Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su potpisani početkom tekuće godine. Jedan se odnosi na saradnju u oblasti odbrane, jedan na izbegavanje dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, jedan na uzajamne podsticaje i na zaštitu ulaganja, a tu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, na koji ću se najviše fokusirati u svom izlaganju.
Odmah na početku želim da naglasim da ćemo od ovih sporazuma sigurno podržati Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane i ugovore između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak. Poslanička grupa SVM je uvek podržavala ovakvu vrstu saradnje i to ćemo učiniti i ovom prilikom.
Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sporazum između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, smatramo da nisu dovoljno detaljni i postoji nekoliko otvorenih pitanja vezanih za njih.
Poslednjih meseci je među poljoprivrednim proizvođačima jedna od glavnih tema upravo saradnja između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Lično često učestvujem na raznim tribinama sa poljoprivrednim proizvođačima i verujte mi, na svakoj od ovih tribina se postavljaju pitanja vezano za ovu saradnju. Poljoprivredni proizvođači su zabrinuti, nemaju dovoljno informacija i ne znaju tačno dokle će ova saradnja na polju poljoprivrede da ide, ne sada, nego u budućnosti i kakve će posledice imati na njih same.
Inače, naša poslanička grupa je na ovu temu vodila razgovore i sa ministrom poljoprivrede gospodinom Goranom Kneževićem. On nas je uverio da, što se tiče saradnje poljoprivrede, od ove saradnje će Srbija imati samo koristi. Ipak smatramo da ovaj sporazum nije detaljan, da u njemu ne postoje dovoljne garancije i ne znamo kakve će posledice imati na našu poljoprivredu.
Mi iz SVM na ovaj sporazum gledamo kao na sporazum koji je izglasan u Narodnoj Skupštini pre četiri i po godine i to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
Kao što znate, SVM je bila jedna od tri stranke u prošlom sazivu Narodne skupštine koja nije glasala za potvrđivanje tog sporazuma. Situacija je vrlo slična. Pre četiri i po godine smo rekli da nismo protiv ruskog kapitala, to i danas mogu da ponovim i u ovom slučaju jer mi, naravno, nismo protiv kapitala sa istoka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Bili smo protiv sporazuma sa Rusijom i ovom prilikom ćemo biti protiv sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog toga što smatramo da se investitor, odnosno druga ugovorna strana, favorizuje i da se Republika Srbija stavlja u neravnopravan položaj. Uvek smo bili i uvek ćemo biti protiv neopravdanog favorizovanja. Zašto to kažem? Zbog toga što ovim sporazumom Republika Srbija daje mogućnost stranom investitoru za zaobilazak redovne zakonske privatizacije i njenog postupka i zaobilazak postupka javne nabavke. Na žalost, nije traženo ni mišljenje pokrajinske Vlade, odnosno Sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine, a po ovom pitanju nismo čuli ni mišljenje ekspertskog tima koji je formirala Vlada AP Vojvodine pre nekoliko meseci.
Zbog čega je to važno? Dame i gospodo, u ovom sporazumu nema detalja, ali postoji predugovor kroz koji se vidi da će Ujedinjeni Arapski Emirati kupiti više državnih kompanija koje imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu i to najviše na teritoriji AP Vojvodine. Smatramo da će na ovaj način Republika Srbija izgubiti pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, što je prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 100 i za 500 godina.
Još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede, infrastrukture i poljoprivrede na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još decenijama. Nije bitno čak ni iz koje države ta investicija, odnosno taj investitor dolazi. Ali, bilo bi dobro da se kaže jasno i glasno i to koliko Al Dahra, zajedno sa srpskom stranom investira godišnje u Srbiju. Treba videti koliko sve košta, koliko dobitka donosi, koliko gube građani Srbije zbog određenih međudržavnih sporazuma i propisa koji se usvajaju u Narodnoj skupštini.
Po mom mišljenju, sporazum je u mnogim elementima neodređen. Strane će sarađivati na više polja, kao što su npr. i oblast poljoprivrede, i to kroz ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažnih sistema i modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme. Ovo svakako podržavamo, kao i osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Sporazum predviđa i ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, šta još piše u sporazumu, što smatramo problematičnim? U cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta i/ili poslovnu saradnju, sve po pravilima i uslovima o kojima se strane u ovom sporazumu dogovore ili svaka strana i privatni sektor ili koje dogovori privatni sektor obeju strana, a što će biti regulisano posebnim sporazumima, ugovorima.
Pitanje je – kakvim posebnim sporazumima ili ugovorima će sve to biti regulisano? Da li će se oni naći u skupštinskoj proceduri? Da li će svi oni biti ratifikovani? Smatramo da javnost treba da zna za njih.
Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender, u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbom o načinu prodaje metodom javnog tendera. U sporazumu o kojem raspravljamo stoji – imajući u vidu značaj poljoprivredne proizvodnje, njen udeo u BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora, u ovoj oblasti imaće ogroman društveni i ekonomski značaj. Dobro, ali da li se tačno zna koliki će biti ekonomski značaj ove saradnje? Da li je Vlada Republike Srbije možda izradila neke studije vezano za veličinu ekonomskog značaja? Ako jeste, voleli bismo da ih pročitamo.
Znamo da postoji predugovor o saradnji u oblasti poljoprivrede. Pročitali smo ga, ali naprosto, neka pitanja u vezi ovog posla ostaju i dalje otvorena. Najveći problem je što se u zakup daje državno poljoprivredno zemljište na 30 godina bez tendera kompaniji u kojoj će stranci imati (ne razume se) vlasništva. Znamo da će oni platiti 250 evra po hektaru, ali znamo i da naši poljoprivredni proizvođači u nekim opštinama plaćaju duplo više.
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, pravo prečeg zakupa imaju poljoprivredni proizvođači koji žive u katastarskoj opštini gde se nalazi državno poljoprivredno zemljište. Pitanje je – koju veličinu državnog poljoprivrednog zemljišta će Republika Srbija ponuditi stranom investitoru, pošto o ovome nema reči u sporazumu? U predugovoru ima, ali predugovor ne obavezuje ni jednu ni drugu stranu. Pitanje je – gde je granica, i to ubuduće gde je granica ove saradnje?
Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo. Poljoprivredno zemljište će, kao što sam i rekao, za 500 godina biti prirodno bogatstvo. Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama.
Gospodine ministre, poljoprivredni proizvođači se plaše jer ne znaju šta ih čeka i kako će na njih uticati ova saradnja. Uverite ih da neće pretrpeti štetu zbog ovih sporazuma. Gospodine ministre, da li postoji garancija da će nova zajednička osnovana kompanija da preuzme radnike ovih državnih kombinata? Ne vidim tu garanciju ni u ovom sporazumu ni u predugovoru.
Želim još jedanput da podvučem da mi iz SVM smatramo da su investitori dobrodošli, investicije su neophodne. Nemamo ništa protiv toga da se sarađuje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Stoga ćemo podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak.
Ali, sporazume koji su vezani za poljoprivredu, dakle, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata ne možemo podržati zbog neodređenosti teksta i zbog toga što u sporazumu nema garancija za to da domaći poljoprivredni proizvođači neće pretrpeti štetu, kao i da će radnicima u ovim kombinatima biti sačuvano radno mesto.
Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani. Nadamo se da naši poljoprivredni proizvođači ipak neće pretrpeti neku veliku štetu i da ćemo zaista imati koristi od ove saradnje. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Investicije su dobrodošle i smatram da su za nas neophodne. Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender.
Ove strane kompanije, rekli ste da stranci imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu, oni su preko tendera uzeli neke kompanije. Da li su one uspešne ili ne? Smatram da su neke uspešne, neke nisu. Neki domaći su isto kupili neke zadruge, odnosno državne kompanije. Navešću vam primer Pačir, dolazim iz Pačira, selo koje se nalazi u opštini Bačka Topola. Matijević "Agrar" ima u svom vlasništvu u Pačiru 1.200 hektara. Pitajte me da li ima i jednog radnika iz Pačira? Nema, zato što je centar, baza je u Bajmoku.
Znači, ono što je za nas izuzetno važno, treba da uradimo sve da bi sačuvali poljoprivredno zemljište, to je naše prirodno bogatstvo i zbog toga se protivimo ovoj saradnji. Kažem još jednom, poljoprivredni proizvođači se plaše, jer ne znaju šta ih čeka. Ne plašim se ja saradnje zbog toga što eto sad imamo predugovor i imaćemo neku saradnju, a imaćemo neku saradnju i za godinu dana i za dve. Znači, pitanje je da li će još stranci uzeti poljoprivrednog zemljišta. Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani ili nisu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podeli smo amandman na član 13. Predloga zakona o podsticajima. Ovaj član zakona se odnosi na podsticaje koje može da da, na posebne podsticaje na direktna plaćanja koje može da da AP Vojvodina i lokalne samouprave.
Poslanička grupa SVM ovim amandmanom želi da proširi krug podsticaja koje može da da AP Vojvodina i lokalne samouprave. Želimo da se daju podsticaji pored navedenih u Predlogu zakona i za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijal, kupovinu poljoprivredne mehanizacije mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvo, kupovinu stoke i veterinarskih usluga.
Inače, u 13. članu zakona u 1. stavu piše – organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Znači, ono što je do sada postojalo AP Vojvodina i lokalne samouprave imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, to ide na atarske puteve i na sve ostalo i mi samo predlažemo da na direktna plaćanja da se krug podsticaja proširi zato što to nije bila praksa u prethodnim godinama.
Znači, ovim amandmanom samo predlažemo veću autonomiju u podsticaju poljoprivrede kako AP Vojvodini, tako i lokalnim samoupravama koje žele da daju podsticaje za poljoprivredne proizvođače. Organi AP Vojvodine kao i brojne lokalne samouprave imaju različite programe podrške poljoprivednim proizvođačima i koji bi želeli, siguran sam, da to i nastave u prethodnom periodu. Smatram da treba omogućiti svim nadležnim organima ako to žele da mogu da urade i da pomažu poljoprivredne proizvođače.
Inače, mi u opštini Bačka Topola iz koje dolazim, imamo Fond za razvoj poljoprivrede, imamo razne programe, naravno u skladu sa programima Ministarstva poljoprivrede, znači, dobijamo uvek saglasnost na te programe i ti programi su izuzetno značajni za naše poljoprivredne proizvođače u našim opštinama.
Znači, Odbor za poljoprivredu je prihvatio ovaj amandman i sada apelujem na vas gospodine ministre da prihvatite naš amandman. Još jednom želim da ponovim da je Odbor za poljoprivredu prihvatio ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, izuzetno je važno, izuzetno je značajno što ste prihvatili ovaj naš amandman. Smatramo da prihvatanjem našeg amandmana i lokalne samouprave i AP Vojvodina mogu da nastave te programe koji su započeti, čak smo nekako i proširili krug tih podsticaja, a to je od izuzetnog značaja. Hvala vam još jednom.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podnela je istovetni amandman na član 18. i na član 19. Predloga zakona, da se stav 4. briše. Izuzetno je značajno što ste nam prihvatili ovaj suštinski amandman. Brisanjem stava 4. ovog člana sprečili smo ministra poljoprivrede da sam ograniči površinu za koju će deliti podsticaje za osnovnu i za biljnu proizvodnju. Ovako se skraćuje diskreciono pravo ministra poljoprivrede da smanji podsticaje.
Usvajanjem amandmana SVM poljoprivredni proizvođači će imati sigurnu podršku do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je izuzetno važan, i to posebno za stočare. Podneli smo amandman na član 25. zakona, kojim se regulišu podsticaji, odnosno premije u stočarstvu. Inače, 25. i 27. član Predloga zakona su povezani, pošto se i jedan i drugi odnose na tov – jedan na tov svinja, a drugi na tov junadi.
