Dame i gospodo narodni poslanici, neću dužiti. Javio sam se za diskusiju da u okviru Zakona o žigovima govorim malo i o poljoprivredi. Poznati su naši sporovi oko ajvara sa Slovenijom. Poznati su i naši sporovi sa šljivovicom sa Češkom, Italijom i Nemačkom. Dakle, to su sporovi gde smo mi učinili propust i dopustili da žig, odnosno robnu marku, zaštite neki drugi i to je, koliko ja znam, prevaziđeno time što smo mi na nacionalnom nivou registrovali srpsku šljivovicu i srpski ajvar, da bi prevazišli taj propust koji smo učinili i dopustili da drugi registruju i zaštite naš brend.
Što se tiče našeg ponašanja, tu treba navesti primer Slovenije i Austrije, koji se i te kako, za razliku od nas koji smo to olako prepustili nekima drugima, oni se spore oko kranjske kobasice. Austrijanci pokušavaju da dokažu da je to njihov brend, s obzirom da je ta kranjska oblast nekad bila u Austriji. Dakle, poznati su sporovi oko prehrambenih proizvoda. Grci i Danci se spore oko sira. Mislim da su se sudili negde oko 15 godina oko sira "feta". Grci i Turci se spore oko đevreka, dok se mi uglavnom nismo bavili zaštitom svojih domaćih robnih marki, dakle, svojim žigovima nismo štitili ono što smo godinama proizvodili.
Prošle godine je Vlada, koliko se sećam, izdvojila 24 miliona dinara da bi se bavili ovim problemom, ali je na međunarodnom planu zaštićeno svega četiri robne marke na osnovu žigova, i to samo u 27 zemalja, a na nacionalnom nivou je zaštićeno 43 brenda, odnosno 43 žiga na tim brendovima.
Kod nas su najpoznatiji švercovanje stranih robnih marki iz Kine. Dakle, oni proizvedu robu kakvu god hoćete, sa bilo čijim žigom i uvoz takve robe može da proizvede posledicu po našu zemlju, tako da organi koji se bave zaštitom žiga moraju i te kako da koordiniraju svoj rad sa carinskim organima da bi sprečili da ova zemlja jednog dana ne dođe u poziciju da zbog propusta i dolaska robe iz Kine sa zaštitnim znakovima, odnosno žigovima stranih brendova, da ne bi morali da plaćamo štetu.
Bio sam svedok od 2000. do 2004. godine da su Vlada na nacionalnom nivou i Zavod za intelektualnu svojinu hteli da dopuste da se dve strane cigarete registruju kao domaće i ta registracija je čak bila obavljena i u poslednji trenutak smo uspeli da ih sprečimo da Vlada Republike Srbije načini taj propust, da uz pomoć Savezne vlade dopusti proizvodnju i promet takvih proizvoda koji su spadali u one poznate brendove i uživali posebnu zaštitu kao žigovi i to bi iziskivalo nenadoknadivu štetu. Čovek koji je u to vreme bio umešan u sve to, kao ministar, sa kojim smo imali posla, danas je, kao opozicioni predstavnik, tako zdušno branio strane žigove i robu.
Takođe, poznati su sukobi "Samsunga" i "Epla", a ovde se uglavnom govorilo o "Majkrosoftu" itd. "Majkrosoft" je milijarder koji će svoje milijarde pokloniti nekome. Mi imamo jednog poznatog biznismena, ne znam kako će on zaštiti svoju robnu marku, s obzirom da je milijarder postao prodajući maglu. Bojim se da će njegov zaštitni znak, pored toga što je poznati predsednik opozicione stranke, da će zaštitni znak i robni žig njegove robe biti sijalica maglajka, s obzirom da se uglavnom bavi prodajom magle i da je na takav način stekao milijarde, za razliku od Bili Gejtsa koji svoje milijarde poklanja onima koje on nije vlastoručno opljačkao, ali je našao snage da to pokloni siromašnima. Kod nas se od siromašnih samo otima. Sa ovim završavam i zahvaljujem se.

Dame i gospodo, narodni poslanici, prvo ću malo protumačiti ovaj zakon, odnosno pozdraviti zakon o vazdušnom saobraćaju Srbije i Crne Gore.
Smatram da, bez obzira na političke garniture i na političke okolnosti, uvek vredi sklapati sporazume sa bratskom Crnom Gorom i ponovo podvlačim da politički ambijent u jednoj i drugoj državi ne sme da utiče na jedan te isti narod, koji živi u dve države, bez obzira koliko se oni u ovom trenutku, nacionalno identifikuju sa narodom u Srbiji.
Svaku vezu sa Crnom Gorom, sa BiH, zbog Republike Srpske, sa Makedonijom, treba pozdraviti, jer treba uvek imati prijatelje, dobre susede. Pre treba imati dobre susede, nego dobru rodbinu. Iz tih razloga, to pozdravljam i podržavam.
