Jesam. Tri puta mi je ime pomenuto. Imam pravo.

Hvala. Ovde se koristi termin nezavisnosti guvernera koji je bio do sada u ostavci. Moram da podsetim samo da smo mi imali te tzv. nezavisnike i stručnjake još od 2000. godine na ovamo uvežene iz inostranstva sa nekih kurseva, a ispostavilo se da se radi o najvišim funkcionerima DS, Đeliću, Vlahoviću i ostalima, koji su protutnjali Srbijom i ostavili iza sebe finansijski haos i sada se to prosipa u ruke i daje se u ruke svima. Da podsetimo, 2006. godine, čini mi se, samo su funkcioneri DS bili na vlasti u oblasti finansija i u poreskoj upravi, a moram da kažem da je u toj oblasti vladao izuzetan haos, nedisciplina, privilegije, da finansijska policija nije služila ničemu osim slabom punjenju budžeta. Danas imamo jedan strašan deficit, jer javne finansije su nam apsolutno ugrožene i izbor novog guvernera sigurno će uticati na sređivanje u toj oblasti.

Drugo, vratio bih se na kratko na poljoprivredu. Takođe, potičem sa istog područja odakle je i prethodni govornik. Moram da kažem da mi je dobro znano kako žive naši seljaci u Mačvi i Sremu i dobro mi je znano koliko im je teško u ovom trenutku, a bave se vrlo složenom intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Ono što su oni rekli na izborima bio je glas da drukčiju Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovde se sve vreme lamentira nad navodnom nezavisnošću NBS, a u stvari izbegavamo da kažemo da se radilo o jednoj apsolutnoj zavisnosti od ljudi iz bivšeg režima. Nažalost, to je prekinuto malopre i upravo u prilog tome hoću da kažem jedan drugi deo diskusije koji sam pripremio.
Sve vreme ovde izbegavamo da pođemo od jednog osnovnog termina, a to je ekonomska politika nove Vlade. Ovde je bio spoj nečega što je bila ekonomska politika bivše Vlade i, naravno, politika NBS u prethodnom periodu u kojem su pre tri meseca na prethodnim izborima građani doneli svoj sud.
Mi smo kao država došli do ivice bankrota. Verovatno će pokazatelji ekonomske politike pokazati da je stanje možda i teže nego što je javnost imala prilike biti upoznata. Pad opšte proizvodnje i izvoza, takođe, nikad veći uvoz, nikad veći debalans u budžetu, sve su to pokazatelji koji opravdavaju potrebu da ovo bude baš prvi predlog zakona i da o ovome treba razgovarati.
Mislim da treba spojiti odluku o novoj Vladi, stav preko 150 poslanika da je to dobra priča za budućnost za naredne četiri godine i, naravno, da treba novu politiku NBS staviti u isti pravac. Ovo sve po sebi ima jedan logičan sled i dobra je prilika da se upravo pozabavimo ovom temom.
Naravno, bivši režim govori o sledećim stvarima. Govori o navodnoj nezavisnosti koja je ugrožena elementima nove ekonomske politike, a pokušavamo da zaštitimo tu novu nezavisnost faktički izbegavanjem člana 95. Ustava, koji kaže da ova skupština ima pravo kontrole nad radom NBS. Upravo govorimo u prilog tome da nam i ne treba nov Ustav kada se štite neke linije bivše moći, kanali preko kojih se razrušavao politički sistem kada se vršilo veliko bogaćenje, a onda se pozivamo ne tzv. priču o Evropskoj uniji, jer samo mislite da vi imate pravo da o tome govorite. Ta ista Evropska unija je poslala nekoliko poruka u poslednje vreme koje su vrlo jasne. Prva i osnovna poruka je da su mediji u Srbiji apsolutno zavisni i da kontrola nad njima pripada ljudima iz bivšeg režima.
Pravosudni sistem, o tome ste imali ovih dana odluku Ustavnog suda koja je pozdravljena sa oduševljenjem i u stručnim i u krugovima politike javnosti, a i među običnim građanima kao demonstracija državnosti i vraćanje državnosti u okvire Ustava.
Na kraju imate još jednu činjenicu, a to je zahtev EU da se preispitaju 24 privatizacije, u čije vreme su rađene te privatizacije. Stalno se dolazi do 2000. godine i govori se tamo neki ostaci bivšeg režima, pa ćemo zavući šapu, kako rekoše neki ovde, u džep. Ne znam da li sam dobro razumeo, da li se to odnosilo na nas, narodne poslanike, da mi ovde raspolažemo sa šapama ili da su to naši članovi Vlade, pa oni imaju šape? Koliko znam, šape imaju životinje, pa bih molio narodnog poslanika da nam se svima ovde izvine zbog korišćenja tih termina koji su nepristojni.
Naravno da smo ovde elementirali sve vreme na navodno nekim potrebama da će ovde sada doći do inflacije, da će ovde da se štampa opet novac kao '90, da će doći do skoka cena i da će doći do opšte propasti društva.
O tome šta se desilo na prethodnim izborima, rekao je svoj sud narod. Rekao je da je propast društva već nastupila i da ova parlamentarna većina može samo da mu pruži nadu u oporavak. Jedna od mera za oporavak je i potreba ovakvog zakonskog teksta, u kome će se jasno precizirati i elementi i putevi da se zaustavi rast evra, da se stabilizuje kurs dinara, da se izvrši apsolutna kontrola nad finansijama ove zemlje i da se izvrši kontrola i preusmerenje bankarskog sektora u pravcu nove ekonomske politike, snižavanjem kamatnih stopa, snižavanjem stepena rizika, na povećanju obima plasmana ka izvoznom sektoru, možda ka formiranju novih bankarskih institucija koje će imati efekte zdrave i nove ekonomske politike i preko kojih će se moći finansirati ozbiljni nivoi razvoja.
Kada saberete potrebu za ovim elementima i pretnju da će neko iz EU ili ovde pretnju da će biti nekih demonstracija zato što je guverner podneo ostavku, valjda je bio svestan da treba da ide zato što postoje elementi u kojima nije izvršena politika kako je trebalo.
Mislim da ono što govore ljudi iz bivšeg režima, ne dozvoljavajući da se ni započnu elementi nove politike, samo ukazuje za potrebu daljeg sejanja haosa u ovom društvu.
Mislim da je kod svih građana i najvećeg broja ljudi koji su podržali svojim glasovima bivši režim jednostavno malaksala potreba za jednom potrebom rušenja ili razaranja. Dosta je svim tih nacionalnih metoda i mera. Kod svih se pojavila nada da kroz novi sistem vlasti može da zaživi jedan zdrav ekonomski temelj i da se polako oporavi srpska privreda, da krene zapošljavanje i da se polako na scenu vrate prave vrednosti.
Diktat moći i lamentiranje nad žalopojkama iz prošlosti u zadnjih 12 godina, potreba da se vlada svim procesima jednog društva, da se do malog mozga kod svakog birača dođe i da mu se ili pretnjom ili ucenom ili na bilo koji drugi način jednostavno ukaže potreba da mora da vodi računa kako se ponaša i da može samo da dobro živi u meri kojom mu neko pruži šansu ako glasa za bivši režim, jednostavno, izgubila na značaju i da je nastupilo vreme koje se neće skoro vratiti u Srbiju.
Krajnji je bezobrazluk odavde koristiti govornicu i prozivati novoizabranog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića i oduzimati mu pravo da komentariše par ekselans događaj u ovoj zemlji i da daje podršku promenama koje su neophodne.
Na kraju, njemu je narod Srbije dao pravo da komentariše sve događaje u ovoj Srbiji. To morate da znate, gospodo poslanici iz bivšeg režima.
Još jedno pravo mu je dao. Kada pitate bilo koga u Srbiji šta je to Tomislav Nikolić uradio, niko ne kaže da je napravio ni jednu grešku do sada i ljudi iz vlasti i opozicije kažu da je svaki potez koji je povukao bio na mestu. Poštujte malo volju naroda, gospodo iz bivšeg režima.