Mi, poslanici SVM, predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača, isto kao što smo malopre čuli. Znači, do sada je predstavljalo ogroman problem što jedan broj proizvođača ne dobija subvenciju za tov junadi i za tov svinja zbog toga što nisu u mogućnosti da robu direktno predaju klanicama. Ovaj problem najviše dotiče male i srednje poljoprivredne proizvođače.
Po Predlogu zakona, podsticaji se ostvaruju ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu. Predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača. U praksi, otkupljivači kupe stoku od poljoprivrednog proizvođača, pa oni predaju robu direktno klanicama, pa ostvare podsticaje za tovno grlo, a ne proizvođač koji je gajio stoku. To je ogroman problem, i to u selima po Vojvodini, a siguran sam i po Srbiji.
Nadam se, gospodine ministre, da ste čuli za ovaj problem i malopre ste pričali o tome. Naravno, mi predlažemo da podsticaje dajete samo u onim slučajevima gde stoka preko otkupljivača stvarno završi u klanici. Mene je interesovao vaš stav po ovom pitanju. Malopre ste dali odgovor vezano za ovaj problem.
Kao što sam rekao u načelnoj raspravi, mi iz SVM smatramo sebe kao konstruktivnu opoziciju, pa smo zbog toga konstruktivno prilazili i ovom predlogu zakona. Rekao sam i to da će poslanička grupa SVM, u zavisnosti od toga da li će nam biti prihvaćeni i najvažniji amandmani, odlučiti o tome da li ćemo da podržimo ovaj zakon. Ključne amandmane ste nam prihvatili, gospodine ministre, što je izuzetno važno. Naše predloge koji su bili najvažniji ste uvažili. Ovaj naš amandman, nažalost, nije usvojen, ali ste malopre dali adekvatan odgovor. Apelujem na vas još jednom, gospodine ministre, da za vreme donošenja pravilnika pitate stočare, pitajte njihove organizacije, pa zajednički rešite ovaj problem preko pravilnika.
Gospodine ministre, svima nama je u interesu da što više stočara dobije premiju za tov, a ne da otkupljivači koji prvo kupe stoku dobiju premije, pa je kasnije predaju na svoje ime i ostvare premiju. Smatramo, gospodine ministre, da zajednički treba da gradimo poverenje između Ministarstva poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača. Donošenjem ovog zakona smatramo da ste na dobrom putu i zbog toga će poslanička grupa SVM u Danu za glasanje da podrži ovaj predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem sugestije SVM u vezi Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je prva tačka dnevnog reda.
Prvo što želim da kažem jeste da pozdravljamo odluku o donošenju ovog zakona, jer znamo šta je bilo proteklih godina u vezi subvencija. Izuzetno je važno što ćemo imati zakon, a ne uredbe i što će ubuduće poljoprivredni proizvođači znati unapred šta ih čeka u narednoj godini. To je važno za njih, jer znamo da u poljoprivredi moramo da planiramo, moramo da znamo na šta možemo da računamo i na kakve podsticaje možemo računati.
Želim da kažem nekoliko pozitivnih stvari o ovom zakonu. Mi iz SVM sebe vidimo kao konstruktivnu opoziciju, pa zbog toga konstruktivno prilazimo ovom predlogu zakona. Sigurni smo da će se donošenjem ovog zakona stvoriti povoljniji uslovi za planiranje budžetskih sredstava potrebnih za realizaciju mera agrarne politike u svakom budžetskom periodu, a na osnovu preciznijih potreba krajnjih korisnika.
Mi iz SVM smatramo da se svaki uloženi dinar koji je namenjen poljoprivredi dvostruko vraća. SVM se proteklih nedelja, odnosno meseci ozbiljno bavio ovom temom i na izborima u našem programu je ključna tačka bila donošenje ovog zakona. Mi iz SVM u novembru 2012. godine smo organizovali javnu raspravu u vezi ovog zakona. Na taj skup se odazvalo više od 30 poljoprivrednih organizacija, bili su prisutni predstavnici struke, kao i čelnici nekih opština koji su zaduženi za poljoprivredu. Na tom skupu je pohvaljeno što država konačno želi da uobliči transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Mi sa svoje strane, konstruktivnim prilazom Predlogu zakona iz te oblasti, za cilj postavljamo pomoć i podsticaj malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Pozitivno je da su poljoprivredni proizvođači imali priliku da se izjasne o ovom zakonu, mada nije puno predloga usvojeno i posle javne rasprave nije bilo daljeg usaglašavanja. Ipak je pozitivno što je Ministarstvo poljoprivrede pitalo poljoprivredne proizvođače šta žele i da su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o nacrtu zakona.
Ovim zakonom se realizuju zahtevi poljoprivrednih proizvođača koji postoje duži niz godina, a odnose se na uspostavljanje sistema dugoročne, predvidive, konzistentne i transparentne poljoprivredne politike. Strateški je jako važno da imamo predvidivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvoriće se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika koja se neće često menjati. Napravljen je iskorak u pravednijoj raspodeli agrarnog budžeta time što su pravna i fizička lica izjednačena u pravu na subvencije po ovom predlogu zakona, kao i površine pod voćnjacima i vinogradima koji će takođe biti uzeti u obzir pri ostvarivanju prava na direktna plaćanja.
Veliki broj učesnika na ovom sastanku, koji smo organizovali, je tražio da se poveća budžet za poljoprivredu, odnosno da iznosi najmanje 5% od nacionalnog budžeta. Od izuzetnog je značaja to što je ovaj predlog prihvaćen i unet u tekst Predloga zakona. Dobro je i to da su predviđeni posebni podsticaji za organsku proizvodnju, kao i to što će Ministarstvo subvencije deliti samo do 100 hektara.