Što se tiče plovila i teme koje smo se dotakli, čisto da iskomentarišem da se Srbija nalazi između istoka i zapada, da mi imamo Moravsku dolinu i da je to taj spoj između istoka i zapada, ma koliko neki mislili da nije tako. Savetovao bih neke, koji to nisu razumeli, otišli su sa sednice, a govorili su o tome, da o značaju Moravske doline, pitaju recimo, Fridriha Nojmana. Možda će im on objasniti, a on pošto nije u prilici, nije više među živima, da i to objasnim, možda će neko iz njegove fondacije, uspeti da im objasni značaj projekta Moravske doline, odnosno značaj Moravske doline između veze centralne Evrope sa istokom.
Kroz Srbiju prolazi rečni Koridor 7, koji se spaja sa Moravom. To je najvažniji put između srednje Evrope i Crnog mora. Srbija jeste kontinentalna zemlja, jeste tonula za vreme bivšeg režima, ali nije na moru. Nažalost.
Pored Dunava, a on je plovan, plovni su i Tisa, Sava, plovan je donekle i zamuljeni kanal Dunav-Tisa-Dunav, u koji ništa nije ulagano. Imamo dosta luka Apatin, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Negotin itd. to je na Dunavu. Na Savi imamo Mitrovicu, Šabac, Beograd. Tisa ima luke u Senti i Bečeju.
Vodni saobraćaj je veoma bitan. Bez obzira šta su prethodnici iznosili, posebno što su intencije zbog zaštite životne sredine, da se saobraćaj, posebno u Evropi, od Evrope prema Crnom moru, da se sa drumova premešta polako na vodne tokove.
Srbija ima tu sreću da ima nekoliko preseka Koridora 10 i Plovnog puta 7 i to je jedno pravo bogatstvo, bez obzira što ga oni koji se u ovom trenutku smeju, nisu znali da iskoriste, to je pravo bogatstvo, potencijalno koje mi treba znamo da iskoristimo.
Postoji evropska Dunavska strategija i podunavski projekat, koji nije namenjen samo za saobraćaj, već i za razvoj podunavlja, ekonomski razvoj, razvoj turizma itd. Sve te projekte treba podržavati ukoliko mislimo da budemo jedna ozbiljna država. U ovom zakonu o registraciji, evidenciji čamaca, rečnih brodova, raznih plovila, jahti, ribarskih čamaca itd. taj zakon je veoma sadržajan i veoma dobar.
Ono na šta sam stavio amandmane je sledeće. Zakon kaže da se evidentiraju i registruju sva plovila čiji vlasnici imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili pravna lica imaju sedište na teritoriji Srbiji. Ovog puta ću vam govoriti posebno o morskim jahtama, koje su takođe predviđene, da me neko ne bi pogrešno razumeo, one su u zakonu predviđene.
Hoću da kažem da ovi što su se smejali, ovi što su vam zamerali, su veoma zaslužni što recimo, nekoliko naših tajkuna, njih sedam, ima sedam jahti od 104,5 miliona evra. Otprilike mogu pomisliti da je to novac ove sirotinje, da se to nekako kroz ovu tranziciju i razne vrste privatizacije, drpizacije ta se to prelilo u njihove džepove.
Sada su to jahte registrovane u stranim lukama i u stranim poreskim prijavama. Dakle, finansijski direktor te stranke ima jahtu dugačku, ne znam, možda je bivši finansijski direktor te stranke, ima jahtu dugačku 48 metara. Plaćena je 28 miliona evra.

Govorim o plovilima. Ministre, pomozite.
To plovilo je kupljeno najverovatnije od ovih ljudi što su zagrejali neku veknu hleba. Danas Srbi pažljivo kupuju hleb, po tri dana ga zagledaju pre nego što ga kupe i to uopšte nije smešno i nije za dobacivanje. Ovo je činjenica, da je vrednost tih jahti 104,5 miliona, ova je 28 miliona evra i da one nisu registrovane u Srbiji. Zato sam i predložio dva amandmana, dakle, ne pričam prazne priče, s obzirom da neki od njih imaju firme i da su ove jahte kupljene na firme i da je sedište tih pravnih lica na teritoriji Republike Srbije, zatražio sam da se u zakonu precizira da su oni dužni da to evidentiraju i registruju ove jahte na teritoriji Srbije, odnosno u našim lukama.
Reći ću vam i to – ako je neko dobio tri šećerane za tri evra, ima jahtu vrednu 28 miliona evra i treba da plati 35.000 evra poreza, toliko izađe, Republici Srbiji, da to registruje ovde, i to ne uradi, e onda Vučić treba da bude ko Putin, da pozove i da kaže – hoćeš li ti ovoj državi nešto da daš, hoćeš li ti to ovde da registruješ, hoćeš li neki porez da platiš ovoj državi ili ćeš samo da uzimaš od ove države? Zato sam predložio te amandmane oko registracije plovila, da su u obavezi oni koji imaju morske jahte, a u tom zakonu se o tome govori, da su u obavezi ako su im sedišta pravnih lica na teritoriji Srbije, da ne izbegavaju da to registruju u Srbiji i time izbegavaju plaćanje poreza, ma čiji finansijski direktori bili. Dakle, neću da se ograničim samo na finansijskog direktora stranke bivšeg režima.
