U temi sam. Kandidat je na legalnom univerzitetu završio fakultet. To je osporila opozicija, a pri tome ne osporava svog kandidata koji je tamo „magastrirao“. Govorim o dvojnim standardima i govorim o onome o čemu su oni govorili.
Taj vrli kritičar je bio basista u grupi koja se zvala „Generacije bez budućnosti“. Dakle, sve do 27. godine, njegova muzička karijera je bila muzičar u pokušaja. Zamerio mi je na Bori Čorbi, što sam ga citirao. Dakle, on je sada postao veliki poznavalac privrede i finansija. U 27. godini su ga uputili u diplomatiju. U tako zrelim godinama je postao diplomata, i to ne bilo gde, već u Vašingtonu, u najvažnijoj ambasadi. Možemo da pretpostavimo šta se tamo desilo, koliko je on privredno edukovan da ovde nama deli lekcije. Budući da je bio basista i da je bio u „Generacijama bez budućnosti“, svojom politikom, njegova Vlada, buduće vlade su mnoge generacije ostavile bez budućnosti. Najverovatnije se setio naziva grupe. Ministar privrede na kome je velika odgovornost, jer on ujedno predstavlja predsednika Vlade, koji ga je ovde predložio, ne treba da radi ono što su oni radili.

Molim vas dopustite da završim.
…ukoliko želite da uspete, stara izreka koju je napisao Dostojevski kaže – ako idete putem i zastajkujete da svakog psa koji laje gađate kamenjem, nikada nećete doći do cilja. Da bi stigli do cilja, zlo moramo tući dobrim i zameniti boljim. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prijavio sam se malo ranije, ali nema veze.

Ministar je otprilike rekao ono što sam ja hteo da kažem.

Ima stih Bore Čorbe koji otprilike glasi – danas može svaka stoka da nabavi dva svedoka. Citat je i ne možete da me kaznite. Moguće je da lice koje dođe da overi ugovor, neko ovlašćenje moguće je da pri tom dovede dva kredibilna svedoka, koje može da kupi za nekoliko flaša piva, i da na takav način bude utvrđen njegov identitet koji može da bude lažan. Na osnovu tog lažnog identiteta on može da overi neki ugovor, da napravi veoma štetan posao za neke druge građane, da se po tome dese određene posledice.

Ukoliko javni beležnik ili lice koje to overava ima saznanje da to lice nije lice sa identitetom kojim tvrdi, ukoliko vizuelno u kontaktu sa dva svedoka uvidi da se može raditi o identitetu koji se utvrđuje na način što se dva svedoka podmićuju, na način na koji sam već opisao ili na neki malo skuplji način, ukoliko se radi o licima koja su iz nekog razloga na poternicama, ukoliko im trebaju odgovarajuća dokumenta i ovlašćenja, ukoliko se na takav način overava neka isprava, ukoliko to lice želi da u trgovini ljudima prevede neku decu kroz ovlašćenje preko granice, da izvrši preprodaju dece, ukoliko javni beležnik koji ima određenu odgovornost ili lice koje overava potpise utvrdi da je stvar u onome o čemu sam ja malo pre govorio, u tom slučaju mu treba ostaviti mogućnost da na osnovu sumnje odbije da overi takvu vrstu isprave.

Takođe, po pitanju isprava može doći do uverenja onog ko overava potpise, može doći do sumnje da određeni dokument može da bude falsifikovan, da recimo može da bude izdat u Republici Hrvatskoj, da to može da bude Legija, da može da bude bilo ko, da je u pitanju sasvim drugo lice, a da dokumentom kojim želi da dokaze svoj identitet da tim dokumentom u stvari on dokazuje neki svoj drugi identitet koji ne odgovara pravom. U takvim slučajevima treba ostaviti javnim beležnicima pravo da ne overe takav dokument, jer u slučaju da ga overe, onda kasniji neki postupci su veoma dugotrajni, dakle ta neka krivična odgovornost, ispitivanje nekad godinu, nekad dve, nekada tri, a ne znamo šta bi bilo sa poništenjem dokumenta koji je javni beležnik overio, uprkos sumnji koju sam izneo.

Inače se slažem sa prethodnim govornicima da država nije vlast, da država nije Vlada, da država nije zgrada Skupštine. Samo bih voleo da je u vreme kada je ovaj Zakon o javnim beležnicima donošen 2011. godine, da su to isto uverenje moji prethodni govornici, koji su to sada naglašavali, imali kada je u pitanju bio Boris Tadić, jer je on u tom trenutku bio i država i partija i Vojska i Vlada, on je bio sve, ali ipak, pozdravljam što se neko dosetio naknadno da prizna da predsednik nije država, da vlast nije država, kao što je to bilo, da je narod država i da je država zajednica udruženih ljudi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam amandmanom želeo da popravim ovaj zakon i da sudovi, opštinske uprave i dalje mogu da overavaju potpise vezane za osnivanje političkih stranaka, vezane za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske izbore, lokalne izbore, kao i izbore za mesne zajednice.

Vlada je odbila ovaj moj amandman i amandman nekih mojih kolega i bojim se da je pogrešila. S obzirom na broj javnih beležnika, koji su na 25.000, odnosno građana, s obzirom da u nekim sredinama možda uopšte neće biti javnog beležnika, ja se pitam kako će se overavati, recimo, potpisi za podršku izbornim listama, ukoliko zajedno budu raspisani izbori za savete mesnih zajednica, ukoliko zajedno budu lokalni, pokrajinski, gradski, republički i predsednički izbori? Ja se pitam da li javni beležnici, a neće ih biti po celom prostoru, moći uopšte da overavaju potpise političkih stranaka, odnosno podnosioca izbornih lista? Isto se radi o političkim strankama prilikom njihovog osnivanja.

