Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu člana 103, člana 107. i člana 113.
Naime, moj uvaženi prethodni govornik, kolega Pavićević, iz dana u dan reklamira kroz povredu Poslovnika navodnu povredu Ustava. Ja kao neko ko dugo prati sednice ove Skupštine, što iznutra, što spolja, sećam se da je ovaj Poslovnik na snazi 10 godina.
Član 113. kaže da onaj ko je udaljen sa sednice ne može da prisustvuje sednicama 20 radnih dana. Znači, 20 dana kada Skupština radi. On uporno izbegava da pročita taj član i uporno nama spočitava da mi suzbijamo slobodu izražavanja.
Ja ne mogu da verujem da je moj cenjeni kolega Pavićević, bio na listi stranke koja je donela ovaj Poslovnik, koja je čak učestvovala u donošenju Ustava, dakle, stranke koja je suzbijala slobodu izražavanja, stranke koja je kršila Ustav, stranke koja je nedvosmisleno donela ovaj Poslovnik. Dakle, on misli da je stranka na čijoj je listi izabran, u dužem periodu, više od 10 godina, suzbijala i kršila slobodu izražavanja.
Ako se on složi sa tim da je bio na listi takve stranke, ja sam čak slobodan da glasam u Danu za glasanje da je povređen Poslovnik na njihovu štetu, ali molim prethodnog kolegu da se složi da je bio na listi stranke i da je izabran na listi stranke koja je, donoseći ovaj Poslovnik, grubo kršila slobodu izražavanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovom predlogu je i moj potpis bez obzira na kampanju koja se vodi protiv mene, da bi sutra u skladu sa poslovničkom procedurom mogli da usvojimo amandmane i samim tim da usvojimo i zakon u celini, ja ću od svoje diskusije odustati sa dozvolom sutra predsedavajućeg da po amandmanima kažem nešto šire, s obzirom da ja preporučujem drugim govornicima da odustanu da bi u pet do četiri završili ovu diskusiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. i član 113.
Dakle, narodni poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, ali pri tome nema pravo da narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Sada ja moram da vama predsedavajuća dokažem da je moj prethodni govornik narušavao to dostojanstvo, a jeste, tako što je pozivao na nepoštovanje Poslovnika, na nepoštovanje procedure.
To nije ni poslanički, ni poslovnički čestito iz prostog razloga što član 113. govori da mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja, znači, rada Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno za sednicu na kojoj je izrečena ova mera ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja rada Narodne skupštine.
Dakle, prethodni govornik je narušio dostojanstvo Narodne skupštine, jer je tražio da se ne poštuje Poslovnik, da se ne poštuje procedura zbog navodne protivustavnosti ovog dokumenta, odnosno Poslovnika, i ja ne mogu da verujem, a nije ni akademski čestito da je moj prethodni govornik govorio protiv Poslovnika koji je donela poslanička grupa kojoj on sam pripada, na čijoj listi je izabran, tim pre što ne mogu da verujem da je takva akademska čestitost pristala da bude na listi onih koji su doneli, po njemu, ovaj protivustavni Poslovnik.
Dakle, ne mogu da verujem da je to moguće i time narušava dostojanstvo Narodne skupštine, jer poziva da se ne poštuje Poslovnik koje je donela poslanička grupa, navodno da je ugrožena sloboda izražavanja. Time on hoće da kaže da poslanička grupa na čijoj listi je izabran u dužem vremenskom roku, preko 10 godina je u ovom parlamentu narušavala slobodu izražavanja i za mene je to povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ne tražim da se o ovoj povredi glasa, ali da se prethodni govornik na to upozori. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, ja sam pažljivo pročitao ovaj amandman i naprosto sam iznenađen tumačenju od određenih kolega ovog amandmana.
Oni su govorili da postoji neki dvodelni amandman čiji je jedan deo usvojen, a drugi nije. Baš nisam pravnik, ali bih zamolio gospodina Martinovića da mi to pojasni, kako može jedan amandman da bude usvojen u jednom njegovom delu. To je gotovo nemoguće, posebno što nije napravljena neka ispravka amandmana, ali možda ovi koji su doneli ovaj Poslovnik, možda ti dugogodišnji potpredsednici Skupštine, narodni poslanici imaju malo veće iskustvo nego ja, pa su mogli da zapaze i da se amandman može usvojiti u jednom njegovom delu, a u drugom ne može.
Zašto ovaj amandman nije prihvatljiv postoji još jedan veoma bitan razlog. Jedan je ta dvodelnost, a drugi razlog je što on u svom sadržaju propisuje ministarstvu u Vladi Republike Srbije koje se bavi poslovima pravosuđa da u roku od šest meseci podnese izveštaj Narodnoj skupštini.
Za mene bi to bilo prihvatljivo da ne stoji u istom delu tog amandmana, po prethodnom mišljenju organa Advokatske komore Srbije. Dakle, ministarstvo, odnosno deo Vlade Republike Srbije koji suvereno, zahvaljujući prenosu suvereniteta sa građana, upravlja državom i upravlja pravosuđem, dakle, ono bi moralo da bude teledirigovano, da bude na končiću organa jednog udruženja građana. Advokatska komora Srbije mislim da je registrovana kao udruženje građana, a neka me gospodin Martinović ispravi ako to nije tačno.
Dakle, verujem da nikome ko je poslanik u tako dugačkom roku, nikome ko je dobronameran, nikome ko je profesor na pravnom fakultetu, odnosno ko je profesor prava na određenom fakultetu, ne pada na pamet da jedno ministarstvo obaveže da u svom podnošenju izveštaja mora da pribavi prethodno mišljenje organa jednog udruženja građana. To je za mene neshvatljivo, posebno zato što je među predlagačima, već sam rekao, i profesor prava koji predaje pravo svojim studentima na određenom fakultetu.
Analogno tome, mogao je neko da napiše da ministarstvo podnese izveštaj po prethodnom mišljenju fudbalskog kluba. Dakle, i fudbalski klub je jedno udruženje građana, pa mogli ste napisati i da ministarstvo mora da podnese svoj izveštaj po prethodnom izveštaju vatrogasaca. Znači, i to je udruženje građana i gotovo je neprihvatljivo da vi Vladi, odnosno ministarstvu koje se bavi poslovima pravosuđa naredite da izveštaj moraju da podnose, to je prihvatljivo, Narodnoj skupštini, ali da prethodno traže mišljenje jednog udruženja građana. Iz tog razloga ja mislim da nije prihvatljivo, a ni zdravorazumno prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine  ministre, poštovani gosti iz ministarstva, reklamiram član 105, poslednji stav, član 109. drugi i treći stav.
Gospodine predsedavajući, ubuduće da na to obratite pažnju, zato što vam se to dešava tokom celog zasedanja, odnosno od početka ovog saziva. Poslednji stav člana 105. glasi: „Niko ne sme da priđe govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne odobri“. Nadam se da slušate, gospodine Bečiću.
Takođe, član 109. stav 1, stav 2, stav 3. kažu – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč.
Gospodine predsedavajući, gospodin Pavićević uporno to radi tokom celog ovog saziva i tokom celog ovog zasedanja i tokom cele ove sednice. On ustane, bez vaše dozvole priđe govornici, tj. ustane i počne da govori, bez vaše dozvole uzme reč, govori pre nego što ste vi to odobrili. To je suprotno odredbama člana 105. i člana 109. i molim vas da u skladu sa članom 109, st. 1, 2. i 3. izreknete opomenu gospodinu Pavićeviću ubuduće, da takvo ponašanje, ukoliko sam ustane, priđe mikrofonu, odnosno govornici, uzme neovlašćeno reč, a da mu vi to niste dozvolili.
Ako bi svi radili ono što radi gospodin Pavićević, onda bi svi stajali, svi grajali, svi govorili pre nego što vi to odobrite. To je nedopustivo ponašanje za običnog poslanika, recimo, zemljoradnika, a kamoli za jednog docenta i male su šanse da od njega bude profesor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, koristim priliku da reklamiram povredu iz člana 103. i člana 107.

