Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, zaista je ovo primer kako se jedna najbolja namera da se olakša život invalidnim osobama koristi u pogrešne svrhe. Podnošenje amandmana koji baš nemaju za cilj olakšavanje ili dodatno unapređivanje zakonskih predloga koji će upravo učiniti to, olakšati život invalidnim osobama, radi političke promocije nije dobro ni za koga, pa ni za same podnosioce takvih amandmana.
Dakle, bez želje da koristeći pravnu terminologiju i imajući u vidu da je zaista ono što je pomenuo jedan od prethodnih govornika: „dva pravnika - tri mišljenja“, činjenica da je moguće razmatrati i tumačiti ekstenzivno ili restriktivno pojedine odredbe zakona, ali možda uvaženi podnosilac ovog amandman, imajući u vidu činjenicu da su u vreme njihove vlasti mnogi zakoni tumačili izuzetno ekstenzivno do toga da su bili rastezani, tako da su uvek sprovođeni u korist zaštite i obezbeđenja interesa njihove vladajuće strukture, sada, iz straha da se to ne nastavi, ulaže jedan amandman koji će po svom, kako je obrazložio, suštinskom delovanju sprečavati to ekstenzivno tumačenje predloženog zakona i omogućiti restriktivno tumačenje.
Međutim, zaista namera ovog Predloga zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom jeste omogućavanje lakšeg funkcionisanja osoba sa posebnim potrebama i zaista ne bismo trebali da ovu raspravu svodimo na nekakve promocije stranačke, nego da zaista te svoje stranačke interese stavimo na stranu i da se okrenemo onome što je na dnevnom redu, a to je upravo želja da pomognemo osobama sa invaliditetom.
Ne mora ovim zakonom da se menja praktično postojeći sistem overe pravnih poslova i isprava, ali se omogućava da se unapredi i da se ljudima koji zaista imaju posebne potrebe i invaliditet omogući lakši način postupanja u takvim situacijama. Ne mora svaki sporazum ili pravni posao da bude i teretni, pa ni brakorazvodna parnica, ali ukoliko dođe do toga, sigurno će imati u vidu i drugi organi i druga ministarstva mogućnosti da izađu u susret i unaprede postojeći sistem overe pravnih poslova i isprava.
Zbog svega toga smatram da je potrebno odbaciti ili ne glasati za ovaj amandman, a sve u interesu što bržeg i što efikasnijeg rešavanja i unapređivanja sistema koji omogućava lakši život osobama sa invaliditetom, što opet prethodna vlast nije u svom mandatu radila, a evo, mi smo sada došli u situaciju i želimo da to uradimo i zahvaljujemo se na podršci i opoziciji i svim poslanicima, apelujući da ne koristimo ovu temu i ovaj Predlog zakona za promocije ličnih pokreta, političkih stavova ili nečeg trećeg. Hvala.

