Ništa od ovoga što ste rekli nije sporno. Jedino je sporno što zemljoradnicima koji nisu u Registru poljoprivrednih gazdinstava banke teško otvaraju račune, dakle, teško će ostvariti ta prava. Moj amandman upravo to precizira, da su banke u obavezi da im na rešenje o katastarskom prihodu otvore račun, jer će u suprotnom oni ako ne otvore račun izgubiti to pravo. Znači, ništa od onoga nisam sporio. Ako nije moguće, ja ću ga povući, pa neka bude kao ideja za neki drugi put.

Problem jeste upravo u tome što banke izbegavaju da otvore račun tek tako. One traže da on donese izvod iz registra da je registrovan, da je njegovo gazdinstvo registrovano, a postoje i oni drugi koji nisu registrovani i kojima se PDV vraća na osnovu rešenja o katastarskom prihodu. Ukoliko im ne bude omogućeno da otvore račun u bankama, oni će da izgube to pravo od 8%. Ništa drugo ne tražim, samo da im se omogući da i oni dobiju ono što dobijaju registrovani. Već previše puta su diskriminisani oni koji nisu registrovani, a posebno seljaci penzioneri koji još uvek rade. Onda mi kažnjavamo starost itd, bez obzira što rade u proizvodnji. Dakle, na neki način ovaj zakon samo na određen način obavezuje banke da im otvore račune na bazi rešenja o katastarskoj osnovici, i ništa više. Ako je nemoguće, ja ću ga povući.

U tom slučaju, rekao sam da povlačim amandman i to ću pismeno uraditi.

Dame i gospodo, meni ne smeta što je ministar na ručku i što malo kasni. Podneo sam amandman na zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Smisao amandmana je da se omogući bolja kontrola od strane Ministarstva finansija prema lokalnim samoupravama, posebno za sredstva koja se prenose kao transferna. S obzirom na brojne zloupotrebe koje se vrši po lokalnim samoupravama kada se radi o budžetskim sredstvima, tako da je gotovo nemoguće lokalnu samoupravu koja to radi, da Ministarstvo finansija bilo šta preduzme prema takvoj lokalnoj samoupravi koja krši sve propise i koja zloupotrebljava sredstva iz javnih fondova, odnosno iz budžeta.
Postoje samouprave gde se takvim sredstvima, koja se dobijaju od republike, opremaju privatne industrijske zone. Navešću primer. U Inđiji lokalni funkcioneri, zapamtite dobro društveno zemljište, podvlačim društveno zemljište, čiji je korisnik Zadruga i koje po zakonu ne smeju da otuđuju, prevedu na lična imena funkcionera lokalne samouprave. Potom, javnim sredstvima, sredstvima građana lokalne samouprave to zemljište komunalno opremaju, a prethodno ga kao lokalni funkcioneri, pošto im je vlast u rukama, pretvore u građevinsko. Tako dobijamo privatne industrijske zone, naravno uz zloupotrebu položaja, ali još što je gore uz zloupotrebu javnih sredstava, gde se od javnih funkcija prave privatni poslovi i privatne industrijske zone što je nemoguće.
U Inđiji na takav način su lokalni funkcioneri na svoje ime preveli 300 hektara građevinskog zemljišta koje su plaćali po 45 dinara kvadratni metar, a onda su ga o trošku građana lokalne samouprave, o trošku građana AP i iz budžeta, što je najgore, iz budžeta Republike Srbije komunalno opremali da bi ga po kvadratnom metru prodavali za 40 puta veću cenu, odnosno 20 do 30 evra po kvadratnom metru. Tako su, zloupotrebivši položaj i budžetska sredstva sebi pribavili imovinsku, protivpravnu korist u visini od 50 do 60 miliona evra. Zahvaljujući zloupotrebi budžetskih sredstava nikli su penthausi od 250 kvadrata, nikli su stanovi od 150 kvadrata, nikli su stanovi u Beču, nikle su kuće sa bazenima. Od prošle sednice pa do danas, nikla su još dva stana u Novom Sadu, nisu bila pronađena, nisu bila moj predmet, već sam vam to pokazivao. Nikla kuća na Tatarskom brdu od 500 kvadrata. Nikao još jedan stan od 150 kvadrata, nikla je naravno i terasa od 60 i nešto kvadrata. Nikao penthaus od 397 kvadrata. Niče još jedna kuća od 500 kvadrata.
Dakle, niče zatvoreni bazen sa toplom vodom. Niče restoran za ženu, niče privatna vinarija. Niču stanovi u Budvi i u Rovinju. Dakle, zloupotrebom budžetskih sredstava iz lokalnih fondova je nikla ova imovina i naravno da sam očekivao reakciju države, ali nje nema. Nema nijednog tužioca za organizovani kriminal. Ali da ne bi bilo, s obzirom na različita tumačenja u javnosti, reći ću ovog puta i o kojoj osobi se radi. To je bivši predsednik opštine Inđija, koji je sa svojom porodicom stanovao u stanu od 50 kvadrata, bio student treće godine i zaradio u svojoj karijeri 100.000 evra. Sada ima samo ove imovine za tri miliona evra, a ukupno su, zloupotrebivši i budžetska sredstva, sebi i drugima doprineli kroz one privatne zone protivpravnu korist od 60 miliona evra.
Pitam vas - dokle će ovo da može? Umesto da neki državni tužilac obavi razgovor sa mnom pa, pa ukoliko sam ja ovo izmislio, da podnese prijavu protiv mene zbog klevete, a ako nisam izmislio, da država konačno reaguje protiv ovakvih lica. Umesto toga, u javnim medijima uglavnom čitam o nekoj mojoj izjavi o "paradi ponosa". Dakle, neka zemlja, neka vlada koja želi da se bori protiv korupcije, neko ministarstvo koje mora ovo da preseče, Ministarstvo finansija, mora mu se dozvoliti da na određeni način vrši kontrolu kako lokalne samouprave zloupotrebljavaju sredstva u korist privatnih poslova javnih funkcionera i privatnih industrijskih zona. Nisam ni znao da to može da postoji, ali evo u zemlji Srbiji sve može. Zahvaljujem.