Naime, član 103. govori o pravu poslanika da reklamiraju povredu Poslovnika i nadam se da nećete imati ništa protiv da i ja to učinim, s obzirom da ja to veoma retko činim, što se i iz statistike vidi.

Član 107. kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine predsedavajući, valjda ćete dozvoliti da ja malo posumnjam u to, zato što kad uvažena koleginica reklamira povredu Poslovnika i govori o kupovini odbornika, da to narušava dostojanstvo Narodne skupštine, da se ne radi o reklamaciji Poslovnika, radi se o jednoj tvrdnji, pa bih ja isto tako mogao da kažem da to pravilo je na dan inauguracije Tomislava Nikolića u Leskovcu promovisao Boris Tadić i Dragan Đilas, govoreći da su odbornici - predstavnici građana, a ne predstavnici političkih partija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja samo još jednom da podsetim da je ovaj osnovni zakon donet 2011. godine.
Dakle, te godine kada su, ovi koji sada zameraju delili bol za umrlim predsednicima, što danas nama zameraju na nekim koalicionim odnosima.
Taj zakon se istine radi više puta popravljao. Ja sam imao i ranije zamerke po pitanju ovog zakona i pratećih zakona.
Moja zamerka se odnosila, pre svega na visinu takse i javno - beležničke nagrade, posebno na prenos prava kada je u pitanju poljoprivredno zemljište i kada je u pitanju davanje hipoteke na poljoprivredno zemljište, radi obnove proizvodnje.
Ja ne zameram advokatima, dakle, oni su se izborili za svoja prava. Njih u parlamentu ima više od deset. Oni od ukupnog stanovništva čine 20.000 advokata, znači, ima ih negde 0,3 do 0,4% u stanovništvu, a zastupljeni su ovde sa preko 10 advokata koji predstavljaju ujedno i advokate i građane. Bez obzira mislim da je to njihovo pravo legitimno, recimo po pitanju nas zemljoradnika ostajemo samo ja i gospodin Živković, koji je bio doduše poljoprivrednik u pokušaju.
Dakle, nas ima dva miliona, imamo jednog, eventualno drugog predstavnika koji je seljak iz grada, koji po užoj profesiji vinogradar. Sada zamislite šta bi mi trebali da radimo po pitanju naših prava. Zamislite sada kada bi mi osnovali seljačku komoru.
Zamislite kada bi na isti način, a tvrdim da nam advokati nisu krivi, mi kao rukovodstvo te seljačke komore doneli odluku da nema više mesa, nema više mleka, nema više hleba, nema više voća, nema više povrća, ukoliko se ne ispoštuju odluke te seljačke poljoprivredne komore. Onaj ko iznese voće i povrće ili neku prehrambenu namirnicu, taj mora da bude kažnjen.
Šta hoću da kažem ovim? Bez obzira što dajem pravo advokatima da na ovakav način dođu do svog rezultata, ja se pitam šta bi bilo kada bi mi to uradili, s tim u vezi hoću da kažem da nečije pravo ne može da bude pravo da se ograniči pravo drugima na to isto pravo.
Dakle, moja zamerka se odnosi na to što je određenim advokatima njihovo rukovodstvo zabranilo da se bavi svojim poslom čime su kršena prava drugih, da bi se ostvarila prava onih prvih.
Takođe, moja zamerka i sada na to što se štrajk nije odnosio na nova punomoćja, nego recimo, mene kojeg su predstavljali advokati, zbog štrajka koji je proglasila Advokatska komora nisu više mogli da zastupaju advokati koji su mi punomoćjem garantovali zastupanje pred državnim organima, to nisu samo sudovi.
Dakle, moje pravo je bilo suspendovano time što je neko proglasio štrajk i čak i na retroaktivna punomoćja, dakle, proglasili su štrajk na zastupanje koje je garantovano punomoćjem koji su klijenti potpisali advokatima i advokati klijentima.
Dakle, pravo klijenata nije poštovano, pravo na odbranu, pravo na zastupanje i to je moja zamerka i dalje. Moja zamerka i dalje je na visinu takse.
Ja bih voleo da su one niže ukoliko je to moguće, ali takođe moram da kažem – ovi koji su 2011. godine doneli jedan zakon koji smo morali da popravljamo ne znam koliko puta, pa i sada u korist advokata koji su po meni legitimno isterali neke svoje interese.
Dakle, oni koji nam zameraju, zameraju ministru, moram da kažem bez obzira što ja nisam čovek koji rado brani ministre, da ako je ministar kriv onda je kriv što je poštovao zakonsku proceduru, što je poštovao nezavisno sudstvo, čak i onog koje je postavljeno 2009. godine, od strane stranaka bivšeg režima, što je to pravosuđe nezavisno od ove vlasti, a od prethodne nije.
On je poštovao to i to je po meni jedina njegova krivica je možda u tome što bi ja na njegovom mestu prekršio takvu vrstu zakona koje je donela bivša vlast, bivši režim.
Ja bih posmenjivao sve njihove tužioce i sudije, s obzirom na očiglednu destrukciju i nekažnjavanje dobitnika tranzicije koji su na razne načine obezbedili sebi zastupanje kroz izbor tužilaca i sudija 2009. godine, koliko se sećam.
Na takav način su se nekažnjeno izvukli svi dobitnici tranzicije i onaj udruženi delpokratski zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu nije kažnjen, gde je narod surovo opljačkan zahvaljujući tome što je ministar poštovao nezavisnost pravosuđa i to pravosuđe jeste nezavisno sadašnjoj vlasti, ali od bivše vlasti pod velikom sumnjom je ta nezavisnost, mislim da je i te kako zavisno od bivše vlasti i da iz toga miruju mnoge istrage, da tužioci ne žele da procesuiraju ono što policija uhvati i ponašaju se u stilu ribolovaca, što policija uhvati vajni tužioci izabrani 2009. godine poljube i puste.
Dakle, to moja zamerka može da bude ministru zašto je poštovao zakon, zašto ga čak nije i prekršio i na određen način reformisao deformisano pravosuđe i doveo ga ne neke prave osnove.