Ovde je mnogo toga rečeno protiv plovnog puta Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, najverovatnije prema Solunu. Taj projekat nije projekat Bačevića. Taj projekat, ja kad sam postao poslanik 90-ih godina, mi smo predlagali Slobodanu Miloševiću da to uradi. Znači, nije to Bačevićev projekat. To je projekat koji su pravili neki naučnici. Nismo ga pravili mi političari. Dakle, možda postoji prilika da se taj projekat uradi. Koliko znam, prostorni plan treba da bude gotov do 2013. godine i takav projekat vredan od 15 do 17 miliona evra svakako treba podržati, ukoliko on može da se izvede raznim investicijama, jer on će, sem što ćemo više registrovati plovila, doprineti Srbiji još nešto – uspostaviće nove geopolitičke odnose i doprineti međunarodnoj stabilnosti Srbije, a ima nas, verujte, kojima je do toga stalo, bez obzira na zlurade osmehe one druge strane.
Mislim da ćemo podržati ove zakone, posebno ovaj o državnoj pripadnosti i upisu plovila, ali tu tražimo da se jasno ovih koji su mnogo bezobrazno prebogati obavežu jednom da nešto ovoj državi ostave.
Pored toga što podržavam svaku infrastrukturu, pitam vas i nas. S obzirom da smo dužni 20 milijardi evra, da zbog toga što smo dužni i nije neki problem da smo napravili izvoz za vraćanje duga. Bivši režim nije uspeo da dovrši od 2000. godine tu infrastrukturu. Ona se svakako mora dovršiti. Ali, mi takođe moramo zavrnuti rukave i napraviti neku ozbiljnu proizvodnju da po tim drumovima, da po toj železnici, da po tim plovnim putevima ide i naša roba, a podaci su da od ukupno šest miliona tona, koliko prođe, skoro sedam miliona tona kroz Srbiju registrovanog tereta, recimo uvoz je dva miliona i 800 hiljada, a izvoz milion i 800 hiljada. Ovi moji podaci su malo bajati, od pre dve godine. To pokazuje da smo mi u robnoj razmeni, bez obzira na saobraćajnicu, u debelom minusu.
Dakle, moj savet je da pored ovog podržavanju za infrastrukturu, ako treba da se zadužimo, razvijemo poljoprivredu i prehrambenu industriju, zavrnemo rukave i za razliku od ovih bivših radimo, uposlimo radnike, da svako može da zaradi, da svako stekne pošten posao, da može da zaradi parče hleba za svoju porodicu, da može da uspravi i sebe i svoju državu i zasluge svoje države. Hvala.

Javio sam se i pre nego što je ministar uzeo reč. Imam primedbu na obe koleginice, odnosno reklamiram povredu čl. 108, 103. i 106, u vezi sa čl. 103, 106. i 108. Član 103. govori o pravu na reklamiranje povrede Poslovnika, član 108. - o radu na sednici Narodne skupštine se stara predsednik Narodne skupštine.
Iz nastupa mojih kolega već danima ne stičem utisak da oni reklamiraju povredu Poslovnika, već pokušavaju da preuzmu vođenje sednice i da se oni sami postavljaju o redu Narodne skupštine, što je isključiva nadležnost predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg.
Mislim da oni zloupotrebljavaju tu vrstu povrede Poslovnika i moram da sam i sam odstupio od dnevnog reda. Takođe, mislim da koleginice treba da znaju da prvi koji je odstupio od dnevnog reda i koji je mimo toga počeo da govori o temama koje nisu na dnevnom redu bio gospodin Kenan Hajdarević. On je prvi počeo da govori o plovnom putu Dunav-Morava-Vardar i bilo je neophodno da na neki način i mi branimo neke stavove vladajuće većine.
Nismo mi koji smo prekršili Poslovnik, nismo mi ti koji su skrenuli s teme dnevnog reda, mi smo jednostavno odgovarali na prozivku koje je gospodin Kenan Hajdarević u nekoliko svojih izlaganja izgovorio. Gospodin Kenan Hajdarević je govorio, pričao neprecizno…
(Predsednik: Jeste. Samo vas molim da o tome ne govorimo po povredi Poslovnika, pošto je ovo materija replike.)
Slažem se sa vama. Hoću samo da se izvinim što sam odstupio delimično od dnevnog reda, želeći da doprinesem temi koju je otvorio dotično poslanik. Ne tražim da se o tome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako se prethodni govornik, koji me je prozvao nekoliko puta, obraćao direktno meni, ne zameram, niti ću reklamirati povredu člana 107. Za razliku od njega, ja to ne činim.
Ne znam na koga se odnosilo ono slikanje na jahti i lider. Lider sam svoje stranke i druge lidere nemam. Svoje mišljenje imam i po njega ne idem kod svog lidera, da uzmem svoje mišljenje. Da bih nekom dokazao da razmišljam svojom glavom, morao bih taj neko drugi da ima tu privilegiju da on sam razmišlja svojom glavom, pa bi onda to najbolje razumeo.