Da ne govorim o taksama koje mogu biti raznolike, ja verujem da će ona ostati tarifni broj, da će ona ostati i dalje 50 dinara. Recimo, izbori za savete mesnih zajednica negde nisu bili opterećeni, opštine su donosile odluke da se takvi potpisi na overi ne naplaćuju. Dakle, u ovom slučaju će to za izbore sa savet mesnih zajednica postati i dodatni trošak za one koji se kandiduju.

Uzgred budi rečeno, gotovo je neverovatno da su do sada takse za predsedničke izbore po svakoj izjavi koštale 50 dinara, za parlamentarne 50 dinara, a da je za neke lokalne izbore, kao npr. u Inđiji, naplaćivana taksa od 300 dinara po potpisu. Ako se kandidujete za savet mesne zajednice, bili ste dužni da priložite 30 potpisa i priložite 9.000 dinara. To je dokaz da te takse mogu biti raznolike. Čudim se da je ovaj moj amandman odbijen, s obzirom da svi mi izlazimo na izbore.

Imajući u vidu činjenicu da smo prilikom preregistracije političkih stranaka imali obećanje tadašnje vlasti, koja je prestavila državu, da se u buduće, koje su registrovane sa odgovarajućim brojem potpisa, neće više vršiti overa tih izjava o podršci određenih izbornih lista. Treba prihvatiti ovaj amandman ili izmeniti izborne zakone i predvideti da političke stranke, koje su upisane u registar, manjinske sa hiljadu i nešto potpisa, većinske sa 10.000 i više potpisa, kao i da se obećanje koje je dala vlast, koja je predstavljala tada državu, ispuni i da političke stranke više ne prave gužve pred javnim beležništvima, da se jednostavno registrovane političke stranke, koje podnose finansijski izveštaj, sve i svašta, oslobode prikupljanja potpisa u buduće, jer to je sa jedne strane trošak, a sa druge strane se stvaraju neverovatne gužve i dovodimo, maltene, vučemo birače otimajući jedne drugima, vukući ih na odgovarajuće šaltere da svojom izjavom potvrde da podržavaju kandidaturu stranke, odnosno izborne liste koja je već predložila stranka koja već ima deset i više hiljada svojih overenih potpisa, a koja je zahvaljujući toj podršci i registrovana.

To je tada tako bilo rečeno. Međutim, da li zbog promene vlasti, nikada nije, ono što je bilo dogovoreno između političkih stranaka, ispunjeno. Dakle, potpisi se i dalje skupljaju. Oni se sada skupljaju za lokalne izbore u organima opštinske uprave. Samo za parlamentarne i predsedničke izbore to rade sudovi. Ukoliko sve to prepustimo javnim beležnicima, napravićemo neviđenu gužvu i mislim da na izborima može doći do određenih zloupotreba. Iz tih razloga sam predložio ovaj amandman i ja ću glasati za njega, a na kolegama poslanicima je sve ostalo.

Da bih bio potpuno razumljiv kolegama, jedan od ključnih razloga za podnošenje amandmana jeste što neke male sredine neće imati uopšte javne beležnike. One izlaze na lokalne izbore, na izbore za savete mesnih zajednica i ukoliko je izbornim zakonima i drugim zakonima predviđena overa tih potpisa podrške određenim izbornim listama, u takvim situacijama oni moraju da idu u neku drugu sredinu, s obzirom da je drugim zakonima o javnim beležnicima predviđeno da javni beležnik ne može da izađe na teritoriju drugog javnog beležnika, odnosno na neku teritoriju koja mu nije dodeljena. Sam izlazak javnog beležnika na teren, dakle do sada su sudski overivači i opštinske uprave izlazile u susret političkim strankama i svako je u svom sedištu overavao te potpise, tako da nije dolazilo do međusobnih kontakata, odnosno u tim vrućim kampanjama prilikom prikupljanja potpisa nije dolazilo do međusobnih kontakata birača koji pripadaju različitim političkim strankama.

S obzirom da zakon nije dobro definisao u kojim uslovima overavač, odnosno javni beležnik mora da pošalje overivača na teren, moguće su incidentne situacije koje mogu dovesti do fizičkih posledica, odnosno da budu opasne po zdravlje ljudi. Ne moraju sve političke kampanje biti civilizovane, kao što je bilo nekoliko poslednjih. Može doći do radikalizacije na političkoj sceni, da neke sredine nisu etnički čiste, da ima međuetničkih napetosti među određenim biračima.

Iz mnogih razloga sam želeo da ovim amandmanom pokušam da nateram Vladu da razmišlja, da odustane od prikupljanja potpisa za izbore posebno političkim činiocima koji su već registrovani za to. Prilikom donošenja Zakona o političkim strankama o preregistraciji jasno je rečeno, a tu podsećam kolege da se izjasne, jer su u to vreme neki bili poslanici u ovom domu, ja nisam. Bilo je rečeno da će drugi zakoni regulisati i da političke stranke, koje su registrovane sa 10.000 i više potpisa, odnosno manjinske sa 1.000 i više potpisa, neće prikupljati potpise izjava birača o podršci svojih izbornih lista.