Ja bih samo želeo da podsetim da ukoliko se predstavnici dojučerašnje vlasti ili iz nekih novih stranaka zalažu za pooštravanje kaznene politike, onda bismo mogli da stignemo i do stanovišta da je moguće da se zalažu za vraćanje ili ponovno uvođenje smrtne kazne u kazneni sistem.
Ali, u konkretnom primeru, u duhu parlamentarizma, ja zaista mislim da je ovaj saziv i parlamenta, a i ova Vlada jedan od svetlih primera kako se treba ophoditi prema opoziciji i kako treba uvažavati i kako uvažavati i kako se uvažava stav opozicije onda kada je argumentovan i kada je obrazložen na valjan način.
Zaista bih se složio sa konstatacijom da je fascinantan broj uvaženih amandmana lingvističkog ili tehničkog karaktera, znakovnog karaktera, što, ako saberemo koliko je puta usvojeno, čini jedan impozantan broj.
Međutim, ima nas koji smo nekada bili poslanici i u vreme kada je pro zapadna ili Demokratska stranka došla na vlast posle 2000. godine, pa i onda kada smo podnosili amandmane sa vrlo jasnom argumentacijom. Evo ja ću vam dati jedan primer, moj lični, zasnovan nad činjenicom da se mora poštovati, recimo, usvajanje seta Zakona o pravosuđu, ustavno pravo zagarantovano svakom da se može prijaviti na konkurs pod nebuloznim obrazloženjem jedan takav amandman je bio odbijen i uz protivljenje vladajuće većine, a i uz protivljenje tadašnjeg ministra.
Među nama su i poslanici koji su bili u tom sazivu, da bi se nakon šest meseci, upravo tako pod istim obrazloženjem, isti takav amandman našao na dnevnom redu rasprave skupštinske, pod predlogom i uz potpis ministra iz Vlade. To je negativan primer i tako se nekada radilo.
Danas, za vreme Vlade, na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić, sa svim ministrima koje ste pobrojali, sa ministrom Vulinom koji je ovde danas sa nama, trudimo se svi da uvažavajući valjanu argumentaciju, unapredimo predloge zakona koji su na dnevnom redu, shodno argumentima koji se stavljaju pre nas.
Nažalost, čini mi se da argumentacija ili obrazloženje da se pooštrava kaznena politika u konkretnom slučaju, neće doprineti niti povećanom strahu onih koji se budu eventualno našli u situaciji da osporavaju prava invalida koja se praktično ustanovljavaju ovim zakonom, nego se ovde opet radi o jednom pokušaju da se eto pokaže kako je duh parlamentarizma narušen i moje skromno mišljenje, uz opet zahvalnost svim predstavnicima opozicije koji će podržati ovaj Predlog zakona, jeste da bi smo trebali da odbijemo ovakav amandman. Hvala.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo, s obzirom da potičem iz porodice invalida, mislim da imam puno pravo da kažem nekoliko reči, pre svega zahvalnosti kako ministru Vulinu, tako i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću na činjenici da uprkos tome što su u našoj zemlji morale da budu sprovedene drastične mere štednje, ni jedno socijalno davanje nije umanjeno, niti smanjeno, niti su bilo koje kategorije socijalno ugroženih stanovnika trpele uprkos činjenici da smo morali da štedimo da bismo sprečili bankrot koji se nadvio nad svima nama kao potencijalna opasnost.
I ovaj Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom jeste samo jedan korak u nizu koji želi da ostvari zaštitu osoba sa posebnim potrebama. Kao što znamo, takvih osoba je zaista mnogo u našoj zemlji. Ja kao poslanik, pokreta socijalista iz Pirota mogu samo da kažem da ističući onu potrebu da se ostvari što tešnja saradnja između ministarstava, konkretno Ministarstva rada i socijalnih pitanja, sa lokalnim samoupravama vidim šansu na predstojećim izborima koji su pred nama da se našoj zajedničkom aktivnošću dođe u situaciju da se predupredi činjenica ili situacija koja je prisutna u mnogim lokalnim samoupravama u kojima su na vlasti oni koji nisu dovoljno odgovorno shvatili svoju funkciju, funkciju lokalnih funkcionera, funkciju lokalne vlasti, poput onih koji su u Pirotu, kao kada su u crtanom filmu „Lajon king“ došle hijene na vlast pa su opustele mnoge plodne oranice, prostori koji su nekada bili za ponos, preduzeća koja su nekada bila za ponos, ne samo Pirotu nego i celoj Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, propala nalaze se u bezveznom stanju.
Pred svima nama je mogućnost da na predstojećim izborima zajedničkom aktivnošću promenimo to stanje i dođemo u situaciju da zajedničkom aktivnošću i ministarstava i lokalnim samouprava u kojima treba da dođu na vlast odgovorni, pravi ljudi, promenimo na bolje situaciju na terenu i da nemamo problema kakvi se javljaju recimo, u udaljenim planinskim selima Pirota u kojima ne samo da su ugrožena prava onih osoba sa invaliditetom ili onih osoba koje imaju posebne potrebe, nego su ugrožena prava i onih običnih građana koji nemaju prilike da se snabdeju ni osnovnim životnim namirnicama jer ne postoje ni prodavnice, pa za kupovinu hleba moraju da pešače ili da idu po desetak kilometara u susedna sela.
Dakle, pred nama je velika šansa, pred nama je veliki zadatak. Zajedničkom delatnošću i zajedničkom saradnjom svih nas možemo da dođemo do ostvarenja cilja, a to je poboljšanje uslova za život svih, posebno onih osoba koje imaju posebne potrebe.
Kao što sam rekao, zasluga ove Vlade jeste upravo u tome što se posebno potencira i vodi računa o potrebama onih kojima je to najpotrebnije.
Znači, još jednom ističem činjenicu da sam i kao poslanik Pokreta socijalista ponosan zbog toga što smo uspeli da, uprkos svim nedaćama i teškoćama u ekonomskoj sferi, zadržimo isti nivo socijalnih davanja za sve socijalne kategorije i nadam se da ćemo i u narednom periodu imati rezultate bolje nego što su bili do sada, sa većom i snažnijom podrškom svih građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, danas razgovaramo i razmatramo predloge zakona o oglašavanju u jednoj oblasti koja je vrlo bitna s obzirom da se veliki uticaj elektronskih medija oseća kod svih nas, a u ovom predizbornom periodu biće toga još više.
Moram da kažem da u jednoj tako bitnoj oblasti možda je iluzorno očekivati da ćemo donošenjem jednog zakona sprečiti sve malverzacije, mahinacije i zloupotrebe koje postoje u toj oblasti. Ali, s obzirom da je i u obrazloženju ovog zakona definisano da je oglašavanje vid promovisanja privrednih subjekata u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog položaja na tržištu, ta besomučna jurnjava za profitom od strane velikih kompanija koje sebi žele da prikažu ili da obezbede što lakšu zaradu, često dovodi do situacije da se kroz oblast oglašavanja prezentuju i neke stvari koje apsolutno ne stoje kao karakteristike tih proizvoda koji se nude na tržištu i to vešti manipulanti koji se bave ovom oblašću uspešno sprovode ili plasiraju kroz elektronske medije i to sve odslikava kao nekoliko stotina ili kao nekoliko hiljada primera koje svaki dan možemo da vidimo u elektronskim medijima, što je svojevrsna zloupotreba.
Namera ovog zakona jeste upravo da se spreče te mahinacije, zloupotrebe i da se zaštite potrošači od nekakvih nebuloznih ili oglašavanja koja nemaju utemeljene u realnosti, da potrošači ne moraju da budu dovedeni u situaciju da slušaju kako će upotrebom određene vrste toalet papira njihov život biti sređen itd, da ne banalizujemo i da ne navodim sve primere koji postoje i koji mogu da se vide svakog dana u svakom mediju kada uključite aparat da pogledate sve ono što se nudi na tržištu.
Međutim, ta borba proizvođača da se dodvore potrošačima, da svoj proizvod plasiraju na bilo koji način, ne sme da bude prepuštena sama sebi, ne sme da bude dozvoljen svakakav vid ponašanja u toj oblasti.
Kao što sam već rekao, iluzorno je očekivati da ćemo samo donošenjem jednog zakona uspeti da sprečimo sve probleme ili da predupredimo sve probleme koji su nastali u ovoj oblasti.
Moram da istaknem da je velika tržišna utakmica nastala promovisanjem tih liberalno, ekonomskih, kapitalističkih principa od 2000. godine na ovamo upravo ubrzala i praktično je multiplikovala probleme na tom polju i sve su to razlozi zbog kojih mora da se pristupi ozbiljnom sagledavanju problema u toj oblasti i donošenje ovakvog zakona jeste možda prvi korak ka tome.
S obzirom na to da je zaista u prethodnom periodu bilo mnoštvo primera o zloupotrebi u ovoj oblasti, opet ne bih želeo da ih danas navodim. Pozdravljam, kao običan građanin Srbije i kao poslanik Pokreta socijalista u okviru poslaničkog kluba SNS, donošenje ovakvog zakona, ali ističem da i samo donošenje ovakvog zakona neće biti dovoljno da se preduprede ili spreče sve mahinacije, problemi koji se javljaju u ovoj oblasti.
Naime, imajući u vidu da je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i uređenje ove oblasti praktično raspoređen i na ministarstvo i na lokalne samouprave, kao i na javne agencije, moramo imati u vidu i činjenicu da će svi oni snositi deo odgovornosti za uređenje oblasti društvenog života.
Mada, moram da istaknem jednu stvar koja je možda nedovoljno sagledana u ovom predlogu zakona, a to je činjenica da se veliki broj monopolista ili javnih preduzeća, koji se praktično ne nalaze u situaciji da moraju da se reklamiraju, ipak reklamiraju i troše velika sredstva na promovisanje svojih usluga, kao da na tržištu postoje neki koji su u situaciji da ponude potrošačima alternativu ili neku drugu mogućnost.
Dakle, to je jedan moj lični apel, s obzirom na to da je u velikom broju slučajeva, naročito na lokalnom nivou i u Pirotu iz koga ja dolazim, u prethodnih desetak, 12 godina to apsolutno bio metod za kontrolisanje rada elektronskih medija ili za neki vid praktično uticaja na elektronske medije kako bi bili što poslušniji prema lokalnim vlastima.
Apelujem sa ovog mesta i ovog puta i na ministarstvo i na sve nadležne organe za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona da što više obrate pažnju na tu oblast, jer se praktično na taj način veliki iznos sredstava, koji mogu da budu upotrebljeni u potpuno drugom smislu, na drugi način za rešavanje životnih problema građana, troši na taj način da se oni koji su trenutno na vlasti praktično snalaze i obezbeđuju podršku elektronskih medija sebi i svom opstanku na vlasti. Obzirom da se nalazimo, kao što sam već rekao i kao što svi znamo u predizbornom periodu, apelujem na sve kontrolne organe i organe nadzora da se više bave rešavanjem problematike u tom slučaju.
Takođe, želim da istaknem da je u prethodnom periodu bilo bezbroj zloupotreba vezanih za reklamiranje i alkoholnih pića, a posebno onih oblasti koje, ako imamo u vidu činjenicu da je, recimo, čovek, koji je bolestan samo sa jednom željom da ozdravi, u situaciji da će prihvatiti bilo šta što mu se servira kao rešenje njegovog problema, dolazilo do velikih problema ili velikih zloupotreba u toj oblasti, iako je bilo zabranjeno reklamiranje tih zdravstvenih proizvoda ili proizvoda iz oblasti zdravstva, ipak se to dešavalo i dešava se. Činjenica je da na to moramo da obratimo pažnju, s obzirom da je opet i tu prisutan uticaj velikih, čak multinacionalnih kompanija koje sebi na taj način žele da obezbede velike profite. Imajući u vidu činjenicu da se u oblasti zdravstva zaista troše velika sredstva, to je dodatni razlog da se Vlada i ministarstvo, ko god bio na vlasti u narednom periodu, bavi rešavanjem i tog problema.
Dakle, ne bih želeo da se ponavljam i da ponavljam ono što smo do sada čuli. Istakao sam nekoliko problema, s obzirom na to što se nije moglo čuti u prethodnom periodu, i mislim da to kao jedan dobronamerni apel treba da bude shvaćeno i da bude inkorporirano, ne samo kroz ovaj zakonski projekat ili predlog već i kroz implementaciju ovog zakona i donošenje podzakonskih akata, kao i rad svih organa koji kontrolišu primenu ovog zakona.
Naravno, kao poslanik Pokreta socijalista, glasaću za usvajanje ovog zakona i mislim da ćemo na taj način uspeti da unapredimo haos koji smo zatekli od dolaska na vlast, a što nam je ostalo od prethodnog režima.

Zahvaljujem.