Veliki broj primedbi se odnosi na to da su poljoprivredni penzioneri preko 65 godina, automatski razvrstani kao nekomercijalno gazdinstvo, a proizvođači koji su penzioneri iz radnog odnosa imaju priliku da biraju. Od izuzetno je značaja je to, s obzirom da se radi o neravnopravnom tretmanu, što su primedbe uvažene i unete u Predlog zakona, tako što će se za vreme registracije svaki poljoprivredni proizvođač izjasniti po tome. Traženo je da se propiše mogućnost AP i lokalnim samoupravama da mogu da utvrđuju i druge mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike, a ne samo za kreditnu podršku.
Prvobitno je u nacrtu zakona planirano da ovi subjekti ne mogu da sprovode mere cenovne podrške, već samo investicione i kreditne. Obzirom da se radi o sredstvima AP i lokalne samouprave koje imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, uz uslov da su mere u saglasnosti sa agrarnom politikom državne, predlog je prihvaćen i delimično unet u predloženi tekst.
Ipak, naša poslanička grupa sa svojim amandmanima želi da proširi ovaj krug podsticaja. Nadam se da ćete imati razumevanja za to.
Pozitivno je što će lokalne samouprave moći da računaju na neki podsticaje. Takođe je za pohvalu da će biti dostupni za javnost podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja.
Ovim predlogom zakona je predloženo da pored pravnih lica, manastiri, odnosno druga crkveno-pravna lica imaju pravo da ostvare pravo na subvencije, i to na celokupnoj svojoj imovini.
To je izuzetno pozitivno. Međutim, ima jedno pitanje u vezi ovoga za vas, gospodine ministre. Interesuje me – da li srednje poljoprivredne škole, kao pravna lica, mogu da računaju na podsticaje? To su škole koje imaju svoje ekonomije. Na primer Srednja poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli, koju sam i ja pohađao, ima svoju ekonomiju koja gazduje na 110 hektara poljoprivrednog zemljišta. Izuzetno bi bilo značajno da ta srednja škola dobije neku podršku. Interesuje me, gospodine ministre, na šta mogu da računaju srednje poljoprivredne škole po ovom predlogu zakona?
Pozitivno je što ima kreditne podrške. Kreditna podrška predstavlja vrstu podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita i na taj način se stvara povoljniji pristup izvorima finansijskih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Pozitivno je i da postoji podrška za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja, tj. predstavlja vrstu podsticaja koji doprinose lokalnim akterima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija održivog ruralnog razvoja.
Naravno, pored pozitivnih stvari, imamo i neke primedbe na predloženi zakon. Podneli smo neke amandmane, a imamo i neka pitanja za vas, gospodine ministre. Ono čime nismo zadovoljni je to što ponuđeni tekst zakona ne sadrži u potpunosti rešenja prema kojima bi pokrajina ili lokalne samouprave mogle da obezbede sredstva za gazdinstva i što će sistem podsticaja biti centralizovan. U zakonu stoji da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, to je u redu, međutim, ono što stvara problem je da program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Postavlja se pitanje – šta ako na programe lokalnih samouprava i na programe AP Vojvodine se ne da zeleno svetlo iz Beograda? Organi AP Vojvodine, kao i brojne lokalne samouprave, imaju različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima koje bi želeli da nastave i u daljem periodu. Stoga smatramo da i u budućem periodu treba omogućiti svim nadležnim organima da, ukoliko žele da pomažu poljoprivrednike, to mogu da urade, kako na pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.
Problem dalje predstavlja i to što će ministar određivati koja su nerazvijena područja koja, prema politici podsticaja, imaju veća prava. Od diskrecionog prava ministra će zavisiti koje će opštine biti označene kao takve.
Šta predlaže zakon? Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih, zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja, ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisuje područja za period od tri godine. Smatra da pojam područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi nije dovoljno transparentan i precizan. Pod nerazvijenim poljoprivrednim područjima, prema dosadašnjoj praksi, najčešće su se podrazumevala područja sa centra i sa juga Srbije, iako se zna da takvih područja ima i na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine ministre, od 45 opština koje se nalaze u Vojvodini, samo su jedna ili dve opštine bile tretirane kao nedovoljno razvijene po pitanju poljoprivredne proizvodnje. Međutim, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da nisu uslovi isti u Severno-bačkom i Severno-banatskom okrugu. Interesuje me – da li ćete, pored nadmorske visine, kao kriterijum uneti i kategorije poljoprivrednih zemljišta pre odlučivanja i kakve kriterijume ćete imati po ovom pitanju?
Takođe stvara problem to što po predlogu zakona se daje mogućnost ministru da umanjuje podsticaje za poljoprivredno zemljište. Šta piše u predlogu zakona? U zavisnosti od raspoloživih sredstava, propisanih zakonom kojim se uređuje budžet, ministar može ograničiti površinu za koju se ostvaruju osnovni podsticaji i podsticaji za biljnu proizvodnju. Predložili smo da se ovi stavovi brišu iz zakona, pa sa time skraćuje se diskreciono pravo ministra da smanji podsticaj.
Usvajanjem našeg amandmana poljoprivredni proizvođači će imati sigurnu podršku preko osnovnih podsticaja i preko podsticaja za biljnu proizvodnju do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Sledeća tema kojom želimo da se bavimo jesu regresi. Kada je reč o regresima za nabavku osnovnih proizvodnih inputa, kao što su seme, gorivo i đubrivo, ova mera doprinosi smanjenju cene biljne proizvodnje za koju su podsticaji namenjeni i to oko smanjenja varijabilnih troškova nabavke inputa za proizvodnju.
Svaka godina je bila različita po ovom pitanju. Jednom su samo bili regresi, prošle godine samo deo subvencija je bio preko regresa. Po predlogu zakona, regresi za gorivo ili đubrivo ili seme isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju je ostario pravo na osnovne podsticaje. Međutim, zbog malverzacije sa računima, kao što ste i vi rekli malopre, gospodine ministre, regresi nisu popularni među poljoprivrednim proizvođačima. Svakom poljoprivredniku više odgovaraju osnovni podsticaji umesto regres. Bilo je malverzacija i sa regresiranjem mineralnog đubriva. Javna tajna je da na benzinskim pumpama NIS može da se kupi račun za naftu. Problem je i to što regresi za gorivo mogu da se kupe samo na pumpama NIS. Ovde je problem udaljenost NIS pumpi od naseljenog mesta gde poljoprivredni proizvođač živi. Na primer, u opštini iz koje ja dolazim, u Bačkoj Topoli, to je ogroman problem. Neki proizvođači moraju da putuju čak 20 kilometara do NIS pumpe. Interesuje me – kako ćete ovih 6.000 dinara podeliti, da li će to biti potrebno i koliko računa treba poljoprivredni proizvođač da preda za gorivo, koliko za đubrivo, a koliko za seme?