Član 103. osnov za repliku. Prethodni govornik je kao osnov za repliku iskoristio član 106.

Član 103. osnov za repliku.

Član 103. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu i postupanje predsednika Narodne skupštine itd.
Prethodni poslanik je iskoristio to pravo, ali bih rekao da ga je i zloupotrebio. Ako je čitao moj amandman, moj amandman se odnosi upravo na zloupotrebe budžetskih sredstava po lokalnim samoupravama. O tome se radi.
Što se tiče imena, nijedno ime nisam pomenuo, ali ću ga zbog javnosti pomenuti. Radi se o Goranu Ješiću. Prethodni govornik kaže da sam ja izrekao klevete. Kako on zna da su to klevete? Evo, tvrdim da je istina. Ako ovo nije istina, idem u zatvor.

U redu. Povlačim amandman pismenim putem. Vidim da im smeta.

Ni vaša ni njegova prava ne sporim. Samo kažem da sam povukao amandman.

 

Ja sam na dobrom putu da, koristim priliku što je ministar finansija tu, da eventualno podržim ovaj amandman, bez obzira od koga dolazi i reći ću i zašto, ako mi to dozvolite. U praksi smo, ne tako davno, četiri dana posle poraza 24. maja imali priliku da premijer bivše Vlade donese odluku o emitovanju 85 miliona državnih obveznica za konsolidaciju banaka. Dvedeset i petog NBS, gle čuda, kao da su bili u dogovoru ukida "Agrobanku", a 26. tim obveznicama osniva se i registruje nova "Agrobanka".
Sad ja pitam i vas a i ministra finansija, kako se državnim obveznicama koje su u stvari kredit javni dug može osnivati bilo koja firma, a posebno banka? Dakle, nešto što je javni dug, nešto dospeva tek 2015. godine, nešto je Vlada na brzinu emitovala iskorišćeno je da se osnuje nova "Agrobanka". Sa hartijama od vrednosti od 85 miliona je pokrivena brljotina stare "Agrobanke", ja bih rekao brljotina sa punim umišljajem bili najviši državni funkcioneri.
Kad uzmemo u obzir i to, ali voleo bi da mi ministar finansija to objasni, da je likvidacijom stare "Agrobanke" preti opasnost da prevareni manjinski akcionari, uglavnom Slovenci, tuže državu Srbiju i da još moramo dodatno da platimo oko 200 miliona evra, to nisu moje procene, to su procene stručnjaka, odštete ukoliko država Srbija bude tužena zbog slučaja "Agrobanke".
Zato bi voleo da ministar finansija nam objasni da li se tim hartijama mogu osnivati preduzeća, s obzirom da se radi o kreditu o javnom dugu? Svi sa kojima sam kontaktirao rekli su da ne mogu i voleo bi da vidim da li će nova Vlada za ovo što je učinjeno, dakle za ovaj po meni organizovani kriminal najviših državnih funkcionera, nekog teretiti ili će ovaj slučaj biti zataškan. Hvala.

Ja se stvarno izvinjavam. Ne radi se o dokapitalizaciji. Radi se o osnivanju banke. Da li može da se osnuje preduzeće ili banka javnim dugom, odnosno kreditom? Ona može da bude, što vi kažete, dokapitalizacija. Može da bude deo aktive, ali ne može da bude deo pasive. Ali kad poređamo sve datume 24, 25. i 26. prvo se emituju hartije od vrednosti 85 miliona. To će sve da plati sirotinja kroz tri godine. Pa se 25. jedna banka likvidira, 26 se nova osniva kreditom. Moje pitanje je da li hartije od vrednosti kao kredit mogu koristiti za pasivu? Mogu za aktivu, to znam i ja dokapitalizaciju.

 Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslnici, ja ću podržati individualno amandman koji je podnela moja prethodnica iz prostog razloga što se o radi o povećanju subvencije u poljoprivredi. Dakle nije greota oteti od Vuka Jeremića, zato su nam troškovi povećani i prebaciti poljoprivrednicima. Dakle, ako je poljoprivreda naša šansa, i ako smo tako bliski evropskim integracijama, onda treba i visinu agrarnog budžeta podešavati prema subvencijama koje imaju zemlje EU. Samo da vas podsetim da je agrarni budžet bivše vlade za celu Srbiju, za poljoprivredu bio 2,5% procenta od celog budžeta.
Rebalansom budžeta nove Vlade nekako smo na krpili 3%, ali to nije ni izbliza kao u EU. Agrarni budžet EU je 45% ukupnog budžeta EU. Dakle to je model po kome one razvijaju svoju poljoprivredu. Ne samo poljoprivredu, već razvijaju konkurentnost prerađivačke industrije, jer njihova prerađivačka industrija dobija sirovine po nižoj ceni.Tako prerađeni proizvodi, prehrambeni proizvodi takođe mogu da se plasiraju, da budu konkurentniji od naših i na njihovom tržištu, a boga mi i na našem.
Mi ako želimo da budemo konkurentni, ne samo sa poljoprivredom proizvodnjom već sa prehrambenom, onda moramo podržavati primarnu poljoprivrednu proizvodnju, premije i subvencije. Ne možemo kao što to radi razvijena EU, ali moramo ukoliko želimo u EU, a verujem da ovde to većina želi.
Moramo se približavati i njihovom nivou subvencija. S toga, ja i podržavam ovaj amandman želeći da ovih 185 miliona od Ministarstva spoljnih poslova uzmemo i prebacimo na agrarni budžet, s tim što hoću da kažem da on ove godine je povećan iz prostog razloga što je bivša vlada ostavila dugove.
Dakle prvobitni agrarni budžet koji su oni planirali je bio za ovu godinu, ali su zaboravili da su prošle godine ostavili dužni između šest i sedam milijardi zemljoradnicima za subvencije. Kad su ih isplati jednostavno više nije bilo para da se izmire subvencije koje su dugovali za ovu godinu zemljoradnicima, tim pre što su oni protestima tri puta menjali poljoprivrednu politiku i to im na određen način garantovali. Jedva se našlo načina da se skrpe sredstva da se Vlada razduži prema tim zemljoradnicima bez obzira što je dug ostavila stara vlada.
Imajući sve u vidu, da je samo to 185 miliona, želim da podržim ovaj amandman i da kažem da ćemo mi, barem iz vladajuće većine vršiti pritisak da se predizborne parole, gotovo svih stranaka u ovom parlamentu, o dva puta većem agragrnom budžetu ispune i da u sledećem agrarnom budžetu bude više para za projekte, ne samo iz poljoprivrede već povrtarstva, voćarstva, prerađivačke industrije itd.
Stoga, želim da vam zahvalim na pažnji i svakako ću individualno glasati za ovaj amandman, to je moja sveta dužnost kao predsednika NSS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto sam dirnut diskusijom jednog od prethodnih govornika, o zaštiti životne sredine, ali se sećam jednog predsednika opštine u Pančevu, koji je 1999. godine rekao prilikom bombardovanja, građanima Pančeva – ne bojite se, dim ne ide prema Pančevu, već ide prema Starčevu i Omoljici, tako da su građani te opštine bili drugog reda, odnosno građani sela oko Pančeva.