Ili će Vlada učiniti ono što je neka prethodna obećala ili ćemo imati probleme prilikom overavanja potpisa, posebno ako istovremeno bude više izbora organizovano, posebno u sredinama koje nemaju javne beležnike. To će biti problem koji ja ne bih želeo da vidim, a naravno niko, pa ni sama Vlada. To je bio razlog zašto sam to predložio, s obzirom da nije dorečeno da će izlazak biti obavezan u takvim situacijama javnog beležnika, odnosno lica koje radi za javnog beležnika, s obzirom da svaka sredina neće imati beležnika, posebno one koje imaju nešto manje stanovnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, ja bi donekle mogao da se složim sa argumentima mog kolege poljoprivrednika da nam je potrebno što više specijalista. Dakle, s obzirom da nam je prosečna starost, posebno na selu, 59 godina, da smo stara nacija, da imamo sve više bolesnih, da imamo sve veće gužve pred čekaonicama, pred specijalističkim ordinacijama, ja bih u potpunosti mogao da se složim da svaki lekar koji je položio državni ispit ima pravo da se specijalizuje, ali ne mogu da se složim sa onim delom da se to radi bez plana.
Čak i vinograd kada sadite, čak i vinograd kada kalemite, morate da imate neki plan. Dakle, ne možemo praviti specijaliste bez ikakvog plana zato što otprilike ministar ima pregled, on treba da donese neki pravilnik, neku uredbu po kojoj treba regulisati koliko kojih specijalista treba. Dakle, ne možemo praviti specijaliste pa, recimo svi budu specijalisti psihijatri. Ja verujem da po nekim izlaganjima da su nam potrebni. Recimo, svi budu, specijalizuju bez plana, budu psihijatri i onda nemamo dovoljno ortopeda, nemamo dovoljno hirurga itd.
Neko mora da vodi o tome računa i ne možemo mi poljoprivrednici to da vidimo, ne možemo mi vinogradari to da vidimo. Znači, ministar za zdravlje je taj koji treba da propiše koliko kojih specijalista treba. On ima najbolji pregled o tome koliko ima obolelih, koje su vrste bolesti i na koji način ih treba lečiti i gde treba povećati broj specijalista, a gde smanjiti. On je taj koji može da proceni liste čekanja itd. Ja ne vidim da mi zemljoradnici možemo to da utvrdimo.
Mi jesmo pacijenti, mi jeste da želimo da idemo preko reda, ali ne želimo toliko da čekamo, ali ne možemo imati uvid koji mogu da imaju oni koji odgovaraju za zdravstvo, a to je ministar zdravlja. Danas je to jedan čovek, sutra može biti sasvim neko drugi, a u nekom sledećem sazivu će biti sasvim neki drugi stručnjak iz medicine, neki drugi ministar zdravlja će na svoj način dopunjavati taj plan. Ja se ne slažem da se to radi bez plana.
Takođe sam nezadovoljan zato što je kolega koji je govorio o vezanosti medicine i veterine, klasične medicine i veterine, mislim da nam trebaju stručnjaci koji će, i specijalisti, molim ministra da to prati, koji će pratiti, posebno specijalisti za zarazne bolesti, koji će pratiti bolesti životinja, posebno one koje se mogu preneti na ljude. Dakle, zdravlje životinja može da ugrozi zdravlje ljudi. Može da se prenese, recimo kju groznica, može da se prenese ebola. Ja verujem da način na koji ebola prelazi sa životinja na ljude, sa majmuna na ljude, da to zna i predlagač amandmana. Dakle, apsolutno nije sporno da kolega koji se bavi veterinom je pokušao da ukaže na to.
Nama je poznat jedan stručnjak koji je bio afla toksičar, koji se toliko brinuo o zdravlju životinja i ljudi. Međutim desilo se da tom stručnjaku za afla toksin, a to je dokaz da preko mleka može da bude ugroženo preko životinja i zdravlje ljudi, recimo da taj koji je toliko vodio računa o zdravlju životinja i ljudi napravi na vodozahvatu u Inđiji, recimo napravi, to sam već govorio u ovom parlamentu, napravi reciklažu olova i olovnih akumulatora i time ugrozi zdravlje ljudi. Onda neko danas u Inđiji - zabranjeno korišćenje vode i za kuvanje i za piće.
Sada imamo drugi problem. Taj poznati afla toksičar je na takav način ugrozio ljude još 2007. i 2008. godine iako je bio upozoren čak i od strane Dulića, ugrozio zdravlje ljudi i za nagradu je dobio mesto potpredsednika u jednoj stranci koja je sad opoziciona, a do nedavno je bila vladajuća jedna mala stranka, a on je avanzovao je postao potpredsednik u toj stranci.
Ako mu je stalo do zdravlja ljudi i životinja, kako mu sad nije stalo da kaže da je zabranjeno vodu koristiti i za napajanje krava i životinja, jer ukoliko ima teških metala, a radi se o preradi olova, ukoliko ima teških metala u toj vodi zato što je neko na vodozahvatu napravio fabriku akumulatora i sada postao još potpredsednik stranke, a navodno se stara o zdravlju ljudi, onda se to zove licemerje. Ukoliko je ugrozio zdravlje ljudi, ukoliko je ugrozio zdravlje životinja, olovo će se taložiti u mesu i mleku…

