Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7358">Arpad Fremond</a>

Arpad Fremond

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman SVM na član 41. predloga zakona se odnosi na dozvolu za rekreativni ribolov.

U prethodnom periodu, je nažalost, konstatovan negativni efekat tzv. jedinstvene dozvole za rekreativni ribolov. Od primenjivanja jedinstvene dozvole u celoj Republici Srbiji od očekivanog efekta, odnosno rasta broja prodatih dozvola za ribolov, možemo konstatovati drastičan pad prodaje dozvola. Po mojim informacijama, pre 2010. godine prodato je oko 100 hiljada dozvola, sada je prodato oko 60 hiljada dozvola.

Iz tog razloga predlažemo da se pored jedinstvene, znači godišnje dozvole, ponovo uvedu korisničke i međukorisničke dozvole, koje bi bile znatno jeftinije, i primerenije kupovini moći društava, kao i potrebama ribolovaca.

Većina ribolovaca obavlja ribolov na maksimum desetak kilometara od mesta prebivališta, za šta im svakako nije potrebna jedinstvena dozvola, nego korisnička dozvola bi bila znatno primerenija.

Povratkom na korisničke dozvole koje egzistiraju i u svim državama u okruženju značajno bismo podigli prodaju dozvola, a time i prihode korisnika namenjene za razvoj ribljeg fonda. Pošto su korisnička i međukorisnička dozvola mogućnost a ne obaveza, korisnici koji procene da im ova vrsta dozvola ne odgovara nisu u obavezi da je izdaju.

Dakle, ono što predlažemo je da pored godišnje dozvole korisnik može da izda i korisničku godišnju dozvolu za rekreativni ribolov koji važi na ribolovnim vodama kojima upravlja. Korisnici se mogu dogovoriti o izdavanju međukorisničke godišnje dozvole za ribolovne vode gde za to postoje interesi. Naravno, ministar bliže propisuje sadržine, obrasce po našem predlogu i poštovana ministarko, još jednom apelujem na vas da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj predloženi amandman na zahtev mnogobrojnih organizacija i rekreativnih ribolovaca. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više zakona i sporazuma koje je predložila Vlada Republike Srbije.
Reč je o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i Predlogu zakona o potvrđivanju drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita.
Odmah na početku želim da naglasim da će poslanička grupa SVM podržati ove predloge zakona, kao i sporazum. Naravno, imamo i neke sugestije koje želim da iznesem o ovim predlozima zakona.
Prvenstveno bih govorio o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, jer smatram da ovaj predlog zakona može da ima najveći uticaj na poslovanje naših poljoprivrednih proizvođača.
U kakvom stanju je naša poljoprivreda, svima nama je dobro poznato, svi pričamo o važnosti ove grane privrede, međutim, nažalost, naši proizvođači teško napreduju. Imaju dosta problema sa cenama žitarica, imali su ove godine, problema sa elementarnim nepogodama. Zbog svih tih stvari oni uvek računaju na pomoć države i verujte mi to nije tako samo kod nas, nego je tako i u nekim drugim zemljama u okruženju. Uvek je dobro došao svaki vid pomoći sa strane Ministarstva poljoprivrede. Treba da naglasim da država, ako želi da ova grana privrede napreduje, mora da izdvoji veća sredstva za poljoprivredu. Siguran sam da bez subvencija u poljoprivredi, naši proizvođači ne mogu biti konkurenti na tržištu EU. Vodi se ogromna bitka, imamo tržišnu utakmicu u EU. Nažalost, naši proizvođači teško mogu do terena, a ne još da se takmiče sa proizvođačima iz EU. Zbog toga je ovaj zakon izuzetno važan, pošto je namera ministra sa poljoprivrede da na neki način pomaže svoje poljoprivrednike, odnosno da im obezbedi neku šansu da dođu do sredstava kad im je najpotrebnije.
Naravno, pitanje kako će ovaj zakon da zaživi i kako će se primenjivati? Znači, ovaj Predlog zakona daje šansu našim proizvođačima, da posluju, isto tako kao i njihove kolege, kao što smo to čuli od ministarke, širom sveta.
Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansija poljoprivredne proizvodnje je jedan tzv. evropski projekat, koji je podržala i Evropska banka za obnovu i razvoj i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu. Izuzetno je dobro da su u izradi zakona učestvovali svi relevantni predstavnici zainteresovanih strana, odnosno predstavnici primarnih proizvođača, prerađivača, osiguravajućih društava, bankarskog sektora i relevantnih institucija. Naravno, bilo je i javne rasprave, što je isto tako pozitivno.
Ono što treba da znaju svi proizvođači i ono što je i ministarka napomenula je da se kroz ovaj zakon daje mogućnost da se finansiranje obavlja na osnovu ugovora koji reguliše obaveze i prava dužnika i poverioca, kao i rok dospeća, mesto proizvodnje, obezbeđeno potraživanje itd.
Prednost zakona je da sistem finansiranja povezuje primarne proizvođače i prerađivače kroz mogućnost obezbeđivanja finansijskih sredstava inputa za poljoprivrednu proizvodnju od strane prerađivača ili banaka u periodu pre setve. Koristeći ovaj model proizvođači mogu da finansiraju svoju proizvodnju koristeći budući rok kao zalog za dobijanje sredstava.
Veći deo poljoprivrednika ima problem sa finansiranjem najčešće setve, pa kroz ovaj zakon primarnim poljoprivrednim proizvođačima se olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima.
Ono što je novitet koji će uticati vrlo povoljno na poslovanje poljoprivrednika pri čemu pozajmicu poljoprivrednik ne mora da obezbeđuje hipotekom nad nepokretnostima, kakav je sada slučaj. Postojeća praksa sklapanja ugovora na zeleno na kojima se bazira ugovorna proizvoda najčešće između individualnih proizvođača i otkupljivača, gde se kao pozajmice daju novčana sredstva ili inputi za poljoprivrednu proizvodnju, usvajanjem ovog zakona postaje bliže regulisano.
Siguran sam da ovaj zakon unapređuje model kratkoročnog finansiranja na sistemski način, obezbeđujući pravnu sigurnost učesnika u kreditiranju kako poverioca, tako i dužnika. U buduće poljoprivredni proizvođači će u značajno većoj meri moći da koriste buduće poljoprivredne proizvode kao sredstvo obezbeđenja za kratkoročno kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje. Dakle, krajnji efekat ovog zakona je povećanje kreditnog potencijala poljoprivrednih proizvođača, odnosno povećanje obima proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uz smanjivanje troškova finansiranja ove proizvodnje.
Zakon je dobar i za organizatore poljoprivredne proizvodnje i privredna društva angažovana u procesu obavljanja primarne poljoprivredne proizvodnje, s obzirom da se uvodi novo sredstvo obezbeđenja koje na institucionalan način može da zaštiti njihove interese kao finansijera poljoprivredne proizvodnje.
Zakon pozitivno utiče na bankarski sektor koji će dobiti mogućnost plaćanja kredita uz smanjen rizik i uz korišćenje fleksibilnih sredstava obezbeđenja, zalog na budućim poljoprivrednim proizvodima. Ovaj zakon moram da ima i pozitivne efekte i prema potrošačima, s obzirom da povećani obim proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda utiče i na planiranu poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji, čime se obezbeđuje prehrambena sigurnost, stabilizuje ponuda i cena na tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, te se stimuliše tržišna konkurencija u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda.