Ja ću glasati za sve, to sam i rekao kada se ministar dogovori sa advokatima, rekao sam i prošli put da ću glasati za sve izmene koje odgovaraju obema stranama, tako da ću glasati za ovo.
Ono za šta neću glasati, to je leks individualis koji je moj prethodni kolega zaboravio i koji se odnosi najverovatnije na Vojislav Vukčevića koga ja opravdano sumnjičim zbog sastanka sa diplomatama za krivično delo špijunaže.
Dotični tužilac je vršio kampanju u medijima govoreći da se kampanja vodila protiv njega. Kampanja se vodila za njega. Dakle, on je najverovatnije tom kampanjom sebi obezbedio da do kraja svog mandata vrši svoju dužnost. Rekao je da se prilikom izbora moralo voditi računa o njegovom broju godina, ali ja takođe njega pitam, ako nisu znali koji ga biraju koliko ima godina, valjda je on znao koliko je imao godina kada se kandidovao.
Za Vojislava Vukčevića ja neću glasati. Moj prst neće ići na dugme za tužioca za ratne zločine, bez obzira na sve, ja mislim da se on ponaša prema unutrašnjem pravosuđu. Pravosuđe se ponaša na način na koji se Haški sud ponaša prema SAD. Na isti način se Tužilaštvo za ratne zločine po mom mišljenju ponaša prema američkoj ambasadi, podanički, obavezalo da će jednom mesečno da im dostave izveštaj, održava sastanak sa stranim diplomatama. Za takvog čoveka neću da glasam po cenu da izgubim i prst i ruku, moj prst neće ići za glasanje Vojislava Vukčevića. Hvala. Vladimira Vukčevića, pardon.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, gospođo predsedavajuća, ja ću bez dvoumljenja glasati za ovaj zakon, bez obzira što neke moje kolege govore o načinu glasanja, gotovo nikad ne glasaju za svoje predloge. Dešavalo se da mi glasamo za njihove predloge, a da oni nisu na sednici. Toliko o načinu na koji ćemo glasati.
Što se tiče ugovora, moram reći da ću podržati da se napravi konačno jedna elektrana u Srbiji, Kostolac, ali takođe moram da se založim da napravimo još jednu. Dakle, govoriću o elektrani koju, takođe, treba napraviti, a koja neće biti iz državnog kredita, a za koju su kineski investitori, koliko znam, bili zainteresovani, a to je Kolubara A. Dakle, radi se o elektrani koja ima sve prenosne sisteme, koja u ovom trenutku proizvodi zanemarljive količine energije, a koja u svojoj okolini ima 180 miliona tona uglja, koji ne mogu da koriste postojeće elektrane, pa je kineski investitor ponudio da fluidnim kotlom prerađuje ugalj koji nema dovoljnu kaloričnu vrednost i da napravi novih 300 megavata. Dakle, da Kolubara A bude neka druga elektrana koju će ova vlast započeti i napraviti.
S obzirom da tamo već postoje svi uslovi za prenos električne energije koja bi se proizvodila, a tim pre, investicija je draža zato što se ne radi o zaduživanju zemlje, nego bi isti kineski investitor kupio toliko struje i toplotne energije za industrijsku zonu na Ubu, koju ima nameru da sagradi koliko ja znam, a ministri će me svakako ispratiti, ta investicija je negde u prvoj fazi oko 1,2 milijarde dolara i s obzirom da mi nemamo dovoljno količine energije za neki dinamičan razvoj, bilo bi neophodno da se pored ove elektrane u Kostolcu, napravi i elektrana, modernizuje Kolubara A i na takav način prvo zbrine životna sredina koristeći ugljenu prašinu i ugalj koji ne može da se koristi u elektranama, pa čak i komunalni otpad koji bude iz industrijske zone i eventualno iz Beograda i na takav način proizvedemo električnu energiju, napravimo industrijsku zonu koja će se odatle snabdevati i koja će otplaćivati tu električnu energiju i time država ništa neće dugovati.
S tim u vezi, ja podržavam naravno, ovaj prvi projekat, a biće mi još draže, ukoliko se po projektu iz 2012. godine, koji postoji za Kolubaru A, bude pristupilo realizaciji i Kolubare A, tako ćemo dobiti novih 300 MW električne energije, uvećati društveni proizvod ne samo proizvodnjom energije već i proizvodnjom u mašinskom delu u industrijskoj zoni, a kineski investitor je zainteresovan i za kupovinu IMT, DMB i Rakovice, gde bi takođe koristio tu električnu energiju i na takav način bi se otplatila investicija koja bi svakako bila produktivna u više vrsta.
Moram da kažem i nešto o Fondu za razvoj. Dakle, ono što sam ja pročitao i podatke koje sam ja dobio, žao mi je što je moj prethodni kolega izašao, jer ovde ima podatke za vreme vladavine mog kolege poljoprivrednika, kada je on bio premijer. Interesantno, ja ne mogu da budem ispred poljoprivrednika u Fondu za zdravstvo, ali je moj kolega poljoprivrednik koji ima istu stručnu spremu je bio premijer. Za vreme njegove vladavine, Sartid je ostao dužan Fondu za razvoj 2.615.845.527 dinara.
Dakle, prilikom privatizacije za bud zašto i stečaja, ovaj dug Fondu za razvoj je ostao u ovoj visini. To je tada bilo preko 100 miliona maraka. Kada bi danas to pretvorili u evre, ja verujem da bi taj dug, ono što se nekad moglo kupiti za 100 miliona maraka, sad nama treba 200 miliona eura. Dakle, to je ostalo iza te slavne pogodbe koju je predvodio moj kolega poljoprivrednik u vreme kada je imao tu sreću, a mi nesreću, da on bude premijer ove države.
O Fondu za razvoj ću još reći to da od 13.145 kredita u vrednosti od 217 milijardi zatečeno stanje je takvo da 60% tih kredita neće biti vraćeno. To nije bio Fond za razvoj, to je bila mašina za rasipanje para, to je bio fond za razvoj tajkuna, fond za kupovinu tajkunskih jahti sa stranom zastavom i domaćih pevačica. Od prilike ja tako vidim Fond za razvoj koji je funkcionisao do 2012. godine.