Naravno, evo vraćam se odmah na amandman. Zato tvrdim da nam trebaju specijalisti. Ministar to može da planira i ne slažem se da se to radi mimo plana, jer nam trebaju specijalisti za zarazne bolesti, toksikolozi u ovom slučaju, da procene da će mleko i meso od krava, odnosno olovo koje se taloži u tome ponovo doći u kontakt sa ljudima i na takav način će teški metali doći do ljudi, ljudi će oboleti trajno tako da preti opasnost da mi u Inđiji zasvetlimo, a on je nagrađeni postao potpredsednik demokratske, odnosno stranke bivšeg režima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. stav 1. i stav 4. u vezi sa članom 107. Dakle, to su neke obaveze propisane Poslovnikom i nigde ne piše da sam u obavezi da držim Poslovnik visoko. Mogu da prepišem deluje Poslovnika, mogu i da ga izgubim, ali je dužnost i obaveza da citiram odredbu Poslovnika na čiju povredu ukazujem.
Prva povreda na koju ukazujem, gospodine predsedavajući, tek iz trećeg puta ste mi pogodili prezime. Ja nisam Ristivojević nego Rističević, a ovde smo svedoci da ste me dva puta prekrstili. Ja sam kršten sa mesec dana. Dakle, nema nikakve potrebe da me bilo ko prekrštava u ovoj sali.
Povreda Poslovnika na koju ukazujem u vezi sa članom 107. jer ovde je iznet uvredljiv i neistinit izraz u vezi člana 107. Ovde je rečeno da moja firma duguje porez i da duguje nešto robnim rezervama.
Evo, ja sam svečano izjavljujem u vezi sa delom govora poslanika jedne male opozicione stranke, vrlo male, da nemam firmu, da ne dugujem porez, a ako on ima dokaze za to, ja ću podneti ostavku na mesto narodnog poslanika ukoliko imam firmu ili ukoliko ta firma duguje porez, ali ako to nije tačno, voleo bih da taj narodni poslanik, koji iznosi neistine koje štampaju u „Blicu“ i objavljuju na B92, takođe podnese ostavku zato što iznosi jednu neistinu. Toliko zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, meni eto tako pripadne čast da uvek govorim posle nekih diskusija koje su dinamične.
Pokušaću da se vratimo na temu. Probaću da govorim o temi dnevnog reda, o zdravstvenoj zaštiti. Mislim da zbog nekih kolega poslanika ovde stvarno treba veći broj specijalista, ali određene vrste. Zdravlje se ceni. Zdravlje je veoma bitno i o zdravlju treba razmišljati kada si mlad, a obično mi počnemo da razmišljamo o zdravlju kada nam broj godina pređe broj cipela. Tada se prisetimo da je zdravlje veoma bitno, a najbitnije nam je zdravlje tek kada ga izgubimo. Podržavam ovaj zakon iz prostog razloga što on po prvi put pokušava da predupredi neke moguće posledice.
Imajući u vidu da nam je zdravlje najbitnije u životu i da toga budemo prekasno svesni, mislim da je ovaj zakon došao na vreme s obzirom da ministar koji je prisutan na sednici nije obavljao u prošlom periodu dužnost ministra, tako da on snosi najmanje odgovornost za stanje u zdravstvu, a neki koji su podržavali neke bivše ministre, pa možda uključujući i mene, treba da se zapitamo šta su uradili ti bivši ministri, zašto je naše zdravlje, odnosno naše stanje u zdravstvu toliko katastrofalno i zašto je potrebno doneti određene mere, uključujući i ove.
Mi smo veoma stara nacija, posebno na selu. Kao predsednik Narodne seljačke stranke to moram da istaknem rizikujući da određene švapske novine moju diskusiju pogrešno protumače pa da mi i sutra prilipe neku firmu, odnosno da mi nabace nešto što nisam imao, uključujući i greh. Dakle, dužan sam da ovde zbog naroda koji nas sluša kažem da mi u zdravstvenoj zaštiti imamo problem zato što nam je nacija u potpunosti opljačkana od strane tajkunskog političkog lobija u prethodnom periodu, da je ta nacija poprilično ostarela, da stanovništvo nije obnavljano, da u poslednjih 14 godina nacija je znatno prosečno ostarela, da nam je trenutno starost na selu prosečno 59 godina.
Dakle, na selima nam žive u potpunosti penzioneri, da će nam stoga usluge u zdravstvu biti veoma bitne, da su nam redovi pred čekaonicama neverovatni, da se kod specijalista određene vrste zakazuje, čini mi se, i deset godina unapred, recimo na operaciju kolena na Banjici čeka 4.500 ljudi, a 450 operacija se vrši godišnje.
Dakle, trebalo bi deset godina da se izvrše sve operacije na kolenu, ali s obzirom da neki odustaju od operacije, uglavnom radi smrti, onda verujem da će taj rok umesto deset godina za operacije, trajati samo osam.
Dakle, stanje nacije kakvo je zatečeno, a to moramo priznati, pre svega zbog potpune ekonomske devastacije pljačke zemlje, dakle, stanje koje je zatečeno je doprinelo da se i zdravstveno stanje stanovništva pogorša, da se i deo novca koji se izdvaja, procenat iz BDP značajno smanji, s obzirom da naša ekonomija ne isporučuje novac, da u ovom trenutku, kada je u potpunosti nacija ostarela, imamo 700.000 nezaposlenih, kada smo u vreme, kada smo se najviše zaduživali, umesto da stvaramo radna mesta mi gubili 500.000 radnih mesta, time je BDP pao na nizak nivo, a time i procenat koji se izdvajao, odnosno suma na osnovu procenta koji se izdvajao za zdravstvo.
Moram da podržim ovaj zakon iz nekoliko drugih razloga zato što sem što je broj bolesnika u porastu veoma je bitno da ostatak nacije, da mu posvetimo punu pažnju, da bi zdravstvo bilo na tom nivou da bi se uz neke druge mere stanovništvo obnovilo, jer ovoj zemlji preti kuga i kada ono seosko stanovništvo koje je bolesno, koje je staro 59 godina, kada izumre, tu teritoriju koja se isprazni, će zauzeti neki drugi ljudi, bela kuga je najefikasnije sredstvo etničkog čišćenja, a zauzimanje teritorije kolevkama je najuspešnija vrsta agresije i to nama preti opasnost ukoliko ne posvetimo pažnju zdravlju ljudi i stoga ćemo mi podržati, odnosno ja kao poslanik podržati zajedno sa poslaničkom grupom SNS podržati ovaj zakon.
Ono što ovde niko nije govorio da mi uprkos tome što imamo redove pred čekaonicama imamo 2.000 nezaposlenih lekara i da će i oni imati šansu, ukoliko su deficitarni, određeni specijalisti imati šansu da jednoga dana postanu specijalisti i time doprinesu zdravstvenom zbrinjavanju našeg stanovništva.
Zdravlje ljudi treba svima da bude na prvom mestu. Stoga ne razumem kritike jednog zakona koji samo poboljšava donekle postojeće rešenje. Mi imamo 2.000 lekara, uglavnom nam odlaze nezaposleni, uglavnom odlaze u Nemačku i niko ne postavlja pitanje, zašto tim lekarima nije omogućeno ovde da vrše praksu da se specijalizuju, da se oni redovi pred čekaonicama smanje, nego nam je za dve godine u 2011. i 2012. otišlo 530 lekara u Nemačku.
Na takav način jedna siromašna država sa niskim BDP, kao što je Republika Srbija, častila na određeni način prebogatu Saveznu Republiku Nemačku, zato što im je iškolovala tih 530 lekara za koje oni nisu imali nikakav trošak i na takav način su oni u svom budžetu uštedeli preko 50 miliona evra, a za toliko smo mi izgubili zato što smo izgubili toliko lekara koje smo školovali ovde, a redovi pred našim ordinacijama su sve veći.