Kao krajnji rezultat implementacije zakona možemo da očekujemo svi mi stabilniji i povoljniji finansijski ambijent za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje u zemlji. Naravno, treba vremena, zakon treba da zaživi i da se implementira na pravi način. Zbog svih navedenih razloga poslanička grupa SVM će sigurno glasati za ovaj predlog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, predmet ovog zakona je uređivanje upravljanja ribolovnim resursima u ribolovnim vodama kao i očuvanje, zaštita, ulov, korišćenje i promet riba. Ovo je jedan važan zakon koji treba da reguliše oblast koja je od interesa velikom broju građana naše zemlje. Oni su, pre svega, rekreativni, sportski i privredni ribolovci. Složićete se sa mnom, radi se o ogromnom broju građana naše zemlje. Dobro znamo svi da riblji fond predstavlja značajan privredni resurs Republike Srbije, te kao takav zaslužuje da se maksimalno čuva i štiti i da u odnosima koji nastaju prilikom korišćenja ribolovnih voda, taj interes bude prioritetan.
Siguran sam da u tom smislu ovaj Predlog zakona predstavlja izvestan napredak. Pre svega jer na celovit način uređuje sistem upravljanja ribljim fondom u skladu sa principom održivog korišćenja. Za nas je od posebnog značaja da se time ispunjavaju i zahtevi EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta.
Za nas poslanike SVM je od posebnog značaja što su ovim zakonom jasno utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koje se odnose na ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodelu naknade za ustupanje i korišćenje ribarskog područja, kao i naknade za izdavanje dozvola za izdavanje dozvola za privredni i rekreativni ribolov. Dobro je što se predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih subjekata za zaštitu održivo korišćenje ribljeg fonda kao obnovljenog privrednog resursa sa jedne strane, i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa druge strane, kao što je to ministarka napomenula.
Još jednom želim da vam ponovim da za nas koji dolazimo iz Vojvodine je od posebnog značaja, tj. da nadležnosti AP Vojvodine ostaju i da na neki način AP Vojvodina će ubuduće na još liberalniji način moći da raspolaže svojim sredstvima. Da bi smo se upoznali sa problemima koje imaju i korisnici i sportski odnosno rekreativni ribolovci, mi poslanici SVM organizovali smo sastanak sa predstavnicima nekih udruženja. Vodili smo razgovore sa predstavnicima udruženja iz Bačke Topole, iz Sente i Kanjiže i sa predstavnikom Ribolovačkog saveza Vojvodine, gospodinom Dušanom Jovanovićem. Hteli smo čuti i mišljenje predstavnika ribolovaca i predstavnika struke u ovom Predlogu zakona, pošto na njih ima najvećeg uticaja.
Dobro je što je bilo javne rasprave, međutim, čuli smo od njih da nažalost mali broj sugestija je uvršten u Predlog zakona. Dozvolite mi da iznesem samo neke primedbe koje imaju predstavnci ribolovaca na ovaj zakon kao i da kažem par rečenica o našim amandmanima koje smo predali na ovaj Predlog zakona.
Članom 4. Predloga zakona je precizirano pod kojim uslovima može ministar izuzeti pojedine ribolovne vode iz ribarskog područja, odnosno ustanoviti poseban režim i uslove ribolova iz zaštite ribljeg fonda. U predlogu stoji da se ribolovna voda može izdvojiti iz ribarsko područja ako se menja namena te vode, npr. ribolovna voda postaje ribnjak i tako dalje, kao i zbog drugih namena od važnosti za Republiku Srbiju. Ali, nije jasno definisano imaju li mogućnosti ribolovačke organizacije da dobiju vode na gazdovanje mimo ribarskog područja.
Poštovana ministarko, ono što je važno za naše ribolovce, odnosno ribolovnim organizacijama, da po mogućnosti dobiju određene manje vode na upravljanje. U Srbiji ima mnogo manjih jezera, bara, mrtvaja, površinskih kopova, kanala, koji su potpuno zapušteni iz razloga što korisnicima voda, odnosno ribarska područja iz nekog razloga nisu interesantna, ali su udaljeni od većih i za ribolovce zanimljivijih vodenih površina. Takve vode, po njihovom predlogu treba na upravljanje da dobiju ribolovačke organizacije koje su za to zainteresovane kako bi svojim radom i angažovanjem revitalizovale te vode i ponovo ih načinile zanimljivim za ribolovce.
Ima i pozitivnih primera. Na primer, u mojoj okolini u Čonoplji, gde lokalno udruženje izuzetno dobro gazduje na lokalnom jezeru. Inače ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, ne smem da zaboravim ni poslednji primer Bačko-Topolskog jezera gde je zahvaljujući aktivnosti lokalnog udruženja na čelu sa gospodinom Đorđom Zvicerom zaustavljen višegodišnji bespravni izlov ribe, a gde po tome kako stvari trenutno stoje postoji šansa da lokalno udruženje ponovo može da stvori više nego zanimljivu ribolovnu destinaciju.
Poštovana ministarko, u ime poslaničke grupe SVM bih vas zamolio da u budućnosti obratite pažnju na zahteve lokalnih udruženja ribolovaca i da po mogućnosti ribolovcima omogućite da gazduju manjim ribolovnim vodama, naravno ako imaju uslove i ako za to izraze spremnost, posebno na vodama koje su vremenom zapuštene.
Drugi problem koji zahteva veći broj udruženja, a čak i neki korisnici tj. ograničenja privrednog ribolova u period mresta. Član 38. Predloga zakona definiše ograničenje ribolova, citiram, radi zaštite ribljeg fonda korisnik ribarskog područja može uz saglasnost ministra, odnosno nadležnog pokrajinskog organa privremeno, a najduže na period od godinu dana zabraniti privredni ribolov na određenom delu ribarskog područja.
Poštovana ministarko, apelujemo na vas da po mogućnosti treba zabraniti svaki vid privrednog ribolova u periodu mresta, a koji je određen programom upravljanja korisnika. Ne postoji veći problem po pitanju pritiska na riblji fonda od izlovljavanja matičnih primeraka riba u vreme mresta. Ribama treba omogućiti da u vreme mresta nesmetano produže svoju vrstu i na taj način ostave brojno i zdravo potomstvo. Ovo je uglavnom period u proleće od početka marta do kraja maja meseca. Ribe se pri tom mreste u rukavcima, plavnim zonama rečnih tokova, prirodnim i veštačkim zalivima koje treba korisnik da kategoriše kao mrestilišta i to omogući ribama mir i nesmetan mrest tokom proleća.
Ovakva mesta su od strateške važnosti za opstanak i važnost, odnosno povećanje brojnosti ribne populacije su sasvim dobro poznati i nije neka velika nauka jasno ih definisati i obeležiti, a zatim i kao prioritet čuvati i sačuvati. Siguran sam da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine može po ovom pitanju da uradi nešto, ako ne drugačije, preko nekog pravilnika. U ovom smislu, poslanička grupa SVM je predala amandman na ovaj član Predloga zakona.
Treći problem o kojem želim da govorim, a vezano za ovaj problem, isto smo predali amandman na član 41. Predloga zakona, je problem tzv. jedinstvene dozvole za rekreativni ribolov odavno nije pogodnost za veći broj ribolovaca u Srbiji jedinstvena dozvola. Zvuči odlično da se sa samo jednom dozvolom može pecati na svim vodama, ali u praksi to je pogodnost za možda 5 ili 10% ribolovaca. Većina rekreativnih ribolovaca peca, što bi rekli, ispred svoje kuće jer nisu u mogućnosti da plaćaju visoku cenu troškova putovanja i višednevnog boravka na nekom za prosečnog ribolovca udaljenom delu Republike.
Po našem predlogu korisnik pre jedinstvene dozvole bi mogao da izda i jednu korisničku dozvolu koja važi za sve vode koje su dotičnom korisniku dodeljene na upravljanje ali samo za vode tog korisnika. Korisnici između sebe mogu da zaključe ugovore o recipročnom pravu i na taj način prošire oblast važenja dozvole, ako je to u zajedničkom interesu.