To što fali Fondu za razvoj naravno, biće nadoknađeno iz budžeta. Sredstva su često bila namenjena početnicima iz tzv. nerazvijenih područja. Moj kolega Miletić je o tome govorio. Ja kao predsednik Narodne seljačke stranke takođe moram reći da su mi čudna neka imena dobitnika kredita za početnike iz nerazvijenih područja, pa ću pročitati ukratko ko su bili srećni dobitnici. Kao na lutriji, obično podigneš kredit, pa firma ode u stečaj, ili nađeš neku drugu firmu pa to više nikad ne vratiš, pa su srećni dobitnici recimo bili: Mišković, Bogićević, Vojin Lazarević, Miodrag Kostić, Drakulić, Perčević, Vukadinović, Toplica Spasojević, Borovica. Dakle, niti mi oni liče na početnike, niti mi Beograd liči na nerazvijeno područje, tako da nam pripadnici bivšeg režima duguju odgovor – po kom osnovu su oni tretirali firme ovih ljudi kao početnike, njih kao početnike, „start ap“ kredite za nerazvijena područja, jer to apsolutno nije jasno? Ja mislim da se u najmanju ruku radi o zloupotrebama.
Što se tiče fondova, tu takođe treba videti da, sem ovih fondova, postoje i drugi fondovi. Razvojni plan Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja i neki nam duguju odgovore kako su tako po nekim rođačkim linijama trošili sredstva iz fondova koja su pripadala, delu fondova koji su pripadali Vojvodini, pa su recimo za izgradnju nekih čudnih medijskih centara, umesto 10 miliona trošili 20 miliona eura, da su tim parama upravljali rođaci predsednika, stranke bivšeg režima, dakle, ovi što su formirali vladu u senci, vladu u hladu, dakle oni koji kažu da ćemo svoje mesto pod suncem naći sedeći ispod senke, u hladovini, ja u to ne verujem.
Oni nam duguju, s obzirom da sam dobio te podatke, oni nam duguju objašnjenje zašto je neki doradni objekat kod Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, umesto 10 miliona sa opremom, još nezavršena izgradnja 5.000 kvadrata koštala 20 miliona, zašto tim parama upravlja recimo kum potpredsednika DS, odnosno stranke bivšeg režima? Zašto u izgradnji Urgentnog centra u Novom Sadu, kojim upravlja supruga lidera stranke bivšeg režima, zašto su potrošeni dva puta veći novci od onih neophodnih? Zašto je recimo 100.000 za porođaj koji košta 7.000 evra plaćeno 28.000 evra? Mnogo odgovora nam duguju ovi iz stranke bivšeg režima koji su formirali vladu iz senke iako vladaju jednom četvrtinom teritorije itekako troše pare iz fondova.
Dakle, ja ću reći da od 2000. do 2012. godine iz Fonda za razvoj je izašlo preko dve milijarde eura. Za te pare se moglo kupiti milion krava. Evo gospodin Miletić će se složiti. Moglo se kupiti negde 14 miliona ovaca, moglo se kupiti negde oko 10 miliona svinja i recimo da su to dali zemljoradnicima koji da su kupili od tog novca oko miliona krava, svake godine bi ova država mogla da ima, da su taj novac tako uložili, od mesa i mleka mogla je da ima dve milijarde bez prerade.
Međutim, pare iz Fonda za razvoj su otišle za ove seljake iz grada, za ove velike početnike i umetnike koji znaju bolje da potroše novac nego seljaci, da ga mudro sakriju u inostranstvu, da ga zavuku i na takav način ispumpaju iz države za 10 godina preko 50 milijardi dolara i dok se naša dijaspora jadna trudila da unese što više novca, seljaci da što više zarade, oni su ispumpavali sredstava iz Fonda za razvoj, prenosili to napolje i na takav način su opljačkali zemlju.
Za taj novac da smo kupili te krave, svake godine bi imali dve milijarde, to da smo prerađivali imali bi još dve milijarde. Ukoliko uzmete 10 do 12 godina samo u primarnoj proizvodnji, odnosno samo u uzgoju stoke i proizvodnji mleka mogli ste da imate negde 20 milijardi za 10 godina. To znači da dug ove zemlje više ne bi postojao, a da smo to prerađivali, svakako ne bi ostali bez 400.000 radih mesta, da je novac iz Fonda završio kod miliona a ne kod milionera, ne bi sada imali dugove, a umesto 400.000 nezaposlenih, ja verujem, oni koji su ostali bez posla za vreme vladavine stranke bivšeg režima, ja verujem da bi najmanje 200.000 ljudi sada ostalo u proizvodnji, bilo u privrednom lancu.
Ovako smo dobili osiromašene milione i bogate milionere i sad ovi osiromašeni milioneri moraju na razne načine iz budžeta da vraćaju dugove milionera. Kada tome dodamo Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, kada dodamo da je u sadašnjim komercijalnim bankama ima nenaplativih 360 milijardi, doći ćemo do toga da je u prethodnom periodu, ja ću se usuditi reći, vladao jedan udruženi demokratsko-zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu i oni koji su formirali vladu u senci, ja im preporučujem da formiraju još jednu vladu u senci vrlo brzo, da se ta vlada u senci zove vlada u senci Vojvodine, pa neka onda idi i razgovaraju dve vlade u senci, pa nek tako budu i neka vladaju jedno tri, četiri mandata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatio bih ovaj amandman kada bi o govorio recimo o selu i o poljoprivredi.
Ono što želim da kažem jeste da Vlada mora da povede računa u skladu sa poslednjim stavom ovog člana za koji nije predložena izmena, da prilikom donošenja kriterijuma, odnosno najverovatnije uredbe o statusu ugroženih kupaca, vodi računa da poljoprivredna gazdinstva ne troše električnu energiju samo za grejanje, a najmanje troše za grejanje. Dakle, prilikom dodele određene kvote za recimo staračka domaćinstva za ugrožene kupce da vodi računa da se na selu električna energija najmanje koristi za grejanje, a da se najviše koristi za pripremanje hrane za stoku i za neke ekonomske delatnosti koje zahvaljujući tome što imamo preko 650.000 gazdinstava, gde i najsiromašnija gazdinstva na selu moraju da rade.