Nisam znao da je on stručnjak za vodotokove. Ne znam kako on misli, a ovde ide zakon spojenih sudova, da će Morava ostati bez vode ukoliko je spojimo sa Dunavom. Možda će taj vodni potencijal biti malo veći. Ne možete sprečiti vodu da u spojenim sudovima cirkuliše. Pretpostavljam da bi tim kanalom Morava dobila na kvalitetu na količini vode.
Nisam znao da je jedan evropejac protiv toga da se Kruševac i centralna Srbija i ostali deo Srbije spoje sa Dunavom i sa centralnom Evropom. To je za mene iznenađenje. Ovaj projekat nije naprednjački. Ja sam se nekada zalagao za ovaj projekat u okviru Narodne seljačke stranke. To nije ni moj projekat. Taj projekat je radila struka, nauka. Samo pokušavamo da sprovedemo u delo ono što niko pre nas nije sproveo.
Što se jahti tiče, nijedna slika sa mnom na mojoj jahti. Koliko se sećam, njihovi ministri su donedavno slikani na raznim jahtama, pa su se pravdali da nisu njihove, već njihovih tastova. Dakle, ako neko ima sliku sa mnom na nekoj jahti, neka pokaže i ja ću u tom trenutku podneti ostavku, bez obzira što je to jahta finansijskog direktora njihove stranke. Ukoliko mi pokaže takvu vrstu fotografije, a da nije montirana, podnosim ostavku i neću više da se bavim politikom. Više pripadam ovom drugom, opljačkanom narodu. Dakle, ovom što pažljivo bira hleb, tri dana ga zagledaju pre nego što ga kupe.
(Predsednik: Vreme.)
Ponosim se time što pripadam ovom drugom delu, što ne pripadam ovo prvom. Ako mi pokaže tu fotografiju, dajem ostavku. Ako ne može da pokaže, neka se izvini. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram član 103. stav 2. -
narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na kojoj je već ukazano. Stvarno želim da se opozicija neguje, da budemo pažljivi sa njima, ali tu ne treba preterivati.
Dakle, ukoliko ukazuju na kršenje Poslovnika, onda i oni sami ne bi trebalo da ga krše. Blagonaklon stav prema njima, podržavam iz razloga što sam nekada bio u opoziciji. Međutim, ipak kada insistiraju na tome da se držimo pravila i Poslovnika, ne može se dva puta reklamirati uzastopno stav, odnosno narodni poslanik ne može da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Prethodni govornik je to uradio i samim tim je prekršio Poslovnik.
Ukoliko želimo da poštujemo neku proceduru, a demokratija je pre svega procedura, onda i većina i manjina moraju da budu pažljivi u kršenju Poslovnika i ukazivanju i ukazivanje na kršenje Poslovnika predsedavajućem. Treba da imamo iste ili makar približne kriterijume. Ne želim da uvek krivica bude prema većini, s obzirom da je predsedavajući objasnio da se radi o višoj sili, o višem razlogu. I mi smo čekali na početak sednice kao i oni. Ukazali su jednom. To im nije bilo dovoljno i ukazali su i drugi put.
Ne tražim da se o ovoj povredi glasa zato što smatram da predsedavajući nije prekršio Poslovnik, bez obzira što je učinio ovaj propust i dopustio da se dva puta reklamira ista povreda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako ću podržati ovaj zakon. On za socijalno osiguranje vojnih obveznika je pravno lice, organizacija za obavezno socijalno osiguranje u kojoj se ostvaruju prava vojnih osiguranika i obezbeđuju sredstva za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni u tom fondu za socijalno osiguranje vojnih obveznika bez ovog zakona bi imali problema oko plata, naknada i drugih prinadležnosti koje ne bi dobili ukoliko ovaj zakon danas ne usvojimo.
Naravno da se kroz ovaj fond leče razne traume i razni vojni osiguranici koji su postradali, između ostalog, 90-ih godina. Svakako da ovaj fond pruža zaštitu toj vrsti osiguranika, pa smo ovde čuli ko nije mogao gde da prođe, a mislim da ovaj fond pruža usluge zdravstvenim osiguranicima i vojnim osiguranicima i onima koji su prolazili kroz Dobrovoljačku, koji su prolazili kroz Tuzlu i svi znamo kako su prošli. Bilo je puno mrtvih. Bojim se da ima puno invalida i ovaj fond za socijalno osiguranje vojnih obveznika se stara o osiguranju tih postradalih vojnih obveznika u to vreme koji su želeli samo da prođu kroz Tuzlu, samo da prođu Dobrovoljačku, samo da dođu do svojih porodica, samo da dođu do svojih kuća.
Toliko o onima koji su tada imali 19 godina i koji su postradali zato što ih niko nije pitao ni da li žele da studiraju, da li hoće da prođu kroz Dobrovoljačku, da li hoće da prođu kroz Tuzlu. Jednostavno su postradali samo zato što su se našli na tom mestu u trenutku koji je bio veoma buran za prostore bivše Jugoslavije.