Trudiću se da budem što kraći i što precizniji, s obzirom da smo već dobrano zagazili u zadnji sat u ovom danu. Želeo bih najpre da kažem nekoliko stvari vezanih za dva najbitnija po meni zakona koja su danas na dnevnom redu. To je prvo Zakon o zadrugama.

Imajući u vidu da je zaista dosta toga što se povezivalo sa postojanjem zadruga, vezivano za period socijalizma, za period nekakvog realsocijalizma, bilo u negativnom kontekstu pominjano i u prethodnom periodu kada je na vlasti bila praktično garnitura vođena od strane DS, zadruge su imale status koji je mogao da se karakteriše vrlo negativno, pa i sudbina svih tih zadruga koje su svojevremeno bile nosioci razvoja sredina u kojima su postojale, naročito onih ruralnih, seoskih sredina, praktično devastirane. Njihova imovina je rastakana, razvlačena, prodavana, otimana, a niko o tome adekvatno nije vodio računa niti brinuo, niti hteo da se uhvati u koštac sa problemima sa kojima su se ljudi koji su bili angažovani u oblasti zadrugarstva nalazili.

Moram da istaknem da s obzirom da dolazim iz kraja koji je tradicionalno posvećen tom zadrugarskom obliku poslovanja, iz Pirota, kraju koji je poznat po velikim pašnjacima, kraju koji je možda po površini koju obuhvata opština Pirot je jedna od najvećih opština u našoj zemlji, danas je moguće na prste jedne ruge nabrojati zadruge koje su u funkcionalnom stanju.

Ovaj Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu pokušaj je naše vlasti da se stanje u toj oblasti poboljša i da se praktično dovede u funkcionalno stanje nešto što je nekada predstavljalo moto razvoja, sela pre svega. Danas, 12 ili 15 godina posle dolaska na vlast DS situacija sa efektima onih mera koje su preduzimane u oblasti privrede, poljoprivrede, a naročito u oblasti poljoprivrede vezuje se i za pokušaje i za utemeljenje onoga što se nekada želelo učiniti sa zadrugarstvom.

Zadruge su, napomenuću nekoliko najaktivnijih na teritoriji Pirotske opštine, „8. septembar“, Topolovska zadruga predstavljale ne samo oblike u kojima su mogli da se organizuju poljoprivrednici radi plasmana svojih proizvoda već su te zadruge praktično predstavljale i oblike koji su brinuli o snabdevanju osnovnih životnih namirnica meštana tih udaljenih planinskih sela koji u zadnjih desetak godina su praktično ostavljeni na milost i nemilost surovim uslovima prirode u kojoj žive.

Uspavana lepotica Stara Planina, veliki potencijal razvoja Pirotskog kraja, danas je, odgovorno mogu da tvrdim zapuštena. Pre nedelju dana sam lično obišao preko 100 km puta prolazeći kroz pusta sela Stare Planine u kojima nije moguće naći ni čoveka, a kamo li neku domaću životinju. Nekadašnja zadružna imovina u kojoj su se proizvodili najbolji proizvodi poput pirotskog kačkavalja oronula je, raskrčmljena, propala i niko ne vodi računa o tome. Lokalna samouprava u kojoj se na vlasti nalazi na vlasti koja je nekada pripadala DS, nekada URS-u, a sada, ko zna kome planira da pripada nekom trećem, na čijem se čelu već 12 godina nalazi jedan čovek koji se zove Vladan Vasić, uprkos upornim pokušajima opozicije SNS, Pokreta socijalista i ostalih da se skrene pažnja na zaista katastrofalno stanje u tim ruralnim oblastima nije želela da posveti ni malo pažnje problemima sa kojima su se sretali meštani udaljenih sela koji su nekada bili životno vezani i organizovani kroz zemljoradničke zadruge. Ovom prilikom najviše pričam o zemljoradničkim zadrugama koje su ponavljam, nekada predstavljale moto razvoja poljoprivrede u tim udaljenim selima.

Žalosno je, ja sam to napomenuo pre nedelju dana u jednoj emisiji na televiziji, da u Beogradu pored Hrama Svetog Save postoji pekara za pse, a da u udaljenim mestima, selima Stare Planine ne postoji hleb niti prodavnica za ljude. Jedan od problema koji može da bude rešen ovim Predlogom zakona, ovim Predlogom zakona koji želi praktično da promeni i unapredi ovakvo katastrofalno stanje koje je tipičan odraz politike DS koja je vođena u zadnjih 15 godina, tačnije desetak godina dok su bili na vlasti, jeste ovaj pokušaj koji može da dovede do bolje situacije, do organizovanja seljaka i do povratka mladih ljudi na sela što jedino može da bude osnov za borbu razvoja tih ruralnih krajeva, borbe protiv bele kuge i oživljavanja srpske poljoprivrede.

Seljak koji je bio oduvek oslonac srpske države može to da bude ponovo samo mu treba pružiti realne osnove, zakonske osnove za dobro udruživanje, za funkcionisanje oblika udruživanja poput zemljoradničkih zadruga što se ovim konkretnim Predlogom zakona ostvaruje i videćemo efekte vrlo brzo. Nadam se da ćemo nakon narednih lokalnih izbora imati priliku da podršku dobijemo i u lokalnim samoupravama i da na ovakav stabilan osnov krenemo u obnovu onoga što je predstavljalo i što predstavlja mogućnost za razvoj i obnovu naše zemlje.

Pored toga želeo bih da kažem i nekoliko reči o drugom, možda najbitnijem zakonu iz ovog seta zakona, Zakonu o privatizaciji koji s obzirom da dolazim iz Pokreta socijalista, Zakon o privatizaciji jeste jedan od odraza politike DS, a efekte tog zakona možemo da proverimo svi u mestima iz kojih dolazimo. Uspešnost privatizacije ne bih želeo da merim u procentima, ali efekte u kraju ili u gradu iz koga ja dolazim, mogu da kažem da je nekada postojalo preko 20 privrednih subjekata u Pirotu, danas postoji dva ili tri, između ostalih propali su nekada najveći proizvođač muških odela „1. maj“ Pirot i kamo sreće da se ovakva izmena i dopuna Zakona o privatizaciji desila mnogo pre, da smo mogli da se pohvalimo da ćemo praktično Zakon o privatizaciji prestati da primenjujemo mnogo ranije.

S obzirom da sam ja levičar reći ću nešto što će možda nekome da se čini kao jeres, Zakon o privatizaciji je jedan proces, a u drugom pravcu postoje mnogi drugi zakoni, postoje mnogi drugi procesi koji su u prethodnom periodu socijalizma pokazali da mogu da razviju privredu i da mogu da obnove privredne potencijale.

Ono što je jedna od negativnih pojava u prethodnom periodu bila je činjenica da se u ovom zanosu liberalnog kapitalizma dozvoljavalo da se ljudi koji su se bavili privredom štite ili gase svoje prethodne firme i bez ikakvog problema otvaraju nove privredne subjekte, nastavljaju sa poslovanjem u istom obliku, dodaju imenu firme plus ili kontakt ili tako dalje ili neku novu reč i nastavljaju sa radom.

U tom smislu Predlog zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR je apsolutno dobar i apsolutno ga treba podržati s obzirom da se tako stvaraju uslovi da se predupredi funkcionisanje negativnog ili loše funkcionisanje onih koji se bave kriminalom ili onih koji nisu bili pošteni u svom radu, naročito, podržavam osnove privremenog ograničenja koji sadrže mere zabrane ograničenja ili mere bezbednosti obavljanja registrovane privredne delatnosti ili poslova, zabranu raspolaganja opštim sredstvima i zabranu vršenja dužnosti ili poziva odgovornom licu.

To su dakle stvari koje su se kroz praksu u prethodnom periodu javljale kao vrlo negativne i koje su praktično svima nama u svim sredinama predstavljale veliki problem, naročito onim ljudima koji su želeli da se bave pošteno privredom, radom u onim oblastima u kojima funkcionišu.