Dakle, u tim aktivnostima se troši električna energija i mislim da ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije treba da povede računa o ugroženim kupcima u poljoprivredi na selu i ugroženim kupcima u gradu. Jedni koriste električnu energiju ne samo kao svetlost već i za grejanje, dok drugi isključivo koriste električnu energiju za gledanje televizije, za sijalice, ali i pored toga imaju ekonomski deo domaćinstva gde ma koliko bili stari, ma koliko bili nemoćni oni se staraju da ishrane životinje i pri tome koriste električnu energiju, a onda probiju određeni broj kilovata i više ne spadaju u ugrožene kupce iako su oni najugroženiji sloj stanovništva.
Zato apelujem na ministarstvo da u skladu sa ovim amandmanom gde predlagač traži da ugroženi kupci imaju odgovarajuće olakšice prilikom podnošenja zahteva, apelujem na ministarstvo da prilikom dodeljivanja statusa ugroženog kupca posebno obrati na pažnju na staračka domaćinstva na selu koja su em bez penzije, često bez ikakve socijalne pomoći, em su ugrožena po pitanju električne energije zato što je ne koriste samo za svrhe svog domaćinstva, nego i za ekonomski deo domaćinstva, za pripremanje hrane za životinje. Ti elektromotori koriste pozamašni broj kilovata električne energije i time ulaze u neku kvotu koja im ne garantuje status ugroženog kupca, iako su oni možda ugroženiji od nekih drugih.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da postoji čudan redosled, ali nisam protiv da prednost uvek ima opozicija. Dakle, bez obzira što sam već bio na redu, ali, gospodine Bečiću, ja ne zameram nikad kad favorizujete članove opozicionih stranaka i narodne poslanike, s obzirom da sam više bio opozicioni poslanik nego poslanik koji je podržavao Vladu.
Što se tiče ovog člana 65, ja sam rad da glasam za amandman koji su podneli poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, zato što je, posebno Srem, od Inđije do Bogatića, veoma bogat termalnim vodama. One su i te kako izvor energije, posebno mogu dati korist, ukoliko proizvode toplotnu energiju, razvoju poljoprivrede, grejanju staklenika, ali, takođe, te termalne vode mogu da koriste i za hlađenje određenih objekata i da zamene velike količine električne energije, koje se u sličnim situacijama leti upotrebljavaju za hlađenje određene vrste objekata i mislim da se time može dopuniti električna energija.
Ono što ja nisam video iz ovog zakona, nisam video nigde u obnovljivim izvorima proizvodnju električne energije od otpada, ili nisam dovoljno pažljivo čitao zakon, pa stoga moram da idem na neko predavanje, ali nisam video proizvodnju električne energije od komunalnog otpada, što je praksa i u Evropi. Mislim da to spada u obnovljive izvore energije i da je to bivšim zakonom, koji će biti stavljen van snage, bilo upisano u zakon.
Takođe, u obnovljive izvore energije spada i proizvodnja električne energije od biomase, a to je veoma bitno za razvoj poljoprivrede, jer proizvodnjom energije od biomase možemo da pojeftinimo poljoprivrednu proizvodnju, posebno mleka i mesa, ukoliko budemo dovoljno pametni i iskoristimo 400 hiljada hektara zemljišta koje se ne obrađuje i ukoliko obnovimo stočni fond, recimo, dopunimo ga sa 200 hiljada krava. U takvim situacijama, svaka od tih farmi koja bi imala nekoliko stotina hektara i 200 krava mogla bi da proizvodi električne energije od biomase od jednog megavata.
Ja sam čak za to da Ministarstvo energetike, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo građevine naprave jedan plan sa tipskim farmama koje bi bile građene po Srbiji i koje bi, pored proizvodnje mleka i mesa, obuhvatili proizvodnju električne energije i to na kombinovan način, ne samo biomasom, odnosno gasnim generatorima, već i panelima koji bi, pomoću energije sunca, pravili električnu energiju. Na takav način bi, uz proizvodnju energije, uz proizvodnju od sunca, od biomase, možda čak i od vetra, mi uspeli da pojeftinimo i da budemo konkurentni u proizvodnji mleka i mesa, s obzirom da nam preti velika opasnost zbog toga što su carine pale i što poljoprivredna proizvodnja, posebno u proizvodnji mesa i mleka, preti da strana proizvodnja u potpunosti preplavi naše tržište i da nam uništi stočni fond.
Ovo je jedan od načina da se ubuduće opremimo i da budemo konkurentni u poljoprivrednoj proizvodnji, da je pojeftinimo, zato što ćemo uporedo sa proizvodnjom mesa i mleka proizvoditi i električnu energiju koja će na takav način uspeti da tu proizvodnju pojeftini i da stvori konkurentnost naše poljoprivrede, pre svega na domaćim i okolnim tržištima.
S tim u vezi, napominjem da imamo 400 hiljada hektara neobrađenog zemljišta i da na takvom zemljištu možemo da gajimo uljarice i da proizvedemo najmanje 500 hiljada tona, od kojih možemo da dobijemo, recimo, 200 hiljada tona biodizela, ukoliko se za to opredelimo, pa možemo doći u situaciju da poljoprivreda obezbedi energente za obradu poljoprivrednog zemljišta u više od 50% i da obezbedi električnu energiju za preradu poljoprivrednih proizvoda, da ono što seljaci, zemljoradnici, farmeri proizvedu da radnici, koji su sada bez posla, preradom tih poljoprivrednih proizvoda prave jeftinije prehrambene proizvode i da u podsticaje u energetici, poljoprivrednoj proizvodnji budemo dovoljno konkurentni.