Danas se fond najverovatnije stara o osiguranju tih lica. To je za svaku pohvalu.
Ovde je bilo malo uvredljivo nama prigovoriti na tome što neko nije mogao da prođe kada je studirao kroz neko mesto. To je stvarno tragično, ali treba imati u vidu drugu stranu i da mi možemo da budemo pogođeni, jer imamo svoje nastradale, imamo svoje mrtve, imamo svoje ranjene. Ne želim nikom ništa loše i ne mislim da je krivica neke političke stranke zato što se nekom u mojoj familiji, nekim mojim prijateljima, nekima koji su nastradali u Dobrovoljačkoj, nekima koji su nastradali prilikom prolaska vojne kolone u Tuzli, ne mislim da se to desilo zbog neke političke stranke koja danas sedi u parlamentu. Ne mogu da istrpim takvu vrstu uvrede da sam kriv ili da je neko ovde pored mene odgovoran zato što neko nije mogao da studira i da bira gde će studirati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. u vezi člana 106. Član 108. u svom 1. stavu kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Član 106. u svom 1. stavu kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Prethodni kolega je zloupotrebio povredu Poslovnika tako što je sebi uzeo za pravo da on vodi red na sednici i da on oceni šta je tema dnevnog reda.
Dakle, odgovorno tvrdim da Poslovnik niste povredili s obzirom da ste koleginicu opomenuli, bez obzira što se ona držala teme i rekla da uzgajivači činčile ne traže nikakve subvencije, a da je uzgoj činčila neka vrsta stočarstva. Dakle, ona je o tome govorila i mislim da je to bilo u skladu sa dnevnim redom i sa temom. Vi ste je opomenuli i ja sam smatrao da to baš i nije u skladu sa Poslovnikom, a prethodni kolega je dao sebi za pravo da se on lično postara i da on lično oceni ko je to prekršio Poslovnik, ko je govorio o temi, a ko nije govorio o temi.
Dakle, mi smo ovde svedoci da opozicija grubo zloupotrebljava povredu Poslovnika, da time nadoknađuje neko svoje vreme. Nemam ništa protiv pozitivne diskriminacije opozicije, ali u svemu tome se mora imati neka mera, a svedoci smo posebno da dva poslanika iz jedne manje poslaničke grupe gotovo polovinu svog vremena svojih nastupa su koristili povredu Poslovnika.
Dakle, nemam ništa protiv toga da se pozitivno diskriminiše opozicija, ali mislim da se često Poslovnik tumači na štetu većine. Mislim da se moja koleginica držala sasvim teme, da je uzgoj činčila predmet ovog zakona, s obzirom da je rekla da uzgajivači ne traže nikakve subvencije. Jednostavno, traže da se bave svojim poslom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću nešto o zakonu o potvrđivanju ugovora o genetskim resursima.
Veoma je čudno što je ovo ugovor od 2001. godine, a potpisan od Savezne vlade 2002. godine, čekao do današnjeg dana na ratifikaciju. Jako je čudno. Pažljivo sam pročitao i ne dopadaju mi se određeni članovi. S obzirom da se na ovaj zakon ne mogu ulagati amandmani, ne znam kako ću glasati, s obzirom da postoji član 12, 12.1, 12.2, 12.3.
On govori da smo u najkraćem roku u obavezi da ustupimo hitno, bezuslovno i bez naknade svoje genetske resurse. Dakle, sve sorte semena i vrsta koje smo proizvodili kao semenski sadni materijal uključujući i samonikle. To što ćemo mi obrnuto imati neka prava, ništa nam neće pomoći. Mislim da je namera onih koji će imati koristi od ovakve vrste ugovora, pre svega da se domogne naših genetskih resursa, s obzirom da su svoje upropastili.
U kontri, mi možemo da to tražimo od njih ali ćemo i naići na GMO. Bez konsultacije sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institutom za
kukuruz iz Zemuna, koji tvrde da nisu obavešteni o ovom zakonu, neću glasati dok se ne izvrši to konsultovanje, s obzirom da po njih mogu nastati nenadoknadive štete. Ne želim u tome da učestvujem ukoliko ovim zakonom o potvrđivanju ratifikacije ovog ugovora, po naše semenarske kuće bude šteta koja će biti manja od koristi.
Razlog je i to što je taj ugovor iz 2001. godine, potpisan od Savezne vlade 2002. godine, čekao do dana današnjeg na ratifikaciju. Time je moja sumnja malo veća. Ostalo iz tog zakona nije sporno, ali taj član 12, 12.1, 12.2, 12.3, odeljci a), b), c), d) i f) bi mogli da budu veoma štetni za oba instituta sa kojima ću se konsultovati.