Sa ovim predlogom, inače, po našim informacijama se odavno slaže većina ribolovačke javnosti, a i sami korisnici. Ovako bi svakako cena same dozvole za rekreativne ribolovce koji uvek pecaju na istim vodama, a to je većina ribolovaca u Srbiji, bila pristupačnija dok se naravno ostavlja mogućnost izdavanja jedinstvene dozvole za teritoriju RS.
Poštovana ministarko, još jednom apelujem na vas da sugestije poslaničke grupe SVM shvatite kao zajedničke ciljeve ka ostvarivanju zaštite i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Na kraju još jednom želim da ponovim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje i Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Naravno, nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane koje smo predali na predloge zakona. Hvala.
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM više godina unazad pokušava da reši dva akutna pitanja problema poljoprivrednih proizvođača.
Prvi problem je vezan za plaćanje doprinosa od strane poljoprivrednih proizvođača, a drugi je u vezi registracije poljoprivrednih priključnih mašina.
O ovim problemima smo pričali u protekli godinama, ne samo za vreme izborne kampanje. Oni su se našli u našem izbornom programu. Što je izuzetno značajno, njihovo rešavanje je deo našeg koalicionog sporazuma sa SNS.
Što se tiče problema oko visine doprinosa poljoprivrednih proizvođača, ima napretka, zahvaljujući, kako gospođi ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković, tako i našem državnom sekretaru Atili Juhasu, koji je izuzetno aktivan u rešavanju problema oko registracije priključnih mašina.
Postojalo je i zvanično pismo MUP-u, a vezano za ovo pitanje. Što se tiče ovog problema, čini mi se da smo blizu rešenja.
Gospodine Stefanoviću, pre par nedelja ste ovde na sednici Skupštine Republike Srbije najavili promenu Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila. Želim da vam postavim pitanje – kako trenutno stoje stvari sa izmenom Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, kad ona može da se očekuje, odnosno kada može da se završi?
Radi javnosti, šta je problem oko ovo registracije? Zakonom o bezbednosti saobraćaja je predviđeno da svako vozilo mora da se registruje. Međutim, neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači i da žele ne mogu da registruju, pa zbog toga dobijaju kazne. Problem stvara ovaj Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo, koje se registruje, mora na tehnički pregled pre registracije, a tokom tehničkog pregleda se moraju navesti podaci o vozilu i postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni.
Problem je u tome da mnoge priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove, koji su propisani. Mnoge mašine, naprimer, nemaju broj šasije, fabrički nemaju vazdušne kočnice ili signalizaciju, pa zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled. Najčešće se radi o presama, cisternama, rasturivačima stajnjaka, beračima kukuruza.
Ono što dodatno stvara problem poljoprivrednim proizvođačima je da često nemaju ni prvi račun o kupovini mašina i zbog toga ne mogu da registruju vozilo. Za ove probleme zna i saobraćajna policija, ali bez obzira na to kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog ne registracije priključnih mašina. Kazne nisu male. Oduzima se vozačka dozvola na tri meseca, dobijaju se i tri, četiri kaznena poena, pa se na kraju plaća i kazna od 30 hiljada dinara.
Gospodine Stefanoviću, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača, interesuje nas kako stoji promena ovog Pravilnika? Bilo bi izuzetno važno da se ovaj problem svakako reši pre početka nove poljoprivredne sezone. To smatramo realnim.
Gospodine ministre, hvala na datom odgovoru.  Drago nam je da će se uskoro menjati i jedan i drugi Pravilnik i da će ovi problemi biti rešeni.
Kao narodni poslanik iz SVM smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače sa ovakvim kaznama. Siguran sam da je svima nama u interesu da vozila budu što bezbednija i da ta vozila pravilno učestvuju u saobraćaju. To je interes i poljoprivrednih proizvođača.
Međutim sa ovakvim, nama nerealnim kaznama sigurno nećemo poboljšati stanje na terenu. Bitno je da MUP izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da im omogući da registruju neke mašine, a da one mašine koje fabrički ne ispunjavaju te uslove, jednostavno izbaci iz Pravilnika. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ste čuli od poslanice Elvire Kovač.
U svom izlaganju u okviru ovog zakona želim da se fokusiram na penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara, ne samo u prošlom, nego i u pretprošlom sazivu Narodne skupština Republike Srbije se bavila ovom temom, problemom koji imaju poljoprivredni proizvođači zbog nerealnih zahteva za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Izuzetno smo zadovoljni, pošto će se jedan deo problema ovom prilikom, izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, rešiti, a to je da ubuduće doprinose za PIO neće morati da uplati svaki član gazdinstva, nego će to biti obavezno samo za nosioca poljoprivrednog gazdinstva.
Kakva je bila praksa do sada? Krajem 2010. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima se promenila definicija članova poljoprivrednog domaćinstva.
Član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva u smislu ovog zakona je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu.
Najveći problem sa ovom definicijom je bio da nisu postojali jasni kriterijumi na osnovu kojih se moglo utvrditi da li neko radi u poljoprivrednom domaćinstvu ili je samo član porodice. Nije bilo odgovora na to kako se postupa ukoliko neko samo živi na toj adresi, ali se ne bavi poljoprivredom.
Nažalost, Penzijsko-invalidski fond je postupio tako da je tražio od svakog člana porodice da uplati penzijsko i invalidsko osiguranje ako je lice nezaposleno i ima poljoprivredno zemljište u svom vlasništvu. Bez obzira na to da li je neko izdao u zakup poljoprivredno zemljište, da li radi u poljoprivredi ili ne, svako je morao na godišnjem nivou da uplati 32.000 dinara za zdravstveno osiguranje, a 64.000 dinara za PIO. Zbog toga su mnogi poljoprivrednici ostali dužni prema državi, pošto nisu u prilici da uplate ova sredstva, jer gazduju na manjim površinama ili su izdali u zakup poljoprivredno zemljište, znači, ne rade u poljoprivredi, samo su vlasnici zemljišta.
Izuzetno je važno da ubuduće Fond neće moći da traži od svakog člana domaćinstva da uplate doprinose. Smatramo da je to ogromna olakšica za naše poljoprivrednike.
Međutim, postoji i drugi deo problema koji treba da rešio. Ovaj problem možemo da rešimo preko Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i svi smo dužni da se bavimo ovom problematikom. Ono što stvara teškoće za naše poljoprivrednike je da ovih 96.000 dinara na godišnjem nivou treba da uplate. Poljoprivrednik koji gazduje npr. na 150 hektara i taj koji gazduje na 1,5 hektara, isti je iznos i za jednog i za drugog proizvođača.
Moram da kažem da to stvara ogromne probleme na terenu. Svi smo svesni da te naknade poljoprivredni proizvođači moraju da plate, naravno, ako imaju od čega.
Šta se zapravo dešava? Poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama nemaju sredstava da plaćaju osiguranja i zbog toga su dužni. Oni poljoprivredni proizvođači, najsitniji, kojih ima najviše u Srbiji, ne mogu, nemaju od čega da plate te iznose i, nažalost, od mnogih se traži više od milion dinara na ime duga, zajedno sa kamatama.
Problem je u tome da je država, odnosno poreska uprava počela od njih, u zavisnosti od veličine duga prema državi, da oduzima poljoprivredno zemljište. U svim opštinama u Srbiji ima više stotina ovakvih slučajeva. Kod svih njih je problem isti – plaćali su PIO, ali kad za to više nije bilo sredstava, nisu mogli više da plaćaju, pa im je država i dalje pisala i slala račune i opomene sa sve većim kamatama i neverovatnim iznosima. Svi oni veruju da neće ostati bez zemlje bez koje je preživljavanje mnogih i njihovih porodica nezamislivo.
Mi poslanici SVM se protivimo ovakvom ponašanju poreske uprave prema građanima Republike Srbije. Siguran sam da postoji i neki drugi način naplate dugova, samo treba da izađemo u susret poljoprivrednicima i zajedno treba da rešimo problem.