Spreman sam da primim lekcije od stranaka bivšeg režima. Jedan je govorio o vizijama, ali se bojim da stranke bivšeg režima nisu imale viziju, već da su više imale proviziju. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, u jednom trenutku sam mislio da podržim ovaj amandman s obzirom da se radi na neki način o nekoj vrsti biljaka, tu se spominju alge. Ali, s obzirom da predlagač nije razdvojio da li misli na morske alge ili na ove što se nađu, recimo, u Užičkom jezeru, sad ne znam da li je ta stranka krenula da Srbija treba da izađe na more, promenila program i da od tih algi pravi obnovljivu energiju ili su mislili na rečne koje su toksične. Znači, to su cianopite koliko se razumem, a pokušao sam da se obavestim. One su izuzetno toksične, utiču na jetru i tako dalje. Poznato je da su sada nađene u Užičkom jezeru. Znate, ukoliko su mislili na tu vrstu algi, to ne mogu da podržim, ali ukoliko su mislili na onaj morski deo, ukoliko su mislili da izađemo na topla mora, možda i malo dalje, ja ću razmisliti da li da to podržim, ali da nam susedi na zamere. Bojim se da će nam susedi zameriti, posebno, mislim da bi Crna Gora bila osetljiva.
Po pitanju biljaka ja sam više za zelenu masu, za biomasu. Dakle, o tome sam već govorio, ali s obzirom da je amandman na član 66. on govori o izveštajima i o udelu energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije. Dakle, mi moramo da proizvedemo određeni procenat električne energije.
Sada ponovo pitam ministra i ljudi iz Ministarstva da li se tu računa i električna energija koja se može dobijati preradom komunalnog otpada? Da li se i ona računa u procenat obnovljive energije s obzirom da ćemo mi morati da imamo određeni procenat, a da ni izbliza to nismo dostigli. S tim, u vezi, pitam konkretno za Kolubaru A kako će ukoliko projekta iz 2012. godine bude realizovan, a on se oslanja na preradu 180 hiljada tona niskokaloričnog uglja i ugljane prašine koja tamo postoji. Na obnovi Kolubare A gde bi se u fluidnom kotlu pored toga koristio i komunalni otpad koji se do sada nije prerađivao ni u jednoj elektrani, kao ni taj niskokalorični ugalj. Ukoliko se prerađuje i jedno i drugo kako razdeliti šta je energija iz obnovljivih izvora, a šta nije, s obzirom da bi taj fluidni kotao električnu i toplotnu energiju pravio i od uglja koji sada ne koriste električne termoelektrane, od toga ne prave električnu energiju, a u budućnosti, posebno vezano za kineze koji su dolazili koji su zainteresovni za projekat Kolubara A.
Postoji velika mogućnost da se na tom lokalitetu proizvede 300 mega vati struje, što od nisko kaloričnog uglja, koji ne koristi nijedna elektrana, što od komunalnog otpada.
S tim u vezi, bih želeo da ministar objasni, na koji način bi se računao udeo iz takve elektrane koja je na neki način kombinovana, a šta je obnovljivi izvor energije, a šta ne.
Još na kraju da kažem, da ono što sam govorio o farmama, za koje Ministarstvo energetike, Ministarstvo građevine i Ministarstvo poljoprivrede, treba da se dogovori da se napravi tipski projekat jedne farme na osnovu kojeg bi se proizvodila električna energija, od zelene mase, od energije sunca i možda i od vetra, da takva kombinovana elektrana i ima svoje investitore. S tim u vezi moram da kažem da postoje investitori koji će, ako ne traže privilegovanu cenu, povlašćenu cenu električne energije, već jednostavno želeo da investiraju u takvu vrstu farmi i da se pravi energija po običnoj, a ne po povlašćenoj ceni.
S tim u vezi bih želeo da mi ministar, ili neko od prisutnih objasni u vezi projekta Kolubara A, i još nešto na kraju da kažem, da ja pozdravljam nameru Ministarstva da se izgrađuju novi energetski kapaciteti.
Posebno bih voleo da se to radi u poljoprivredi, jer su one zapuštene zemlje, kojih ima 400.000 hektara i sa oživljavanjem stočarstva mi možemo da napravimo negde oko 1.000 elektrana koje bi proizvodile po jedan megavat čas struje i sa tim bi, recimo, uspeli da napravimo struje koliko naprave tri elektrane „Kostolac“, koje su sad planirane.
Dugo u ovoj Srbiji niko ništa nije radio, a ako neko hoće da jede ukusan hleb, taj mora da poseje pšenicu. Ukoliko neko želi da proba slatku voćku, taj mora da posadi drvo. U proteklom periodu niko ništa nije sadio, niko ništa nije sejao. Svi su brali i žnjeli i kidali, zato i jesmo sada gde smo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 107. stav 1. -  govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. To se nije desilo za vreme govora dva poslednja govornika, posebno govornika koji je govorio pre gospodina Babića.
Dakle, zašto smatram da je narušeno dostojanstvo? Zato što nam se obratio u grupi i govorio o nekom antievropejstvu, asocirao na radikale, na 90-te, itd. Ja nisam bio član SRS. U buduće kada to bude govorio, da poštuje dostojanstvo parlamenta, treba da me izuzme iz te grupe, a s tim u vezi, da kažem, ukoliko su toliko gadljivi na 90-te, ne treba da narušavaju dostojanstvo prebacivajući nekome drugome saradnju sa radikalima. Oni su, odnosno njihov predsednik partije je zajedno sa njihovim poslanicima u to vreme doneo Ustav, zakon svih zakona zajedno sa SRS. Pa, kada već nekome prebacuje saradnju sa SRS, neka krene od sebe i neka u buduće ne narušava dostojanstvo Narodne skupštine, na način na koji to pokušavaju u poslednje vreme asocirajući na 90-te, na zle radikale. Ako su toliko bili zli, zašto ste sa njima zajedno donosili Ustav? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je izrečena jedna velika neistina od strane predlagača, uvaženih predlagača koja glasi otprilike – da je ovim rebalansom budžeta narušeno dostojanstvo građana.