Hvala. Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se malo obraća pažnja na suštinu onoga što su građani Srbije tražili. Oni su svoju poruku na izborima poslali i svima rekli da loše žive, da im nije dobro i da traže drugu vlast. Tu drugu vlast su prepoznali u SNS i svim našim koalicionim partnerima.

Ove večeri imamo prilike stalno da slušamo termine - strah, pretnje, neko nešto traži od vladajuće većine, a bežimo od suštine, Srbija je u bankrotu, ponižena, ekonomski opustošena. Predstavnici MMF-a rekoše da je u Srbiji ostalo preko četiristotine i nešto hiljada ljudi u prošloj godini, a aktuelna vlast jedva to priznade. EU kaže - ne valja reforma pravosuđa i mnogo toga drugog. To se gotovo ne priznaje do dana današnjeg i ovde se uporno brani nešto što nije dobro. Zar je moguće da neko brani onakve skandalozne odluke, brojne procese koji su zastareli, koji nisu doživeli realizaciju? Kad sve to saberemo, jasna je poruka da narod traži novu vlast u Srbiji. On je prepoznao tu novu vlast izborom predsednika Srbije, Tomislava Nikolića i onim što će uraditi buduća Vlada. U onome što smo mi govorili ovde, od gospođe Tabaković pa dalje, jasno ukazuje na potrebu sistemske promene načina vršenja vlasti u Srbiji.

Uporno braniti postojeći sistem kroz način kako se vlast vršila, gde je nivo korupcije postigao zapanjujući stepen, gde je poreska politika doživela sve moguće poraze, gde ne možete da prepoznate ono što u Srbiji predstavlja rodni brend i robni proizvod, osim da smo uvozno orijentisani maksimalno i da smo postali jedno apsolutno potrošačko društvo koje trošimo i ono što više nemamo.

Definitivno mislim da od onoga što građani Srbije od nas očekuju, a i što je u pripremama pred izbor nove vlade do sada urađeno, građani Srbije su ponovo vratili nadu i želju i računaju da će im ipak biti bolje sa ovom novom vlašću.

Mi ćemo se potruditi kao ljudi ozbiljni i odgovorni, ljudi kojima je dato povrenje, da učinimo da svim građanima Srbije bar približno bude jednako, pa tako i ovaj zakon o ministarstvima koji značajno smanjuje broj ministarstava, smanjuje broj agencija. Ne smanjuje ih da bi neko ostao bez posla, već prosto ne služe ničemu, osim ličnim interesima pojedinaca, raznim lobijima i grupama interesa koji su konstituisani i formirani godinama unazad.

Najveći posao novu vladu očekuje verovatno u oblasti finansija, jer je destabilizovana apsolutno pozicija budžeta, pad ukupnog prihoda i društveni proizvod je u značajnom padu. Nikako da postignemo onu 1989. godinu, za koju se svi statističari polako zaklanjaju, tražeći da dobijemo taj nivo efikasnosti iz 1989. godine.

Preko 12 godina se sprovodi tzv. reforma privrednog sistema sa stalnom recesijom, padom zaposlenosti, koja je praćena svake godine brojnim aferama u oblasti privatizacije. Naravno građani Srbije očekuju da se to proispita. Moramo preispitati zbog građana, zbog preduzeća koja su ostala zakatančena godinama i vratiti šansu ljudima da mogu da žive od svog rada.

