na riblji fond od izolovanja matičnih primeraka riba u vreme mresta. Ribama treba omogućiti da u vreme mresta nesmetano produže svoju vrstu i na taj način ostaje brojno i zdravo potomstvo. To je u glavnom period od početka marta do kraja maja.

Mrestišta su od strateške važnosti za opstanak i razvoj, odnosno povećanja brojnosti ribe i njene populacije. Zbog toga smo predložili da u članu 38. se doda novi stav koji glasi – zabranjuje se svaki vid privrednog ribolova u periodu mresta, a koji je period određen programom upravljanja korisnika. Znam da je ovo pitanje regulisano i drugim članovima Predloga zakona, ali ipak smatram da prihvatanjem ovog amandmana samo bismo pojačali mere za očuvanje ribljeg fonda.

Poštovana ministarko, nadam se da sam vas ubedio i očekujem da prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.