Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, vi ste rekli deo koji ja želim da reklamiram, ali da bude precizno, član 103. stav 7. koji kaže - predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz stava 1, 2, 4. i 6. ovog člana, a radi se o reklamaciji Poslovnika, i na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom od 108. do člana 111. Poslovnika.
Poštujem to što vi niste kolegi Pavićeviću izrekli meru opomene. To je vaše pravo da budete tolerantni, ali takođe je pravo građana da o ovome budu u potpunosti informisani. Mislim da je gospodin Pavićević umesto povrede Poslovnika ovde održao jedno predavanje.
Što se tog predavanja tiče, mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što nam predavanje o moralu, o komunizmu i ne znam čemu, drži čovek koji je bio partijski kolega Jove Kapičića, osnivača čuvenog logora na Golom otoku i zato mislim da je kolega Pavićević, koji je zajedno bio kolega sa istim čoveka koji je osnovao logor, narušio dostojanstvo Narodne skupštine zato što nam citira razne komunističke knjige, itd. Mislim da će ubuduće možda citirati i sabrana dela i nedela Jove Kapičića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, ja ću svakako podržati ove predloge zakona, s obzirom da su oni iz oblasti poljoprivrede i četiri od ovih predloga, odnosno tri od ovih predloga su bili predmet i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, gde su izveštaji jednoglasno prihvaćeni.

Što se tiče Predloga o potvrđivanju sporazuma i ugovora, ja moram reći da su oni uglavnom iz 2011. godine, i jedan iz 2012. godine. Koliko znam, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade RS i Kabineta ministara Ukrajine, sklopljen 06.06.2013. godine. Zato ne vidim razlog da ovi zakoni o potvrđivanju sporazuma i ugovora ne budu prihvaćeni i od strane opozicionih poslanika, s obzirom da su ugovori koje danas potvrđujemo, sporazumi i protokoli potpisani od strane ovlašćenih lica za vreme vladavine nekih drugih stranaka, a gotovo su svi, sem jednoga od pre maja 2012. godine.

Zakoni su veoma bitni zato što su dva zakona iz oblasti veterine, potvrđivanje sporazuma iz oblasti veterine. Jedan je u okviru zaštite bilja i karantina, a dva zakona se odnose na karpatsko područje, pa ću od prilike i početi o održivom razvoju Karpata, odnosno o održivom turizmu i o održivom upravljanju šumama.

Karpatsko područje obuhvata sedam zemalja. Veoma je bitan i jedan i drugi zakon, s obzirom da, za zaštitu životne sredine, odnosno uopšte za kvalitet vazduha utiču šume i karpatsko područje koje obuhvata sedam država, na području koje obuhvata sedam država, dakle, koje je na području u kojem učestvuje sedam država, Mađarska, Poljska, Ukrajina, Slovačka, Češka, Rumunija i Srbija. Dakle, to su zemlje potpisnice ovih sporazuma i one imaju odgovarajući interes da se ovaj sporazum sprovede, pre svega, u oblasti razvoja poljoprivrede, a posebno onih malih poljoprivrednih gazdinstava koja su iskazana i koja svoju poljoprivrednu proizvodnju i zasnivaju u oblasti Karpata.

Mislim da kroz razvoj turizma i kroz oživljavanje šuma, zbog šumskih plodova i svega drugog što šume nose, da to može da bude ekonomski, socijalno veoma produktivno, da donese određeni prihod stanovništvu koje živi u tim područjima, a da pri tome to ne bude na uštrb zaštite životne sredine.

Poljoprivreda i jeste velika šansa, sem poljoprivredne biljne proizvodnje, sem naravno turizma, lovnog turizma i svega drugog. Mislim da tu ima mesta i za preradu određenih poljoprivrednih proizvoda, šumskog bilja, lekovitog bilja i tako dalje.

Mislim da se to uklapa u strategiju UN da je 2014. godina posebno bila, EU se okreće prema malim poljoprivrednim gazdinstvima i smatra da su oni nova šansa za upošljavanje, ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji, već i u prerađivačkoj delatnosti koja mora biti što bliže mestu proizvodnje.

Ja mislim da poljoprivredna proizvodnja i u Srbiji treba da bude u ovom trenutku okrenuta prema tim malim poljoprivrednim gazdinstvima, a u Srbiji ih ima preko 600 hiljada, od 750 hiljada u poslednjih 14 godina. U poslednjih 12 godina, do 2012. godine izgubili smo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, uglavnom malih i ja mislim da ona kroz specijalizaciju proizvodnje mogu da budu izuzetno održiva.

Što se tiče ovog dela u veterini, njega ću da vežem upravo sa tim malim poljoprivrednim gazdinstvima sa prethodna dva predloga zakona koja obuhvataju karpatsko područje i da kažem da mi moramo da uskladimo našu zakonsku proceduru, da se ja slažem sa ocenama po pitanju ovih sporazuma i ugovora sa poslanicima opozicije, ali mislim da su napravili neke greške koje ova vlada i ovo ministarstvo mora da otkloni.

Tu pre svega mislim na šansu da se razvijaju mala poljoprivredna gazdinstva i neko ko to govori, a pre nekoliko godina 2011. godine, Zakonom o dobrobiti životinja zabrani uzgoj krznašica činčila, nerčeva i nutrija radi proizvodnje krzna. Neko ko zabrani tu vrstu proizvodnje time je ugrozio, odnosno ona će biti zabranjena od 2018. godine i 2019. godine, time je uskratio mogućnost da se zainteresuje još nekoliko stotina gazdinstava koja na veoma malom prostoru, baveći se farmerskom proizvodnjom krznašica činčila, nerčeva i nutrija ostvaruje znatan prihod, a time doprinose da i država ostvari značajne devizne suficite, ali se neko našao zashodno da zabrani uzgoj krznašica, pri tome nije ograničio uvoz bundi.

Dakle, bunde od krzna mogu da se uvezu, ali od 2018, 2019. godine nećemo moći da proizvodimo činčile, nerčeve radi krzna. Time nismo zaštitili ove životinjske vrste, nismo ništa učinili, samo smo ograničili mogućnost da najmanja poljoprivredna gazdinstva na veoma malom posedu ostvare značajan prihod i tako izdržavaju sebe, svoju porodicu, a naravno kroz poreze i doprinose stvaraju preduslove da se ova država izdržava od svojih prihoda.

Ukoliko želimo da oživljavamo i karpatsko područje, ukoliko želimo da oživljavamo mala poljoprivredna gazdinstva, u takvim situacijama mi moramo da izbegavamo da donosimo zakone koji su štetni i za koje nam nije EU propisala da moramo da ih donesemo jer više zemalja, gotovo više od polovine zemalja se bavi uzgojom krznašica radi dobijana krzna, ali eto mi smo se našli pametni da to zabranimo na takav način, uvozimo nekoliko stotina farmera.