Podržaću mog kolegu poljoprivrednika, doduše, ja sam poljoprivrednik opšte prakse a on je specijalista za vinogradarstvo i kalemarstvo, dakle podržaću njegovu diskusiju vezano za spajanje vojnog i civilnog zdravstva. To je veoma bitno.
Molim gospodina ministra da dobro sasluša šta želim da kažem, sem što bih spojio vojno i civilno zdravstvo, ja bih u tom sektoru uveo i posebne specijaliste za regrutovanje mladih vojnika.
Doduše tih regrutovanja je sve manje, jer to uglavnom su vojnici pod ugovorima i molio bih da gospodin ministar sasluša zašto ja podržavam mog kolegu da se to spoji, a i u tom spajanju treba ispitati dijagnoze koje su ti vojni lekari svojevremeno utvrdili, na takav način oslobađali određene ljude u Nišu vojnih obaveza 1978. i 1979. godine, pa neko nije bio sposoban da služi državi, ali je kasnije i te kako bio sposoban da se državom služi i na takav način je država Srbija postala veoma čudna zemlja da je u njoj ama baš svako mogao da postane premijer, a da tom prilikom tu dijagnozu ničim kasniji rezultati, kasnijim praćenjem medicinske dokumentacije, takvu vrstu dijagnoze nije potvrdila medicina naknadno, pa sem spajanja tog vojnog i civilnog zdravstva, molim ministra da prilikom tog spajanja spoji dokumentaciju i da se ta dokumentacija argumentovano prečešlja , a ne od moje strane, već od strane specijalista lekara za dijagnozu te vrste i da se vidi da li su određene osobe izbegle služenje vojne obaveze i služenja državi da nisu bili sposobni da služe vojsku i državu, a da su kasnije postali premijeri u toj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, naravno da ću podržati ovaj zakon. Odmah na početku da kažem da ne verujem da će sprovođenje ovog zakona ići lako. Verujem da će, kao i sve drugo u Srbiji, ići teško, pomalo kasnimo. Ovaj Zakon o javnim beležnicima, ovi zakoni koji su kompatibilni sa tim zakonima, je započet 2010. godine i neka bivša garnitura u parlamentu, neka bivša garnitura Vlade, neki bivši režim je trebao ovaj zakon o javnim beležnicima, ove prateće zakona da dovede u red davno. Srbija je ostala bez tog zakona. Danas slušamo kritiku koja ide iz tih redova upravo od onih ljudi koji su propustili da pre dva saziva ove skupštine Zakon o javnim beležnicima i prateće zakone dovedu u red. Danas se mi ne bi bavili ovim poslom i gospodin Selaković bi radio sasvim neki drugi posao, a naravno i mi bi možda petak, subotu i nedelju posvetili nekim drugim poslovima, a ovako zbog nečijeg nemara, ne rada, danas moramo da zasedamo u petak, subotu i nedelju, kako bi onaj zakon upotpunili i prateće zakone doneli, kao i da bi ispratili jedan zakon koji je davno trebao biti donet i primenjen.
No, imamo sreće što su na vreme pali. Danas smo slušali o nekim neviđenim taksama. Uvek sam protiv povećanja takse, protiv dažbina. Narod je, dok se manjina iživljavala, jedva preživljavao. Dok se ovaj zakon nije donosio, prava običnih ljudi, njihova ekonomska snaga, njihov socijalni status je padao. Siromaštvo u koje su oni uvaljeni postalo je neodrživo. Sve posledice koje su proistekle su ostavljene nama, kao što je ostavljeno i ovo da ovaj zakon dopunimo.
Da je narod imao sreće, što su ipak pali 2012. godine, navešću samo nekoliko podataka. Dakle, ovde je bilo mnogo primedbi oko taksi, oko javno beležničkih naknada, kako su one drastično povećane itd, a upravo od onih koji misle da svi ljudi u ovom parlamentu imaju kratko pamćenje.
Dužan sam da podsetim građane, narodne poslanike, koji su bili tada aktuelni, kao i narodne poslanike koji su kasnije izabrani, na koji način se to vladalo i kakve drakonske takse i nagrade javnim beležnicima je predviđao bivši režim i njihova ministarka pravde. Navešću nekoliko primera.
Danas su se bunili oni koji su tada podržavali 2011, pa i 2012. godine predlog zakona o tarifama. Dakle, on je predviđao ovako. Potvrda o životu 2011, 2012. godine, kako je predvideo bivši režim i njihova ministarka pravde je trebala da košta 3.000 dinara. Dakle, ukoliko ste želeli da dokažete da ste živi za vreme bivšeg režima, oni su u sklopu Zakona o javnim beležnicima i tarifama želeli da predvide da potvrda o životu košta 3.000 dinara.
Svaka overa po tom predlogu tarife iz 2011. i 2012. koji je predložila gospođa Malović, je trebalo da košta oko 3.000 dinara. Svaka odluka organa upravljanja bilo kog privrednog društva, overa takve vrste je donosila javno-beležničku nagradu javnim beležnicama od 90.000 dinara. Toliko su bili predvideli 2011. i 2012. godine da uzmu od privrede koju su oni bili uveliko umrtvili. Zapisnik sa osnivačkih sednica društava, u zavisnosti da li su bila privredna društva sa jednim vlasnikom ili su bila akcionarska društva, taksu odnosno javno-beležničku nagradu koju su oni bili predvideli za takvu vrstu posla za overu jednog zapisnika trebalo je da košta od 120 do 500.000 dinara.
Upravo od onih koji su predvideli takvu vrstu drakonskih taksi i javno-beležničkih nagrada danas slušamo kako su neke takse daleko manje neprimerene današnjem društvu. To bih shvatio, verujem da je siromaštvo veliko, verujem da je pet dinara za neke veliki novac, verujem da je 50 dinara veliki novac za neke, ali to ne mogu da prihvatim kada se oni koji su debelo napunili svoje džepove prazneći džepove običnih ljudi, koji su doveli do siromaštva koje je neizdrživo za gledanje, kada se oni danas zalažu za prava na manju taksu, na manju javno-beležničku nagradu iako su predvideli te javno-bežničke nagrade koje su se kretale od 3.000 do 500.000 dinara i prava je sreća da su na vreme oboreni sa vlasti, odnosno da građani 2012. više nisu hteli da daju poverenje takvoj političkoj grupaciji i još jednom da podvučem da je gotovo nemoguće da su želeli da predvide da jadnog, siromašnog čoveka samo potvrda o životu je trebala da košta 3.000 dinara.
Verujem da te javno-beležničke nagrade neće biti tolike, verujem da će biti duplo manje. Usudiću se da kažem, a to ćemo videti kad nova vlast donese nove tarife, da verujem da će te javno-beležničke nagrade biti pet puta manje od onih koje je predvidela gospođa Snežana Malović svojim predlogom javno-beležničkih tarifa.
Ono što želim još da komentarišem, a što meni nije dovoljno jasno, kada su u sudovima i opštinama povereni poslovi, a molim gospodina ministra pošto ga ne vidim da obrati pažnju, overe, molim za tumačenje, ko će, s obzirom da je drugim zakonom utvrđeno da ugovore isključivo prave javni beležnici, i ukoliko se ti ugovori sklapaju na teritorijama opština i gradova gde javnog beležnika nema, pitam za tumačenje - ko će te ugovore sastavljati u gradovima i opštinama gde nemamo sada javne beležnike, s obzirom da po Zakonu o overama potpisa itd, je predviđeno da sudovi i opštine, odnosno opštinski organi to rade kao poverene poslove, pa stoga pitam, a pitam i vas – ko će u takvim situacijama sastavljati ugovore o prometu nepokretnosti koji spadaju u javno-beležničku ispravu i koje po članu 4. Zakona isključivo rade javni beležnici? Molim za to tumačenje čisto gledalaca radi.