Iz ovih razloga smatram da treba da povećamo osnovne podsticaje. Smatramo da iznosi same subvencije po hektaru nisu dovoljno visoki za efikasno podsticanje poljoprivredne proizvodnje. Po predlogu zakona, osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinar po hektaru. Smatramo da je izuzetno važno da se ovim zakonom povećaju podsticaji po hektaru. Po našem mišljenju, sredstva za regrese treba da se smanjuju, a istovremeno treba da se povećaju sredstva za osnovne podsticaje koje poljoprivredni proizvođači direktno dobijaju kao subvenciju.
Interesuje me, gospodine ministre, i dinamika plaćanja subvencija. Šta možete da kažete o tome? Kakvi su planovi Ministarstva poljoprivrede? Nije svejedno do kog datuma će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti sredstva poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeći problem predstavljaju podsticaji u stočarstvu. Svi govorimo o važnosti stočarstva. Dobro znamo da su stočari u izuzetno teškoj situaciji, pa zbog toga predlažemo povećanje sredstava za njih. Predlažemo da premija za mleko iznosi najmanje 10 dinara i da podsticaje dobije svako ko proizvodi mleko. Mala poljoprivredna gazdinstva koja npr. imaju samo dve krave, automatski ne mogu da ostvare premije za mleko, jer ne mogu da proizvedu najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu. Smatramo da taj limit treba da smanjimo, ne samo za one teritorije gde se u otežanim uslovima bave poljoprivredom.
Podsticaji za mlečne krave su 2012. godine iznosili 25.000 dinara. Smatramo da taj iznos ne sme da se smanjuje, isto tako i za krave dojilje, pa smo i tu predložili da se poveća sa 20.000 na 25.000 po grlu.
Po pitanju stočarstva postoji još jedan ogroman problem i to u vezi prodaje tovnih junadi i svinja. Podsticaji se ostvaruju ako je tovno grlo, namenjeno za proizvodnju mesa, prodato klanici ili je namenjeno izvozu. Predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača. Do sada je predstavljalo ogroman problem što jedan broj proizvođača ne dobija subvenciju za tov junadi i tov svinja zbog toga što ni su u mogućnosti da robu direktno predaju klanicama. Ovaj problem najviše dotiče male i srednje poljoprivredne proizvođače. U praksi otkupljivači kupe stoku od poljoprivrednog proizvođača, pa oni predaju robu direktno klanicama i ostvare podsticaje za tovno grlo, ne proizvođač koji je gajio stoku.
Nadam se, gospodine ministre, da ste čuli za ovaj problem. Naravno, predlažemo da podsticaje dajete samo u onim slučajevima gde stoka preko otkupljivača stvarno završi u klanici.
Sledeći problem koji želimo da rešimo jeste što nije ograničena veličina subvencija i želimo da se to ograniči. Po predlogu zakona korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od više od 20 miliona dinara. Smatramo da treba ograničiti iznos koje gazdinstvo može da dobije i to u iznosu od pet miliona dinara. Naime, podsticaji koji su veći od ovog iznosa ne dovode do izjednačenja tržišne utakmice, već naprotiv, ubrzaju jačanje velikih poljoprivrednih proizvođača, a cilj ovog zakona bi trebalo da bude jačanje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava.
Problem je i to da ne postoje konkretni podsticaji za mlade proizvođače. Potrebno je predvideti mere podsticaja za mlade poljoprivrednike koji ostaju na selu. Naš predlog je davanje posebnih podsticaja onim mladim proizvođačima koji žele da se bave poljoprivredom, to smo i predložili preko amandmana. Interesuje me i vaš stav, gospodine ministre, po ovom pitanju, gde ima mesta u zakonu za njih.
Ministarstvo poljoprivrede preko Predloga zakona nije predvidelo ni konkretne subvencije za mehanizacije. Interesuje me, poštovani ministre, šta planirate u vezi ovog problema pošto, kako znamo, zemlje u okruženju to rade već niz godina unazad, npr. Mađarska, gde se to radi više od 10 godina.
Kad smo kod mehanizacije, samo jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Da li imate informaciju o tome da se poljoprivredni proizvođači kažnjavaju od strane saobraćajne policije zbog neregistracije priključnih mašina, npr. kao što su velike tanjirače i kao što su prese? Ove priključne mašine imaju točkove, pa po Pravilniku o registraciji moraju da se registruju.
Šta je problem? Problem je da poljoprivredni proizvođači nemaju svu dokumentaciju za ove mašine, a problem je i to da ove mašine nemaju vazdušne kočnice, pa u skladu sa tim ne mogu da se registruju jer ne prolaze tehnički pregled. Znači, ne može da se registruje priključna mašina ako to poljoprivredni proizvođač želi, a uprkos tome saobraćajna policija kažnjava poljoprivredne proizvođače. Najviše primedbi za ovo inače dolazi iz severno-banatskog okruga, pa vas molim da proverite šta može da se uradi po ovom pitanju.
Na kraju još jednom želim da istaknem da je dobro što će konačno doći do sigurnog subvencionisanog sistema, što je bilo javne rasprave, da će Ministarstvo subvencije deliti do 100 hektara, da je ugrađen u zakon predlog da 5% ukupnog budžeta bude namenjen poljoprivredi i da će ubuduće svako poljoprivredno gazdinstvo, bez obzira da li plaća PIO ili ne, da računa na subvencije po hektaru. Takođe je izuzetno važno da će zadruge, pravna lica i verske zajednice dobiti podsticaje na poljoprivredno zemljište koje poseduju.