Nije normalo da proizvođači koji gazduju na manjim površinama moraju da plate ogromne iznose za PIO na godišnjem nivou. Svi smo svesni da oni proizvođači koji imaju 0,5 hektara jednostavno ne mogu da uplate na godišnjem nivou 96.000 dinara pošto nemaju toliko prihoda.
Zbog toga, ono što je važno u ovom trenutku je da Ministarstvo finansija prestane, preko poreske uprave, sa oduzimanjem poljoprivrednog zemljišta.
Zbog svega ovog smo inicirali da u skorije vreme dođe i do izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kroz koje ćemo rešiti ovaj problem i da manji poljoprivredni proizvođači ipak neće morati da plate ove ogromne iznose na godišnjem nivou. Svakako mora da dođe do razgovora između PIO fonda, poreske uprave, Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija.
Mi poslanici SVM smo spremni da damo konkretne predloge. Imamo konkretan plan za rešenje ovog problema. Važno je da poljoprivrednici koji gazduju na manjoj površini PIO-u plate srazmerno sa prihodima i sa veličinom zemljišta. Prihode lako možemo da izračunamo. Važno je samo da u raznim ministarstvima shvate ozbiljno ovaj problem.
Ne radi se o tome da ne želimo da poljoprivrednici plaćaju osiguranje, samo predlažemo da oni poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama plate manje doprinose.
Na kraju, još jednom želim da ponovim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO, jer donosi olakšice za porodična poljoprivredna gazdinstva. Nadamo se da ćemo u skorije vreme u potpunosti rešiti problem koji imaju poljoprivredni koji gazduju na manjim površinama. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radi se o povoljnim zajmovima za našu državu.
Odmah na početku želim da naglasim da ćemo podržati ove sporazume. Dozvolite mi da iznesem stav Poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje.
Sporazumom o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavljen je pravni okvir za realizaciju aktivnosti dve zemlje u svim oblastima od zajedničkog interesa, tako i u oblasti poljoprivrede kroz ulaganja kako u razvoj poljoprivredne proizvodnje tako i u navodnjavanje zemljišta, drenažne sisteme, modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme.
S obzirom na udeo koji sektor poljoprivrede ima u strukturi BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora u ovoj oblasti od posebno je društvenog i ekonomskog značaja. Kako stoji u sporazumu, podsredstvom Fonda za razvoj Abu Dabija Republici Srbiji je odobren zajam za realizaciju prve faze razvoja sistema za navodnjavanje koji će, u to sam duboko uveren, omogućiti stabilnost prinosa u ratarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje.
Projekat u ovoj fazi obuhvata 11 poljoprivrednih lokacija u AP Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji i ukupne površine više od 30.000 hektara, od kojih su za najveći deo pribavljene lokacijske i građevinske dozvole. Radiće se na projektima npr. Tisa, Palić, 1.800 hektara, u Adi na 1.100 hektara, u Malom Miđošu 760 hektara, u Kikindi 2.330 hektara, Nova Crnja, Žitište 800 hektara, u hidrosistem Premenac u Čačku 2.510 hektara. Dobro je i to da postoji mogućnost finansiranja i većeg broja lokacija nakon što naša strana završi izradu nedostajuće tehničke dokumentacije i obezbedi uslove za početak radova, sve dok se zajam u potpunosti ne iskoristi.
Kako smo čuli, Ugovorom o zajmu Republici Srbiji su odobrena sredstva pod finansijskim uslovima koji su znatno povoljniji od tržišnih. Iznos zajma je 97 miliona američkih dolara, što je oko 8,2 milijardi dinara. Period dospeća zajma je 20 godina, u ključni period počeka od pet godina. Dobra je i namera da se u realizaciji projekta uposle domaća javna vodoprivredna preduzeća i privredna društva u državno
svojini iz oblasti vodoprivrede koje imaju kapacitete za vršenje investitorskih poslova kod izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata.
Zemljište i voda neobnovljivi su pridorni resursi na kojima počinje sve, uključujući i celokupnu privredu bilo kog područja. Zbog toga razvoj navodnjavanja koji povlači sa sobom i razvoj poljoprivrede uopšte zavisi od raspoloživosti tih osnovnih resursa. Navodnjavanja se u svetu primenjuju na nešto više od 15% obradivih površina. Jedan od osnovnih činioca širenja navodnjavanja su padavine, odnosno nedostatak padavina, jer 55% zemljine površine ima potrebu za navodnjavanjem zbog klime. Međutim, nepovoljan raspored padavina i česti sušni periodi pomeraju ovu granicu na 75% površina koje imaju potrebu za stalnim ili povremenim navodnjavanjem.
Prirodni uslovi u našoj zemlji omogućavaju različito korišćenje zemljišta u vidu oranica, šuma, voćnjaka, vinograda, pašnjaka i livada. Veliki prirodni vodotokovi u Srbiji kao što su Tisa, Sava, Dunav obezbeđuju potrebne količine vode za navodnjavanje, dok se drugi regionalni hidrosistemi i jedan broj akumulacija moraju osposobljavati za tu svrhu. Posledice nepostojanja kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, nečišćenje nekih kanala, neuređenje nekih reka u nekoj meri trenutno trpe građani mnogih opština po Srbiji.
U subotu sam kao član skupštinskog Odbora za poljoprivredu imao priliku da obiđem neke od opština koje su pogođene neviđenom elementarnom nepogodom, poplavama. Slika je zastrašujuća na terenu, građani ne znaju kako dalje, štete su ogromne i ne samo u poljoprivredi. Na nekim mestima, kako sami građani kažu, voda je problem više decenija unazad, ali nažalost, proteklih godina ništa nije preduzeto, odnosno malo je urađeno na terenu. Mi koji smo članovi skupštinskog Odbora za poljoprivredu planiramo da ubuduće organizujemo neke sednice Odbora na terenu u opštinama koje su pogođene poplavama i nameravamo da kroz dijalog sa predstavnicima opština, sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača koji žive u tim opštinama predložimo neka rešenja da se ovakve stvari ne bi ponovo desile.
Ovaj problem treba da rešimo sistemski i ubuduće moramo napraviti projekte za uređenje vodotokova gde je to najneophodnije, na primer za Savu koja protiče kroz više zemalja, članova i budućih članova EU. Država treba da napravi nove ili da realizuje postojeće projekte i privuče sredstva iz evropskih fondova za finansiranje ovakvih prekograničnih projekata koji su od opšteg značaja.
Nažalost, dostignut stepen razvoja navodnjavanja u Srbiji nezadovoljava potrebe stabilne i efikasne poljoprivredne proizvodnje. Zbog raznih problema navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u našoj poljoprivredi, jer ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan. Postojeći sistemi građeni su 70-ih, 80-ih godina su zapušteni, neispravni, tako da su delom van upotrebe ili se ne koriste zbog nemogućnosti većih ulaganja u njih. Prema procentu navodnjavanih površina, odnosno na ukupne površine zemljišta koje su pogodne za navodnjavanje naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim zemljama i nalazi se na samom dnu Evrope.
Trenutno stanje navodnjavanja u Srbiji je takvo da se intenzivno navodnjava oko 1% poljoprivrednog zemljišta. Statistički podaci pokazuju da su ukupna navodnjavanja na području centralne Srbije samo oko 5.000 hektara i u Vojvodini oko 25,30 hiljada hektara, što je zadovoljavajuće. Svima nama je poželjno da se primenom navodnjavanja dobijaju visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet.
Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodna hrana i podstaći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana privrede koje su za Srbiju neophodne. Za našu zemlju koju karakterišu promenjeni klimatski uslovi gde padavine i po količini i po rasporedu variraju iz godinu u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Znamo dobro da je raspored padavina prostorno i vremenski neravnomeran, odnosno u rasponu je od preko 1.200 milimetara u planinskim zonama do 550 milimetara u ravničarskim zonama Srema, Bačke i Banata. Sa druge strane, najmanja količina padavina je u zonama najkvalitetnijeg zemljišta u periodu vegetacije, kada su najveće potrebe biljaka za vodom. Zbog toga se skoro svake godine pojavljuje sušni period, bez obzira na godišnju sumu padavina.
Moderna savremena intenzivna poljoprivredna proizvodnja nije moguća bez primene navodnjavanja i zbog toga sam siguran da je značaj ovog kredita ogroman, jer navodnjavanjem se povećavaju prinosi bez čega Srbiji nema napredka ka EU, nema produktivnosti, a svima nama je u interesu da povećamo proizvodnju.
Još jednom želim da ponovim da je ova oblast bila zapostavljena desetinama godina unazad. Znamo svi mi dobro da neki projekti čekaju od 70-ih godina na realizaciju i nadam se da ćemo posle prihvatanja ovog sporazuma konačno krenuti u implementaciju projekata od nacionalnog interesa. Važno je da počnemo sa radom i da u narednim godinama nastavimo tim putem.
Naravno, podržavamo i Sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata Abu Dabi. Iznos zajma je milijardu američkih dolara, s kojim ćemo finansirati budžetski deficit i delom refinansirati javni dug Srbije. Zajam se uzima sa fiksnom kamatnom stopom 2% godišnje, što je veoma povoljna kamatna stopa, naročito pošto je fiksna. Smatram da će ovakav sporazum poboljšati našu finansijsku situaciju.
Zbog svih ovih činjenica, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, kao i ostale sporazume i zajmovi koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Glamočiću, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u mom izlaganju želim da govorim o delu budžeta koji se odnosi na poljoprivredu.
Početkom tekuće godine smo usvojili Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je glasala za taj zakon, ne samo zbog toga što je tadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Goran Knežević, prihvatio naše amandmane, nego i zbog toga što po ovom zakonu svaki poljoprivredni proizvođač ima pravo na subvencije. Zakon propisuje da najmanje 5% budžeta mora biti namenjeno za poljoprivredu.
Nažalost, Zakonom o budžetu za 2013. godinu ova odredba nije ispoštovana, a kako vidim, i u 2014. godini će biti isto tako. Kada računamo 5% budžeta za poljoprivredu, onda, nažalost, se ne računa od ukupnog budžeta, nego od prihodne strane budžeta koja je znatno manja od ukupnog. Smatram da ovo nije u redu.
Gospodine ministre, siguran sam da znate da najveći deo evropskog budžeta ide na subvencionisanje poljoprivrede. Dve trećine budžeta EU za 2014. godinu opredeljeno je za subvencije za poljoprivredu i za osnaživanje siromašnih regija pomoću investicionih projekata, a mi, nažalost, ne povećavamo budžet za poljoprivredu odnosno podsticaje poljoprivrednim proizvođačima.
Mi poslanici iz Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da država Srbija treba što više sredstava da izdvaja za poljoprivredu. Smatram da će se svaki dinar koji ulažemo u poljoprivredu dvostruko vratiti. Cilj donošenja Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je bio da agrarna politika bude predvidiva i sigurna, kako bi se unapredila i povećala konkurentnost domaće poljoprivredne proizvodnje.
Da bi Zakon bio još bolji, efikasniji, ubeđen sam da je potrebno izdvojiti više sredstava za agrar i termine isplate subvencija uskladiti sa agrotehničkim rokovima. Nažalost, ove mere ne vidim u budžetu za 2014. godinu. Ne smemo zaboraviti da ne smemo da štedimo na onome ko nam donosi prihode.
Gospodine ministre, siguran sam da znate da je veoma loša dinamika isplate subvencija predviđenih Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Vest o isplati u poslednjih nekoliko dana od 1,15 milijardi dinara u odnosu na utvrđene obaveze prema poljoprivrednicima koje su veće od ovog iznosa i dalje ostaje veliki problem za poljoprivredne proizvođače. Ovakvom dinamikom isplate u preostalih nekoliko dana 2013. godine neće pristići ni za narednu prolećnu setvu.
Iz tog razloga apelujem na vas, gospodine Glamočiću, da u saradnji sa gospodinom Krstićem ubrzate isplatu zaostalih subvencija i na taj način umanjite opterećenje agrarnog budžeta za 2014. godinu.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva u narednoj godini biće prepuštena neuređenom tržištu, bez značajnije podrške države. Gospodine ministre, ne smete ih ostaviti same.
Kako država namerava da štiti poljoprivredne proizvođače? Naši poljoprivredni proizvođači nisu spremni na tržišnu utakmicu koja ih čeka. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima, treba im dati znatno veće subvencije. Ovakvim budžetom, nažalost, ja ne vidim neku novu razvojnu politiku prema poljoprivredi.
Državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Dragovan Milićević izjavio je da agrarni budžet je mali u odnosu na potrebe domaće poljoprivredne proizvodnje i on je definisan prema trenutnim mogućnostima republičkog budžeta za narednu godinu. Izjavio je i to da nismo bogata država da možemo značajno da stimulišemo poljoprivrednu proizvodnju.
Pitam vas, gospodine ministre, koje grane privrede pune budžet u najvećoj meri? Ja sam siguran da je poljoprivreda među prvima. Siguran sam da svaki dinar dat za poljoprivredu može da se udvostruči. Ovakvim budžetom, ja ne vidim neku dalju mogućnost poljoprivredne proizvodnje.
Nažalost, umesto povećanja podsticaja, država i dalje opterećuje poljoprivredne proizvođače. Pitam vas, gospodine Glamočiću, da li je tačno da će svaki poljoprivredni proizvođač od naredne godine imati svog knjigovođu? To je još jedan teret na poljoprivredna gazdinstva. Šta će da rade oni najmanji poljoprivredni proizvođači, gospodine ministre, oni koji nemaju od čega isplatiti ni PIO, ni zdravstveno osiguranje?
Po novom Zakonu o porezu na dohodak, poljoprivredni proizvođači moraju da vode poslovne knjige. Mesečni trošak za angažovanje knjigovodstvene agencije dodatno opterećuje seljake od 50 do 100 evra. Kazne za nevođenje knjiga su od 50 hiljada dinara do 500 hiljada dinara. Gospodine ministre, verujte da ovo nije rešenje za sve poljoprivredne proizvođače. Oni najmanji će opet biti u nevolji.
Znate li, gospodine ministre, da se na severu Vojvodine oduzima poljoprivredno zemljište zbog dugova za PIO i za zdravstveno osiguranje? Neki proizvođači su dužni i više od milion dinara. Pre dve nedelje sam postavio poslaničko pitanje u vezi toga gospodinu Krstiću, međutim, odgovor nisam dobio. Poreska uprava zbog duga oduzima zemljište od koga žive porodice. Da li je to normalno, gospodine ministre? Kako će ovi poljoprivredni proizvođači da angažuju još i knjigovođe? Od čega, gospodine ministre? Jednostavno, mala poljoprivredna gazdinstva nemaju od čega da izdvoje sredstva.
Da li je cilj ove Vlade da se oduzme što više poljoprivrednog zemljišta od seljaka? Siguran sam da nije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo još jedna rečenica.
Nažalost, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u budžetu za 2014. godinu ne vidi napredak u odnosu na prethodnu godinu što se tiče poljoprivrede i zbog toga, kao i zbog nekih drugih stvari, mi poslanici SVM nismo u mogućnosti da podržimo budžet za 2014. godinu. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, hvala vam na datim odgovorima. Mi poslanici SVM se zalažemo za povećanje budžeta ako se radi o poljoprivredi i možete da budete sigurni da ćete imati partnere u poslaničkoj grupi SVM što se tiče tog pitanja. Izuzetno mi je drago da poljoprivredni proizvođači neće morati da angažuju knjigovođe. Dosta smo čitali o ovome u medijima.