Rekao bih nekoliko rečenica oko rada tih odbora. Od 2000. godine, koliko znam, Odbor za finansije i sve bezbednosne službe vladajuća struktura, pre svega ljudi iz DS nisu prepuštali nikome. Onog trenutka kada je to prepušteno vraćeno je ponovo u okrilje DS. Danas tražiti i govoriti da su to demokratske tekovine ako neko od njih to vrši, pa evo, niko nije demantovao ni natpise skorašnje u dnevnoj štampi u kojima stoji da razne službe dnevno preslušavaju preko milion poruka koje građani upućuju jedni drugima i da od tih službi prosto nismo uspeli da vidimo ništa što je učinjeno na stabilizaciji društva ili zaštiti, borbe protiv korupcije i kriminala.

Dobro je što se vrši ova promena onako kako je predloženo jer mislimo da će ta kontrola definitivno stvoriti uslov da se smanji pritisak na građane, da se stvore uslovi za jedan civilizovaniji odnos i da se izbriše strah kod ljudi za radno mesto, za pravo na bolji život i za bolju budućnost.

Naravno, izbrisaće se i jedna činjenica, da ne morate da budete član DS da bi u Srbiji imali pravo da radite.

Na kraju, sigurno je da se ne može nekim brzim tempom poništiti rezultat loše politike koja je trajala preko 12 godina. Za ovo novo vreme ili novu vladu treba stvoriti uslove da kroz jedan civilizovan način učini napredak, da sabere i da polako oporavi srpsko društvo, pre svega srpsku ekonomiju, finansije i da stvori uslove za jedan miran život. To ćemo sigurno uraditi ako DS ostane što duže u opoziciji.

Poštovana gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se na nekoliko za mene važnih pitanja koja ovde nisu tretirana u ovoj diskusiji i u ovoj raspravi koja je vođena do sada.

Prvo bih se osvrnuo u kratkim crtama na deo onoga što je u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Kada se radi o luksuznoj robi, mislim da jedan deo domaćih proizvoda takođe treba da ima taj tretman. Radi se o našem kvalitetu, jer ovde se očigledno radi o robi iz izvoza. Šta se sada ovde omogućava?

Ovde se omogućava ponovo otvaranje nekakvih fri-šopova pod bilo kojom formom, povlašćeni položaj i cena te robe na domaćem tržištu, jednostavno u određenim oblastima kao što su krzna, ta famozna krzna, a doći ćemo u situaciju da svi domaći proizvođači na tom planu, jednostavno neće imati nikakvu dobru poziciju, jer će konkurentnost njihova biti na domaćem tržištu gotovo nikakva.

Svi smo ovde rekli, i iz vlasti i iz opozicije, da imamo ozbiljan problem sa uvoznim lobijem. Mislim da se ovde direktno sada omogućava da taj uvozni lobi još više zahvati tržišta, da zahvati rezervu, onu osnovnu i važnu, značajnu rezervu, deviznu i da je polako povuče napred.

Mislim da se ovde definitivo radi o tome i moje upozorenje je upravo iz tih razloga, jednostavno, nemojmo više sopstvenu privredu sabijati pod zemlju ovakvim nakaradnim principima.

Ovi principi imaju sistem zaštite domaće proizvodnje i domaćeg proizvođača. Kako ćemo ovu poslovnu poresku godinu i fiskalnu godinu završiti ako će nam platni bilansi i ukupan bilans, ukupan odnos razmene biti još veći, odnosno nepovoljan u našu korist.

Kada je u pitanju zakon o carinama, na moju veliku žalost, zaista nisam imao mnogo vremena, obiman je i sistemski, ali bih se osvrnuo na nekoliko važnih detalja, po meni. Mi smo na jednoj od ranijih rasprava, podsetiću, razgovarali o tome šta znači provoz robe kroz Srbiju. Srbija se prostorno, saobraćajno nalazi se na mestu gde je ogroman tranzit robe, pa milijarde dolara se mesečno prevoze robe kroz Srbiju, milijarde dolara i evra.

Nikakvu kontrolu nismo ustanovili nad tim načinom funkcionisanja. Imamo mekane granice prema Republici Srpskoj, prema Crnoj Gori, prema Kosovu, Makedoniji, gde važe drugi valutni sistemi i druge merne novčane jedinice. Zašto su tamo ustanovljene te novčane jedinice? Jedan od osnovnih razloga je da onaj kapital koji je finansirao tako nešto traži prostor za pranje prljavog novca.

To je jedna od nepovoljnih činjenica, a niko ne može da me uveri da to nije jedan od osnovnih motiva i razloga, a ne nikakvo približavanje Evropskoj uniji ili nekakvim evropskim integracijama, već upravo oni koji su dali moraju da se nadoknade u nekom periodu.

Ovaj zakon u članu 18. ponovo predviđa da roba u tranzitu plaćanju uvoznih dažbina ne podleže preko carinskog područja. Šta to znači? Znači da najavljen prolaz robe kroz Srbiju u Republiku Srpsku, ili Bosnu i Hercegovinu ili Hrvatsku ne mora završiti tamo, već će negde roba biti istovarena usput. Tu ne postoji sistem zaštite, osim dobre zakonske regulative.

Kako hoćemo da uđemo u Evropsku uniju, kada ovo u Evropskoj uniji ne važi kao pravilo. Oni imaju savršenu kontrolu i provoza robe. Prosto je nemoguće, kada izlazite iz te države vraća vam se, a najpre platite, pa tek onda možete da izađete. Kada izađete, onda dobijete svoj novac nazad.