Takođe bih podržao sve što se tiče zaštite životne sredine, pa bih podržao i one Dulićeve akumulatore koji su uvezeni, dakle, za čiju reciklažu je izdvojeno iz Fonda za zaštitu životne sredine, ako sam ja dobro podelio milijardu i 100 miliona za 140 tona.

(Predsedavajuća: Gospodine Ristićeviću, vratite se molim vas na temu.)

Podržao bi tih 70 dinara što su platili po kilogramu akumulatora samo za reciklažu. Podržao bih sve, a izgleda da se teže diše, koliko vidim 12 godina nisu vodili ni o čemu računa, sad su odjednom raskukali, izgleda da se teže diše, samo poslednjih 45 dana. hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je bilo povećanje penzija. Originalnim predlogom to uvećanje je bilo za oktobar 2012. godine od 2%, a za april 2013. godine 2%. Svojim amandmanom sam predložio da to bude 5% za sve penzionere čija je penzija manja od 80% od prosečnog ličnog dohotka.
Zašto sam to uradio? Iz prostog razloga što se svakim povećanjem penzija, linearnim, povećava razlika između najmanje i najveće penzije, pa tako će penzioner sa najvećom penzijom dobiti 2% i povećanje će biti 1.500 dinara, a ovi sa poljoprivrednim penzijama, koje su izgleda manje nego socijalna pomoć, dobiće manje od 200 dinara. Svakim narednim povećanjem razlika će se povećavati u korist onih koji imaju velike penzije, a često neki nezasluženo tako velike penzije.
Mislim da starost ne sme da bude kazna, da svi stariji ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, a posebno oni koji imaju jako niske penzije. S toga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga što, ponovo podvlačim, svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Stoga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga, što ponovo podvlačim da svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Ukoliko moj amandman ne prođe, voleo bih da to bude polazna tačka za neko razmišljanje ubuduće. Budući da se iz budžeta za penzije izdvaja negde oko 2,3 milijarde evra ili 250 milijardi, što tako i nije sporno jer treba dotirati stare ljude, a u Srbiji je sve više starih, a malo je onih koji rade i koji uplaćuju doprinos. Kad se podelio te 2,5 milijarde dobio sam da prosečno svaki penzioner, ima ih milion i 700.000, bi samo iz budžeta imao osnovicu od 11.500 dinara. Izgleda nerazumno da neko ima penziju manju od onoga što bi prosečno dobio iz budžeta. Taj koji ima toliko malu penziju, ili je nema uopšte.
Ima ljudi zemljoradnika koji ima 80 i nešto godina a nemaju penziju, ali kupuju dizel gorivo, plaćanju poreze. Nemaju penziju ali pri tome dotiraju penzionere koji imaju penziju, a posebno im je krivi što dotiraju one koji imaju penziju koje su veće od jedno i po prosečnog ličnog dohotka. Kad ubuduće budemo razgovarali o ovome, ja ću predlagati i dalje da se ta razlika između starih osoba smanji u korist razlike između penzija, u korist onih čije su penzije bedne, mizerne i gotovo nikakve, da bi i oni imali neku šansu da obraduju svoje unuke nekim poklonom.
