Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju izveštaja koje Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnih odbora, godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona, u obrazloženju su navedene sve zakonske odredbe, ali moram da podsetim stranku bivšeg režima na Poslovnik koji su oni doneli 2009. godine.
U članu 229. piše – ministar informiše nadležni odbor Narodne skupštine o radu ministarstva jednom u tri meseca. Na sednici odbora po pitanju ministra o podnetoj informaciji mogu i da postavljaju članovi nadležnog odbora i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe koja nema člana u tom odboru. O zaključcima odbora povodom podnete informacije odbor podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Ne znam koja još zakonska klauzula treba da postoji i koji još propis u Poslovniku da bi neko primetio da amandman koji je predložen je na određen način uzaludan. Gubimo ovde vreme, juče smo zatražili informacije o protivgradnoj zaštiti i gotovo u roku od jednog dana smo tu informaciju dobili. Kao što znate, voleo bih da raspravljamo o šteti koja je bila u sinoćnoj oluji, međutim dok stranka bivšeg režima ovde, dok selo gori stranka bivšeg režima kose češlja i ne pada im na pamet da podele tugu i bol koju zemljoradnici osećaju zbog sinoćne oluje i nepogode i zapuštenog sistema odbrane od grada koju smo zatekli 2012. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja sam u obavezi da kao predsednik Odbora za poljoprivredu kažem da mi sutra držimo sednicu Odbora posvećenu protivgradnoj zaštiti, zaštiti useva, tako da nismo zaboravili ni zakon, a on je odložen upravo na zahtev poljoprivrednika koji traže da se on bolje doradi i da se ta materija uz njihovo učešće što bolje oplemeni, da bi ubuduće i lokalne samouprave i Republika bili zadovoljni. To su razlozi zbog čega smo mi kao Odbor, na zahtev poljoprivrednika, tražili da se taj zakon skine sa dnevnog reda, što ne znači da ne postoji postojeći zakon koji reguliše tu materiju. S tim u vezi, mi ćemo sutra sve zahteve poljoprivrednika obraditi na Odboru za poljoprivredu.
Shvatam i zabrinutost mog kolege, s obzirom da se bavio zemljoradnjom, ali on nema razloga za strah, s obzirom da se on svog vinograda, pošto ga je unovčio, rešio i pretvorio ga u stan na Vračaru vredan 500 hiljada evra.
Dakle, i ako bude nekog grada, štete po njega neće biti. Biće…