Ono što sam još pitao i na koje pitanje niste dali odgovor, to jeste da li znate gospodine ministre da se na severu Vojvodine oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugova zbog penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Poreska uprava i fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traži od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća i PIO i zdravstveno osiguranje. To za jednog člana poljoprivrednog gazdinstva iznosi oko 90 hiljada dinara na godišnjem nivou. Problem je u tome da i oni koji imaju sto hektara poljoprivrednog zemljišta plaćaju isti iznos kao oni koji imaju pet ili šest jutara zemlje, znači, dva ili tri hektara poljoprivrednog zemljišta.
Na primer petočlana porodica iz Bačkog Petrovog sela obrađuje sedam hektara zemlje pod vođem i povrćem i poreska uprava, filajala poreske uprave u Bečeju je uzela poljoprivredno zemljište od njih zato što nisu plaćali, imaju dug više od milion i 400 hiljada dinara. Pitao sam vas gospodine ministre da li ste čuli za to. Naravno, pitanje za gospodina Krstića – apelujem na sve vas da se to ne radi.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim poslaničko pitanje i uputio bih ga ministru finansija gospodinu Krstiću, kao i direktoru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, direktoru Poreske uprave i direktoru filijale Poreske uprave u Bečeju.
Pitanja se odnose na prinudnu naplatu dugova poljoprivrednih proizvođača prema državi. Poreske uprave i Fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traže od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća osiguranje. Sve ovo uređuje član 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Svi smo svesni da te naknade poljoprivredni proizvođači moraju da plate, naravno, ako imaju od čega.
U praksi, Fond od poljoprivrednog gazdinstva traži da uplati PIO oko 59.000 dinara i traži zdravstveno osiguranje od oko 31.000 dinara. Znači, po osobi, ukupan iznos od 90.000 dinara na godišnjem nivou. Osoba, odnosno osobe koje imaju, na primer, dva jutra zemlje, na godišnjem nivou državi moraju da plate po osobi 90.000 dinara, bez obzira na to što imaju znatno manje prihode ili su možda izdali poljoprivredno zemljište u zakup.
Interesuje me kako je moguće da, od osobe koja ima 0,5 hektara zemlje, država potražuje isti iznos kao od osobe koja gazduje na 100 hektara poljoprivrednog zemljišta?
Šta se dešava na terenu? Oni poljoprivredni proizvođači, oni najsitniji, kojih ima najviše u Srbiji, ne mogu, nemaju od čega da plate te iznose i nažalost od mnogih se traži više od milion dinara na ime duga zajedno sa kamatama. Ovi sitni poljoprivredni proizvođači, odnosno nezaposlena lica koja imaju poljoprivredno zemljište na svoje ime moraju da plate državi više stotina hiljada dinara doprinosa. Problem je u tome da je država počela od njih, u zavisnosti od veličine duga prema državi, da oduzima poljoprivredno zemljište.
Više poljoprivrednika iz opštine Bečej obratili su se nama poslanicima iz SVM, jer im zbog prevelikih nameta i dugova za penziono i zdravstveno osiguranje preti oduzimanje oranica od kojih žive njihove porodice. Petočlana porodica Zorad iz Bačkog Petrovog Sela gazduje na sedam hektara zemlje pod povrćem i voćem. Međutim, zbog novih pravilnika o zdravstvenom i penzionom sistemu dužni su državi 1.400.000 dinara, koje ne mogu da plate, pa im je voćnjak pred prinudnom prodajom. Znači, država prodaje poljoprivredno zemljište od kojeg petočlana porodica živi.
Nije samo ova porodica u problemu. U opštini Bečej ima ih više desetina, ne samo iz Bačkog Petrovog Sela, nego i iz Bečeja i iz Drujane. Kod svih njih je slučaj isti. Plaćali su PIO, ali kada za to više nije bilo sredstava, nisu mogli više da plaćaju, pa im je država i dalje pisala i slala račune i opomene sa sve većim kamatama i neverovatnim iznosima. Svi oni veruju da neće ostati bez zemlje, bez koje je preživljavanje njihovih porodica nezamislivo.
Interesantno je i to da za sada samo na severu Vojvodine pristižu opomene iz Poreske uprave i po mojim informacijama na severu se vrši prinudna naplata.
Tražim informacije od nadležnih – koliko opomena je poslato poljoprivrednim proizvođačima u opštini Bečej, i to po naseljima koja spadaju u tu opštinu? Interesuje me da li su slate opomene u sva naselja u toj opštini?
Interesuje me koliko opomena su dobili građani po naseljima iz opština Senta, Bačka Topola, Zrenjanin? Takođe, tražim informaciju za opštine Šabac, Niš i Jagodina. Interesuje me da li se šalju opomene i da li se oduzima poljoprivredno zemljište u drugim delovima Srbije ili samo u Vojvodini, pošto mi se čini da se to radi samo u opštinama na severu Vojvodine, gde Mađari žive u najvećoj meri? Interesuje me kako sve ovo funkcioniše u ostalim delovima Srbije, da li Poreska uprava južnije od Beograda oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugovanja zdravstvenog i PIO osiguranja?
Poslanici SVM se protive ovakvom ponašanju Fonda i Poreske uprave prema građanima Republike Srbije. Apelujemo na Ministarstvo finansija da prestane preko Poreske uprave sa oduzimanjem poljoprivrednog zemljišta. Ovako se oduzima šansa za život za opstanak mnogih porodica. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, suština podnetog amandmana SVM je vraćanje više osnovnih sudova i sudskih jedinica u Severno-bačkom okrugu.
Prvenstveno želim da govorim o vraćanju osnovnog suda u Bačkoj Topoli za teritoriju Bačke Topole i Mali Iđoš.
Predloženim rešenjem u zakonu nije predviđeno preosnivanje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, nasuprot činjenici da opština Bačka Topola u većoj meri ispunjava osnovne i dopunske kriterijume na osnovu kojih je izrađen Predlog zakona.
Pre reforme pravosuđa 2008. i 2009. godine u opštinskom sudu u Bačkoj Topoli je bilo sistematizovano sedam sudijskim mesta. Bačka Topola ima 33.300 stanovnika, a zajedno sa opštinom Mali Iđoš, područje osnovnog suda u Bačkoj Topoli bi obuhvatilo područje sa 45.350 stanovnika. Pored toga, Predlogom zakona, nažalost, zanemarena je 150 godina duga tradicija suda u Bačkoj Topoli, kao i činjenica da su opštine Bačka Topola i Mali Iđoš višejezične sredine kroz koje prolazi putni Koridor 10.
Naravno, sa ovim amandmanom ne želimo da rušimo koncepciju ovog zakona. Želimo da očuvamo one sudove čije je opstajanje racionalno, štaviše neophodno. Tim rešenjem ne bi došao u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koji je, uistinu, neophodan, već bismo sačuvali one sudove čiji opstanak ima istorijsku i geografsku opravdanost.
Mi, poslanici SVM, smatramo da narodni poslanici, pre svega, treba da zastupaju interese građana i birača onih opština, gradova i regije zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Pošto ja dolazim iz Pačira, iz opštine Bačke Topole, pre svega, još jednom apelujem na vas, gospodine ministre, da nama, građanima opštine Bačke Topole, izađete u susret i da usvojite ovaj amandman kroz koji tražimo da u Bačkoj Topoli ne bude samo sudske jedinice, nego da se vrati osnovni sud. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem stav poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o robnim rezervama. Radi se o jednom veoma važnom zakonu kojim će se, kako smo čuli, posle 20 godina obnoviti pravno uređenje sistema robnih rezervi.
Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona kojim će se precizno definisati ciljevi obrazovanja robnih rezervi, odrediti obim i vrsta proizvoda u okviru robnih rezervi i regulisati i druga pitanja od značaja za usklađivanje sistema robnih rezervi sa evropskom regulativom, je i utvrđivanje novih rešenja.