Dakle, sledeći put ću se zalagati da se svim penzionerima podjednako podeli ona suma koja je predviđena budžetom, a da ono što se uplaćuje iz PIO fonda, da se po koeficijentima isplaćuje kao dodatak onim penzionerima koji su više uplaćivali, da taj deo koji se uplaćuje iz PIO fonda više dobije, a da onaj deo koji ide iz budžeta ide svima ravnomerno. Tako ćemo smanjiti razlike između najveće i najmanje penzije.
Ne vidim da ću dobiti neku veliku podršku, ali moj razlog su pre svega ove mizerne i nikakve penzije, ne samo zemljoradnika, već i radnika, ima radnika čije su penzije 11.000, a seljaci i radnici su braća po znoju, braća po muci. Stoga se do kraja moram zalagati za njihova prava.
Amandman ću najverovatnije povući imajući u vidu da i Odbor za borbu protiv siromaštva nije podržao moj amandman iako je on bio u korist pre svega siromašnih, pa ću ga ostaviti za neka bolja vremena kada steknem, izlobiram neku većinu u okviru većine. Hvala vam puno.

Bojim se da sam pogrešno protumačen, nije moj smisao da urušim penzijski sistem, nije moj smisao da oduzmem ljudima pravo na penzije, smisao mog amandmana je bio da smanjim razlike između najveće i najmanje penzije. Hteo sam da kažem, posebno iz razloga što se jedna polovina penzija isplaćuje iz budžeta. Dakle, od onih ljudi koji plaćaju porez i koji imaju jako mizerne penzije.
Stvarno se izvinjavam penzionerskoj partiji, ali smisao mog amandmana je bio da se povećaju penzije ljudima koji imaju penzije od 9 hiljada, 10 hiljada, 11 hiljada, 15 hiljada, 16 hiljada i 17 hiljada. Dakle, njima sam želeo da pomognem time što bih, solidarno raspodelili ono što penzioneri imaju da oni koji imaju astronomski visoke penzije ne dobiju sva povećanja od hiljadu i po, a ovi koji imaju male dobiju svega 200 dinara.
Jedina ta preraspodela je bila smisao mog amandmana i shvatio sam da neću imati većinu i to sam ostavio za neka bolja vremena, pa ćemo izračunati tu formulu koja će biti pravednija i koja će biti u korist svih starih ljudi, da ne postoji neka povlašćena kasta među ljudima koji su stariji od 75 godina. Da ne pravimo neke super penzionere, a da neki jedva preživljavaju.
Dakle, želeo sam da oni koji imaju jako male penzije, imaju priliku da obraduju svoje unuke i da oni mogu sa delom svoje penzije da izdržavaju nekog drugog. Nije mi bio smisao da urušim sistem, nije smisao mog amandmana da bilo koga od tih starih ljudi ponizim čak naprotiv hteo sam da ponižene malo unapredim. Zato se izvinjavam i svoj amandman ću povući. Ostaviću za neka bolja vremena, ili za sledeću projekciju budžeta da to nekako ispravim. Hvala.