Takođe, pošto su šume u pitanju moram da skrenem pažnju ministarstvu da se tartufi više ne dobijaju samo u ubiranju šumskih plodova, nego da se i oni proizvode osporavanjem korena lešnika prilikom sadnje.

Dakle, oni se proizvode tako da treba ispraviti nasleđene pravilnike kojima se zabranjuje, odnosno kojima se limitira izvoz tartufa na određenu količinu. Time se želelo zaštititi šumsko blago, međutim, u međuvremenu već nekoliko godina ima ljudi koji se bave proizvodnjom tartufa kroz podizanje zasada lešnika i to sasvim uspešno rade, tako da umesto da se legalno izvozi ova vrsta pečurke, mi moramo da gledamo kako proizvođači tartufa to švercuju i uglavnom švercom izvoze napolje zato što se neko setio da pre ove Vlade ograniči taj izvoz i da ga limitira na manje količine nego što je to bilo za vreme Obrenovića.

Dakle, imamo niz nekih pravilnika, ugovora i sporazuma koji nisu produktivni, za razliku od ovih koji kroz zaštitu šuma i održivi turizam na Karpatima mogu stanovništvu koje je u prilično devastiranim, ruralnim područjima da donesu šansu da kroz poljoprivrednu proizvodnju, da kroz turizam dopune svoje prihode i ukoliko se bude vršila prerada tih poljoprivrednih proizvoda šumskog bilja i lekovitog bilja, u takvim okolnostima oni stiču sa svojim porodicama šansu da ostanu i da više se seosko stanovništvo ne odlazi u industrijski mrtve gradove, da se teritorije ne prazne, jer ukoliko se naše teritorije isprazne tu teritoriju pre ili kasnije zauzeće neki narod.

Znam da u Beogradu nema više mesta u vrtićima, da veliki gradovi ne gube stanovništvo, ali zato male sredine na stotine sela, a sada i manje varošice nestaju pred našim očima i ukoliko se ovako nastavi, budućnost poljoprivrede i sela će biti propast. Zato treba raskinuti sa nekim pogubnim predlozima, sa zakonima, sa raznim uredbama. Sve to treba preispitati, da one budu u korist države, odnosno u korist stanovništva koje u otežanim uslovima pokušava da napravi poljoprivredni proizvod dosta kvalitetan, dosta zdrav. Mislim da je naša šansa da kroz prerađivačku industriju nađemo posao i za sina i za oca, da možemo da nađemo posao za oca na njivi, sin da radi i preradi ili da se bavi prerađivačkom delatnošću, da to bude što bliže mestu poljoprivredne proizvodnje i na takav način uštedimo i na putovanju radne snage, na takav način rasteretimo i ovako prevelike gradove koji dolaskom novog stanovništva moraju da infrastrukturu proširuju, da prave sebi troškove.

Ja volim da Beograd bude lep, uređen grad. Volim da to budu i Kragujevac i Niš, ali to ne treba da bude na uštrb seoskog stanovništva, da se selo ne raseljava, da nemamo stanovništvo koje tumara po predgrađima besposleno, nego da se ono koje živi na selu zadrži, a da ono koje ima neke svoje posede, ima neku perspektivu po mogućstvu vrati iz gradova na očeva i dedovska imanja i da na takav način budu zadovoljni i stanovnici u gradu i u selu, da se podigne kvalitet života na selu, da bude približan onom u gradu. Mislim da bi u takvoj situaciji bila i država na dobitku. Dakle, ne bi bilo nenaseljenih područja, a s druge strane bi se rasteretili gradovi koji su pretrpani i koji nemaju industrijsku podlogu, odnosno nemaju podlogu za očuvanje standarda stanovništva u gradovima.

Ja volim da u gradu budu lepi i čisti, volim da ima odgovarajući broj stanovnika, ali takođe moramo voditi računa da budućim zakonima, kao što je ovih nekoliko, zadržimo stanovništvo u ruralnim područjima, pre svega u onim sredinama gde su mala poljoprivredna gazdinstva, gde se može proizvoditi organska hrana, što je prethodni jedan kolega rekao, ali se ne slažem sa tim da imamo dve pameti. Kada smo opozicija onda imamo otprilike mišljenje šta bi radili kada bi bili vlast i uglavnom je to ispravno i zato podržavam stavove opozicije po ovim zakonima, ali dok su bili vlast nisu baš toliko vodili računa.

Sećam se da su ovde pomenuti genetski modifikovani organizmi koji ne treba da budu u područjima Karpata, ja se sa tim slažem, ali poslanik koji je to govorio je u izbornoj kampanji 2012. godine, zajedno sa nosiocem izborne liste govorio o novim genetskim modalitetima u proizvodnji hrane. Dakle, to odudara od onoga što su činili dok su bili vlast, jer su planirali nove genetske modalitete, planirali su biljne i genetski modifikovane organizme, ali onog trenutka kada su prešli u opoziciju sasvim su promenili svoje stavove. Ja podržavam tu promenu stava, ali da se zna da je pretila velika opasnost da se ti genetski modifikovani organizmi, da su pobedili 2012. godine, nastave.

Neprihvatljivo je takođe, moramo voditi računa o tome, ovih dana su stočari posebno aktivni da po pitanju uvoza svinjskog mesa, da moramo voditi računa na koji način se hrane svinje u EU, da li se hrane od genetski modifikovanih organizama, od takve vrste stočne hrane koja je za 30% jeftinija prilikom proizvodnje nego ona koju mi proizvodimo. Dakle, naš stočni fond se hrani sasvim ispravnim nemodifikovanim organizmima, sasvim ispravnom stočnom hranom, ali se bojim da ona stoka koju trenutno uvozimo i meso koje uvozimo, pre svega iz razvijenih zemalja i zemalja EU, da je ta stoka gajena genetski modifikovanim organizmima i preko ishrane takvo meso je ipak dobijeno ishranom stoke od genetski modifikovane hrane.

Treba voditi računa, ne znam na koji način to sve treba ispitati. To je pitanje za Upravu za veterinu, na koji način izvršiti kontrolu, ali naši stočari s pravom protestuju i traže određenu vrstu zaštite, s obzirom da proizvodnja, recimo, soje, koja nije genetski modifikovana, je 30% skuplja nego ukoliko se proizvodi genetski modifikovana, kao što se u nekim zemljama proizvodi.

Ukoliko se uvozi meso iz tih zemalja, a čini mi se 2007. ili 2008. godine, za vreme vladavine bivšeg režima, čak je genetski modifikovana soja, odnosno sačma od genetski modifikovane soje uvožena u našu zemlju, a našim zemljoradnicima je zabranjena takva vrsta proizvodnje. Ja se slažem da ona bude zabranjena, ali da prilikom uvoza vodimo računa da na takav način ne kažnjavamo naše stočare u korist stočara stranih zemalja, jer mislim da je preterano da mi izvozimo tri, tri i po miliona tona kukuruza, više stotina hiljada tona soje, više stotina hiljada tona stočnog brašna, jer su to otprilike imputi da možemo da proizvedemo, znači, to su sirovine na osnovu kojih možemo da proizvedemo oko milion tona mesa žive vage, što bi bilo oko milijardu kilograma. Ta vrednost bi bila blizu dve milijarde.