Kako piše u obrazloženju zakona, Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Republika Srbija je preuzela obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktive EU, koje se odnose na energetiku, čime će se omogućiti puno učešće zemalja Jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije EU.
Na sastanku Saveta ministara, koji je održan krajem 2008. godine, doneta je Odluka o proširenju ugovora i na naftnu oblast. Jedno od najznačajnijih pitanja iz ove oblasti je uspostavljanje sistema obaveznih rezervi nafte, u skladu sa direktivom kojom se nameće obaveza zemljama članicama da drže minimalne rezerve nafte ili derivata nafte. Imajući u vidu preuzetu međunarodnu obavezu, Zakonom o robnim rezervama se uređuje i oblast obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
U Predlogu zakona član 22. definiše visinu naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, načina obračuna i način plaćanja ove naknade, kao i raspolaganje sredstvima ove naknade. Propisano je da su obveznici naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovinom nafte, derivatom nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje ovih energetskih delatnosti.
Poslanička grupa SVM smatra da će predložena rešenja pozitivno uticati na građane i privredna društva, na sigurno snabdevanje osnovnih životnih namirnica, energenata, industrijskih i medicinskih proizvoda.
Postoji još jedan novitet za koji smatramo da je izuzetno pozitivan. Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode uvedene su značajne novine za privredne subjekte u poljoprivredi. Republička direkcija za robne rezerve je u 2010. godini potpisala Protokol o saradnji sa Kompenzacionim fondom u cilju bržeg razvoja sistema javnih skladišta i u Predlogu zakona je predvidela da se, ako se nabavlja ili prodaje roba robnih rezervi koja se skladišti u javnim skladištima, promet može vršiti i putem robnih zapisa, a u skladu sa propisima kojima se uređuju javna skladišta i javne nabavke.
Ako smo kod poljoprivrednih proizvoda, naravno moramo govoriti i o kontroli i nestanku žitarica. Svi znamo da je u toku tekuće godine otkrivena pljačka ogromnih razmera u robnim rezervama. Bilo je reči o velikim zloupotrebama koje dugo traju. Gospodin Knežević, tačnije ministar poljoprivrede je izjavio - izgleda da su u sve umešani odgovorni iz Republičke direkcije za robne rezerve. Direktor Direkcije za robne rezerve, gospodin Goran Tasić isto je priznao da su nalazi kontrola koje su izvršene pokazali da je bilo velikih propusta. Neki su očigledno grubo zloupotrebili položaj ovlašćenog skladištara i zloupotrebili robu koju su dobili na čuvanje, kako je rekao tada gospodin Tasić.
Po Zakonu o robnim rezervama, neovlašćeno korišćenje robe bez pisanih naloga Direkcije po bilo kom osnovu je krivično delo. Najavljene su krivične prijave protiv onih koji su to uradili. Nakon kontrole, vi, gospodine Ljajiću, kao i tadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Goran Knežević, najavili ste predlog mera koje treba preduzeti nakon vanredne kontrole pšenice i kukuruza u robnim rezervama. Zbog toga pitam – kako stoje sada stvari u robnim rezervama? Kakve su mere preduzete? Da li je od tada bilo kontrole? Znači, posle one velike generalne kontrole, da li je bilo kontrole u robnim rezervama? Da li su podnete krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u tim malverzacijama?
Kao što znamo, u junu su kontrolisani i privredni subjekti koji imaju ugovore sa Direkcijom za robne rezerve da čuvaju pšenicu ili kukuruz iz robnih rezervi. Ispostavilo se da je krađom pšenice i kukuruza iz robnih rezervi država oštećena za oko 20 miliona evra. Utvrđeno je da u ukupno naspram 77 kontrolisanih silosa u sedam uopšte nema ili nedostaju velike količine robe, odnosno oko 46.000 tona merkantilne pšenice i oko 32.000 tone merkantilnog kukuruza.
Bilo je svega. Na primer, skladištari su se između sebe dogovarali i određene količine pšenice i kukuruza nosili jedni drugima kako je dolazila kontrola. Neki su pravili duplo dno, skidali merdevine i na svaki način su pokušali da izmene kontrolu. Država je, inače, u kontrolu stanja svojih robnih rezervi krenula je prvi put posle 10 godina.
Pitam vas, pošto je država oštećena, šta je sa nestalim žitaricama? Da li se zna da li je neko u obavezi da vrati robu koja je nestala, a prvenstveno mislim na kompanije? Pošto kompanije koje su čuvale robu imaju ugovor sa Direkcijom, interesuje me da li su raskinuti ugovori sa kompanijama gde je bilo manjka?
Na kraju želim da dodam nešto o ulozi Direkcije. Kakva je bila situacija? Direkcija je pšenicu pozajmljivala pred žetvu po jednoj ceni, a vraćala posle žetve kada je njena cena, razume se, mnogo niža. Kupovalo se bez konkursa. Cena skladištenja se takođe određivala bez konkursa. Mislim da to u budućnosti ne može tako da funkcioniše. Zabrana izvoza, društveno dogovaranje oko cena i tome slično uvek pokreće pitanje mesta i uloge rezervi u ekonomskom sistemu Srbije.
Za razliku od mnogih agencija u svetu gde je rad robnih rezervni javan i jako se insistira na transparentnosti, u našem sistemu rad Direkcije je najveća državna tajna. Mnogima se čini da direktno Direkcija za robne rezerve može da kupuje i prodaje, pozajmljuje i daje kome hoće i koliko hoće, a da čak niko nema ni pravo da je bilo šta pita. Ipak se nadamo da će predložena rešenja pozitivno uticati na građane i privredna društva i da neće biti ovakvih situacija.
Poslanička grupa SVM smatra da robne rezerve treba da predviđaju dešavanja i kretanja na tržištu i da reaguju pre nego što nastupe poremećaji. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim u ime SVM i da iznesem naše viđenje o oblasti poljoprivrede.
Odmah na početku treba da kažem da je dobro što je budući ministar poljoprivrede iz Vojvodine. Smatramo, da kada pričamo o poljoprivredi, prvenstveno treba da mislimo na Vojvodinu, jer je 80% teritorije AP Vojvodine obradivo poljoprivredno zemljište. Vojvodina je poljoprivredni kraj naše zemlje.
Smatramo da budući ministar poljoprivrede, gospodin Glamočić, kao profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu zna šta se dešava na terenu i da zna koji su najveći problemi poljoprivrednih proizvođača. Ono što je sigurno je, da kao ministar poljoprivrede, neće imati lak posao.
Gospodine Glamočiću, vi ste osmi ministar po redu u poslednjih 12 godina. Nažalost, svaki vaš prethodnik je vodio posebnu agrarnu politiku. Siguran sam da je i to uticalo na to da je poljoprivreda trenutno u jednoj teškoj situaciji. Velika suša prošle godine, poskupljenje imputa u poljoprivredi, kašnjenje isplata subvencija poljoprivrednim proizvođačima, niska otkupna cena žitarica, neregistracija poljoprivrednih mašina, buduća eventualna prodaja zemljišta strancima, o čemu je govorio i naš šef poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, su trenutno najveći problemi u našem agraru.
Smatram da Vlada Republike Srbije, odnosno novi ministar poljoprivrede, treba ozbiljno da se bavi rešavanjem ovih pitanja. Potrebno je izaći u susret proizvođačima i olakšati proizvodnu godinu. Smatram da ministar poljoprivrede mora da ima odličnu komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima, sa poljoprivrednim udruženjima i asocijacijama. Od izuzetnog značaja bi bila i bolja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i sa Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrede. Zajedno možemo uraditi više, zajedno smo bolji. Svima nama je u interesu da sačuvamo i da zaštitimo našu poljoprivredu i da našu poljoprivredu što brže razvijamo.