Što se tiče zakona o podsticajima, kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao jedini zemljoradnik u ovoj skupštini, sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, koji je prošle godine obrađivao 450 hektara, od toga je preko 400 bilo državni zakup, mogu da kažem da je ovaj zakon korak napred. Ovde danas od zemljoradnika sam samo ja. Nisu nam krivi ni lekari, ni ekonomisti, ni psihijatri. Krivi smo mi, sami seljaci što se nismo sindikalno udružili, nismo se politički udružili. Svoje glasove smo prepustili olako onima koji sada nama sole pamet a nemaju ni jednog zemljoradnika u svojim redovima. U kampanji su bili kravoljubci. Bik im je bio na prvom mestu, krava im je bila na drugom, a seljak na izbornoj listi je bio, čini mi se sto prvi.
Kao jedini zemljoradnik, ne sporim pravo da drugi komentarišu ovaj zakon, ali mi je žao što nemam više svojih kolega zemljoradnika, time bi ova diskusija bila malo plodotvornija. Mogu seljaci bežati od politike, ali oni koji gledaju ovaj prenos treba da znaju da politika i političari nikada neće bežati od njih. Ni od njih ni od njihovih imanja. Kada daju olako svoje glasove i kad ne razmišljaju, iza glasova ide sve drugo. Sindikalno, politički i neudruženi, uvek će biti lak plen za one koji će manipulisati njihovim glasovima, a samim tim i njihovim imanjima.
Što se tiče devedesetih, svi znamo da je to tehnološki zaostatak, da te posledice još uvek vučemo zbog zastarele mehanizacije i opšte tehnologije. Što se tiče 2000. godine, a ministar je tada učestvovao u tome, svi smo očekivali da ono što smo izgubili dok smo nosili teret socijalnog mira, da se to nadoknadi dvehiljaditih godina. Nažalost to se nije desilo.
Subvencije, odnosno podsticaji su uvedeni tek 2008. godine, na veliki pritisak kada su određene stranke videle da će izgubiti glasove, onda su te subvencije uvedene, ali bile su neredovne, selektivne. Uvođenjem uredbi nisu bile dugoročne, nisu mogle da kreiraju poljoprivrednu politiku, a posebno nisu mogle toj evropejskoj snazi da daju doprinos da iskreiraju zajedničku poljoprivrednu politiku, kako se to vodi u EU od 1962. godine, a koja je dogovorena Rimskim ugovorima iz 1957. godine.
Zajednička politika Evropske unije, kojoj su oni težili, ali nisu težili da sprovode tu poljoprivrednu politiku i doživela je više reformi, osamdesetih i devedesetih godina i agendom iz 2000. godine i 2007. godine je utvrđena politika koja važi do 2013. godine. Ovo što imamo u zakonu o podsticajima je sasvim u skladu zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Gotovo da je prepisano, a s obzirom da je program moje stranke sličan tome nemam razloga da zbog teksta zakona, da zbog premija podsticaja, da zbog regresa kreditne podrške ne podržim ovaj zakon, jer je on u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije.
Ono što je problem, a bio je problem i ranije, daleko izraženiji, a to je visina tih podsticaja. Naša poljoprivreda se takmičila sa okruženjem koje je imalo tri i po do četiri puta veću premiju po hektaru, a kod nas su gospoda tu premiju vodili selektivno. Zavisila je od volje ministra. Ti podsticaji nisu bili redovni i jednom su čak pred predizbornu kampanju 2012. godine, tri puta promenjena poljoprivredna politika za mesec dana.
Kada promenite podsticaje, onda ste promenili poljoprivrednu politiku, način na koji su oni to hteli, pa po kilogramu, pa po hektaru, pa napred, pa nazad, pa protesti, pa ubeđivanje. Dakle, to je govorilo o njima da nisu vodili dovoljno pažnje o poljoprivrednoj politici. Njihova namera je po meni bila sledeća – da posle seljaka koji su lustrirani iz fabrika i seljaci budu lustrirani sa njiva. To je jedina lustracija koju su oni 2000. godine sproveli i imali nameru da sprovedu. Dokaz za to su i olako prodata imanja Mađarima, Hrvatima, tu ne govorim o nacionalnosti već o državnosti. Vlasnici tih imanja gotovo na 50.000 hektara postali su čak Irci i Britanci na poluskrivene i skrivene načine. Danas oni prigovaraju za Arape. Lično nisam ni za Britance, ni za Irce, ni za Hrvate, ni za Mađare, a nisam ni za Arape, ja sam za Srbe i srpske seljake. Ali, tehnološki zaostatak koji je nastao, bojim se da će se morati nadoknađivati nekim drugim investicijama, s obzirom da njihova agrarna politika nije dala neki rezultat.
Ovaj zakon je nekoliko koraka napred ispred njihove poljoprivredne politike, zato što se može reći da je dugoročan, ukoliko ga ne budemo menjali svake godine, da poljoprivrednici mogu da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da sasvim dovoljno govori i o proizvodnji i o zašiti životne sredine i u ruralnom razvoju i o zaštiti nekomercijalnih malih gazdinstava, dakle, obuhvatio je sve elemente poljoprivredne politike, čak i reformu koja će obuhvati, odnosno koja će stupiti na snagu u poljoprivrednoj politici EU od 2013. do 2020. godine.