Mislim da ono što proizvedemo po pitanju kukuruza, soje, stočnog brašna itd. treba da upotrebimo za svoje stočarstvo, da stočari zarade neki dinar, a da klaničnu industriju, koja radi sa 30% kapaciteta, u potpunosti uposlimo i kroz razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, jer nije tačno da je EU sačinjena samo od velikih poljoprivrednih gazdinstava. Preko 70% poseda je manje od 10 hektara, a u Grčkoj, Italiji, Španiji su preko 70% poseda manji od pet hektara. Ista je gotovo struktura kao u Srbiji.

Mislim da mi moramo, za razliku od nekih bivših vlada i ministara, da se okrenemo i da omogućimo specijalizaciju malim poljoprivrednim gazdinstvima i da oni na određeni način ne budu tehnološki višak, dakle, da se ne smatraju neproduktivnim, da na svom posedu mogu i te kako da naprave dobar, kvalitetan proizvod, jer nije tajna da jedan hektar plastenika može da proizvede povrća i do 100.000 evra na jednom hektaru. Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ima pet članova, može da uposli još pored svojih pet članova porodice, još pet drugih. Može 10 ljudi da radi na jednom hektaru.

Ukoliko to sve upakujemo, preradimo, na takav način možemo ne samo da razvijemo poljoprivrednu proizvodnju, već i da uposlimo radnu snagu, tako da ono što seljaci proizvedu, radnici prerade i da svako svoj dohodak koji je zarađen poštenim radom, znojem i trudom, da braća po muci, braća po znoju odnesu svojim porodicama.

Vreme je da raskinemo sa gubitničkim politikama, ma koliko nas to koštalo. Ovi sporazumi su korak u dobrom pravcu.

Ovo što se tiče veterine je veoma značajno, s obzirom da određeni broj bolesti sa životinja prelazi na ljude. Ne treba da govorim o svinjskom gripu, ptičjem gripu itd.

Izuzetno visoke standarde treba držati u veterini, jer ona direktno utiče na bezbednost hrane. Mi moramo to držati na visokom nivou, s obzirom da smo poljoprivredna zemlja i da svoj ekonomski razvoj možemo bazirati na poljoprivredi, prehrambenoj industriji, pre svega na stočarstvu, preradi i da prateće delatnosti samo servisiraju, jer mislim da su poljoprivreda i prerađivačka industrija dve grane koje ovu državu mogu bolje da izdržavaju nego zlatne poluge i dijamanti.

Što se tiče Zakona o zaštiti bilja, to je veoma bitno zbog štetnih organizama i karantina koji mora biti vezan za to. Verujem da naša fitosanitarna kontrola i dalje radi posao na dosta visokom nivou. Mislim da ovaj sporazum sa Ukrajinom može da doprinese da se to radi još bolje.

Mislim da u Upravi za veterinu ubuduće možemo da napravimo znatno bolji rezultat i da pokušamo da dizanjem nekih standarda uvozimo što manje mesa treće kategorije, smrznutog mesa, a da što više proizvodimo domaće stoke, da se naša klanična industrija snabdeva stokom, svinjama, govedima, da se snabdeva iz naših poljoprivrednih gazdinstava, da se razvija mlečna industrija, jer i njoj preti opasnost.