Moram reći da zbog nekih obaveza pred sudovima nisam bio u prilici da pratim celu sednicu, pa dozvoljavam da je ministar to već objasnio, a da ja to nisam čuo.
Takođe, ono što želim da pitam, data su po meni malo šira prava javnim beležnicima da kada u ugovoru, a to je bilo predviđeno nekim ranijim nacrtom, pa ne znam da li će to biti ponovljeno, posumnja u vrednost navedene u ugovoru može sam da utvrdi tržišnu vrednost na osnovu određenih parametara, pa nije teško pretpostaviti da će javni beležnici kada je to negde na ivici od 500.000 dinara pokušavati to da prebace na neki veći iznos čisto da bi dobili veću javno-beležničku nadoknadu i uvećali svoju taksu. S tim u vezi može doći do problema.
Predložio sam amandmane s obzirom na ogromnu sirotinju i često prometovanje zemljišta gde se radi o jako sitnim parcelama koje nasleđuju pravni sledbenici i predložio sam da se po pitanju prenosa takse na promet nepokretnosti prilikom overe za područja i katastarske opštine i gradove, naseljena mesta, odnosno ona koja imaju manje od 5.000 stanovnika da se prepolove i da se na njih odnose odredbe kao na poklone gde se plaća samo 50% od te takse. Takav amandman sam predložio s obzirom da smatram da zbog česte promene vlasništva, zbog izumiranja sela gde u mnogim selima nema pas da zalaje, pa jednu parcelu nasledi pet sledbenika i dolazi do prometa svake godine, te parcele često ne koštaju ni 100 evra, a da iz javno-beležničke nagrade i takse može proisteći trošak prilikom prenosa samo za te svrhe oko 30.000 dinara i stoga sam amandmanom predvideo da takve takse budu prepolovljene u situacijama kada se promet vrši na poljoprivrednom zemljištu i na seoskim područjima. Za taj amandman ću svakako glasati. Ne znam da li će ga Vlada prihvatiti.
S tim u vezi što javni beležnik ima pravo da utvrdi cenu veću od navedene u ugovoru navešću i primer zašto verujem da je Vlada imala razlog da u takvom nacrtu predvidi da javni beležnik ima pravo da posumnja u tržišnu vrednost. Navešću za vreme vlasti jednog režima, koji sam delimično podržavao 2000. godine pa sam morao da ga se odreknem, došlo je do prometa određenih šećerana koje su uprkos tome što su vredele više desetina miliona evra prometovane za tri evra.
Pitam se da se to danas desi da li bi javni beležnik imao pravo da recimo na šećerani u Kovačici ne prihvati ugovornu vrednost koju je država uspostavila u ugovoru sa „MK Komercom“, finansijskim direktorom stranke bivšeg režima. Ukoliko javni beležnik posumnja u takvu vrstu, da je tada postojao mogao je da posumnja i da kaže – stanite malo vi drugovi iz te i te stranke, jeste da vam je to finansijski direktor, ali jedna šećerana koja na zalihama ima osam miliona evra šećera, koja na računu ima tri miliona evra, kao što je to imala šećerana u Kovačici. U takvim situacijama javni beležnik je mogao u taj ugovor da unese tržišnu vrednost koja se kretala u više desetina miliona evra i da kaže – stani, jesi ti finansijski direktor određene stranke, jesi ti kum nekih lidera u toj koaliciji, ali što je puno, puno je i ne može nešto što je koštalo 10 miliona evra da se proda za tri miliona evra.
Drugi primer zašto je javni beležnik trebao da postoji jeste kada neki bivši premijer reši da uzme 525.000 evra od države protivno propisima za prolećnu sadnju 2007. godine vinograda. Ukoliko je on to želeo da isprometuje iako ga subvenciija nije sledovala jer se zakup zemljišta desio tek u novembru 2007. godine pa se proleće u Srbiji ne može desiti u novembru, dakle protivno propisima je to povučeno i kada želi da to otuđi, recimo, šta će biti gospodine ministre, ako se to desi sada pa se neki ugovori o prometu pola tih vinograda izvrše na Devičanskim ostrvima, pa bivši premijer uzme i pola vinograda prevede na vlasnika koji se zove Vinous Venturis Devičanska ostrva, u takvim situacijama – koja će javno-beležnička služba biti nadležna, jer smo danas videli od takvih lica najviše primedbi na javno-beležničke poslove iako su njihove overe veoma sumnjivih ugovora davno završeni.
Očekujem odgovore na ova pitanja, otprilike – šta će se desiti sa ugovorima koje budu pravili na teritorijama opština gde nema javnih beležnika? Tu će sudovi overavati te ugovore. Pitam s obzirom da su po drugom zakonu javni beležnici za to nadležni, ko će u tim opštinama sastavljati ugovore, hoće li to advokati? Nemam ništa protiv toga da to rade kao i do sad. Da li će to stranke međusobno da sastavljaju ugovore? Nemam ništa protiv toga.
Čisto radi građana koji su već u redovima pred sudovima želeći da iskoriste poslednji dan overe želim odgovor na ta pitanja.
Naravno, mislim da su građani razumeli da će se i nadalje vršiti overa pred sudovima i da ovog trenutka nema razloga za prevelike gužve pred sudovima.
Na kraju da pitamo, ukoliko ugovor bude kakav sam rekao, ukoliko overu budu vršili opštinski organi, pitam takođe ministra da li će u skladu sa Zakonom o taksama i nekim drugim zakonima njima pripadati javnobeležnička nagrada, ili ne? Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ja sam se javio odavno. Dakle, već mi stala krv u ruci koliko držim ovaj Poslovnik.
Javio sam se po članu 103, vezano za član 107. Narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine. To je stav 1. Pa ide onda stav 2. Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Stav 3. je posebno zanimljiv – Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Verujem da ste vi tolerantni prema opoziciji i ja to poštujem. Tolerancija je nešto što izuzetno cenim kod vas i kod svih predsedavajućih. Međutim, u buduće morate da vodite računa, gospodinu koji je govorio u ime Nove demokratske stranke ili NDS-a ili ta skraćenica znači nismo demokratska stranka, ne znam tačno šta je, dali ste dva puta uzastopno da reklamira povredu Poslovnika. On je bio i prethodni govornik. Kako može da reklamira povredu Poslovnika na samog sebe?
Dakle, reklamirao je jednom povredu Poslovnika, vi ste mu dali objašnjenje, vi niste prethodni govornik, pa ste mu odmah dali posle toga ponovo reč. Dakle, duplu povredu Poslovnika je reklamirao uzastopno, a da pre njega niko nije govorio. To je nemoguće, dati reč nekom po povredi Poslovnika, a da pre njega nije bilo nijednog drugog govornika, sem njega samog. Vi ste njemu dali povredu Poslovnika na njega samog.
Ja cenim tu vašu izuzetnu sposobnost da tolerišete, ali vas molim da to malo izbalansirate. Nemojte da ja čekam dva sata, a neko dva puta uzastopno reklamira povredu Poslovnika. Nije u redu, ali ako je u korist opozicije, ne treba da se glasa.