Pored ovoga, mi moramo da izvršimo i zemljišnu reformu, da se ne bi svađali ko je šta prodao, šta je koliko prodao, ko je kome prodao, već da se svađamo oko toga ko je koliko kupio. Dakle, mi moramo sprovesti neku zemljišnu reformu i dati šansu mladim poljoprivrednicima da svoja poljoprivredna gazdinstva uvećaju za po 20 do 30 hektara i da to bude neka vrsta državne kreditne podrške, državni krediti koji će oni otkupljivati i da hektar košta 10.000 evra. Neka ga otplaćuju na 30 godina po 350 evra godišnje, biće zadovoljna i država i oni i tako će oni svojim rukama, svojim radom izdržavati sebe i svoje porodice.
Takođe, treba pažnju posvetiti, s obzirom da živim u Vojvodini, vojvođanskom rukovodstvu. Ja sam hiljadu puta govorio da Vojvodina i Vlada Vojvodine nisu ista stvar. Dakle, kad govorite i kad se govori o tome kako su nešto Vojvođani protiv ovog zakona o podsticajima i nekih investicija, treba da znate da to govori Vlada Vojvodine, a Vlada Vojvodine i građani Vojvodine nisu jedno isto, ma koliko neko od nas ili neko od njih mislio da može da se poistoveti vlast sa narodom.
Dakle, mislim da ovaj zakon vredi podržati, ali visina subvencija mora da bude veća da bi mogli da se takmičimo sa visoko subvencionisanim poljoprivredama koje su oko nas, a vrlo brzo će proći i 2013. godina, doći će 2014. godina. Tada će poljoprivredni proizvodi sasvim slobodno ulaziti u ovu zemlju. Za četiri godine od ratifikacije SSP, stranci će moći da kupuju zemlju na teritoriji Srbije. Dakle, doći ćemo u poziciju da nećemo moći da se sa ovom visinom subvencija nosimo sa poljoprivredom stranih zemalja
Još jedna zabluda koja važi u javnosti, a voleo bih da to ministar potvrdi, subvencije nisu poklon zemljoradnicima. Kad subvencionišete i premirate poljoprivredu, vi subvencionišete potrošače i prerađivačku industriju, zato što je ona sigurna da pod poznatim uslovima, pod jeftinijim uslovima mogu da nabave sirovinu, da naprave konkurenti prehrambeni proizvod i da nam poljoprivreda i prehrambena industrija budu konkurent.
Što se tiče malog prinosa po hektaru, tvrdim da ni u okolini nije puno veći, a što se tiče izvoza od samo 500 evra po hektaru, za to nije krivo ni ovo ministarstvo, ni ova Vlada. Jednostavno, uvozom po damping uslovima poljoprivrednih proizvoda sa visokim subvencijama uništeno je domaće stočarstvo. Sada će trebati godine da se to oporavi. Zato je moj apel da Ministarstvo posebno pokloni pažnju malim seljačkim gazdinstvima po Srbiji i da, bez obzira što Dragan Marković Palma nije tu, ako treba poklanjamo po tri, četiri krave po domaćinstvu, da se ta sitnija gazdinstva od tri do četiri hektara ožive kroz stočarstvo, kroz povrtarstvo jer ova zemlja izvozi kukuruza, soje i raznu drugu stočnu hranu u vrednosti od 700 miliona evra godišnje. Time direktno na manjoj proizvodnji mesa gubimo daleko više od tih 700 miliona, gubimo jednu milijardu, na proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda gubimo još 300 miliona evra. Dakle, izvoz poljoprivrednih proizvoda, ako oživimo stočarstvo i prehrambenu industriju, biće dve do tri hiljade evra po hektaru i približiće se standardima zemalja EU. Dakle, za sve to nije kriva Vlada ova. Kriva je bivša.
Još nešto. Meni se dopada što će biti izvršen nadzor nad podsticajima što će poljoprivredna inspekcija morati da radi svoj posao. Dosta je bilo. Ovo je dokumentacija. Ovde ima ljudi koji žive u Erdeviku, pa neka kažu da li ja lažem. Ovo je dokumentacija o isplaćenim subvencijama od milion i 600 hiljada evra za vinograde u Erdeviku. Sada pitam ljude koji žive u Erdeviku – da li, sem nekoliko hektara tog vinograda, postoji ikakav drugi vinograd na tom mestu? Šta tužioci, šta policija radi, ne znam, ali ova dokumentacija jasno govori da je bivša Vlada isplatila milion i 600 hiljada podsticaja za vinograde koji ne postoje.
Evo, sasvim odgovorno tvrdim, mislim da ovde rade neki ljudi koji žive u Erdeviku i koji ove moje tvrdnje mogu potvrditi, a ova dokumentacija može da se prekontroliše.
Što se tiče pomenutog premijera, ovo je moja fotografija od 20. jula u vinogradu koji je već postojao.