Pokušavam da se bavim industrijskim dizajnom raketa…

… i pokušavam da razlučim Zakon o zaštiti industrijskog dizajna od zakona o kome su oni govorili. I, vi niste reagovali. Govorili su o zaštiti intelektualne svojine, što nije predmet ovog zakona. To je predmet Zakona o posebnim pravima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
Dakle, oni su skroz pomešali oba zakona, a pri tome je jedan od govornika koji je govorio o zaštiti intelektualne svojine umesto o Zaštiti industrijskog dizajna doktor prava.
Ja sada kao zemljoradnik moram da podučavam doktore prava da su govorili sasvim o pogrešnom zakonu, a vi me ispravljate samo zato što sam na određeni način ispravio iz govora prethodnog govornika one delove za koje sam smatrao da bi naši građani trebali da znaju.
Što se tiče zaštite industrijskog dizajana, ja sam imao i praktično iskustvo sa time od 2000. do 2003. godine. Radilo se o zaštiti industrijskog dizajna cigarete „Montekarlo“ i radilo se o zaštiti dizajna cigarete koja se zvala „Ronhil“, koji su za vreme vladavine mog kolege poljoprivrednika pokušali da prekrste u Ronvil, a da pri tome i cigareta „Montekarlo“ i Ronvil je imala isti dizajn, imala isti izgled, imala isti natpis, imala ista slova kao cigarete koje su već bile registrovane u inostranstvu i čiji vlasnici žigova, robnih marki i dizajna su mogli da nas tuže za višemilionsku štetu. Tek posle uzbunjivanja javnosti i odgovarajućih stručnih službi sam uspeo u praksi da odbijem takav pokušaj da se iznutra Vlade, unutar ministarstva registruju takve cigarete i na takav način podrži šverc cigareta tih godina i da se napravi šteta za koju bi država Srbija sigurno bila tužena.
Dakle, postoje i praktična iskustva sa kojima sam se sudarao u zaštiti dizajna i taj osnovni zakon iz 2009. godine je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o industrijskom dizajnu oplemenjen i na određeni način garantuje autorima industrijskog dizajna više prava, veću zaštitu, s tim što moram reći da industrija kao grana privrede koja se bavi preradom sirovine, koja je pravila proizvode za široku potrošnju i proizvode koji su bila sredstva za proizvodnju gotovo da je nestala zahvaljujući pre svega vladavini onih od 2000. do 2015. godine. Tako da, ne znam koji industrijski dizajn, koju industriju ćemo štititi, s obzirom na nasleđeno stanje, da su divljom, predatorskom privatizacijom zbrisani radnici, zbrisana industrija.
Naravno, glasaću za ovaj zakon, ali treba napomenuti da su i industrija i radnici naprosto kao cunamijem počišćeni iz Srbije, 400 hiljada radnih mesta je nestalo. Umesto da štitimo industrijski dizajn i radna mesta, mi u ovom trenutku gotovo da nemamo industriju, s obzirom da je jedna divljačka privatizacija sprovedena kojom su oštećeni svi građani Republike Srbije.
Što se tiče priznavanja diploma, s obzirom da sam ovde slušao neke doktore prava koji pomešaju osnovne zakone, umesto o Zakonu o industrijskom dizajnu pričaju o Zakonu o zaštiti intelektualne svojine, zabrinut sam šta će Rusi dobiti u eventualnoj razmeni stručnih znanja, akademskih zvanja i titula, s obzirom da očigledno da neki doktori prava su samo po zvanju doktori prava, a po intelektualnim sposobnostima, po misaonim sposobnostima daleko su od toga i mislim da moraju da budu pažljivi kada budu razmatrali mogućnost da priznaju određene doktorate, s obzirom da to nije potvrda određene količine znanja, nego potvrda određene količine novca, pa i političke protekcije.
Zato ne dajem za pravo da oni koji su nam solili pamet, pomešali zakone, oni koji imaju doktorske titule, a pri tome ih zemljoradnici obučavaju poznavanju i poznaniju zakona i zakonskih propisa, mislim da su oni poslednji koji mogu nešto da nam spočitavaju i mislim da mnogima od njih treba da poželim dobro zdravlje i sreću, za pamet je izgleda prekasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani gosti, ja takođe predlažem da se ne prihvati amandman „briše se“ s obzirom da građani već plaćaju za izdavanje ličnih dokumenata, ličnih karata, vozačkih dozvola, pasoša itd, i bilo bi previše da plaćaju i lična dokumenta drugih lica s obzirom da se ne radi o policajcima i ne radi se javnim službama. Nije uredu da, ukoliko se amandman usvoji, da građani plate bedževe, oznake, legitimacija privatnog obezbeđenja.
Mislim da je rešenje u zakonu, bolje da to plaćaju najverovatnije firme koje vrše obezbeđenje, odnosno članovi koji tu rade. Ukoliko oni to ne plate, neko mora da plati, onda bi to plaćali građani.
Ja ne prihvatam da se amandman izbriše i da po staroj dobroj tradiciji stranke bivšeg režima sve troškove prebacimo na građane, a prihode na one koji eksploatišu građane.