Našim amandmanima smo predložili da se prošire nadležnosti AP Vojvodine, odnosno lokalnih samouprava i to je od izuzetnog značaja. Naravno, smatram da treba povećati sredstva za podsticaje da bi naši poljoprivredni proizvođači, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva ojačala, da bi bila spremna na tržišnu utakmicu koja ih čeka u EU. To su samo neke primedbe, gospodine ministre, na predlog zakona.
Želim da kažem da poslanička grupa SVM, u zavisnosti od toga da li će nam biti prihvaćeni najvažniji amandmani, odlučiti o tome da li ćemo da podržimo ovaj zakon. Nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da to učinimo, pošto smo vodili razgovore sa vama prošle nedelje i nadamo se prihvatanju našeg amandmana.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, možete da računate na našu podršku.
Na kraju očekujem i vaše odgovore na neka postavljena pitanja. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede.
Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede 30. avgusta donela Uredbu o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje dizel goriva za jesenje radove u poljoprivredi u 2012. godini. Poljoprivrednicima je na raspolaganju 40 litara goriva po hektaru prijavljenog obradivog poljoprivrednog zemljišta, koje se kupuje po važećim maloprodajnim cenama na NIS pumpama, a koje se kasnije regresira. Akcija traje od 15. septembra i trajaće do 15. novembra 2012. godine. Po Uredbi, gorivo se može kupovati više puta, ali poljoprivredni proizvođači zahteve za regresiranje i defakciju plaćene akcize mogu podneti samo jednom nadležnoj filijali Uprave za trezor, najkasnije do 22. novembra 2012. godine.
Pre par meseci je funkcionisao drugi sistem, sistem bonova, kada su poljoprivredni proizvođači preko bonova uzeli gorivo. Sada treba da isplate ceo iznos goriva, a naknadno će dobiti jedan deo sredstava nazad. Nažalost, rok za kupovinu goriva, 15. novembar, se približava. Na terenu poljoprivredni proizvođači kažu da nemaju dovoljno sredstava da kupe svo predviđeno gorivo. Znamo svi dobro da zbog suše poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači trpe ogromne štete. Uprkos svim poteškoćama, poljoprivredni proizvođači rade marljivo i naporno, ali nažalost, nemaju svi dovoljno sredstava da kupe gorivo do 15. novembra. Neki su predali zahtev za subvencije po hektaru i čekaju sredstva, pa nakon toga žele da kupe gorivo. Zbog toga pitam – da li će se rok za kupovinu dizel goriva produžiti za još neko vreme i da li Ministarstvo poljoprivrede razmišlja o tome?
Postoji još jedan problem, a to je mali broj NIS pumpi i velika udaljenost od sela. Na primer, u opštini iz koje dolazim, u Bačkoj Topoli postoji 23 naselja ali samo četiri pumpe NIS. Neki poljoprivredni proizvođači morali su da putuju 10, 15 kilometara da bi uzeli gorivo. Imamo informaciju da će od 15. novembra na teritoriji opštine Bačka Topola ostati samo dve benzinske pumpe NIS. Ova činjenica može predstavljati problem ubuduće.
Smatram da je u interesu svih nas da što veći broj poljoprivrednih proizvođača dobije subvencionisano gorivo. Takođe, ako stvarno želimo da pomognemo našim poljoprivrednicima, poljoprivredi, onda Ministarstvo poljoprivrede treba da nađe mogućnost za rešavanje ovog problema i produži rok za preuzimanje goriva i podnošenje zahteva za povraćaj sredstva.
Na kraju, još jednom apelujem na Ministarstvo poljoprivrede da proveri da li postoji mogućnost da se poljoprivrednim proizvođačima produži rok za kupovinu dizel goriva. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede. Pitanje se odnosi na set mera koje je donela Vlada 30. avgusta ove godine, da bi poljoprivrednim proizvođačima olakšala posledice suše.
Koliko sam upoznat, kasnije je doneta uredba za podsticaj tova junadi i da se sa postojećih 5.000 dinara taj iznos poveća na 10.000 dinara do kraja ove godine. Takođe, doneto je da predviđena sredstva za podsticaj tova svinja sa postojećih 500 dinara se poveća na 1000 dinara po grlu do kraja ove godine.
Po uredbi koja je doneta početkom oktobra, novitet je i to da podnosilac zahteva popunjava zahtev u saradnji sa licem zaposlenim u područnoj poljoprivrednoj stručnoj službi, koje u njegovom prisustvu vrši uvid u brojno stanje vrste i kategorije životinja na gazdinstvu.
Želim da istaknem da mi iz SVM-a pozdravljamo ovu odluku i nadamo se da će biti sprovedena do kraja. To je izuzetno važna mera i zbog toga i želim da se bavim ovim pitanjem.
U ovoj uredbi se precizira i to da poljoprivredni proizvođač subvenciju može da dobije, odnosno da opravda iznos koji je dobio samo ako je direktno klanici predao junad, odnosno robu. Stočar mora da izjavi, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da su tovna grla za koja se podnosi zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava namenjena za proizvodnju mesa i da će po završetku tova biti predata klanici.
Međutim, u praksi ima problema oko predavanja tovnih grla klanicama. Obratilo mi se više stočara iz opštine Subotica, zato što stočari ne mogu direktno u klanici da predaju junice jer klanice ne žele, odnosno ne mogu direktno da otkupe robu od njih. Zašto ne žele i zašto ne mogu? Za to nema odgovora, kažu stočari.
U Subotici stočari predaju robu "Tržnici Subotica", a klanice junad preuzimaju iz "Tržnice". Nažalost, ovako se gubi pravo na subvenciju poljoprivrednim proizvođačima, odnosno stočarima, zato što nisu direktno klanici predali tovne junice.