Podržavam svaki napor Vlade u intenciji da se naša poljoprivredna proizvodnja u skladu sa SSP-om, da se na osnovu čl. 32. i 41. maksimalno zaštiti domaća poljoprivredna proizvodnja, jer nam to taj sporazum omogućava, pre svega u mlekarstvu, proizvodnji sira, a naravno i da se na određeni način uvođenjem vancarinskih mera i prelevmana zaštiti stočarska proizvodnja u Srbiji, da se uvedu sezonski i stalni prelevmani i na takav način da makar ista šansa našim poljoprivrednim proizvođačima i da nam ubuduće budućnost sela ne bude propast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo mi poljoprivrednici kompletni i ja ću da podržim zakon kao što je podržao i moj prethodni kolega.
Što se zakona tiče, životna sredina se u mnogome prepliće sa poljoprivredom. Poljoprivreda može pozitivno da utiče na životnu sredinu, ali zahvaljujući hemijskim preparatima, zahvaljujući pesticidima, herbicidima, hungicidima, zahvaljujući deletizaciji, zahvaljujući humigaciji, poljoprivreda može i negativno da utiče na životnu sredinu, da negativno utiče na vazduh, vodu i zemljište. Može da bude zagađivač, ali u isto vreme zahvaljujući proizvodnji biljaka poljoprivreda može da bude na određen način i pozitivna za životnu sredinu.
Mi koji radimo u poljoprivredi, dakle veoma smo svesni toga da biocidne proizvode često koristimo i da bez njih ne bi bilo ozbiljne, intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Sem preparata koji su namenjeni poljoprivrednoj proizvodnji, tu su i preparati koji su za održavanje higijene, dakle za sanitarne razne uslove itd, tako da taj zakon o biocidnim proizvodima, odnosno izmene i dopune zakona su veoma ozbiljne. Zahvaljujući tome što treba ispuniti uslove iz poglavlja 27, treba ozbiljno pristupiti i ja mislim da će nam trebati mnogo sredstava da zbrinemo veoma narušenu i veoma oštećenu životnu sredinu, onu sredinu u kojoj mi boravimo.
Ono u čemu se ja ne slažem sa prethodnim govornikom, to je što nedovoljno nismo izrazili kritike prema korišćenju sredstava iz fonda koji je ovde toliko branjen od nekih drugih poslanika. Nismo dovoljno kritički govorili o Fondu za zaštitu životne sredine, o protraćenih pet i po milijardi dinara, koliko je potrošeno, a da se po pitanju životne sredine, sem marketinške, političke akcije koja se zvala – Očistimo Srbiju, ili počistimo Srbiji novac, ništa se drugo nije odigralo, sem političke kampanje koja je služila promovisanju političke stranke, političkih lidera i političara koji su u tom trenutku bili ministri zaduženi za životnu sredinu.
Navešću neke primere kako su iz tih fondova za zaštitu životne sredine trošene pare. Došli su neki čudni ljudi iz Krunske 69. i onda su Fond za zaštitu životne sredine doživeli kao fond za unapređenje političke kampanje, svoje lične, a i kampanje svoje političke stranke.
Iz Fonda za zaštitu životne sredine, recimo 2009. godine uplaćeno je novinama „Blic“ 47,2 miliona dinara, iz Fonda za zaštitu životne sredine, a 2011. godine 60.560.000 što ukupno čini sumu od 107,7 miliona dinara su dobile dvoje novine samo zato da bi izveštavale o aktivnosti ministra koji se starao o Fondu, odnosno utrošku para iz Fonda za životne sredine i čini mi se da je on bio, gospodin Dulić, da je bio predsednik upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine i nemilice šakom i kapom je delio novac u svrhu svoje promocije i promocije svoje političke stranke.
Tih 107,7 miliona je ravno 10.770 poljoprivrednih penzija, a za subvencije za uvoz polovnih akumulatora po rečima bivšeg ministra Mlađana Dinkića, ukupno je za 140 tona polovnih akumulatora i za određenu količinu starih guma potrošena 1,1 milijarda dinara ili 110.000 seljačkih penzija. Subvencija za uvoz polovnih guma i akumulatora, koje su dobijale određene firme, da bi reciklažom unapredile, pre svega, finansijsko stanje svojih vlasnika.
Navešću i primer po pitanju reciklaže opasnih hemikalija. Dakle, fabrika za reciklažu polovnih akumulatora u Inđiji, napravljena na vodozahvatu, bez ikakve građevinske dozvole, sa lažnom studijom uticaja na životnu sredinu, dakle, ona je izvođena za jednu parcelu a fabrika je bez građevinske dozvole već bila sagrađena na parceli ispod koje je bio vodozahvat u Inđiji. Pokrajinska administracija je, gle čuda, na takvu fabriku koja se nalazi iznad regionalnog vodozahvata dala saglasnost, što je dovelo u opasnost preko 50.000 građana koji su živeli u Inđiji.
Takođe moram da navedem i primer iz Subotice, gde je gospodin bivši ministar Oliver Dulić, koji se starao o zaštiti životne sredine i o fondu toliko hvaljenom za životnu sredinu, preko Gradske kuće za smeće prebacio 17 miliona dinara firmi čiji je vlasnik bio njegov otac Ivan Dulić, a čiji je direktor bio njegov brat Igor Dulić. Dakle, taj fond se nije proslavio. Potrošeno je preko 5,5 milijardi dinara, a da životna sredina ozbiljno nije zbirnuta, nego su zbrinuti otprilike funkcioneri političke partije kojoj je pripadao i bivši ministar zdravlja.
Takođe, ovde je bilo reči i o određenim gradskim opštinama. Moram navesti primer da je na gradskoj deponiji pored Kolubare, koje se zove Grebača zakopano više stotina buradi od 2006. godine, pa na ovamo sa hemijskim otpadom koji je, navodno iz fabrike obuće, a da Obrenovac uopšte nije imao fabriku obuće.
Znači, na razno-razne načine je zloupotrebljavana i životna sredina, zloupotrebljavani su zakoni, zloupotrebljavani su fondovi i ja u potpunosti podržavam ove zakone. Podržavam i kolege iz opozicije koji će podržati ovaj zakon, ali mi moramo da budemo malo kritičniji prema onima koji su proćerdali 5,5 milijardi dinara iz Fonda za zaštitu životne sredine, da bi sebi i svojima bližnjima omogućili udobniji život sa više para, a sve na štetu osiromašenih građana koje više pas nema za šta da ujede. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ceo dan raspravljamo kako jednu dlaku podeliti na šest delova, koliko ja vidim. Najprostija dva člana, odnosno jedan član i drugi član o stupanju na snagu, ta rasprava traje već dva dana ne smanjenom žestinom, što pokazuje izuzetno interesovanje za, koliko ja vidim, overu potpisa, prepisa, itd.
Nisam očekivao da toliko interesovanje bude i kao predstavnik Narodne seljačke stranke više bio očekivao da su se moje kolege sa obe moje strane zalagale da overu tih potpisa, prepisa, itd. posebno, ono što sam ja tražio u poljoprivredi, na selu, mi plaćamo znatno manje, a ja bih bio slobodan da podržim one amandmane koji bi govorili da seosko stanovništvo bude oslobođeno svih taksi, preza, itd, s obzirom da nam preti izumiranje sela, s obzirom da to nije više poljoprivredno pitanje, da je to i bezbednosno pitanje, to je pitanje opstanka Srbije. Voleo bih da takvom vrstom amandmana koje sam ja svojevremeno predlagao, da su predlagale moje kolege sa obe strane, bez obzira iz koje su političke opcije.
Umesto toga, mi ovde uglavnom vidimo raspravu oko toga koji datum treba da bude ugrađen u zakon, da li 2016. godina ili 2170. godina itd. Ja ne vidim da je tu neka rasprava plodna. Ono što vidim da građani osuđuju, a to je ono što u našoj državi još uvek postoji, da se mi svi zajedno moramo boriti protiv toga da nam država postane nasilje činovnika nad građanima i bojim se da nijedan zakon koji mi ne donesemo neće biti u korist građana ako ne uzmemo u obzir njihovu socijalnu izdržljivost, odnosno ekonomsku snagu koja prati ovo stanovništvo.
Ja poslanike ne delim da poziciju i opoziciju, mislim da su i jedni i drugi na vlast. Najmanje na vlasti sam, recimo, ja. Dakle, oni koji tvrde ovde da su ortodoksna opozicija, drže vlast na četvrtini teritorije Srbije i sprovode zakone. Ovde je kolega Bradić, koji je sada izašao, govorio je o stomatološkim uslugama. Dakle, što se tiče Fonda RFZO, on finansira sve usluge pa i na teritoriji Vojvodine, gde jedna stranka, koja je donedavno držala, do 2012. godine, republičku vlast, vrši tu vlast iz zdravstvenog osiguranja na četvrtini teritorije.
Tako da, kada neko govori da je opozicija, ja to uzimam sa rezervom, s obzirom da većinu poverenih poslova i zakona o prenosu nadležnosti, bez obzira što su to republički poslovi, vrši AP Vojvodina. Ja nisam protiv toga, ali to njihovo tzv. opoziciono delovanje treba uzeti sa rezervom, kao što treba uzeti sa rezervom i ove predloge. Ja bih voleo da ti predlozi donesu olakšanje stanovništvu, pre svega seoskom koje, usudiću se da kažem, bez obzira što je prosek starosti 59 godina, i dalje najviše radi, najviše doprinosi i izdržava industrijski mrtve gradove, a pri tome izumire. Prosečna starost je gotovo 59 godina, teritorije nam se prazne i neko će ubuduće izvršiti novu agresiju u kolevkama na naše ispražnjene teritorije, jer agresija kolevkama je najuspešnija, a najuspešnije etničko čišćenje, ja ću reći samočišćenje, je bela kuga, tako da smo mi podložni i jedno i drugom.
Voleo bih da ubuduće i amandmani i predlozi zakona budu u korist stanovništva, a ne protiv stanovništva. Ne vidim ništa plodno u ovom amandmanu. Kolega Bradić je izašao, pa ne mogu da otklonim jednu nelogičnost, recimo, da stomatološke usluge budu besplatne za više kategorija stanovništva, jedino nisu besplatne za one koji plaćaju zdravstvene doprinose. Ja zahvaljujem predlagačima amandmana, ali bih voleo zbog građana da su ti amandmani plodotvorniji i da ne gubimo ovoliko vreme za, već sam u uvodu rekao, deljenje jedne dlake na šest delova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio voljan da podržim koleginicu koja je predložila amandman i koja je to obrazlagala, zbog političkih stranaka preregistracije.
Koliko znam preregistracija nije 2017. godine nego je 2018. godine i mislim da su stranke preregistrovane 2010. u januaru i februaru i da se 2018. godine preregistruju one stranke koje za prethodnih osam godina nisu bile parlamentarne što na republičkom, što na pokrajinskom nivou. Dakle, neće raditi 101 politička organizacija, neće prikupljati potpise, s obzirom da ja prateći rad političkih stranaka mislim da je preko 25 političkih stranaka obezbedilo parlamentarnost na pokrajinskom i republičkom nivou. Verujem da će stranke koje nisu ispunile taj uslov da će ih biti negde oko 75 i da će se preregistracija dešavati 2018. godine radi pune preciznosti, bez obzira što krajem 2009. godine i početkom 2010. godine, kada je vršena preregistracija svih političkih stranaka, nisam bio poslanik i nisam bio u tom sazivu parlamenta. Mislim da je ideja dobra.
Što se mene tiče, ja se zalažem da političke stranke koje su obezbedile parlamentarnost, čak ne prikupljaju uopšte potpise, s obzirom da nije reč samo o preregistraciji političkih stranaka i sa tim u vezi sam ja voljan da podržim deo amandmana, jer će se prikupljati potpisi za redovne izbore koji će biti lokalni, pokrajinski, 2016. godine.
Verujem da će, kada se dese ti pokrajinski izbori, da nećemo imati jednu vladu u hladu, u senci, već da ćemo imati dve vlade u senci, jedna će biti republička vlada u senci, a druga će biti od 206. godine, od maja meseca, a druga će biti pokrajinska vlada u senci i nju će činiti stranke bivšeg režima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite danas su profesori malo nervozni, ali ja ću bez obzira na prehladu samo da pitam gospođu predsedavajuću - koliko imamo vremena poslanička grupa? Super, ja ću pokušati da istrošim to vreme, pa molim malo za strpljenje, s obzirom da sam ja slušao ne znam koliko replika i povreda Poslovnika.