Pažljivo sam razmotrio izlaganje poslanika stranke bivšeg režima, sadašnje vlasti u Vojvodini, s obzirom da se radi o vrsnom pripadniku privatnog obezbeđenja koji je u svojim ranim mladim danima vršio obezbeđenje u direkciji JUL, podizao tamo rampu i kasnije je to izraslo u jednu NATO veličinu, u jedno NATO gromadu ministra odbrane koji je u silovitom jurišu zauzeo jedan pašnjak u okolini Hrama Svetog Save.
Ja sam pažljivo razmotrio njegovo izlaganje i ne slažem se to što mu nije dozvoljeno da priča o gospodinu Šaraću. Mislim da svaki poslanik ima pravo da priča o svojim bliskim prijateljima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju rokovi, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, pokušao sam da nađem planska dokumenta iz oblasti Zakona o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine.
Ta planska dokumenta su trebala biti urađena još 2009. godine, mi još uvek ne možemo da ih pronađemo, čak ne verujem da su urađena do 2012. godine. Toliko o ažurnosti i stranke bivšeg režima i ne samo njih, ne samo poslanika, već njihove Vlade koje su formirale svojom većinom.
Dakle, oni koji nisu za tri i više godina doneli obavezujuće dokumente, planske dokumente o bezbednosti hrane koje obuhvataju program monitoringa, kojima se prati bezbednost hrane na teritoriji Republike Srbije, kojima se definiše sistem. To je jedan od najznačajnijih zakona ako izreknu ugrožava zdravlje ljudi, ne samo zdravlje ljudi, već i životinja, jer se monitoring sprovodi i na hrani za životinje, preko koje može da se ugrozi i zdravlje ljudi.
Oni koji nisu ispoštovali takve rokove iz tako osetljivog zakona danas se bune protiv rokova koji su iz oblasti kojom se reguliše privatno obezbeđenje, znači nekog novog zakona za koji njima nije ni palo na pamet da ga donesu. Ja verujem da su rokovi sasvim dovoljni da objekat na Andrevlju bude objekat koji će biti posebno obezbeđen iz člana 1. Dakle, da taj objekat bude obavezno obezbeđen objekat i da se u njega štekuju preostali odbornici stranke bivšeg režima, pretpostavljam i da vreme za obuku će biti sasvim dovoljno da se braća Ješić obuče posebno Vladimir Ješić u borbama i rukovanju hladnim i vatrenim oružjem, i da će imati odgovarajuću legitimaciju, i biti licenciran, i zato mislim da stranka bivšeg režima sa pravom insistira na nekim svojim rokovima, i oni svoje rokove prilagođavaju svojim članovima, a verujem da ovom prilikom imaju veoma dobro iskustvo sa obračunom na Andrevlju koji su izveli pripadnici njihovog stranačkog obezbeđenja, predvođeni ne licencirani, ne obučenim Vladimirom Ješićem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, ja sam sa pažnjom slušao sve moje prethodnike, očekujući da amandman koji je prihvaćen pohvale svi pripadnici opozicije, kao što je to pohvalio jedan od prethodnih govornika čiji je amandman usvojen.
Vlada ga je prihvatila, ali opet primećujem da nema pripadnika one stranke od dva člana koji dođu ovde i samo galame, tako da su me pred obrazlaganje ovog amandmana gotovo uplašili. On kad god ne zna šta će, on uhvati na galamu i gotovo da me je strah da pričam o amandmanu.
Zahvaljujem Vladi što je prihvatila ovaj amandman opozicije. Međutim, ne prihvatam primedbu predlagača koji govori o ustavnosti i zalaganju za ustavnost, koju bih pohvalio da je tu bilo neke tradicije u tom zalaganju.
Gospodin Babić je već rekao da je predsednik države vršio tri funkcije. To je još sem „Bote“ radio Josip Broz Tito, čak je i Milošević zamrzavao funkcije i davao Borislavu Joviću. To nije sve.
Kada govore o ustavnosti, treba da se sete da je taj isti predsednik Republike pokušao da dođe i do trećeg mandata, što je takođe bilo, gospodine Babiću, protivustavno, jer Ustav govori da jedna osoba može da bude predsednik Republike u dva mandata.
Ne slažem se sa time da je Ustavni sud to mogao oceniti budući da je baš tad nekako Ustavni sud biran ne veoma čudan način, tako što je od 15 sudija pet predložio predsednik Republike, pet je predložila Skupština, gde je on imao većinu, a pet, čini mi se, Vrhovni kasacioni sud, što znači da je predsednik Republike na ovaj ili onaj način kontrolisao 10 sudija Ustavnog suda i nije bilo za očekivati da oni njemu ospore pravo da i treći put protivustavno bude predsednik Republike, ali to pravo, na našu sreću, na sreću svih građana, osporili su građani Republike Srbije ne glasajući za takvog predsedničkog kandidata, ne dozvolivši mu da prekrši Ustav i da postane treći put predsednik Republike, što bi bilo protivustavno. Zato hvala građanima Republike Srbije. Mi smo njihovi dužnici.