Takođe, dobar je i ovaj Predlog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji pokazuje intenciju ove Vlade na čelu sa Aleksandrom Vučićem da se praktično izađe u susret željama i potrebama naših stanovnika i naših građana.

Zakon o republičkim administrativnim taksama takođe i ono što nisam rekao, a trebalo je možda već na početku Zakon o privrednim komorama, s obzirom da sam pomenuo stanje u privredi, pomenuo nekada najvećih proizvođača muških odela iz „1. maja“ koji je danas vrlo u nezavidnoj situaciji, a o kome možda i privredne komore nisu dovoljno vodile računa, s obzirom da su privredne komore bile u jednom zaista haotičnom stanju i da se mnogo više u tim komorskim krugovima vodilo računa o zbrinjavanju onih kojih su možda na kraju svoje privredne karijere.

Ovo je pokušaj da se jednom centralizacijom zavede red i u oblast privrednih komora i apsolutno je ovakav predlog zakona potreban i mi kao poslanici Pokreta socijalista u okviru poslaničkog kluba SNS glasaćemo za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovane dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon iz veoma važne oblasti koja praktično predstavlja jedan od bitnih resursa kojima naša zemlja raspolaže, resurs šuma i moram da kažem na početku mog izlaganja da nisam mislio da ću moći da kažem nešto novo o toj temi nakon svih ovih izlaganja, koje smo mogli da čujemo u jutrošnjoj i današnjoj diskusiji.
Međutim, želim da istaknem nekoliko stvari koje možda nisu bile pomenute do sada. Naime, imao sam sticajem okolnosti prilike da se i lično u kontaktu sa nekim predstavnicima iz parlamenata drugih zemalja, konkretno iz Bugarske, neposredno susretnem i pričam o problemima koji su bili i vrste ovih problematika koje danas razmatramo. Naime, poslanica iz Bugarske mi je dala jedan frapantan podatak, da je i pored toga što su svi evropski zakoni ili … primenjene u toj oblasti njihovoj zemlji, desilo se nešto što ne bi trebalo da dozvolimo da se dozvoli u našoj zemlji. Desilo se to da je Bugarska na velikoj površini svojih planina ostala praktično bez šumna, da je velika industrija i veliki kapital koji je došao iz inostranstva bio zainteresovan samo za seču šuma, ne vodeći računa, pritom niti nailazeći na adekvatan odgovor države i državnih organa, na vođenje računa o brizi za pošumljavanje ili za praktično vođenje računa da se taj bogati resurs koji je ta zemlja imala očuva i obnavlja.
Da nam se to ne bi desilo, možda bismo i mi imali sreću da nismo u prethodnom periodu bili predmet interesovanja velikih multinacionalnih kompanija u toj oblasti. Međutim, situacija se menja pa ćemo i mi vrlo brzo doći pod, praktično lupu, onih koji žele da jedan ovako bogat nacionalni resurs kojim mi raspolažemo koriste za ostvarivanje onoga za šta su samo zainteresovani, a to je ostvarivanje profita.
S tim u vezi, želim da istaknem nekoliko stvari koje su vezane za akciju ili delovanje države na prevenciji ovoga što se desilo našem susedu, da se ne bi desilo i nama, želim da istaknem da je zaista kroz istoriju i funkcionisanje onih koji su se bavili tim pitanjem zabeleženo da su šumari, kako ih popularno nazivamo bili oni ljudi koji su čuvari svega onoga što se na terenu moglo očuvati, čuvari šuma, čuvari praktično onog bogatstva kojim smo raspolagali, ali se u prethodnom periodu nedovoljno vodilo računa o tome da se ti ljudi koji su svakodnevno na terenu, adekvatno sagledaju, da budu dobro obučeni, da budu dobro opremljeni i da im se da mogućnost da se zaista adekvatno i kvalitetno bave svojim poslom.
Takođe, šumarski inspektori su po mom skromnom mišljenju, bar po podacima sa kojima raspolažem iz kraja iz koga dolazim, a to je Pirotski okrug, u manjku, i njihova ovlašćenja nisu dovoljno podignuta na visok nivo kako bi oni mogli da se bave onim što treba da se bave. Koliko ja znam, samo je jedan šumarski inspektor u Pirotskom okrugu, ispravite me ako grešim. Složićete se da to za površinu koju pokriva Pirotski okrug nije dovoljno.
Takođe, želim da istaknem da je u prethodnom periodu ovaj resurs o kome danas donosimo i razmatramo izmene i dopune zakona, kroz prethodni period je bio veoma izložen nedaćama, šumskim požarima. Imam podatak da je u šumskim požarima od 2000. do 2009. godine u Srbiji izgorelo preko 16 i po hiljada hektara šume, sa štetom od skoro 400 miliona evra. To je podatak koji zaista zabrinjava, a kao što sam već rekao, mi u Pirotu smo imali velike požare 2007, 2009, 2012. godine. Samo 2012. godine je izgorelo preko 100 hektara. Koliko se sećam, 2007. godine je zahvaljujući pomoći koju smo dobili iz Rusije i adekvatnom učešću aviona specijalne namene „iljušina 76“ veliki požar koji je bio tada, koji je besneo na Staroj planini bio je ugašen.
Sve nas to obavezuje da se zaista maksimalno restriktivno i maksimalno pažljivo posvetimo rešavanju problema u ovoj oblasti, kako nam se ne bi dešavale veće štete širenjem ili izazivanjem nekih požara u toj oblasti.
Takođe, želim da istaknem nekoliko stvari koje su bile primećene u tim danima. Zaista sam u prvom trenutku bio iznenađen dok se zaista nisam pobliže upoznao sa odredbama ovog zakona, tačnije izmenama ovog zakona kojima se dozvoljava da javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, koja su državnim šumama gazdovala do donošenja zakona, mogu tim šumama gazdovati i ubuduće, pod uslovom da ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom o šumama i posebnim propisima.
Ovom prilikom želim da istaknem da su lokalne samouprave zaista morale da budu pod velikom lupom i kontrolom ministarstva, s obzirom da znam za primer iz Pirota, da je, recimo, predsednik pirotske opštine 2007. godine, u vreme najvećeg požara koji je besneo tada na našim prostorima, imao preča posla jer je skoro mesec dana u sred tog požara otišao na letovanje.
Tako da, ima mnogo primera koji mogu da potkrepe nebrigu onih na nivou lokalne samouprave koji se nisu baš mnogo interesovali za rešavanje ovih problema, ali je rešenje predloženo u ovom zakonu da se samo ona lokalna i javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a koja su se do sada bavila tim problemima, pod kontrolom ministarstva i dalje bave tim problemima.
Takođe, sve odredbe ovih izmena i dopuna zakona koje su restriktivne i koje omogućuju povećanje nadležnosti onih koji se bave kontrolom prometa drvnog materijala, a naročito odredba kojom se vraća obavezna dokumentacija koja prati robu u prometu apsolutno je potrebna i nužna kako bi se predupredile sve negativne stvari u ovoj oblasti i kako bi se dala mogućnost za praćenje porekla drva u prometu, jer se zaista veliki broj ljudi, koji se možda iz socijalnih razloga bave tim stvarima, koji obezbeđuju na taj način koru hleba, jer nemaju drugi izvor egzistencije, moraju da bave time, ali mi zaista moramo da vodimo računa o tome da naš fond šuma zaštitimo i da ga praktično obnavljamo adekvatno.
Takođe, želim da istaknem da je vrlo restriktivno trebalo prići i da se vrlo restriktivno i dobro prilazi pitanju čiste seče šuma, što je, kao što znate, jedna od najopasnijih vrsta seča, jer onda kada ogolite površinu vrlo je teško obnoviti je. Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona vrlo restriktivno pristupa i tom problemu i to je jedno od rešenja koje bih želeo da istaknem kao vrlo pozitivno.
Takođe, moram da se složim da je nužno da se ispoštuje odluka Ustavnog suda, a to je pravno pitanje, jer zaista nadležnost AP Vojvodine u oblasti šumarstva, kojom je proglašena neustavna odredba člana 18. je nužna i ovom prilikom bih želeo da istaknem da je i to jedno od dobrih rešenja, dobrih aspekata ovog zakona, koji bi zaista trebalo da bude podržan od svih poslanika, bez obzira da li se nalaze među poslanicima koji podržavaju poslaničku većinu ili Vladu Republike Srbije ili onih koji su u opoziciji.
Zbog svega toga, još jednom ističem da ćemo svi podržati ovaj dobar predlog zakona i nadam se da ćemo u dobroj atmosferi nastaviti sa radom i dalje. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, uvažene kolege iz opozicije, trudiću se da budem što više u temi, da ne skrećem ili da ne širim priču oko nekih stvari koje bi mogle na nas odvedu na neke teme o kojima možemo da razglabamo do sutra ujutru, a da ne kažemo ništa novo.
Kakva je situacija na polju radnih odnosa, radnici vrlo dobro znaju, a ima nas koji malo duže pamtimo, ne kao mlađane kolege iz nove opozicije dojučerašnje vlasti. Pamtimo mi koji smo bili opozicija od 2000. godine, pamtimo mi koji smo bili članovi parlamenta od 2000. godine, pamtimo kako ste usvajali zakone o radu, pamtimo kako ste usvajali zakone o privatizaciji, a radnici pamte kako su ostajali bez posla i na stotine hiljada, pa do milion radnika je ostalo bez posla, upravo zbog politike koju je sprovodio bivši režim i upravo zbog politike koja je koncipirana u jednom dokumentu koji i dan danas možete da pročitate.
Molio bih uvažene koleginice i kolege iz opozicije, znam da nije lako biti opozicija, ali vas podsećam, molim vas da ne dobacujete, molim vas da se setite kada ste vi vršili vlast, nismo ni mi dobacivali, kako smo strpljivo slušali, strpljivo slušali i čekali da vi pokažete ono što znate, a imali ste, Boga mi, 12 godina da se pokažete, da vaša politika, vaše političko delovanje da svoje efekte i dalo je.