Veoma sam strpljiv, pokušao sam nešto da naučim od ovih profesora, posebno od mog uvaženog prethodnika i postoji jedno pravilo koje je iz Opšteg imovinskog zakona Knjaza Nikole iz Crne Gore. On kaže otprilike, to je preuzeto iz Katonovog pravila, i mislio sam da će me cenjeni profesor tome podučiti, ali s obzirom da ništa nisam naučio što je primenljivo u privrednom i društvenom životu pokušaću obrnuto. U tom zakoniku je preuzeta maksima, pravilo koje glasi - što se grbo rodi vrijeme ne ispravi.

Dakle, time hoću da kažem, u tom uvodu da je Zakon o javnim beležnicima donet 2011. godine i da prilikom prvog prepravljanja tog zakona ispravki, izmena i dopuna koje smo ovde usvajali, rekao sam, a to se može naći u stenogramu, da nam to neće biti ni prva ni poslednja, da očekujem seriju ispravki jednog lošeg zakona koji je donela stranka bivšeg režima - toliko loš, toliko grb, da vrijeme to ne može da ispravi, evo dve i po godine.

Takođe, postoji izreka- što jedan ne pametan pogreši, sto pametnih ne može da ispraviti i to se vrlo lako može preneti, ta narodna poslovica i na ovaj zakon. Dakle, nije odgovornost samo na nama poslanicima koji smo predložili ovaj zakon, nije odgovornost ni na Vladi Republike Srbije. Tu odgovornost najmanje što se može navesti u polovini greha vodi stranka bivšeg režima koja je donela inicijalni zakon, odnosno ministarka pravde koji je taj zakon predložila.

Dakle, mislim da jedan datum, koji je ovde naveden, je izazvao veliku raspravu i dužan sam, s obzirom da se sada insistira da se navedu stranke, da kažem da bez obzira na potpis poslaničke grupe, ja sam član Narodne seljačke stranke. Stranka mi je registrovana 1990. godine i nema onaj, u delu naziva onaj – srpski. Ja jesam Srbin, ali ne zameram nikome ko nije Srbin i ko živi u ovoj državi. Dakle, postoje samo dobri i loši ljudi. Nemam nameru da se stidim zato što sam Srbin i mnogo me je pogodila diskusija jedne prethodne govornice zato što se ja zalažem da se niko u državi ne sme stideti od 1990. godine. Znači, moja stranka bila prva, nacionalna stranka. Neki su je čak tretirali kao izdajničku, a sada sa istim stavovima postajem nacionalistička stranka, tako da ne znam šta se promenilo. Sve oko mene se promenilo, sem mene. Zna se već i ko se ne menja. Mislim da je greška do mene, ali…

… Svi su drugi pričali daleko manje od zakona nego mene. Gospođo predsedavajuća, ja ću se vratiti na Zakon. Zakon je predložila, taj osnovni iz 2011. godine, ministarka pravde, a ovde smo mi optuživani za neko partijsko pravosuđe. Moram reći da je za vreme njihove reforme, deforme pravosuđa i sama ministarka posle 2009. godine direktno iz DS prešla na rad u tužilaštvo i to govori dovoljno o onom spočitavanju, o tome da mi nismo za nezavisno tužilaštvo, nezavisno pravosuđe. Ono jeste nezavisno od nas, ali nije nezavisno od bivšeg režima, posebno zaslugom ministarke koja je ovde izrekla niz primedbi na ovaj zakon. Recimo, za vreme njenog mandata izabran mrtvi sudija, čovek koji je bio mrtav izabran je za sudiju i zato ću ovu diskusiju skratiti i na korist građana i na korist budžeta Skupštine, jer šta treba dodati još ako je jedna stranka za vreme svoje vlasti izabrala mrtvog sudiju. Najverovatnije da ga nisu isčlanili za sudiju prilikom izbora 2009. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih da reklamiram član 103. U vezi sa članom 107, član 103. stav 7. i stav 8.

Poštovani predsedavajući, kada neko upotrebi, očigledno, reklamiranje Poslovnika i to učini da od toga napravi repliku ili diskusiju, i u toj diskusiji upotrebi niz uvredljivih izraza, sa kojima mene lično ne može da ponizi, jer može samo da me ponizi bolji od mene.

Dakle, bez obzira na količinu tih izraza koje je uputio nama, pa time i meni, ja ne tražim da se on opomene, ali tražim da u skladu sa stavom 8. oduzmete vreme poslaničkoj grupi ukoliko ono postoji, zato što se desilo da očigledne povrede Poslovnika, koja je upotrebljena za repliku.