Pa, o amandmanu je.

Gospođo, ja ne bih spominjao da predlagač amandmana u svom obrazloženju nije spominjao upravo ovu temu. Zato sam rekao da se slažem sa prihvatanjem amandmana, ali ne i sa obrazloženjem, budući da su pokušali da prekrše Ustav na način koji sam opisao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, preporučujem da se ovaj amandman ne prihvati, bez obzira na način na koji je moj uvaženi kolega, profesor, docent to obrazlagao. Uporno iz njegovog obrazloženja pokušavam nešto da naučim, nešto što je u praksi primenljivo i osim „lepote“ te besede, ne vidim nikakvu korisnost.
S toga, nisam da se prihvati ovaj amandman i konačno sam ukapirao koja je razlika između znanja i zvanja. Zvanje je nesporno i tu akademsku čestitost i akademsko obrazlaganje ovog amandmana i lepotu njegovog besedništva neću uopšte da osporavam, ali po pitanju primenjivosti tog znanja, ništa nisam naučio. S toga, preporučujem poslanicima kad ja kao zemljoradnik ništa praktično u ovih godinu dana nisam naučio o obrazlaganju ovih amandmana, preporučujem da i ovaj amandman ne usvojimo, bez obzira koliko to neko na svoj način lepo obrazlagao mislim da ništa u praksi iz ovog znanja nismo izvukli i bojim se da samo bespotrebno maltretiramo građane i sebe.
Zato mislim sa pravom da je Vlada preporučila nama, a ja preporučujem drugim poslanicima da ne prihvatimo obrazloženje gospodina Pavićevića i da takav amandman ne usvojimo. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo, narodni poslanici, amandman je ne prihvatljiv zato što se predsednik suda kome je dato pravo da razmatra prigovor menja prvostepenim sudijom. To je predlog amandmana kojim je predlagač pokušao da izmeni ovaj zakon.
On se pozivao na ustavna načela, na vladavinu prava. Vladavina prava je vladavina po pravilima i ništa nije sporno da to koristi u obrazloženju svog amandmana, ali je sporno zato što je u stranci čiji predsednik je vladavinu prava svodio na pravo okrivljenog na dva meseca pritvora bez advokata.
Tako da moraju da reše unutar sebe kada se zalažu za vladavinu prava, onda je to poštovanje ljudskih prava o kojima je on govorio u obrazloženju amandmana. Poštovanje ljudskih prava nije kada predsednik tvoje stranke zatvori ljude na dva meseca i pri tome im ne dozvoli pravo na advokata, još kada uhapsite 12.000 ljudi koji nemaju pravo dva meseca da koriste usluge advokata, da koriste pravo na odbranu, onda onaj ko govori o tome, a pri tome su primenjivali takvu vladavinu ne prava, onda ne znam šta je hipokrizija, ne znam šta je licemerje, ali od danas svakako znam. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji da ne glasate za predlog amandmana koji je podneo moj kolega zemljoradnik, iz prostog razloga što ne vidim šta je u stavu 3. predmet izmene, osim što se dodaje reč: „u osnovnom postupku“. Ne znamo o kakvom se postupku radi? Da li se radi možda o krivičnom postupku protiv ljudi koji su zloupotrebili položaj, da li se radi o osnovnom postupku koji može da bude krivični ukoliko budemo ispitivali način na koji su dobijene neke subvencije, ne znam na koji se osnovni postupak misli? Zato predlažem mojim kolegama poslanicima da je bolje ne glasati za ovaj amandman, da je bolje vinokulirati i na takav način odbiti ovaj amandman. Hvala.

Gospodine predsedavajući ja sam mislio da ćemo prvo čuti predlagača. Ali, nema problema.
Predlažem narodnim poslanicima da poslušaju mišljenja Vlade i da ne prihvate ovaj amandman, bez obzira što se radi o mom kolegi poljoprivredniku, moram reći da, ukoliko bi prihvatili ovaj amandman i reč predsednik suda zamenili prvostepenim sudijom morali bi onda da prihvatimo i amandmane na član 10,9, a čini mi se i na 8. tako da prihvatanjem ovog amandman i usvajanjem ovog amandmana ne bi se dobilo na kvalitetu Zakona, već naprotiv to bi iziskivalo niz drugih promena.
Ovde je bilo reči i o posvećenosti, ja cenim „posvećenost“, pod znacima navoda, predlagača amandmana, ali o kvalitetu amandmana ne govori samo kvalitet predlagača, već je diskutabilna i posvećenost na koju se pozivaju predlagači amandman, dvojica poslanika.
Dakle, posvećenost nije samo pisanje amandmana i nije samo obrazlaganje amandmana posvećenost. Dakle, posvećenost je i prisustvo i glasanje za svoje amandmane. O kvalitetu nečijih amandmana i valjanosti nečijih amandmana, najbolje govori činjenica o tome da li je predlagač prisustvovao glasanju o svojim amandmanima i da li je sam dovoljno ubeđen u svoj rad, da li je glasao za svoj amandman ili nije.
Voljan sam da prihvatim sve amandmane koja su, pomenuta dvojica poslanika, predložila, ali pod uslovom da se utvrdi, da li su do sada glasali makar za 10% svojih amandmana i u toj situaciji, ja ću pozvati sve poslanike da dođu i da glasaju da se prihvate ovi amandmani.
Ali, bojim se da to nije slučaj i mislim da nam oni koji tvrde da su posvećeni duguju izvinjenje zato što nam predlažu amandmane takve vrste, takvog kvaliteta da ni sami ne prisustvuju glasanju za svoje amandmane. Čak, ima amandmana za koje sam ja glasao, a oni nisu.
S toga bih, želeo da mi dokaže predlagač amandmana da su prisustvovali glasanju o svojim amandmanima, makar u 10% slučajeva i ja ću, ne sa jednim rukom pritisnuti ovaj taster, nego sa dve ruke.
U suprotnom, ja ću i o ovom amandmanu, kao neki vinilci samo vinokulirati. Hvala.

Slažem se da se mudrost ne stiče godinama. U izlaganju mog kolege prethodnika vidim da nekima idu samo godine. Ono što želim da kažem da postoji izreka, ne može vas uvrediti svako, nije svako dostojan pažnje koju na njega treba da obratite. Postoji i druga izreka…

Po amandmanu i govorim. Postoji druga izreka, a ona govori o kvalitetu amandmana i kaže: „iz zlih usta ne može drugo, nego zla reč izaći“…(isključen mikrofon)