Ne.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, pažljivo sam pročitao ovaj amandman i spreman sam da za njega glasam, ali po određenim uslovima.
Dakle, ukoliko predlagač amandmana i dalje misli da je vredno uvoziti razni otpad radi prerade, ukoliko misli da treba uvoziti stare gume da bi se ovde prerađivale i to plaćati novcem srpskih poreskih obveznika, da bi se neke strane gume uvezene u Srbiji prerađivale, ukoliko misli da je vredno to raditi, ja bih možda bio voljan da to podržim. Ukoliko misli da usvajanjem ovog amandmana mogu da se prave nove deponije na klizištima, da se za to utroši 25 miliona evra i da sada imamo problem da saniramo deponiju koja je sagrađena na klizištu, sada moramo da platimo i sanaciju sanitarne deponije. Dakle, umesto da je napravljena na nekom mestu gde nema klizišta, mi ćemo sada morati i to da platimo, s obzirom da neko nepromišljeno na klizištu napravio sanitarnu deponiju koja se zove Duboko.
Ukoliko pod zaštitom životne sredine mislimo da uvozimo stare akumulatore i da to subvencionišemo novcem iz budžeta Republike Srbije, možda bih bio malo popustljiv prema predlagaču amandmana. Ukoliko mislimo da zbog uvoza tih akumulatora napravimo na vodozahvatu u Inđiji, i to na regionalnom vodozahvatu, fabriku za reciklažu polovnih akumulatora, da otpadne vode idu iza fabrike u upojni kanal, koji se nalazi iznad regionalnog vodozahvata, odakle više od jedne opštine koristi vodu za piće, dakle, ukoliko se na to misli, pod znacima navoda, bio bih spreman da prihvatim taj amandman.
Ukoliko neko misli na „Energozelenu“ u Inđiji, ukoliko neko misli za taj projekat da vredi ovaj amandman podržati, možda bih ga ja i podržao da nije pretnje tužbom i da nećemo taj projekat „Energozelene“ skupo platiti zato što je neko potpisao nešto što nije trebalo da potpiše i, koliko znam, bićemo tuženi u Strazburu.
Voleo bih da oni koji su dozvolili da se taj projekat napravi 1,5, dva kilometra od naselja Novi Karlovci, gde ja živim, dođu da žive sa svojim porodicama na kraju Novih Karlovaca i da nam dokažu da je to ekološki bezbedno. Ukoliko bi sav taj projekat nazvali – očistimo Srbiju i ukoliko bi jednim švapskim novinama dali jedno 50, 60, 70 miliona dinara da samo pišu o tome i da izveštavaju, možda bih bio dirnut i zabrinut za nevolje jedne stranke koja je nekada činila vlast, možda bih podržao ovaj amandman.
Još kad bi umesto pare u nasipe počeli da ulažemo pare u hrastove lužnjake, baš tamo gde će nasip popustiti, a u nasip ne uložimo dinar, a u hrastove uložimo milion i 400 hiljada dinara samo za lečenje jednog hrasta, ukoliko bi mi to radili kao što su radili ranije, možda bih bio popustljiv prema predlagaču iz nekih emotivnih razloga, da im onako tuga za izgubljenim izborima bude lakša, možda bih glasao za takav amandman, ali zdrav razum kaže da se to ne može prihvatiti.
Malo je po meni nekorektno predlagati ovaj amandman kad znamo kako se to staralo nekada o životnoj sredini u Republici Srbiji. Ukoliko oni misle da ja glasam za taj amandman, moraju da zamole gospodina Dulića da se vrati i da sprovede sve one programe koje sam sada nabrojao. Hvala.