I na kraju da kažem, s obzirom da je ovo okršaj sa ministrima, u skladu sa Poslovnikom, ne ceni se knjiga po koricama, ne ceni se piće po buretu, ne ceni se ministar po odelu, džaba najbolje odelo, najboljeg krojača tadžija, ako je u njemu loš čovek. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. i član 113. u vezi izlaganja mog prethodnog uvaženog kolege prof. Pavićevića.
Ja se slažem da je mera iz člana 113. drakonska, ali zbog te mere ne treba narušavati dostojanstvo Narodne skupštine tim pre što ja ne podržavam ovakve drakonske mere, posebno kada je upitanju moj kolega poljoprivrednik. Iz staleških, strukovnih razloga ja sam prinuđen da se zauzmem za prava, jer profesora ovde ima koliko hoćete, pa i uvaženi kolega Pavićević to može da potvrdi, ali nas poljoprivrednika ima veoma malo.
Ja sam protiv takve drakonske mere, ali sam i protiv toga da se ne poštuju pravila. Ovo pravilo je doneo bivši saziv Narodne skupštine, dakle partija na čijoj je listi izabran i kolega Pavićević. Zato smatram da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine kada prof. Pavićević, koji vrlo dobro poznaje pravni sistem, se zalaže da se ne poštuje pravna procedura, a stara maksima kaže da su najbolji propisi oni propisi koji se primenjuju. Ja ne znam više koliko puta je reklamirana ova povreda Poslovnika, ali ako je neko oštećen, onda smo oštećeni mi poljoprivrednice, a ne profesori i s toga se pitam, s obzirom da se stalno reklamira neka povreda izražavanja slobode itd, šta je profesor Pavićević radio na listi jedne takve organizacije koja samo u svom nazivu ima reč demokratska.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. i član 113. Poslovnika u vezi govora prethodnog uvaženog kolege zbog žamora u sali ja nisam ni čuo koji je član reklamirao.
Čini mi se da nije reklamirao ni jednu povredu Poslovnika, a pri tome je narušio dostojanstvo Narodne skupštine po mom mišljenju zato što odredbe člana 113. i po mom mišljenju su drakonske, ali treba reći da su one nasleđene.
Kolega je zaboravio da kaže da je stranka na čijoj listi je on izabran ovakvu drakonsku meru propisala Poslovnikom i time kako on kaže, ugrozila slobodu govora.
Ja ne mogu da verujem da jedan profesor, akademski čestit, zaboravi ovu činjenicu i da bude na listi stranke koja je ovu meru, ne samo donela već i sprovodila.
Moram da podsetim da u nekom od prošlih saziva kada je primenjivana ova odredba Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije da su ne samo ovaj propis doneli, već su ga poštovali, sprovodili, tako što su izbacivali celu jednu poslaničku grupu. Čini mi se da je ostao samo jedan narodni poslanik od sedamdeset i nešto koliko je ta poslanička grupa brojala.
Dakle, ne mogu da razumem da neko 17 puta reklamira odredbu Poslovnika koji je donela grupa, odnosno partija na čijoj listi je izabran. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja se slažem sa prethodnim govornikom da je Skupština svetilište. Ali, u svetilište se ne dolazi u farmerkama i šarenim patikama. Dakle, ukoliko neko želi sa pravom da ovo predstavi kao svetilište, onda srazmerno svojim željama, stremljenjima, treba da ima i stil oblačenja da bi sa pravom mogao da konstatuje da je Skupština svetilište demokratije.
Ja danima slušam prethodnog govornika i očekujem da naučim nešto, nešto primenljivo, ali sem suve retorike i glasnog tona, gotovo da ništa drugo nisam naučio. Stara poslovica kaže da kada je neko preglasan, da su mu argumenti veoma tanki i po izlaganju prethodnog govornika, mogao sam da zaključim da su mu argumenti vrlo tanušni.
Probaću da govorim o zakonu. Svakako ću glasati za njega, međutim, smatram da naš problem nije u legalnom oružju, nego u ilegalnom. Ovo je treći zakon u kome učestvujem kao poslanik i uvek zatežemo propise oko legalnog oružja, odnosno oko onih osoba koje legalno poseduju oružje, pooštravamo propise i norme, ali mislim da je vreme da se pozabavimo ilegalnim oružjem, kojeg po procenama samog ministra ima između 200 i 900 hiljada.
Hoću da kažem da bi trebali nešto na učinimo po tom pitanju i moj predlog je da se takvo oružje otkupljuje, s obzirom da je uglavnom to u vlasništvu sirotinje koja je izbegla sa raznih ratišta. Mislim da bi neki zakon ili uredba koja bi se bavila otkupom nelegalnog oružja, njegovim repariranjem, izvozom ili delimičnim opremanjem nekih naših jedinica oružjem koje je upotrebljivo za takve jedinice, mislim da bi se taj problem nelegalnog oružja rešio.
Mislim da kriminalci svakim zakonom kojim se pooštravaju uslovi za legalne posednike oružja da se na određeni način favorizuju jer nije za očekivati da oni traže uopšte dozvolu za nabavku naoružanja i mislim da su oni naš glavni problem, posebno na selima gde se pljačka, otima, ubija, gde se ubijaju starci, starice na svojim imanjima i u svojim posedima.
Mislim da su oni bezbedni. Mislim da treba uskladiti ovaj zakon sa Krivičnim zakonikom da se ta nužna odbrana jednom normira na pravi način jer sadašnji zakon gotovo daje slobodu kriminalcu da bez straha uđe u posed, u nečiji stan, da ugrozi nečiji život, život njegove porodice, da ugrozi njegovu imovinu, s obzirom da on kao nelegalni vlasnik oružja može sa sigurnošću da računa da određene osobe prvo u okolini i na ulicama ne nose oružje jer nemaju dozvolu za nošenje, a drugo da prilikom upada u nečiji prostor, stan ili firmu sa razlogom mogu da, poznavajući Krivični zakonik bolje od žrtve, znaju da žrtva vrlo teško može da upotrebi oružje koje i u koliko ima dozvolu za držanje, on je gotovo siguran da ta žrtva neće olako potegnuti oružje s obzirom da ta nužna odbrana koja je definisana Krivičnim zakonikom, koji svakako treba uskladiti sa ovim zakonom, on je gotovo bezbedan da mu žrtva neće pružiti adekvatan otpor.
Sa stanovišta građanina, mi trebamo prvo da očekujemo da kriminalac prvo puca na nas pa da tek onda možemo da upotrebimo svoje oružje, što nije slučaj u nekim demokratskim državama. Dakle, ta nužna odbrana, odnosno samoodbrana je definisana daleko labavije, odnosno daje pravo vlasniku, osobi i vlasniku neke imovine da na adekvatan način pruži otpor kriminalcu.