Sada na stranu to što je jedan od predlagača amandmana bio bivši premijer, što sličan amandman su dali, odnosno u istovetnom tekstu dali neki drugi, koji su vršili vlast i zemlju zadužili toliko da imamo za tri godine da platimo 401 milijardu samo kamate, na dugove koje je ostavila bivša vlast.

Dakle, oni stalno govore kako se dug, ako ga vraćamo nominalno bi trebalo da umanjuje, ali zaboravljaju cenu kapitala - kamate koja u poslednje tri, četiri godine bila od 2012. godine, od promene vlasti, bila ukupno 401 milijarda 263 miliona i 065 hiljada. Dakle, toliko je nova vlast morala da izdvoji da bi vratila kamate na dugove koji su ostali za bivšeg režima. Dakle, dugovi su jedno, pozajmiš 100 evra i vratiš 100 evra, tako oni to predstavljaju javnosti. Ako ste se zadužili da vratite naš dug, ako ste se zadužili 100 evra, onda ste trebali da vratite 100 evra našeg duga, za toliko dug da se umanji.

Pri tome ste zaboravili cenu kapitala, s obzirom da oni ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, zaboravili su cenu kapitala koja se zove kamata i za koje je trebalo izdvojiti u prethodne tri godine od 2012. godine, sredine, ukupno zajedno sa ovom projekcijom budžeta za 2015. godinu trebalo je 401 milijarda dinara. To je 3,5 milijardi evra i naravno da postoje neke druge stavke koje se zovu dugovi. Ti dugovi, recimo dugovi JAT-a koji su dospeli za naplatu, dugovi prema poljoprivrednicima koji su bili u momentu 2012. godine neisplaćeni za 2011. godinu u visini od 8 milijardi. To su sve zaboravili i sada Skupština i Vlada, koje vraćaju dugove i kamate koje su dospele za plaćanje još za vreme bivšeg režima, oni koji vraćaju dugove JAT-a, oni koji vraćaju dugove poljoprivrednicima nisu dostojanstveni.