Da li je moguće da mi nemamo interes da kroz ovaj fiskalni način uspostavljamo i takvu kontrolu, koja je po meni mnogo važna, a mislim da se u sivoj zoni nalazi ogromna količina robe na tržištu, a čak mislim da i domaći proizvođači na određeni način, fingirajući izvoz u neka svoja preduzeća u Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru itd, zaustavljaju robe na području Srbije i izbegavaju plaćanje obaveza.

Mislim da je ovo jedan od ozbiljnijih propusta ovog zakona i čini mi se da ćemo ovde imati značajne gubitke. Time ćemo onemogućiti i stručne službe u carinskim organima da mogu nešto ozbiljnije uraditi na ovom planu. Ovaj način lova te krijumčarene robe, gotovo je nemoguć, osim slučajnog uzorka, uzorka koji nastaje na bazi nekakve prijave nekog lica ili pronalaska robe od strane nekog savesnog građanina.

Ono što hoću da kažem, a znam da u ranijem zakonu to je bio član 17, ne znam šta se dešava sa uvozom vojne opreme i naoružanja. Da li je oslobođena ili ne? Nije. Nema oslobođenja.

Sam sebi postavljam pitanje, ranijim zakonskim propisima je predviđano da vojna oprema i naoružanje, uvoz u Srbiju bio je oslobođen. To je podrazumevalo i uvoz kamiona i vozila i sve druge opreme i naoružanja. Ne znam čiji je interes da mi to ne oslobodimo, jer ovde, a meni je ovo mnogo važno pitanje, a doduše vi se šalite na ovu temu, ne znam šta hoćemo sa svojom vojskom.

A da li je nama uopšte neophodan taj sektor namenske proizvodnje u ovoj državi ili ćemo i to sve da otpustimo, pa da ne rade više ništa. Onda ćemo da uvozimo i da plaćamo obaveze na tako nešto. To je strateška stvar ovog zakona, jedna od strateških stvari ovog zakona i on mora u sebi da sadrži oslobođenje. Da li je neko bio lud? Da li u evropskim zakonodavstvima nema oslobođenja. U nekim ima, a u nekim nema, zavisi kako ko tretira svoju zaštitu.

Mi nismo članovi ni jedne međunarodne organizacije, nismo ni perspektivno članovi ni jedne institucije koja će štititi nas po tom osnovu. Da li je moguće da neko ovo ne napiše? Valjda je to jedan od osnovnih razloga zašto smo ovako ubrzano ušli u proceduru da o tome razgovaramo, a na temu ovog zakona.

Postoji niz elemenata, a važno je da smo oslobodili štampane medije, da smo oslobodili sve i svašta tamo, šta smo sve ovde oslobodili. Dobro, ovo se sve podrazumeva, to je u redu, ali ne mogu da razumem da uvoz vojne opreme i naoružanja u ovu zemlju nismo oslobodili. To je važno pitanje. Ko je uopšte razgovarao na tu temu i ko se s kim dogovorio. Nije nam Evropska unija zabranila, niti ko drugi da stavimo u svoj zakona tako nešto ili ova vladajuća većina nema potrebu tako nešto da čini.

Prosto ne mogu da verujem da je ovo propust, a ne mogu da verujem ni da je slučajnost, a imam utisak da je ovo jedna od ozbiljnih namera da se jedna od strateških stvari i najvažnijih u ovoj državi još više razgrađuje.

Sada ću se kratko osvrnuti na zakletvu koja je predviđena za carinike, koji treba da potpišu zakletvu kada postanu carinski službenici. Ovde je sve napisano, samo nije napisano da pošteno obavljaju svoj posao. Kaže ovako, zaklinjem se da ću poštovati Ustav Srbije i zakone, da ću savesno i odgovorno obavljati poslove carinskog službenika i da ću graditi i čuvati ugled Uprave carina. Ne piše da treba pošteno to da rade.

Brojni su primeri i dokazi samovolje carinskih službenika na graničnim prelazima. Oko ovoga neko može da se šali ili ne, a mislim da je to važna reč koja je trebala da stoji u ovom delu u kome se traži moralna obaveza da zaista to obavlja pošteno.

Mogao bih još mnogo toga da kažem, a ukazao sam samo na nekoliko važnih detalja koji su bitni po meni, a ispušteni. U principu, zakon je sveobuhvatan i ima svoju dubinu, ima celinu, a bez ovih detalja zaista mu fali nekoliko važnih i ključnih elemenata, ako smo ozbiljna država, ako sistemski sagledavamo sve delove i celokupnost sistema državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Po meni, element da je vojska oslobođena i vojna oprema, evo Milka završavam zbog tebe, mnogo je važan, a čini mi se da je to ovde uopšte i promaklo, možda je neko ovo namerno učinio, jer nismo bili u stanju da napišemo amandmane na ovako nešto. Hvala.