To je sve kulminiralo stotinama hiljada otpuštenih radnika, desetinama hiljada upropašćenih preduzeća. Na desetine hiljada porodica su ostale bez egzistencije i morali su da potraže svoju egzistenciju negde na strani. Danas, ne razgovaramo o tome, kako su ti ljudi ostali bez posla, danas bi trebalo da razgovaramo o tome kako povećati bezbednost i zdravlje na radu onih koji rade, onih srećnika koji rade, posle pljačkaške privatizacije i sprovođenja liberalno kapitalističkog koncepta koji je u Srbiju uveo, nekadašnji DOS na čelu sa jednom strankom koja je i sada u opoziciji. Namerno ne želim da kažem kojom strankom, da ne bih dao mogućnost za repliku. Vidite kako se oni sami prepoznaju, vrlo dobro.
Dakle, danas razgovaramo o pravima i mogućnostima za unapređenje bezbednosti onih koji, srećnika, koji i dan danas rade i onih nesrećnika, uslovno rečeno, koji su morali svoju egzistenciju da potraže angažovanjem na nekim stranim, inostranim radnim mestima, tržištima radeći u inostranstvu.
Da krenem od početka, dakle slažem se da je danas vrlo teško govoriti, naročito kada imamo u vidu da se preko pola miliona ljudi bori za egzistenciju i mi poslanici vlasti, poslanici koji podržavamo rad ove Vlade, sigurno da imamo predloge i želju da tih ljudi bude što manje. Sigurno da imamo želju da što više ljudi počne da radi, ali zaista moram da ovom prilikom odam priznanje naporima koje Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem čini kako bi anulirala sve negativne posledice dvanaestogodišnje pogubne politike liberalnog kapitalizma koja je sprovođena, kao eksperiment nad svim građanima Srbije od 2000. godine na dalje.
Pomenuo sam jedan dokument koji mogu da vam prezentujem, jer sam tada imamo priliku da budem poslanik, takođe. To je ekspoze bivšeg, pokojnog premijera Zorana Đinđića u kome sve, apsolutno sve pojedinosti ekonomske politike, privatizacije, ekonomije uopšte su navedene, tako da samo pogledajte i podsetite se da li je nešto iz tog ekspozea bilo nerealizovano i da li je nešto bilo ostalo da se završi i da li je ono što, nakon 2012. godine, ostalo od srpske privrede, posledica upravo takve politike.
Ne samo da je veliki broj radnika ostao bez posla, nego su oni koji su ostali da rade, u strahu od toga da ne izgube svoje radno mesto, bili primorani da prenebregavaju sve one mogućnosti za zaštitu svojih prava, a bilo ih je mnogo. Mnogo ranije ih je bilo i mnogo više ih je bilo u nekim ranijim periodima koje vi sada možda sa podešavanjem opisujete. Na svu sreću ljudi u Srbiji dobro pamte pa znaju kakva su radnička prava bila svojevremeno pre 2000. godine, kakva su radnička prava bila od 2000. godine do 2012. godine. Mi, kao poslanici koji podržavamo rad Vlade od 2012. trudimo se da koliko je moguće popravimo stanje u toj oblasti.
Mnogi radnici su zahvaljujući tome što nisu poštovane merila i oni propisi koji su regulisali bezbednost na radu, trpeli posledice. Jedan od primera, nažalost, koji ću da istaknem jeste i sa smrtnim ishodima, koji se desio u jednoj, možda nekada, sada i najvećoj fabrici gumenih proizvoda „Tigar“ u Pirotu nedavno. Nažalost, tri radnika je izgubilo život.
Možda bi ti radnici bili bolje zaštićeni da se i tada sprovodio bolji sistem zaštite na radu i obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu. Možda neko ko je u prethodnom periodu odgovoran za stvaranje takve klime, takvih uslova, možda da bude makar malo postiđeni zbog toga što je radio, a mi ćemo i dan danas pokušavati i ubuduće pokušavati da u toj oblasti popravimo stanje, kao što pokušavamo da popravimo stanje u svim oblastima koje ste vi za vreme svoje vlasti upropastili.
Ne želim da govorim o pojedinostima ovih zakonskih predloga, želim samo da istaknem svoju punu podršku naporima Vlade Republike Srbije i ministra Vulina, na čelu Ministarstva rada da se u toj oblasti stanje unapredi, bez želje da se osvrćem previše na ono što je bilo sa željom da ovih pola miliona ili 600 hiljada ljudi, koji danas vape za poslom, imaju priliku da što pre steknu svoj radni angažman, a da onih milion i po ili koliko imamo zaposlenih dva miliona, imaju što bolje uslove za rad.
Danas mi je zaista imponovala želja drugarica i drugova, članova Socijalističke internacionale za zaštitu radničkih prava. Drugarice i drugovi, šteta što tu brigu niste ispoljavali onda kada ste bili na vlasti. Danas, mi bez obzira da li smo drugovi, da li smo gospoda, podsetiću vas na poštapalicu ili na izreku koja je važeća, kako se kaže u našem narodu – dok smo bili drugovi, živeli smo kao gospoda, sada smo gospoda pa živimo, ne znam kako, mnogo gore.
Dakle, šta ste mogli da uradite, uradili ste. Pomognite ukoliko imate neke predloge za poboljšanje ovih zakonskih predloga. Sve što je dobronamerno prihvatićemo, sve što je u cilju poboljšanja ovih zakonskih predloga, usvojićemo, razgovaraćemo onako kako vi niste umeli da razgovarate u vreme svog mandata, u vreme svoje vlasti. Nikada, ali nikada niste prihvatali amandmane koji su dolazili iz opozicije. Ukoliko imate nešto konkretno da doprinesete, da date bolji predlog u ovim zakonima, zašto da ne. Sasvim sam siguran da će ih poslanici vlasti, a i članovi Vlade dati svoj glas podrške vašim konkretnim predlozima, kao što je to nebrojano puta u prethodnom periodu od 2012. godine i bilo. I to je pozitivan primer kako treba vršiti vlast.
Svi mi radimo, ne u interesu zaštite vlasti, već u interesu zaštite onih koji žive od svog rada, koji svojim rukama zarađuju svoj hleb, a takvih je danas dosta. Želimo da ih bude što više i želimo da se njihove želje za što boljim životom ostvare. Nažalost, ima i negativnih primera koje takođe moram da navedem. Mnogi su ostali bez posla, mnoge uspešne firme nekada, vodeći proizvođači industrijskih proizvoda, ne samo u Srbiji, ne u Jugoslaviji, već u Evropi, danas ne postoje, da ne nabraja. U svakom gradu, svako od nas ima po desetak primera takvih koje može da navede, ali danas ne pričamo o tome, pričamo o Predlogu zakona o bezbednosti zdravlja na radu, koji pokušava da zaštiti prava i da unapredi položaj onih srećnika koji još uvek rade i pored toga što je srpska privreda opljačkana na liberalno kapitalistički način, koji ste vi sprovodili.
Pored toga želja nam je da se i povodom primera koji su postojali u prethodnom periodu i onih koji su morali da svoju egzistenciju potraže radom ili angažovanjem na stranim tržištima, u inostranstvu, da makar u toj oblasti malo poboljšamo situaciju.
Činjenica je da je od 80-tih godina zakon i dan danas važeći. Činjenica je da niko od vas situaciju na tom polju nije želeo da unapredi, a činjenica je da je na tom polju bilo i te kakvih problema.
Podsetiću vas kroz koliko je stvari moglo da se navede, kada su se naši radnici nalazili angažovani na stranim tržištima, što u Rusiji, što u nekim drugim zemljama kada su jedva mogli da se vrate nazad, kada im prava apsolutno nisu bila zaštićena. Ostajali su i bez dnevnica. Ostajali su i bez zarada i jedva su čekali mogućnost da se vrate. Moja malenkost je apelovala, zahtevala, čak i molila da se što pre stanje u toj oblasti popravi. Zahvaljujem predstavnicima Vlade, naročito ministru Vulinu što imamo danas mogućnost da razgovaramo o zakonima o toj temi, posebno o Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, jer do sada, ističem još jednom, ti radnici, ti ljudi apsolutno nisu bili zaštićeni.
Da li treba podsećati koliko je tih primera bilo do sada i koliko je goruća problematika na tom polju koja je morala da bude stavljena na dnevni red ovog parlamenta i koja je morala da praktično izazove raspravu o ovom zakonskom predlogu? Jednostavno za tih 12 godina vaše vlasti niste to napravili. Ako imate problem ili ako imate predlog da ovaj Predlog zakona unapredite, opet kažem, predložite, usvojićemo, razmatraćemo, razgovaraćemo, zašto da ne.
Još jednom moram da istaknem samo jednu stvar koja mi je prilikom pregleda ovog zakonskog teksta pala u oči. Zaista možemo da razgovaramo ovde o ljudima koji idu kao zaposleni u domaćim firmama da rade na inostranim tržištima. Veliki je problem kako zaštititi pravo onih koji na svoju ličnu odgovornost na strana tržišta odlaze kao turisti, koji odlaze kao pečalbari nekada, ali ne u svoju zemlju nego u strane zemlje. Kako takvim ljudima pomoći koji se uz pomoć nekih posrednika nađu u inostranstvu, počnu da rade i imaju veliki problem kada ostanu nezaštićeni, kada se naša diplomatsko-konzularna predstavništva nađu u čudu kako da im pomognu kada im se obraćaju za pomoć, a ne mogu?
Ovaj zakonski predlog je dobar i ja bih zamolio sve u ovoj zemlji, bilo da se nalaze u vlasti ili opoziciji, ukoliko imaju konkretan predlog za rešavanje i prevazilaženje tog problema da daju konkretan predlog i sigurno će biti podržan.
Još jednom, moja malenkost kao poslanik Pokreta socijalista koja deluje u okviru poslaničkog kluba SNS podržaću ove zakonske predloge upravo iz navedenih razloga popravljanja stanja ove oblasti i potiranja onoga što je bilo negativno u prošlosti. Zahvaljujem.