Dame i gospodo, smatram da ne treba prihvatiti ovaj amandman s obzirom da bi se suzila ovlašćenja Vlade i na određen način već zakonom propisale vrste itd. štete, na određen način specifikovao način pružanja pomoći u otklanjanju štete.
Šteta je bila raznolika. Veoma je teško po pojedinim regionima utvrditi tipski vrste itd. i odrediti kako će ta pomoć da ide ukoliko se Vladi ne odredi sloboda, s obzirom da u različitim regionima je bilo različitih šteta. Negde je šteta bila na farmi pilića, negde je šteta bila na farmi jagnjića, negde je šteta bila u stajama, negde je šteta bila na individualnim malim farmama, negde je velika šteta bila na usevima, a nije bila na nekom drugom mestu, negde je šteta bila na stambenim objektima, na zgradama, a negde je bila na individualnim kućama, negde je šteta bila na kućama koje su imale građevinsku dozvolu, negde je šteta bila na kućama koje nisu imale građevinsku dozvolu, negde je šteta bila na kućama koje su građene u koritu reka, negde to nije slučaj.
Dakle, svaka vrsta specifikacije u pružanju pomoći u otklanjanju nepogoda bi na određen način Vladu sputalo, zato je Vlada i predvidela da svojim programom utvrdi način na koji će sprovoditi otklanjanje šteta. Najveća šteta je naravno u poljoprivredi i energetici, a energetika je posebna.
Bojim se da me je prošli put ministarka pogrešno razumela, pa ću ovog puta da ponovim to pitanje. Apelovao sam na to da se ugalj od koga se sada proizvodi struja, sušeni ugalj, da se taj ugalj podeli stanovništvu sada odmah, a da se na to mesto uveze struja, s obzirom da je sada jeftinija nego što će biti na zimu, jer ćemo time sprečiti da nam se krajem oktobra i novembra, a vi ste vršili funkciju ministra energetike, pa to možete preneti sadašnjem ministru energetike, ako ne podelimo ugalj, oni će nam se svi prikačiti na struju. Naš sistem može uvesti struju, možemo kupiti struje koliko hoćemo, ali ne možemo transportovati to do potrošača, to je jedno. Drugo, kada nam se prikopčaju, najverovatnije tu struju više neće platiti, jer se radi o veoma siromašnom stanovništvu. Transportni sistemi, odnosno naš sistem to ne može podneti i može doći do havarije.
Ono što je takođe značajno, tu struju koju budemo umesto ove sada uvozili na zimu biće 50% do 100% skuplja, odnosno sada je 40 evra megavat čas, a na zimu će biti 60 i 80 evra. Čisto da preciziram, to je otprilike ono o čemu sam sa stručnjacima razgovarao i što su nam preporučili, da u ovom trenutku kada uglja nema na građarama da ga transportujemo do korisnika, do siromašnijeg sloja građana, a da ta što nam nedostaje trenutna struja uvezemo. Kažu da će biti jeftinija, a da ćemo time sprečiti preopterećenje sistema.
Ako sam negde bio neprecizan, vi me ispravite, ali otprilike je tok preporuka njihova, to sam od njih doznao. Meni izgleda racionalno i s toga, s obzirom da prošli put baš nismo bili najprecizniji, sam želeo to da ponovim, a to ima veze sa ovim amandmanom. Dakle, Vladi treba odrešiti ruke da ne bi tipski morala da deluje, da može da deluje, s obzirom da je šteta raznolika, da su regioni raznoliki, da može da deluje na način da otkloni što brže sve štete, a da pri tome ne mora zakonom da bude striktno vezana da poštuje vrste, obim, itd, već da svojim programom to uredi i da svoj program može blagovremeno da promeni, jer su veoma kratki rokovi i svako zakonsko ograničenje bi bilo veoma pogubno.
Shvatam nameru predlagača i da su neka drugačija vremena i da ima više vremena za obnovu kuća i otklanjanje štete, glasao bih za to, ali s obzirom da je vreme veoma kratko i da Vladi treba dati da što brže može da menja svoje instrumente i alate u ovom otklanjanju štete, mislim da u ovom trenutku ovaj amandman ne možemo prihvatiti. Hvala.

Smatram i dalje suprotno, s obzirom da kažemo - rukovodimo se vrstom. Recimo, kod mene je vrsta šteta na poljoprivrednim usevima. Dakle, to mi je glavna šteta i ako Vlada krene prvo poljoprivredne useve da radi, onda ona gubi one druge prioritete koje imaju negde, a to je energetika, prva šteta.
Dakle, ja i dalje mislim da Vladi treba ostaviti zakonom mogućnosti, odrešene ruke da može da deluje od terena do terena, a na različit način. Dakle, ako uzmemo da je vrsta štete ta koja daje neke prednosti, onda imamo određene probleme. Zato, mislim da ipak u ovom trenutku, u ovako kratkim rokovima, bez obzira na dobre namere predlagača, to ne bi trebali da prihvatimo. Hvala.