Poštovana gospodo, narodni poslanici, u amandmanu mi smo rekli da se u članu 2. stav 3. briše, jer Narodna banka Srbije u obavljanju svoje funkcije neće primati, niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica. To znači da monetarni odbor, u kome su sadržana sva ovlašćenja i sva surova vlast te grupe ljudi koji su isključivo državni činovnici, i kojima ova skupština treba da podari ta ovlašćenja, neće imati nikakvu obavezu da nikome u ovoj državi, ni jednom organu, ni jednom ovlašćenom licu koje takođe imenuje ova skupština, ni na jedan njegov pisani dokument, pisanu odluku, pa čak ni na odluke ovog parlamenta ne mora da odgovori, odnosno da preduzme određene mere.
Govorim o jednom važnom detalju, a taj detalj je usvajanje budžeta Republike Srbije, na kojem se izlaže ekonomska politika države za narednu godinu. Taj dokument sam po sebi predstavlja jedan od ključnih dokumenata ekonomske i fiskalne politike države u narednoj godini. Kako je moguće, da mi biramo odavde guvernera Narodne banke Srbije, a ne možemo kao Narodna skupština da mu prosledimo taj dokument u kojem će on biti obavezan da uskladi poslovanje Narodne banke Srbije sa ekonomskom politikom države, onoga što je usvojio ovaj parlament, i na kraju Vlade Republike Srbije.
Mislim da se u Predlogu zakona otišlo dalje sa ovlašćenjima nego što su i postojala u prethodnoj fazi. Prosto je neverovatno da ovoliku količinu surovih ovlašćenja, koja su suprotna i Ustavu Republike Srbije, suprotna svim pozitivnim pravnim propisima iz finansijske sfere u ovoj državi, dovodimo do te mere da se ovako nešto predloži u ovom zakonu.
To nije smanjenje nezavisnosti Narodne banke, kako govori trenutno v.d. guvernera Narodne banke. To je jedan apsolutizam, a u narednim članovima zakona lepo stoji i kaže se da će oni samo informisati nadležne organe u Skupštini Srbije. Znači, nećemo imati nikakva ovlašćenja. Nema ga ni savet Narodne banke Srbije, nema ga ni ovaj organ. Prosto je neverovatno da se prelazi na ovakav način i daju se ovakva surova ovlašćenja Narodnoj banci Srbije.

Poštovana gospodo narodni poslanici, zašto smo mi išli sa intervencijom ove vrste u članu 3. stav 1. i rekli da se posle reči "stabilnosti cena" dodaju reči "stabilnost valute i finansijska disciplina". Kao i moj kolega, gospodin Nikolić, moram da kažem da je osnovni zadatak Vlade Republike Srbije vođenje računa o stabilnosti cena, ali sam ovaj stav, i uporno insistiranje da on ostane ovakav, razumeo na sledeći način.
Znači, u ovom momentu govoriću samo o ceni električne energije. Ne znam kako, na koji način i kojim modelom je došlo do toga da se potpiše sporazum sa MMF-om, da nam on određuje cenu električne energije. Tu je isključena i Vlada Republike Srbije i to je ovlašćenje pripalo isključivo nekim saveznim organima, odnosno Narodnoj banci Srbije.
To sam razumeo na sledeći način. Stalno se u Srbiji priča o tome da se kod građana nalazi još četiri milijarde evra, a Narodna banka Srbije je napravila tim povodom i menjačnice. Nisu to nikakve menjačnice, to su otkupna mesta za devize. Upravo ovaj član me uvodi u ovakvu vezu i to mu je osnovni cilj i zadatak, a ne ono što mi predlažemo, da vodi računa o valutnoj stabilnosti dinara i finansijskoj disciplini. Znači, ako je to motiv da ova skupština prihvati ono što se desilo u prethodnom periodu, da mu da pun legitimitet, mi smo došli u situaciju da je ovo jedan od načina da se iz slamarica, iz ruku građana, pokupe i preostale devize kako bi se navodno pokazalo da imamo kvalitetne devizne rezerve.
Juče smo govorili odavde da kvalitetna devizna rezerva, jedina kvalitetna devizna rezerva u celom svetu je izvozna valuta koja se zaradi prodajom robe od srpske privrede na inostranom tržištu. Prema tome, duboko dovodim u sumnju ideju da se ovde na ovakav način tretira ova situacija i da se ugrađuje u zakon nešto što pripada, po meni, isključivo Vladi Republike Srbije, jednom broju ministarstava, pretežno Ministarstvu za trgovinu i turizam, koje ima kontrolnu funkciju preko tržišne inspekcije, da kontroliše cene proizvoda i usluga na tržištu.

Poštovana gospodo, narodni poslanici, mislim da smo sa dopunom ovog člana 4. u tački 2. i u tački 3, gde se ostale tačke pomeraju dalje do devet, jednostavno, hteli da jedan od suštinskih zadataka legitimišemo na pravi način.
Ako smo predložili da Vlada Republike Srbije ne daje saglasnost na svoju osnovnu funkciju, a to je da vodi ekonomsku politiku države za neku godinu, već da utvrđuje kurs, a ne da Narodna banka nameće preko monetarnog odbora koji predstavlja određenu virtuelnu instituciju, koja sama sebi odgovara.
Mislim da su ovde data još veća ovlašćenja Narodnoj banci Srbije, nego što je imala do sada.
Ulazimo u situaciju da će taj monetarni odbor moći da radi šta hoće. Znači, neće polagati račune nikome, a ovaj parlament će samo informisati u meri u kojoj smatra da je to neophodno o činjenicama kako vodi politiku. A koju vodi politiku? Politiku cena, ne vodi politiku stabilnosti kursa dinara, ne vodi ni menjačke poslove, već vodi otkupne poslove, radi se o nizu detalja koji su važni, pogotovu je važna funkcija da reguliše količinu novca u opticaju i način održavanja likvidnosti u plaćanju u zemlji i inostranstvu.
To je jedna od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije. Ako to nećemo staviti kao osnovnu funkciju Nrodne banke Srbije, nije valjda važniji zadatak da kontroliše poslovne banke.
Mislim da su ovi amandmani krajnje korektni, da su upravo dali argumente ovom parlamentu da može da ih podrži i pozivam narodne poslanike da daju podršku ovim amandmanima, jer na taj način ćemo, bez obzira ko kada bio na vlasti, imati punu funkciju Narodne banke Srbije, bez obzira da li je na vlasti ova sadašnja vlast ili sutra neka druga. Mislim da ćemo doći situaciju, ukoliko dođe do promene vlasti, da će ove stvari morati da se dopunjavaju u zakonu o Narodnoj banci Srbije.