Ovoliki čovek, a da ga ne vidite?
Dakle, uz pridruživanje čestitkama našim mladim fudbalerima koji su zaista osvetlali obraz i ušli u finale Svetskog prvenstva, uz poštovanje njihove borbenosti i želje za dokazivanjem, želje za opštim napretkom, to je jedan duh koji moramo negovati i u tom duhu Vlada Republike Srbije i naša zemlja nastavljaju saradnju sa svim subjektima na političkoj sceni, danas razmatramo ratifikaciju, praktično dva sporazuma iz oblasti vojno-tehničke saradnje i odbrane.
Dva sporazuma koja potpisuje naša zemlja sa Rusijom i Belorusijom, moram da kažem da u ovom trenutku veoma složenom po pitanju nekih bezbednosnih aspekata na svetskoj političkoj sceni možda nekom to može da izgleda malo čudno, ali zaista naše opredeljenje kao države, naše opredeljenje kao naroda, jeste pre svega da poštujemo dobrosusedske odnose sa svima onima koji su naši susedi, ali i da poštujemo dobre odnose sa svima onima koji su kroz istoriju predstavljali naš stub oslonca u međunarodnim odnosima, pre svega i pre svih to je naša bratska Rusija sa kojom je naša zemlja potpisala ovaj sporazum o vojno-tehničkoj saradnji.
Moram da istaknem da danas, na početku podizanja nivoa te vojno-tehničke saradnje imamo mnogo koristi koje možemo da ostvarimo iz jednog takvog sporazuma. Pre svega imajući u vidu da je veliki tehnološki napredak ruske vojne tehnologije zabeležen u poslednje vreme, u vreme kada od kada je Rusija počela da postaje ono što i treba da bude, kada je Rusija počela se vraća na stare pozicije, praktično lidera u vojno-tehničkoj oblasti i u oblasti tehničkih sredstava odbrane.
Naša zemlja je u prethodnom periodu imala veoma razvijenu proizvodnju u vojnom aspektu, međutim od 2000. godine, nažalost, vojna industrija u našoj zemlji je dovedena u vrlo teško stanje. Prevashodno je to posledica jedne težnje da se u oblasti bezbednosti napravi ono što je urađeno u oblasti cele privrede, a to je da se pod jedom firmom privatizacije ili jednom formom promene ili tranzicije dovede do nekog efikasnijeg stanja. Rezultati svih tih težnji jesu poražavajući, pa je tako svih šest preduzeća iz oblasti vojne proizvodnje bilo dovedeno do pred gašenje.
Veoma velikim naporima Ministarstva odbrane na čijem se čelu danas nalazi ministar Gašić došlo je do poboljšanja u toj oblasti i nadamo se da će potpisivanjem ratifikacije ovih sporazuma iz vojno tehničke saradnje sa nama bratskom Rusijom doprineti da se i u oblasti vojnih sredstava i u podizanju efikasnosti naše vojne industrije zabeleže pozitivni rezultati, naročito imajući u vidu kao što sam već istakao, tehnološki napredak Rusije i ona rešenja koja možemo da očekujemo u toj oblasti koja mogu da budu primenjena u našoj industriji i proizvodnji vojnih sredstava.
Sa druge strane, ne možemo da ne istaknemo aspekt koji je takođe moguće iskoristiti. Iz ovih sporazuma može da proistekne saradnja koja se tiče plasmana naših proizvoda iz oblasti vojne tehnologije na treća tržišta u saradnji sa našim prijateljem iz Rusije, što normalno ne treba da predstavlja prepreku ostvarivanja saradnje i sa drugim subjektima na međunarodnoj političkoj, vojnoj sceni. Mi u svemu tome moramo da imamo prevashodno u vidu interes Srbije, srpske industrije. Sasvim sam siguran da će ratifikacija ovog sporazuma biti u tom cilju.
Sa druge strane, u oblasti odbrane i saradnje u oblasti odbrane ratifikujemo danas i sporazum sa Belorusijom, takođe našoj prijateljskom zemljom koja kao što znate ima veoma visok stepen organizacije i koja i dan danas predstavlja možda je previše reći, ali jedan svetao primer kako se država starajući se o svojim proizvodnim kapacitetima brine i o svom narodu, kako je stavljajući je i ističući je na prvo mesto pojedinca, čoveka običnog uspela da zaštiti svoje proizvodne kapacitete i kako je danas uprkos svim izazovima i Belorusija u stalnom rastu BDP, zadržava pozicije i gradi nove pozicije.
Potpisivanjem ratifikacije ovog sporazuma sa Belorusijom nadamo se, a i lično sam siguran da će biti ostvareni dobri pomaci i na toj bazi i da ćemo i mi u Srbiji imati takve rezultate kao što je i Belorusija imala u svom prethodnom periodu. Hvala.