Mislim da bi predlagač amandmana trebao da razmisli nešto o svojim amandmanima, s obzirom da ukoliko bi bili usvojeni u rebalansu budžeta poljoprivrednici, odnosno svi drugi dugovi koji treba da se isplate član bi otprilike, glasi ovako – ukoliko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ukoliko usvojimo ovaj amandman od uštede koja će se plasirati, naravno, iz budžeta prema građanima, opet prema potrošnji, da bi oni opet kupovali zemljoradnici nešto i tako opet punili budžet…Dakle, poštovani građani od ove uštede koju je Vlada ostvarila, koju je namenila za isplatu dugova prema svojim građanima, od ove uštede bi usvajajući amandman uvaženih kolega poslanika, bi građani, odnosno dobili ovo i svi oni poverioci kojima država duguje bi dobili ništa.

Dakle, to je predlog uvaženih predlagača i mislim da su kvalifikacije koje su izrekli gospodin Babić i gospodin Arsić veoma blage, ja se u potpunosti slažem sa njima i mislim da što su roditelji rekli ranije - biraj društvo, nemoj da društvo bira tebe. To se odnosi na jedno od ova dva uvažena predlagača ovog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, dame i gospodo ministri, reklamiram član 107. stav 2, recimo - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnom poslaniku ili drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život.

Prethodni govornik, gospodin Šutanovac, rekao sam – Šutanovac, mi se obratio i pokazao rukom da sam težak radikal. Gospodo iz SRS ovde vas ima, kada sam ja to bio član SRS? Možda sam ja u svojim govorima previše radikalan i nanosim previše štete rejtingu DS koja se još samo tako zove.

Dakle, možda iz tog razloga i gospodin Šutanovac procenio da sam ja radikal, jer sam po pitanju grehova i štete koju je DS napravila ovom narodu previše radikalan kad govorim o činjenicama koje ovde nikada nisu demantovane.

Ako je mislio da sam bio pripadnik SRS, nisam. Mada tvrdim da štetu koju je ovoj državi napravila Demokratska stranka, SRS u 90-im godinama zajedno sa SPS-om i sa JUL-om ni 10% takve štete nisu napravili koliko je napravila DS divljom predatorskom privatizacijom koja je gutala žive ljude, radna mesta, posao, hleb porodicama itd.

Ako će ga to obradovati, ja kao osnivač Narodne seljačke stranke sa jedinim članstvom u Narodnoj seljačkoj stranci ću vrlo rado preći i u Radikalnu stranku samo da budem protiv njih. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja sam se bio prijavio po amandmanu pa sam jedno tri puta brisan. Opravdano sam bio da se restartuje sistem.

Na član 3. amandman moje cenjene kolege iz opozicije su podnele i on glasi ovako – briše se. Član 3. posle njihove intervencije ukoliko bi usvojili ovaj amandman glasio bi ovako… Znači, ukoliko bi bio usvojen taj član niko ne bi mogao da pročita šta u tom članu piše.

Pri tome se pozivaju na snagu argumenata. Ne razumem koja je snaga argumenata u čistom listu papira? Možda je to akademski čestito, možda doprinosi uštedi papira? Ta snaga argumenata, kako je rečeno, kao neka čestitost, kao etička odgovornost i šta je već nabrojano, je izrečena vrlo glasnim rečenicama. To što je neko govorio glasno, to ne znači da mu je argument jak, već naprotiv, to znači slabost argumenta i slabost predloga koji glasi – briše se.

Ovde smo takođe čuli od cenjenih kolega iz Niša, gospodina Bradića posebno, da je Niš mrtav grad. Vi, gospodine Bradiću, iz Niša, treba da znate da je 2012. godine Niš zatečen kao veoma razvijen i veseo grad u kome sve funkcioniše. Sve je štimalo. Privreda je bila toliko razvijena da građani Niša nisu 2012. godine znali šta će sa tim novcem. Gospodine Bradiću, ako je neko kriv, krivi su građani Niša. Ja se sećam jedne gromade, grad Niš je imao premijera, malo gradova u unutrašnjosti dobije priliku da ima, recimo, saveznog ministra, da ima posle toga premijera.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Vreme.)

Koristim vreme poslaničke grupe.