Poštovana gospodo narodni poslanici, mi smo tražili da se član 9. briše, u cilju integrisanosti funkcije guvernera Narodne banke, jer ovo može da bude stav u članu 16, gde se govori o tome šta radi guverner Narodne banke Srbije i mesto mu pripada tamo gde se govori o organima Narodne banke Srbije.
Naravno da se ova funkcija podrazumeva i da je neophodna, ali mislimo da je ovde apsolutno nepotrebno tretirati na ovakav način i kao prethodno pitanje iznositi poslove i zadatke guvernera Narodne banke. Jasno je, u članu 16, gde se govori o guverneru, i u članu 17. o tome šta on sve treba da radi, znači, može i u 16. i u 17. Možda je čak bolje u članu 17. stav 2. da stoji šta on treba da radi, odnosno da predstavlja i zastupa Narodnu banku Srbije.

Ovde počinje deo zakona koji govori o organima Narodne banke Srbije. Mi našim amandmanom tražimo da se iz ovog člana briše monetarni odbor. Ovo je jedan od naših suštinskih predloga, i moram da to obrazložim.
Imali smo tri organa; to je guverner, mi tražimo da bude biran zamenik, i suština našeg predloga je da se značajno pojača funkcija saveta Narodne banke Srbije. Ovde se često govori o iskustvima iz nekadašnjih republika, pa se po potrebi kaže, eto, slovenački zakon je dobar, hrvatski je dobar. Zašto onda nije uzeto jedno od najznačajnijih iskustava iz tog zakona, koje govori o tome da je savet Narodne banke Slovenije najznačajniji organ koji u sebi sažima razne stručnjake iz različitih oblasti i ima veliki broj članova. Kod nas je u savet predloženo svega pet ljudi.
Šta je suština monetarnog odbora? U njemu je sadržana sva funkcija i sva vlast u Narodnoj banci Srbije. Oni ne odgovaraju nikome i ni zašta. Vode i nose odgovornost sami. Sami sebi zakazuju sednice monetarnog odbora. Znači, ako ih ima pet, može i tri da sedi, i donosi odluke o tome šta će biti sa devizama u ovoj državi, koji će biti krediti, kako će se štampati novac, koja će biti valutna stabilnost u ovoj državi, cenovna stabilnost.
Tu čak, ako se ne izabere ni pet, jer ovde se predviđa mogućnost između tri i pet, mogu preglasavanjem, ako bude samo tri na sastanku, da dva glasaju za, jedan protiv. Tim kolegijumima može da prisustvuje i ministar finansija, koji se tu ništa ne pita. Može nešto da kaže, ali dvojica ljudi će u ovoj državi određivati svim drugim. I Skupštini, i Vladi, i ne znam kome sve treba još, kompletnoj privredi, nadgradnji, infrastrukturi, razvoju ove države uređivaće mere.
To mi nekako liči na Luja DžV koji je rekao: "Ja sam Francuska, ja sam bog, država - to sam ja". Prema tome, da li je moguće da idemo do te količine surovih ovlašćenja, da samo jedan do dva čoveka mogu sami voditi sve one funkcije koje su predviđene u ovom zakonu, a odnose se na ukupan princip i funkcionisanje Narodne banke Srbije.
Prosto, po nama, taj monetarni odbor predstavlja običan kolegijum guvernera i njegovih viceguvernera ili savetnika, i nema potrebe, oni se svaki dan viđaju, da mu se daju ovakva funkcionalna suštinska ovlašćenja, koja remete prava svih drugih nadležnih državnih organa da se nešto pitaju kod primene zakona o Narodnoj banci Srbije.

Potreba za ovim amandmanom je tehničke prirode, a govori o prethodnom, gde smo rekli da monetarni odbor Narodne banke Srbije treba da se briše kao institut u funkcionisanju Narodne banke Srbije, da se daju ovlašćenja guverneru i kontrolna funkcija i kontorlni zadatak savetu Narodne banke Srbije.
Ovo govorim iz više razloga, a postojeće iskustvo, ono što je praksa pokazala u Srbiji u zadnjih nekoliko godina, moram da kažem, da u prethodnim godinama, pa i 20 i 30 godina, ostaju neprepoznatljiva imena guvernera Narodne banke Srbije, odnosno guvernera tadašnje Jugoslavije, prosto se ne zna u javnosti ko su ti ljudi bili.
Danas imamo priliku da imamo estradnu zvezdu koja je postala guverner Narodne banke na jedan volšeban način. Nekako koincidira formiranje grupe "Monetarni udar" sa periodom gašenja četiri najveće srpske banke. To se dešavalo u dane velikih srpskih praznika, kada je narod praznovao, nije imao vremena da se bavi tako važnim pitanjima.
Monetarni odbor, ako damo sebi za pravo da dovedemo nekog sličnog, ili kod nas dajte čoveku vlast pa ćete videti kakav je, ili taj kada dođe na mesto guvernera pa ukapira da ovde ima više prava nego što je imao ovaj prethodnik, a nasloni se na njegova iskustva, mi ćemo onda doći u situaciju, i ovi iz vlasti i mi iz opozicije, da prosto nemamo odgovore na mnoga pitanja, kako uopšte kontrolisati guvernera, monetarni odbor, tzv. kolegijum, koji može svaki ponedeljak, utorak da odlučuje, a ovde mu se deli zadatak da petnaestodnevno njih dvojica-trojica mogu da sede zajedno.
Valjda je normalno da kada guverner bira sebi najbolje saradnike, da svaki dan dogovore poslove i zadatke koje rade, da se međusobno komunicira i može svaki dan da piše sebi zapisnik da je imao sednicu kolegijuma tog odbora, ali bez ovlašćenja. Deo ovih ovlašćenja mora da pređe na savet Narodne banke Srbije. Ovo se mora kontorlisati. Znači, kao guverner sam sebi zakazujem monetarni odbor, donosim odluku, niko mene ne kontroliše, niko mi ne može ništa i vršim funkciju. U pravu ste vi, ministre, kada ste sinoć rekli Dinkiću...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... da ima savršeno velika ovlašćenja. Doduše, on neće biti guverner verovatno, ali dobio je još veća ovlašćenja. Vlada nema ovlašćenja, nema ni ovaj parlament, jer dalje se ovde kaže da ćemo mi, da li radna tela ili ovaj parlament, biti informisani o tome šta radi Narodna banka Srbije.
Da li ćemo moći nešto da pitamo? Nećemo. Neće nam doći na sastanak, samo će nam poslati neki papir, kao malopre na Odboru za privatizaciju. Veći broj poslanika više ne zna šta se dešava u tom procesu. Hvala.