Zahvaljujem.
Osvrnuo bi se na kratko da je zaista period našeg vršenja vlasti obeležio intencije da popravljamo ono što je bilo pokvareno ili u lošem stanju, a dovedeno za vreme prethodne vlasti.
Kada danas čujemo da amandmane podnose ljudi koji su do juče vršili vlast, koji su do juče bili ministri odbrane, koji su na tim funkcijama ne samo omogućavali ili nalagali predstavnicima vojne policije ili predstavnicima specijalnih snaga da obezbeđuju pojedince poput bivših funkcionera i ne samo njih, ne samo to, već su i nalagali da se iz državnih fondova obezbeđuju kuće kao što je bivši ministar Dragan Šutanovac omogućio ili naložio da se da kuća na raspolaganje bivšoj ministarki Snežani Malović, zaista to sve dovodi u jedno teško pojmljivo stanje za građane koji kada slušaju danas predstavnike dojučerašnje vlasti kako pokušavaju da ulože nadljudske napore i poboljšaju predloge zakona, sami sebi postave pitanje zašto te nelogičnosti na koje sada ukazuju, navodne nelogičnosti, a u ovom konkretnom slučaju nema nelogičnosti jer se radi samo o usklađivanju terminološkom sa novim odredbama ZKP.
Dakle zašto ti ljudi koji su do juče vršili vlast nisu to sve upotrebili, svu tu umešnost, umeće, pažnju, znanje da pokažu šta umeju i šta znaju onda kada su bili na vlasti, a ne sada da pokušavaju da spočitavaju onima koji zaista žele da državu Srbiju urede da jedan valjan način i pokušavaju da one koji zaista se upiru da to postignu predstave kao nedovoljno kompetentne za jedan takav posao. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja se zaista trudim da se ne javljam onda kada nemam šta da kažem i do sada sam zaista bio trpeljiv i slušao sve i svašta, ali sam se, bogami, u svom bogatom poslaničkom iskustvu naslušao pokušaja da opozicija dođe do medijskog prostora, dođe do prostora za obrazlaganje svojih stavova i, kako to obično biva, u životu se sve okreće – ko do juče bi` gore, sad je dole.
Oni koji su se juče trudili da spočitavaju nama koji smo bili opozicija kako se ne pišu amandmani, sada raste to isto i to 10 puta više nego što smo nekada radili mi kada smo bili u opoziciji. Dakle, taj tehnički deo ovog amandmana je zaista slika i prilika onoga stanja u kome se danas nalazi opozicija, u kome se danas nalaze stranke koje se trude da budu opozicija, iako njihovi dojučerašnji članovi sada zauzimaju nekakva direktorska mesta u nekakvim službenim glasnicima. Ne treba da vas podsećam sada o tome i ne bih da skrećem sa teme.

Dakle, kao što ste čuli, ja sam to već pomenuo i rekao sam da su dva aspekta sa kojih bih hteo da kažem nešto o ovom amandmanu. Prvi je taj tehnički, o kome sam već ispričao, a drugi je ovaj suštinski.
Danas se predstavnici DS bune ili bore za smanjenje nadležnosti Vojne policije. Ja sam do malopre bio prisutan na Odboru za kontrolu službi bezbednosti i napustio sam sednicu tog odbora upravo zbog činjenice koju sam saznao tada, prilikom izlaganja ministra odbrane, koji je rekao da je prethodni ministar odbrane zloupotrebivši svoja prava sigurno učinio neke stvari koje su vrlo štetne za budžet svih građana Srbije.