Voleo bih da se nekim novim zakonom ili uredbom definiše da se ilegalno oružje na neki način prikupi, jer oni koji ilegalno poseduju oružje su svakako u prednosti. Oslobođeni su obuke, oslobođeni su zdravstvenog pregleda. Nemaju opravdan razlog za posedovanje i to niko ne ceni, a kriminalci su čak oslobođeni od straha da će žrtva pružiti otpor.
Po pitanju granica, s obzirom da se graničimo sa više zemalja EU, Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom, Bugarskom i s obzirom na poslednji egzodus Albanaca i s obzirom da je ministar tu i na zahteve 60.000 kosmetskih Albanaca da im se izdaju pasoši Republike Srbije, ja bih predložio ministru da ni pod tačkom razno takve pasoše ne izdaju jer ćemo imati problem bez obzira na našu humanost. Imaćemo problem u budućnosti s obzirom na karakteristike, odnosno na način na koji u zapadnoj Evropi određena populacija sa Kosmeta nastupa, albanske nacionalnosti. Ja sam za to da im se ti pasoši ni pod tačkom razno ne izdaju. Imam razumevanja za njihov egzodus, ali ne vidim „milosrdnog anđela“ koji će kazniti to što se pojavljuju izbeglice kao što je svojevremeno kaznio 1999. godine Republiku Srbiju. Taj egzodus je krivica međunarodne zajednice i apelujem na ministarstvo da se ni na koji način ne meša u takve stvari, a posebno apelujem da se ne izdaju pasoši kosovskim Albancima s obzirom na to da ne samo da su digli oružje na ovu državu, već zato što mogu da budu problem i u međunarodnoj politici u nekom budućem vremenu kada Vlada RS bude opštila sa međunarodnom zajednicom, odnosno sa zemljama EU. U takvim situacijama, ako im je prebivalište u Srbiji i izdamo im pasoše, u nekoj narednoj readmisiji možemo da imamo nezahvalan položaj.
Moram da kažem da sam zadovoljan suzbijanjem stope kriminaliteta, s obzirom na zatečeno stanje, pre svega ekonomski devastirane države, socijalno gotovo neodrživoj. Ja kao poslanik sam zadovoljan bezbednosnom situacijom jer smo zatekli državu koja je bila kao Mars. U njoj je bilo uslova za život, ali života nije bilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj me doktor opet ometa. Ovaj doktor me opet ometa, šeta u šarenim patikama, kako ja da govorim.
Da li ja mogu da govorim ili će doktor da me ometa i dalje?
Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću da glasam za amandman prethodnog govornika, ali pod uslovom da jednom održi obećanje. Više puta je govorio da će glasati za neke predloge zakona. On ne glasa ni za svoje predloge, ni za svoje amandmane. Ukoliko se pojavi na glasanju i bude glasao za ovaj predlog zakona, evo ja ću da glasam za ovaj njegov predlog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po petnaesti put slušamo istu reklamaciju. Ja reklamiram čl. 103, 107. i 113. Poslovnika Narodne skupštine.
Kao poslanik ja sam protiv drakonskih mera koje su propisane članom 113. Znači, zalažem se da ubuduće takve drakonske kazne ne postoje, da poslanik koji je udaljen sa sednice bude kažnjen sa 20 dana rada na sednicama Narodne skupštine RS, ali mogu i da podržim stav i o slobodi izražavanja, ali moram da kažem da ovaj Poslovnik, koji je donet pre pet godina, je donela partija na čijoj je listi gospodin Pavićević izabran i mislim da je narušio dostojanstvo time što spočitava nama da smo prekršili slobodu izražavanja, da smo drakonski delovali zbog psovki koje su upućene na sednici, a pri tom zaboravlja da je izabran na listi partije koja je donela ovaj Poslovnik.
Stoga mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Tim pre što gospodin Pavićević vrlo dobro zna da partija koja je donosila ovaj Poslovnik je tada mislila valjda da će vladati doveka i udaljavala je cele poslaničke grupe sa sednica Narodne skupštine.
Ne mogu da verujem da gospodin Pavićević hoće da nam kaže da je on izabran na listi partije koja suzbija slobodu izražavanja u dužem roku i da je izabran na listi partije koja samo u svom nazivu nosi ime – demokratska. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana ministarko, ne mogu da delim iluziju koju pojedini poslanici imaju po diskusiji mog prethodnog redovnog govornika, da će on glasati za ove zakona, jer je on poznat po tome što ne glasa ni za svoje predloge. Ja sam ostavio svaku iluziju, čovek ne glasa ni za svoje amandmane, ni za svoje predloge, a kamoli da glasa za određeni predlog u Vladi. Ukoliko to učini, za mene bi to bilo pravo iznenađenje.
Ono što sam primetio jeste da postoje dva standarda kod mog prethodnog govornika, uvaženog docenta, predavača na jednom fakultetu, što je za pohvalu da je primetio sve gramatičke greške. Ali, malo veće gramatičke greške, kada sam našao u izveštaju Zaštitnika pojedinih građana, on je rako da to nije ništa. Dakle, našao sam na četiri, pet stranica 32 greške, koliko se sećam koje su tako bili kardinalne da kada sam ih čitao ovde to je izazvalo buru smeha, međutim, on je rekao da ko radi taj i greši. Tada sam se sa tim složio, ali sam rekao da je preterano da na četiri stranice imati 30 i nešto grešaka.
Danas, onaj ko je negirao da gramatičke greške utiču čak na izveštaj Zaštitnika pojedinih građana, danas i te kako ima zamerke na gramatičke greške, sa pravom, koje su se pojavile kao obrazloženje u pojedinim delovima zakona.
Takođe ne delim iluziju gospodina Babića, da ćemo dobiti nešto dobro iz Kotora, tamo su uglavnom ove jahte naših bogataša, naših tajkuna, dakle ne verujem da će oni isporučiti naše tajkunaše, pre verujem da su nam izručili protu Velibora Džomića, ali ove grešnike neće isporučiti, a jedan sveštenik je postao nacionalna pretnja za Crnu Goru. Oni sa belosvetskim zastavama, oni naši koji su se obogatili u vreme kada su svi siromašili, oni ne remete ničiju bezbednost, ni njihove države, a boga mi, bojim se da ni mi ne preduzimamo odgovarajuće mere da sankcionišemo ono što su oni uradili u prethodnom periodu kada su očerupali narod do gole kože, nekoliko puta da bi te jahte stekli.
Ono što želim da kažem jeste da će ovaj zakon ili neke uredbe morati dobro da razmotre pitanje registracije domaćih brodova. Oni se sve više registruju u Hrvatskoj, Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini. Od pet zemalja tri su evropske zemlje, tamo sipaju gorivo, plaćaju porez i naša država tamo gubi takse, gubi poreze, gubi prihode, gubi poreze na dobit.