U članu 14. se govori o funkciji i ovlašćenjima monetarnog odbora. Sada ću morati da pročitam, nadam se da je jedan deo ljudi ovo pročitao, a pretpostavljam da drugi deo narodnih poslanika nije ovo ni čitao, pa zbog razloga da svi shvatimo zašto je važno ukinuti monetarni odbor, da shvatimo koja je funkcija, ovlašćenje i ono što se daje u zakonu kao predlog šta sve monetarni odbor, odnosno guverner i njegovi viceguverneri, znači njih od tri do pet, mogu da rade, uz sve ostalo?
Monetarni odbor utvrđuje -"uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti, uslove i način pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove, politiku odobravanja kratkoročnih kredita (ovo je važno pitanje, jer mnogo važno pitanje se pokazalo u praksi i sada i do sada da politika kratkoročnih kredita u državi je katastrofalna), režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i samostalno vodi politiku kursa dinara".
Ovde Vlada samo daje saglasnost, odnosno može i ministar da da saglasnost u ime Vlade i stvar je gotova. Znači, režim kursa će odrediti guverner sa svojim kolegijumom, eskontnu stopu i način upravljanja deviznim rezervama.
Devizne rezerve, moram da ih pomenem, u Srbiji su nekvalitetne. Nemaju dobar kapacitet i ekonomisti to najbolje znaju. Najkvalitetnije devizne rezerve su iz izvoza. Srbija nema izvoz. Ima debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni, on je ogroman i raste iz godine u godinu. Proizvodnja pada i u ovoj godini je niža nego što je bila 2000. godine.
Ovde sam slušao, stalno slušam diskusije da je važna rekonstrukcija institucija, pa tek onda privreda. Šta će ovaj narod da jede? Razumem da to mogu da govore neke mlađane junoše koje ne razumeju šta znači reč privreda. Njima je lako, njima su važne institucije tamo negde gde se nameste, gde će kao nešto odlučivati.
Najvažniji u Srbiji su privrednici, ljudi koji vode privredu, koji vode računa o izvozu. Zašto nemamo izvoz? Zato što imamo ovakav odnos kursa, navodnog kursa i treba da veličamo lik i delo guvernera Narodne banke Srbije. Izvoznici nemaju interesa da na ovakav način rade, niti mogu da imaju kredite, ni kratkoročne, ni srednjoročne, kroz koje će razvijati proces proizvodnje i onda dolazimo u situaciju da imamo ovakav monetarni odbor koji će imati još surovija ovlašćenja. Ne očekujem da se neće nastaviti trend pada privrednog razvoja, već očekujem da smo ovde svi dovoljno svesni, dovoljno izvukli iskustava preko kojih možemo da shvatimo šta je važno. Važnija je privreda od rekonstrukcije institucija.

U javnosti se ovih dana i prethodnih meseci dosta govorilo o tome kakvi su to stručnjaci, eksperti, uglavnom se pominje termin "ekspert", a to u principu ne znači ništa. Ne znači šta je radio, čime se bavio, ima li neko iskustvo u prethodnom periodu u bilo kojoj oblasti poslovanja i rada.
Kada govorimo o članu 16, u Predlogu zakona se kaže: "Za guvernera može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva i koje se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima".
Mi smo rekli da ne može imati manje radno iskustvo, a dodajemo da ne može imati manje radno iskustvo od pet godina. Za najobičnije poslove i radne zadatke u oblasti finansija ne može biti manje radno iskustvo od tri godine. Govorim za ljude sa fakultetom. Za ljude koji rukovode tim organima, vreme provedeno u takvim službama ne može biti manje od šest do osam godina.
Znači, neko ko se bavio takvom vrstom delatnosti, a kad je u pitanju ovakva vrsta delatnosti, odnosno mesto guvernera ili zamenika guvernera u Narodnoj banci, odnosno viceguvernera, mi predlažemo da bude zamenik guvernera, jer ima to punu logiku i treba da ga bira ovaj parlament, a ne da bude ovlašćenje guvernera da sam sebi izabere svojih tri do pet sardnika i da onda drži sednicu monetarnog odbora, odnosno kolegijuma na kojima će voditi politiku Narodne banke Srbije.
Kad pomenem još i kasnije članove koji govore o sukobu interesa, ne znam kako ćete doći u situaciju da na Odboru za finansije predložite lice koje nema akcije? Pošto sam član Odbora za finansije, zaista ću, kad neko nekom šapne i tamo neko izgovori ime i prezime nekoga ko će biti predložen za kandidata, gledaću ovaj zakon i tražiću sve to da mi se dostavi da bih se izjasnio oko toga da li sam za ili protiv guvernera.
Mislim da ste ovde sami sebi stavili jednu težu ogradu, jer teško je danas naći privrednika, bankara, čoveka koji se bavio ovim poslom, koji je radio neko vreme u ovoj oblasti, koji nema akcije. Meni je dat jedan laički odgovor - neka proda. Prodaće ženi, deci i opet ćemo doći u situaciju da opet imamo sukob interesa koji je na snazi. Mislim da je ovo nepotrebna stvar i da je važno da određeno iskustvo podrazumeva i određene godine rada u nekoj oblasti. Nemojte opet neke eksperte za nešto.
Danas u Srbiji najviše ima eksperata. Malo pre sam na Odboru za privatizaciju slušao jednog eksperta. Mora prvo da nauči da se brije, pa da onda nešto priča o nekim važnim temama.