Želim da Ministarstvo poljoprivrede proveri kako posluju klanice na terenu i da provere zašto neke klanice ne mogu direktno da preuzmu junad od stočara? Siguran sam da to nije problem samo u Severnobačkom okrugu. Apelujem na Ministarstvo poljoprivrede da ovaj problem istraži i da se informiše šta se ustvari dešava na terenu? Smatram da je interes svih nas da što veći broj poljoprivrednih proizvođača dobije subvenciju i za tov svinja i za tov junadi.
Smatram da ako želimo da očuvamo broj stoke na terenu, da ako želimo da se ne umanji broj stočara, odnosno poljoprivrednih proizvođača koji se bave stočarstvom onda posebnu pažnju moramo da posvetimo ovoj temi.
Još jedna napomena na nadležne organe Ministarstva poljoprivrede u vezi ovog problema da istraže pravo stanje na terenu …

Još jednom apelujem na nadležne organe Ministarstva poljoprivrede da u vezi ovog problema istraže pravo stanje na terenu, da provere kako posluju klanice. Interesuje me i to kako državne institucije vrše svoj posao na terenu? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri i dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SVM želeo sam da postavim više pitanja gospodinu Kneževiću, ministru poljoprivrede. Pošto on nije tu,  pitanje ću da postavim prvom potpredsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Prva tema kojom želim da se bavim jeste blokiranje računa Ministarstva poljoprivrede. Pre par dana je procurela vest da je zbog nagomilanih starih dugova u Ministarstvu poljoprivrede došlo do blokiranja računa, pa čak je dovedena u pitanje i isplata subvencija poljoprivrednicima. Međutim, isplata subvencija za poljoprivredu se vrši sa posebnog računa, koji nije blokiran, a isplata sredstava po izvršnim rešenjima po osnovu prinudne naplate se vrši sa računa budžeta Republike Srbije. Tako je rečeno u Ministarstvu finansija i privrede.
Pitanje za vas je kakvo je trenutno stanje i da li je rešen problem, ko greši, Ministarstvo poljoprivrede ili Ministarstvo finansija i privrede?
Druga tema koju želim da otvorim jeste set mera koje je donela Vlada 30. avgusta da bi poljoprivrednim proizvođačima olakšala posledice suše. Koliko sam upoznat, prva mera je da se registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koji su zaključili ugovore o kratkoročnim i dugoročnim kreditima, kod kojih je Ministarstvo poljoprivrede subvencionisalo kamatnu stopu, omogućavanje dodatnog grejs perioda od godinu dana, tokom kojih ne vraćaju glavnicu bankama, a nastavljaju uplatu samo ugovorene kamate.
Na žalost, na terenu ova mera uopšte ne funkcioniše. Banke kao da nisu čule za ovu meru, blokiraju račune proizvođačima koji nisu vratili dug. Šta više, dodaju i zateznu kamatu, određuju rokove proizvođačima da uplate iznos.
Interesuje me šta činite na rešavanju problema i kada ćete postići konačan dogovor sa bankama?
Poslednja tema koja me interesuje jeste poseta Vlade Republike Srbije Abu Dabiju, gde je potpisan memorandum o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u istrajanju u oblasti poljoprivrede. Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u deset poljoprivrednih gazdinstava, koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 ha površine. Kako je navedeno, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 ha državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente do 250 evra po hektaru.
Ono što me interesuje, gospodine potpredsedniče Vlade, jeste šta vi lično mislite o ovoj saradnji, kako želite da sprovedete ovu akciju i date državno poljoprivredno zemljište bez tendera u zakup strancima, a da ni restitucija nije završena? Interesuje me da li će se menjati Zakon o poljoprivrednom zemljištu, pošto po ovom zakonu stranci nemaju pravo da uzmu u zakup državno poljoprivredno zemljište, pravo na zakup imaju poljoprivredni proizvođači koji žive u toj katastarskoj opštini gde se nalazi državno zemljište? Interesuje me gde će ovi stranci da posluju, da li u Vojvodini? U Vojvodini u nekim opštinama proizvođači plaćaju čak i 40.000-50.000 dinara i više po hektaru državi. To je daleko veća suma od 250 evra. Kako mislite da izdate toliko državno imanje strancima, koji će samo izvoziti poljoprivredne proizvode? Nije li interes da naši poljoprivredni proizvođači po povoljnim uslovima dobijaju državno poljoprivredno zemljište u zakup?

Gospodine poptredsedniče Vlade, hvala vam na odgovorima.
Što se tiče prve teme, drago mi je došlo brzo do rešenja ovog problema. To je u interesu razvoja grada i u interesu svih nas. U vezi druge teme, nadam se da ćete pogledati šta je bilo u pitanju. Nadam se da ćete sa bankama naći zajednički jezik, mislim na Ministarstvo poljoprivrede. To je izuzetno važno ako Vlada želi da gradi poverenje između poljoprivrednih proizvođača i sebe. Ono što je najbitnije jeste da ispoštujete ono što ste obećali poljoprivrednim proizvođačima.
Što se tiče vašeg odgovora u vezi dodele poljoprivrednog zemljišta stranim licima, ne mogu se u potpunosti složiti sa ovim da je to dobro rešenje. Znam gospodine potpredsedniče Vlade da je sporazumom predviđen zajednički program i investicija u moderne sisteme za navodnjavanje čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta u Srbiji. Sada se navodnjava svega 100 hiljada hektara.
Čuli smo i to da Emirati bi obezbedili finansijska sredstva za modernizaciju postojeće i izgradnju nove kanalske mreže, a Srbija bi ih otplatila kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, mesa. Ovde se slažemo i ne vidim ništa loše u tome. Neka investiraju, neka mi to plaćamo poljoprivrednim proizvodima, ali da im damo poljoprivredno zemljište u zakup, to je izuzetno štetno i nedopustivo, prvenstveno za naše poljoprivredne proizvođače.