Verujem da je došlo vreme da izravnamo te uslove registracije. Tako da brodovi koji su bili naši, a odjednom su zbog određenih taksa postali strani, na određeni način remete i ambijent privredi zato što kada postanu strani brodovi oni mogu samo da pristižu u međunarodne luke, a u domaće pristanište i u domaće luke ne mogu da pristaju, a time privredi nanose dodatne troškove zato što moraju da transportuju robu u međunarodnu luku jer su naši brodovi postali strani i plove pod stranom zastavom.
Navešću kao primer Mitrovicu, livnica koje lije mora da nosi, pošto Srem nema međunarodnu luku, mora da ga nosi u Beograd, zato što se svi brodovi koji su bili domaći postali strani i više ne pristaju u domaću luku i domaće pristanište. Verujem da se to podzakonskim aktima da doraditi i da se na određen način brodovi koji su registrovani pod stranom zastavom, a domaći su, da se na olakšice, iste onakve kakve emituju susedne zemlje, da se iste takve olakšice emituju i našim zakonima ili podzakonskim aktima. Tako da ti brodovi koji su bili domaći ponovo postanu domaći, da ne plove pod stranom zastavom jer to nanosi štetu i privredi i budžetu Republike Srbije.
Takođe, moja zamerka je na limit od 500 hiljada tona za luku, jer se bojim da u sadašnjim uslovima naša privreda to ne može da ispoštuje, da će doći do pregrupisavanja. Tako da će privreda takođe unutrašnjim transportom, povećanim troškovima morati da doprema to u, po meni, najviše dve luke koje će moći da zadovolje taj limit od 500 hiljada tona godišnje. U ovom stanju, ja se bojim da naša privreda ne može da isporuči toliko robe i da uveze toliko sirovina. Kada proradi Železara u Smederevu možda se ta situacija promeni na bolje.
Mislim da treba da pomažemo privredi što god možemo više. Takođe, želim da se podzakonskim aktima malo bolje uredi pristanak brodova van graničnog prelaza. Dakle, da privrednik može robu koja dolazi iz inostranstva, tu pre svega mislim na mineralna đubriva, u trenutku Srem nema nijednu međunarodnu luku, svi brodovi koji su bili nekad domaći, koji su u domaće pristanište i domaće luke dovlačili mineralno đubrivo, da su određena skladišta, oprema itd. Sada to isto treba da čine u Beogradu i Novom Sadu i time prave, s obzirom na količine mineralnog đubriva koje se uvoze, time prave određenu gužvu. Tako da taj istovar van graničnih prelaza treba maksimalno olakšati. Nekada su to radile lučke kapetanije. Ovoga puta će to raditi agencija. Mislim da treba napraviti takvu vrstu podzakonskih akata da to bude vrlo lako ostvarivo, isto u interesu naše privrede.
Što se tiče registracije plovila, ja bih voleo da Vlada, ne samo Ministarstvo, to jeste možda teško, ali da se ovim - morem plovi jedna jahta mala, država ih tajkunima dala, da se plovila koje su ti tajkuni stekli novcem koji su zaradili u grabizaciji, kada su radnici i seljaci gubili sve što su imali. Dok su jedni gubili sve oni su zaradili sve. Preko noći su zarađivali milione, postali multimilioneri, a uglavnom su poslovali sa državom i na osnovu poslova sa određenim političarima u to vreme, dakle, sa državom su zaradili enorman novac u privatizaciji, bolje reči grabizaciji, stekli ogromna materijalna bogatstva dok su svi drugi siromašili oni se naglo bogatili i treba ih naterati da makar svoje jahte koje su stekli na grbači sirotinje da registruju pod našom zastavom i ovde plate porez jer su ih registrovali na razna Devičanska, Sejšelska i belosvetska ostrva. Iznela su uglavnom i kapital i jahte napolje. Naravno, ona su tamo usidrena negde u Crnoj Gori, u nekom drugom možda još ekskluzivnijem letovalištu u toku leta, zimi malo zimuju u Crnoj Gori, a ostalo su obično na Maldivima i na nekim takvim egzotičnim ostrvima i destinacijama.
Voleo bih da se oni nateraju i da na određen način poštuju državu Srbiju jer su od države Srbije dobili sve, a njoj gotovo nisu vratili ništa sem što su je gurnuli u krizu. Ne verujem da oni mogu da izvuku Srbiju iz krize, zato što su se oni obogatili na srpskoj krizi i oni su Srbiju uvukli u bedu i siromaštvo koju sada ova Vlada treba da leči. Treba naći načina da ih nateramo da samim tim registracijom tih svojih jahti koje su zaradili na način na koji su zaradili, makar delimično vrate državi ono što, sa punim pravom mogu da kažem, što su oteli. Postali su multimilioneri.
Izneli su gotovo sav novac, određenu količinu novca unose tek toliko da se šepure da mogu da kupe neku estradnu pevaljku, i mi postajemo taoci i tih novokomponovanih bogataša, koji ništa ne čine da pomognu ovoj zemlji, da pomognu ovom narodu. Oni se doslovce iživljavaju dok milioni ljudi jedva preživljavaju i mislim da na određen način i po pitanju ovih plovila koja se registruju, na to treba staviti tačku i na svaki način ih primorati makar da ta plovila registruju na državu da bi ih na određeni način opomenuli da je država ipak jača bez obzira na to koliko oni imaju prava i na koji način su ih stekli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 113. Poslovnika. Odmah da kažem da se ja slažem sa kolegom Pavićevićem da je kazna iz člana 113. drakonska, da je antievropska, da je antidemokratska. Sa tom kaznom se ne slažem. Ali, treba znati da je odredba iz člana 113. i ceo Poslovnik pre više od pet godina donela bivša vlast, bivši režim, na čijoj listi je izabran na poslednjim izborima gospodin Pavićević. Ne mogu da verujem da je jedan docent, predavač na fakultetu političkih nauka, u čiju akademsku čestitost ne treba sumnjati, smogao snage da stane na jednu listu koja je donela ovako anticivilizacijsku, antidemokratsku, antievropsku meru.
Danima slušamo reklamaciju na Poslovnik koji nije doneo ovaj saziv Skupštine, već je doneo onaj saziv Skupštine, ona postava, ona politička stranka na čijoj listi je izabran i onaj ko ovaj Poslovnik redovno reklamira. Moram da podsetim gospodina Pavićevića, bez obzira što se ne slažem sa ovom nedemokratskom odredbom iz člana 113, da su najbolji zakoni, najbolji propisi, najbolji akti oni koji se poštuju.
Sada ne znam da li nas kolega Pavićević poziva da ne poštujemo Poslovnik koji su donele njegove partijske kolege ili koalicioni saveznici na poslednjim izborima, na kojima je on, onako akademski, čestit, stao na listu koja je donela, evo, ponovo da podvučem, antievropski, antidemokratski Poslovnik, sa kojim kvalifikacijama se slaže i moj prethodni kolega Pavićević. Dakle, voleo bih da se jednom izjasni da li on bira društvo ili društvo bira njega. Hvala.