Poštovana gospodo narodni poslanici, mi smo se juče i danas, kao i druge poslaničke grupe, trudili da ukažemo na suštinu ovog zakona, a čini mi se da se ona u velikoj meri oslikava u članu 24. odnosno u predlogu šta je funkcija saveta Narodne banke Srbije.
Kao ozbiljni ljudi, a nadam se da će neko razumeti značaj kontrolne funkcije u Narodnoj banci Srbije, ona nigde ozbiljno nije ustanovljena u Predlogu zakona. Šta to znači da usvaja finansijski plan, završni račun, da određuje procenat, da određuje platu guverneru i njegovim zamenicima. To ne znači ništa. To je manja funcija nego predsednika upravnog odbora Elektroprivrede Srbije.
Suštinske stvari su ostale na monetarnom odboru. Malopre je rečeno ovde turbo ovlašćenje. Upravo za ovog turbomena, koji sebe zove ekspertom, a govorim o Mlađanu Dinkiću. Samo još da ga izaberete i da dobije ova ovlašćenja, ionako nikog ni za šta nije pitao. Kada je ulazio tamo sa automatskim puškama, rekao je da ga je zvao Vlatković. Izgleda da jeste, čim nema ništa oko Vlatkovića. Doduše, nema ništa i oko još nekih drugih mangupa o kojima sam ranije govorio, koji su naneli štetu Srbiji. Jednoj stranci manje-više, ali Srbiji bogami poprilično.
Ovde kada smo ukazali na član 24. mi smo tražili da suštinska ovlašćenja, punu suštinu i punu snagu dobije savet Narodne banke Srbije. Zašto treba on da dobije? Zato što će on nekome moći da odgovara, a vi ste u zakonu rekli da monetarni odbor radi sve sam, nikoga ništa ne pita, a onda parlamentu šalje na informisanje, kao da ovde sede mala deca.
Kakvo će to biti informisanje? Ko će šta i kome reći u tom informisanju uopšte nije važno. Ključne i suštinske stvari to je ko će štampati novac, kakva je kreditna politika, kakav je režim devizni. To nigde ne postoji. Savet Narodne banke će da usvaja finansijski izveštaj, završni račun itd. To su smešna ovlašćenja. Ovde zaista apelujem na potrebu određene kontrole. Ako ne može da kontroliše ovaj parlament sve to, dajte bar da to radi savet Narodne banke Srbije.

Ovaj ceo set amandmana o kome se trenutno razgovara govori o funkciji i jačanju funkcije saveta.

Ovaj amandman ima svoj puni smisao, u svemu tome želja mu je da pojača ulogu, značaj i funkciju saveta Narodne banke Srbije.

Ali, kakvi mi jesmo, u praksi i primeni, u funkcionisanju, znači, u Srbiji je opštepoznata činjenica da je najuticajniji lobi, ne političkih partija, već lobi uvoznika. Kako oni dobijaju garancije za uvoz robe, koje akreditive daju, koje hipoteke polažu.

Danas smo imali ispred sebe zamenika guvernera, odnosno viceguvernera Jelašića, govorio je na neku drugu temu, ali govorili smo o tome kako se obezbeđuju garancije banaka. Čovek je prosto odgovorio - na reč. Možete dobiti garanciju banke na reč, ne morate ništa da založite, nikakvu imovinu, nikakav kapital, nikakvu svoju nekretninu, nikakvo svoje preduzeće, možete dobiti na reč garanciju banke.

Šta vam ona obezbeđuje. Obezbeđuje vam visok nivo prihoda, visok stepen zarade. Kako uopšte kontrolisati takve stvari kod ove banke, gde je evidentna bila samovolja postojećeg guvernera, koji je direktno nadležan za poslovanje i rad poslovnih banaka, određuje kreditnu i monetarnu politiku i poslovanje poslovnih banaka u Srbiji. Kako onda ima i kontrolnu funkciju nad njima, može da vrši kontrolnu funkciju i da utvrđuje kada se šta dešavalo u nekoj od banaka. Ako u funkciji saveta nemamo nikakvu kontrolu monetarnog fonda, on sada može još i više preko toga, znači, jačaće nam funkcija uvoznog lobija, koji će definitivno sada moći da radi šta hoće.

Imamo nivo cena u javnom sektoru već približno nekim evropskim standardima, doduše plate su nam 10 do 15 puta niže, ali nivo cena je veliki.

Znači, uvoz može bez problema da se obavi, prihodi od uvoza, kapital od uvoza koji se zarađuje, veliki je. Šta se dešava sa devizama u zemlji? Devize odlaze, kupuje se roba široke potrošnje, čak i onoga što u Srbiji ima u izobilju, kupujemo mleko i mlečne proizvode, a pri tom nemožemo da obezbedimo premije za mleko da bi se isplatile seljacima. Vidimo i na televiziji ovih dana da se masovno prosipa mleko i da se vrši otkup dva-tri dana u nedelji.

Ne možemo mi u Srbiji narediti, možda neko i može, da krave ne daju mleko svaki dan, već da svaki drugi ili treći dan daju mleko. Hvala lepo.