Govorim o zloupotrebama subvencija i o nadzoru i nemojte me prekidati. Sasvim sam jasan. Za ovaj vinograd je isplaćeno podsticaja 525.000 evra. Ovu fotografiju za naslovnu stranicu sam pravio ja, a ovo sam im poslao kao dokaz, kao izvor informacija da mogu da tuže mene ukoliko sam govorio neistinu. Govorim o podsticajima, o 41 milion. U tom trenutku je bilo 525.000 evra. Ti su podsticaji isplaćeni na zemljištu koje 20. jula još nije bilo zakupljeno, za vinograd koji je postojao i koji je Kole ustupio jednokratno bivšem premijeru, da bi ovaj u decembru zemljište zakupio na pet godina i zbog zakupa zemljišta na pet godina dobio subvencije za vinograd koji će saditi navodno za pet godina. Koja država i koji propisi, pitam ministra, mogu da daju podsticaje za sadnju vinograda…(isključen mikrofon.)

Ja sam u temi. Govorim o nadzoru. Ovaj zakon o subvencijama, ministar je tu, govori o tome da će biti povećan nadzor da se ove stvari više ne dešavaju, da se nekom ne isplati 525.000 evra za sadnju vinograda koji će saditi na pet godina. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Taj ministar koji je isplatio premiju subvenciju za vinograd koji će trajati pet godina treba da ide u zatvor zajedno sa onim koji im je dao subvenciju.
Da ne bih dobio još neku opomenu od vas, završiću svoju diskusiju sa jednom rečenicom – zemlja pripada onima koji je obrađuju i nadam se da će se to u Srbiji jednog dana desiti i da neće pripadati onima koji su nas obrađivali. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od 138 koji se potpisao na Predlog ovog zakona moram da kažem da sam zaprepašćen povodom ovog amandmana. Tumačenjem razlika u jednoj grupi koju čine 138. Zaprepašćen sam da stranke koje sebe nazivaju demokratskim, koje u svom nazivu imaju reč demokratska, osporavaju pravo na razliku u jednoj grupi.
Dakle, demokratija je bogatstva razlika i poštovanje razlika. To što vi vidite razlike između 138 poslanika kroz jedan amandman, ne znači da vidite i podele. Razlike i podele su dva posebna pojma…

Bilo bi dobro da ovo isto primenjujte i kada govore neki ubledeli graničari, kada bi to primenjivali prema njima, ne verujem da postoje dva Poslovnika. Ono što je dozvoljeno drugima, valjda je dozvoljeno i meni.
Bilo bi dobro da ste prethodnika opomenuli koji je govorio i o Kosovu i ne znam o čemu, da ste ga opomenuli. Pokušavam da govorim o amandmanu koji je predložan na planiranje javnih nabavki, i na zamerke koje smo čuli sa strane oponenata da ovaj amandman koji je podneo jedan od predlagača, da je to neki razdor, da je to neka podela itd. Pokušavam u sklopu ove rasprave da se uklopim u temu, ako dozvolite.
Kako su kod njih izgledale te razlike to mogu i da pogledam. Posebno, povodom planiranja javnih nabavki. Ovo su vaši ljudi, dva vaša čoveka. Jedan je predsednik opštine, a drugi je direktor javnog preduzeća, gde je predsednik opštine silom terao direktora javnog preduzeća da isplanira i izvrši nabavke skupljeg poslovnog prostora. Kada je ovaj to odbio, bio je smenjen.
Dakle, za razliku od vas mi svi ne razmišljamo jednom glavom. Svako razmišlja svojom, otuda i ovaj amandman i otuda i ova mala razlika. Ako vi razmišljate glavom svog vođe to je vaš problem. Ovde je takođe rečeno nešto preko čega ne mogu da pređem, da su od nas pukla leđa narodu. Nisu leđa pukla narodu od nas, već od vas. Ne biste danas tu imali milionere, ne bi vam predsednik bio milijarder da niste opljačkali ovaj narod, odnosno da nije opljačkan za vreme vaše vlasti.

Amandman na planiranje javnih nabavki. Govorio sam o tome, da se pojavila jedna mala razlika, da je nama zamereno sve i svašta, da nam je zamereno da su zbog nas pukla leđa narodu, tvrdim da nisu, da je to od bivše vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 108. i 109. Poslovnika. Član 108. glasi – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući u ovom slučaju, a ne neko iz neke poslaničke grupe. To je jedan.
Član 109. govori o tome kada se opomene izriču narodnom poslaniku. Više puta sam upozoren da se vratim na dnevni red i govorio sam o planiranju o javnim nabavkama, s tim što sam komentarisao samo ono što je rečeno iz te jedne poslaničke grupe. Ništa nisam izmislio.
Što se tiče nekog štetnog segmenta itd, nečistog lica, o tome ne bih govorio. To govori o onome ko govori da sam to ja…
(Predsedavajući: Nemojte sada prelaziti na repliku. Možete samo o povredi Poslovnika.)
Govorim o povredi Poslovnika, da je trebala po članu 109. da bude izrečena opomena narodnom poslaniku koji je mene nazvao štetnim segmentom. Nisam ja utvrđivao granicu sa Editom Tahiri. Nisam ja utvrđivao granicu sa Tačijem. Nisam ja povredio ustavni poredak, teritorijalni integritet i suverenitet. To je uradio neko drugi.