Strani državljani po trenutnom stanju ne mogu kod nas da kupe poljoprivredno zemljište do 2017. godine. Odnosno, mogućnost stranih državljana da kupe poljoprivredno zemljište kod nas zavisi od toga da li će Litvanija da ratifikuje naš sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Kada oni to ratifikuju, stranci će moći u roku od četiri godine da kupe poljoprivredno zemljište i smatram da to nije dobro.
Vidimo da u okruženju svaka država pokušava da spreči mogućnost da stranci uzmu poljoprivredno zemljište u zakup ili da ga kupe. Želi da vam skrenem pažnju na još jedan problem u vezi posedovanja veličine poljoprivrednog zemljišta. Na primer, u Mađarskoj, po predloženom zakonu o poljoprivrednom zemljištu, predviđeno je da porodično imanje ne sme da ima više od 500 hektara u svom vlasništvu. Privatno lice ne sme da ima više od 300 hektara, dok privredni subjekti ne smeju da imaju više od 1.200 hektara u posedu. Mi dovodimo strance kojima ćemo omogućiti da iznajme 25 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na štetu svih nas i poljoprivrednih proizvođača. Smatram da je to izuzetno opasno i apelujem na vas, gospodine potpredsedniče Vlade, da to sprečite. Predlažem da što hitnije istražite i to kako su neki biznismeni došli u posed više hiljada hektara po Vojvodini. Treba da menjamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kroz koji treba da utvrdimo maksimum koji privatno lice sme da ima u svom vlasništvu i treba da učinimo sve da stranci ne dođu do našeg poljoprivrednog zemljišta.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Za poslanike SVM je poljoprivreda jedna od najvažnijih tema. Naravno, pitanja koja želim da postavim se tiču poljoprivrede.
Pitanje bih uputio gospodinu Kneževiću, ministru poljoprivrede, a tiče se predloga mera za ublažavanje posledica suše. Kao što znamo, štete su ogromne i svakodnevno se suočavamo sa njima. Sigurno je da je ova svakako jedna od najdramatičnijih godina kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju.
Što se tiče mera koje je Vlada prihvatila danas, pozdravljamo ih, ali ne u potpunosti. Što se tiče oslobađanja poljoprivrednika od nekih naknada, nemamo ništa protiv. To je bio slučaj i prethodnih godina. Ono što nas posebno interesuje to je pitanje oslobađanja nekih poljoprivrednih proizvođača od plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ova mera, naime, male i srednje poljoprivredne proizvođače stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na velike. Ova mera je povoljna samo za određen krug proizvođača, za velike, i smatramo da će dovesti do podele među poljoprivrednim proizvođačima. Nije pravična prema ostalim malim proizvođačima, jer oni su platili zakup privatnicima čiju zemlju obrađuju.
Interesuje me - da li se ova mera od oslobađanja plaćanja zakupa odnosi samo na lokalne samouprave, kojima proizvođač ne treba da plati 40% zakupa, ili i na 30% koje dobija ministarstvo i Pokrajina?
Posebno podržavamo podsticaje u stočarstvu. Dobro je što će se otkupiti 200.000 tona kukuruza. Pitanje je, međutim, da li Vlada planira da od tog kukuruza jedan deo bude namenjen stočarima? Ovo je veoma značajna informacija, jer 13 meseci treba da čekamo do novog roda kukuruza.
Na kraju me interesuje i šta će biti sa neisplaćenim subvencijama po hektaru i dizel gorivom, zbog kojih su nedavno održani protesti poljoprivrednika i blokade puteva širom Vojvodine? Poljoprivrednici računaju na te subvencije koje još uvek nisu dobili. Svestan sam da je to bila obaveza prethodne Vlade, ali ipak sam na stanovištu da program koji je prihvaćen na početku ove godine, treba da se nastavi. Poljoprivredni proizvođači treba da dobijaju ono što im je obećano za 2012. godinu.
Znam, gospodine ministre, da ste davali izjave o tome ovih dana. Zanimaju me kao i većinu poljoprivrednika detalji. Dobro je što u budućnosti planirate da kroz Zakon o podsticajima utvrdite agrarnu politiku. Interesuje me kako napredujete sa time i da li će već od ove godine poljoprivredni proizvođači znati šta ih čeka u 2012-2013. proizvodnoj godini? Hvala.

Gospodine ministre hvala vam na detaljnim odgovorima. Što se tiče oslobađanja nekih poljoprivrednih proizvođača koji imaju državno zemljište u zakupu, ipak smatramo sad, kako smo čuli od pokrajine i od vlada, to će pustiti 30%, to je sigurno i na opštinama je dali će oni da otpuste taj dug prema njima. Smatram da opštinama te pare izuzetno trebaju. To je sve namenjeno, kao što ste rekli, samoj poljoprivredi, to je izuzetno važno. To će sada, u buduće, svaka opština da odlučuje na svojim sednicama. Ipak smatram da, po ovom pitanju treba da preispitate da svako ko ima u zakupu poljoprivredno zemljište, svaki od poljoprivrednih proizvođača, da li ima uopšte traktora? Da li ima poljoprivrednu mehanizaciju? I da li uopšte znaju neki od onih poljoprivrednih proizvođača koji imaju u zakupu zemljište gde se nalazi poljoprivredno zemljište. Zato što ima tu dosta problema oko zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, molim vas da proverite to u buduće.
Ono što je još izuzetno dobro, a to je da će te otkupiti tu količinu kukuruza, smatram da je to izuzetno dobro. Pozdravljam i odluku o tome da se planirana sredstva za regrese naguraju i subvencije po hektaru. Dobro je što razmišljate o nabavci semena i đubriva po povoljnim uslovima za poljoprivrednike. Naravno, pozdravljamo i odluku o formiranju radne grupe za izradu zakona o podsticajima u poljoprivredi, koja će ova pitanja razrešiti u naredne četiri godine. Mi iz SVM ćemo sigurno dati podršku, mi smo uvek za dobra predlog i nadamo se da će se što pre taj zakon naći ovde u skupštinskoj proceduri. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim u ime Saveza vojvođanskih Mađara i da iznesem naša viđenja, sugestije i stavove.