Profesore Glamočiću, apelujem na vas da kao budući ministar poljoprivrede obezbedite svim poljoprivrednim proizvođačima povoljne kratkoročne kredite, sa izuzetno malim kamatnim stopama. Nedostatak ovog programa je veliki problem proizvođačima.
Što se tiče programa, odnosno rada ove Vlade, smatramo da su urađeni izuzetno važni koraci ka poboljšanju stanja u poljoprivredi. Najvažnije je da je ova Vlada obezbedila veći budžet za poljoprivredu, omogućila svim proizvođačima subvenciju kroz donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i važno je da ubuduće te subvencije poljoprivredni proizvođači dobijaju još ranije, kada su im sredstva najpotrebnija.
Kao što su rekle moje kolege iz naše poslaničke grupe, SVM će i dalje da bude konstruktivna opozicija. Spremni smo za saradnju i u Odboru za poljoprivredu, kao i u svim onim pitanjima koja doprinose boljitku i napretku ove ključne grane privrede. Bićemo tu da podržimo svaki dobar predlog, svaki dobar zakon, ali ćemo i kritikovati sve one mere koje nisu dobre za napredak poljoprivrede. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik SVM pre par nedelja pokrenuo sam pitanje u vezi problema registracije priključnih mašina u poljoprivredi.
Nažalost, ni dan danas ovo pitanje nije rešeno, bez obzira na to da se i skupštinski Odbor za poljoprivredu bavi ovom temo i ovaj materijal je upućen i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Zbog toga želim da uputim pitanje nadležnima u MUP, kao i direktoru policije, gospodinu Miloradu Veljoviću i načelniku Uprave saobraćajne policije, gospodinu Dragiši Simiću, zašto nisu odgovorili na zahtev Odbora za poljoprivredu u vezi problema sa registracijom priključnih mašina u poljoprivredi?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja predviđeno je da svako priključno vozilo mora da se registruje. Sa tim nemamo nikakav problem. Naravno, nemaju problem ni poljoprivredni proizvođači, nemaju ništa protiv te registracije. Međutim, problem je da neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači i da žele ne mogu da registruju i zbog toga, nažalost, dobijaju i kazne.
Problem je u Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo koje se registruje mora na tehnički pregled pre registracije. Tokom tehničkog pregleda moraju se navesti podaci o vozilu. Naravno, postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni. Problem je tu, naime, da neke priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove koji su propisani i to fabrički ne ispunjavaju. Radi se o beračima kukuruza, o rasturačima stajnjaka, o rasturivačima đubriva, o tanjiračama koje imaju dva točka, o cisternama, o presama.
Najčešći problemi koje poljoprivredni proizvođači imaju jeste da nemaju prvi račun o kupovini te mašine. Ove mašine nemaju ni broj šasija, pa ni vazdušne kočnice, kao ni signalizaciju i zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled.
To zna i saobraćajna policija, ali bez obzira na sve kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog neregistracije priključnih mašina. Na Odboru za poljoprivredu smo jednoglasno doneli odluku da pokušamo da rešimo ovo pitanje i kao Odbor uputili smo pismo nadležnom MUP. Poslali smo materijal sa kaznama, sa potpisima poljoprivrednih proizvođača protiv ove odredbe, kao i pozivno pismo na sednicu Odbora za poljoprivredu. Nažalost, odgovora ni dan danas nema, bez obzira na to što je to bilo pre mesec dana.
Smatram da svako ministarstvo treba da poštuje samu instituciju Narodne skupštine, kao i njene odbore. Ovom prilikom apelujem na direktora policije, na gospodina Milorada Veljovića i na načelnika Uprave saobraćajne policije, gospodina Dragišu Simića, da se privremeno zaustavi kažnjavanje poljoprivrednih proizvođača dok se ne reši ovaj problem. Kao narodni poslanik SVM smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače i očekujem odgovor na postavljeno pitanje što pre. Hvala.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da kažem da poslaničku grupu SVM je najvažnije da se što pre dođe do rešenja što se tiče kvaliteta mleka. Smatramo da je umesto političke borbe potrebna politička saradnja, i to u interesu svih nas. Smatramo da je svakako zabrinjavajuće da je postojala u nekim proizvodima veća količina aflatoksina u mleku od dozvoljenog nivoa, a sa druge strane, smatramo da mesta za paniku nema i nije je ni bilo.
Pozdravljamo odluku da propisi o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu, koje trenutno primenjuje Srbija, budu vraćeni na prethodni nivo, odnosno na 0,05 mikrograma po kilogramu. Ako želimo da budemo članica EU, onda u procesu pridruživanja moramo naše propise da uskladimo sa propisima EU, da bi naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije bili spremni na tržišnu utakmicu koja ih čeka u EU.
Pitanje za gospodina Kneževića je – kada će Vlada Republike Srbije dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku da vrati na staro?
Dalje, čuli smo da je bilo zatvoreno više od 70 gazdinstava, odnosno farmi s kojih se otkupljivalo sirovo mleko. Interesuje nas, da li mogu poljoprivredni proizvođači da računaju na neke odštete od Ministarstva poljoprivrede, odnosno kako namerava Ministarstvo poljoprivrede da im pomogne?
Čuli smo i to da planirate da dajete kukuruz iz robnih rezervi, i to 300 kilograma po grlu muznih krava, kao i zeolita. Interesuje nas, kako napredujete sa ovim poslom?
Znamo da je predloženo industrijama mleka da preuzmu sve količine mleka sa farmi, bez obzira na njegov kvalitet i da ono mleko koje ne odgovara propisanim standardima predaju na tretiranje, u skladu sa zakonom predviđenim načinom neškodljivog uklanjanja. Mlekare su nabavile i brze dijagnostikume za ispitivanje mleka na mestu otkupa, sa ciljem da ubuduće sumnjivo mleko bude na vreme isključeno iz prometa i da ne stigne do prodavnica.
Pitanje za vas, gospodine Kneževiću, kako je do otkupa mleka koje sadrži više aflatoksina od dozvoljenog uopšte došlo? Da li su nadležne institucije vršile svoj posao, odnosno da li su nadležni u mlekarama vršili svoj posao?
Na kraju, želim da kažem da smatramo da je nezavisna laboratorija krajnje rešenje za sprečavanje ovakvih pojava. Veliki je problem da ne postoji nezavisna laboratorija gde bi se kontrolisalo mleko. Mlekare kontrolišu na neki način same sebe. Pitanje je - kada će nezavisna laboratorija koju finansira, odnosno već je finansirala EU, početi sa radom i da li će jedna laboratorija da proverava ispravnost mleka u celom regionu? Hvala.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodine ministre, hvala vam na datim odgovorima. Nadam se da će se zahvaljujući intervencijama Ministarstva poljoprivrede, odnosno Vlade situacija smiriti. Ono što je izuzetno važno, pozdravljamo odluku da će Vlada vratiti nivo aflatoksina mleka na staro. Dobro je da će do toga doći u skorije vreme, nadamo se tome.
Interesuje me kada će do toga doći? Dobro je i to što planirate da delite kukuruz iz robnih rezervi stočarima koji imaju problema sa aflatoksinom. Nadam se da će biti kukuruza i za one stočare, poljoprivredne proizvođače koji nisu problema sa aflatoksinom u mleku ali imaju problema zbog toga što imaju malo stočne hrane i mala količina stočne hrane im je ostala, nadam se da će i za njih biti nešto.
Apelujem na vas gospodine ministre, još jednom, da otvorite nezavisnu laboratoriju što pre gde bi se kontrolisalo ne samo mleko, nego i stočna hrana, a naravno i ostali prehrambeni proizvodi, jer je to krajnje rešenje za sprečavanje ovakvih pojava. Hvala.