Nadležnost vojne policije ne treba smanjivati. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsednice.
Želim da kažem da smo i danas u prilici da pokušamo da izmenimo ono što je ili da unapredimo stanje u kome smo zatekli situaciju u jednoj oblasti društvenog života. Danas raspravljamo o poboljšanju situacije u oblasti pravosuđa i u oblasti građevinarstva, tačnije u oblasti legalizacije.
Pre svega, govoriću o situaciji koja se tiče pravosuđa. Naime, pošto je opšte poznat stav da Srbija želi da se približi civilizacijskim tekovinama Evrope, želi da prihvati ono što je dobro u Evropi, jedna od tih civilizacijskih tekovina jeste suština onoga što je precizirano odlukama komisije, konstitutivnog Saveta evropskih sudija koje je usvojio novembra 2010. godine, osnovna načela sudstva, Magna karta sudija u kome je precizirano da ne treba vezivati penzionisanje ili prestanak sudijske funkcije za navršenje staža ili na dužinu staža osiguranja, već da to treba vezati samo za godine života i to je jedna od predloga, jedna od stavki, jedan od razloga zbog koga je i u ovom predlogu zakona takvo rešenje predloženo, da se praktično na taj način i naše pravosuđe izjednači sa evropskim pravosuđem kako bi smo ispunjavali svoje međunarodne obaveze i kako bi smo bili komparativni i sa evropskim pravosuđima i sa svetskim rešenjima u toj oblasti.
Moram da kažem da je na tom osnovu povezana i situacija sa tužiocima. Takođe smo i u tom slučaju usvojili ili predlažemo da se usvoji preporuka iz Evrope kako bi smo ispunili nužne osnove za komparativno približavanje našeg tužilaštva onim vrednostima ili merilima na kojima se zasniva tužilaštvo u Evropi. Nadam se da ćemo u toj oblasti postići bolje rezultate nego što su postizani do sada.
Moram da kažem da je ova današnja situacija u kojoj žive građani Srbije ophrvana mnogim problemima. Pre svega, vrlo teška ekonomska situacija dovela nas je u položaj da moramo da posežemo za nekim vrlo nepopularnim merama kakve smo morali da juče usvojimo u ovom parlamentu kasno u noć, ali pošto su danas već odsutne kolege iz opozicije za koje nažalost moram da konstatujem da su napustili skupštinsku salu bez ikakvog osnova i bez ikakve potrebe, a ja kao poslaniku, dva mandata koji je bio itekako aktivan opozicioni poslanik, znam da je ovakav način vrlo negativan za delovanje u jednom parlamentu, pa u dobroj nameri želim da preporučim i kolegama da se što pre vrate jer ovako neće doći ni do kakvih rešenja niti će uspostaviti neku svoju bolju situaciju ili rejting na političkoj sceni.
Znam da smo pokušavali godinama da se izborimo za poboljšanje rada pravosudnih organa, konkretno tužilaštva. Nažalost, u toj nameri možda nismo uspevali ni onda, možda ne uspevamo ni sada u dovoljnoj meri jer pored teškog ekonomskog stanja s kojim se bori narod u Srbiji, narod se bori i sa velikim problemima i sa velikom željom za pravdom.
Naime, dok ja ovo pričam verovatno se nastavlja štrajk nezadovoljnih radnika „Prvog maja“ iz Pirota, koji štrajkuju jer se desila jedna vrlo negativna privatizacija. Desilo se to da je jedna slovenačka firma ojadila i „Prvi maj“, a bogami i državu Srbiju izgleda i da je bilo adekvatne pravovremene i blagovremene reakcije tužilaštva na upozorenja koja su stizala iz opozicije ka vlasti, a moram da kažem da je u tom malom gradu koji se zove Pirot na vlasti jedna šarenolika koalicija, na čijem čelu se još uvek nalazi čovek iz nekadašnjeg URS-a ili sada kako se već zove, ali tu vlast podržava i sačinjava i DS, dakle, upozorenja da se mora sprečiti kriminal koji se najavljivao ili se već nazirao u toj privatizovanoj firmi, nisu nailazile na adekvatan odziv u tužilaštvu.
Upozorenja su dolazila od nas opozicionih odbornika, i iz SNS i od mene lično kao odbornika Pokreta socijalista. Čak sam ja i tražio da se zakaže posebna sednica lokalnog parlamenta na kome bismo to morali da raspravimo, jer je apsolutno nenormalno da je jedna firma, koja je nekada bila najveći proizvođač muških odela u Evropi, privatizovana za dva miliona evra, a da je od države onaj koji je privatizovao tu firmu naplatio čak šest i više miliona evra i bez ikakvih osnova sebi pribavio materijalnu korist od oko četiri miliona evra.
Nažalost, niti kolege iz DS, niti kolege iz drugih struktura na vlasti u Pirotu, a nažalost niti kolege iz tužilaštva nisu našli za shodno da reaguju na ta upozorenja, tako da smo sada u situaciji da imamo vrlo velike probleme i da se danas, zahvaljujući neaktivnosti onih koji su se našli u situaciji da budu tužioci, moramo boriti sa jednim gašenjem požara koji je već u poodmakloj fazi rasplamsavanja.
Dakle, kao poslanik koji je od 2000. godine dosta toga pisao i u obliku amandmana i diskutovao prilikom prve promene ili prilikom prvog pokušaja reforme pravosuđa, jer sam tada bio ovlašćeni predstavnik za tu oblast, mogu slobodno da kažem da su mnogobrojne reforme ili pokušaji reforme u toj oblasti, nažalost, davali vrlo negativne rezultate.
Danas ova vlast koju čini SNS sa svojim koalicionim partnerima i Pokretom socijalista, kome ja pripadam, pokušava da stanje i u toj oblasti unapredi. Zahtevamo ili tražimo i molimo razumevanje od građana da zaista imaju strpljenja, jer možda je ta njihova glad za pravdom, žeđ za pravednošću zaista tolika da mi ne možemo na adekvatan način da ispunimo te njihove želje, ali pokušavamo ono što je u našoj moći i probamo onoliko koliko je to zaista moguće da stanje u toj oblasti poboljšamo.
Što se tiče legalizacije, a to je jedna zaista druga problematika, ali vezana za tendencije građana Srbije da žive u uređenoj državi, da žive na način koji neće da im predstavlja problem, da žive slobodno, da žive u svojim legalizovanim objektima, koji neće predstavljati poteškoću ili da neće morati da razmišljaju da li će sutra da im zakuca neko na vrata ili da im traži dozvolu, legalizaciju, svi mi želimo da živimo mirno u uređenoj državi.
Nije moguće ostvariti sve ono što smo zacrtali u određenim rokovima. Ovaj predloženi produžetak roka jeste u tom smislu da se omogući građanima, a i onim subjektima na lokalnu, opet ću podsetiti da na lokalnom nivou nema samo vlasti koju čine SNS i njeni koalicioni partneri, već ima mnogo i onih iz opozicionih struktura, nažalost, koje su danas napustile sednicu republičkog parlamenta, pa shodno tome moramo da se svi zapitamo da li smo dovoljno uradili na pitanju rešavanja tog problema legalizacije i moramo zaista da svi zajedničkim snagama, a ne ovako, napuštajući sednice parlamenta i bežeći od problema ili zabijajući glavu u pesak, da pokušamo da ili da oni pokušaju sa sebe da skinu deo odgovornosti.
Veliki broj govornika je govorio o tome šta je bilo ranije. Ja bih želeo da još jednom podvučem da ljudi koji nisu stručni da se bave nekim oblastima za koje su se školovali ne bi trebalo da ih obavljaju, ali i ovo haotično stanje u oblasti građevinarstva i urbanizma može da se pripiše i onima koji su zaista bili nestručni, a vodili ili zauzimali rukovodeće pozicije na tom planu.
Zbog svega toga pozivam sve kolege da podržimo ove predloge zakone. Nadam se da će se i opozicioni poslanici vratiti i da će svojim učešćem u parlamentu dokazati da su dosledni svojim opredeljenjima da zajedničkim snagama radimo na boljitku Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući na prilici da kažem nekoliko reči i zahvaljujem se svim prethodnim govornicima koji su dosta toga već rekli. Trudiću se da ne ponavljam ono što smo već čuli, trudiću se da kažem nešto o situaciji u kojoj je sadašnja Vlada koju apsolutno podržava i Pokret socijalista kome ja pripadam. Mora da deluje i mora da radi na saniranju zatečenog stanja ili što bi se narodski reklo, mora da zavodi red u svim oblastima društvenog života u kojima je zaista postojao nered, blago rečeno, a realno haos.
Jedna od tih oblasti uprkos donesenom zakonu iz ove oblasti u ovom parlamentu čiji sam član bio 2005. godine, Zakonu o izvozu i uvozu naoružanja, iako su postojale odredbe i norme koje su regulisale to stanje bilo je dosta neregularnosti i nepravilnosti i nejasnoća, pa je iz svega tog proistekla potreba da se i u ovoj oblasti utegne stanje, stvari dovedu u red i epilog svega toga jeste predlog ovog novog Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme o kome danas raspravljamo.
Dve stvari su indikativne iz ove oblasti, a možemo da zaključimo, a koje možemo naslutiti i koje su se mogle čuti iz izlaganja opozicionih poslanika koje mogu indikativno da daju podatke o tome šta je ono što će ovaj predlog zakona praktično skresati, šta će dovesti u red, a to su pre svega oblast trgovine, privatne trgovine vojnom opremom i naoružanjem. Zahvaljujući jednom od prethodnih govornika zaista u situaciji da podržim njegov stav da sam kao pripadnik levice pokreta socijalista, jedan od najvećih pobornika i zagovornika da se u ovoj oblasti, samo država može da se nalazi kao ovlašćeni subjekt za delovanje, ali šta da radimo situacija je takva da se i pored držanih preduzeća u toj oblasti nalaze i privatna preduzeća.
Međutim, tu oblast moramo restriktivno posmatrati s obzirom da su se i pored toga što je 2005. godine bio donet zakon iz ove oblasti pojavljivale situacije gde je recimo u Pirotskoj kasarni svojevremeno 2008. godine, 2009. godine remontovano i za prodaju spremljeno ko zna koliko tenkova, ko zna koliko drugih mašina koje su otišle ko zna gde. Da je restriktivno primenjivan zakon ili da je striktno primenjivan zakon iz ove oblasti ne bi se dešavale maglovite stvari iz te oblasti. To je jedan od primera koji ukazuju da u ovoj oblasti treba zaista dovesti stvari do izvesnijeg stepena.
Pored toga mi smo zatekli jednu katastrofalnu situaciju u oblasti koja se zove namenska proizvodnja, oblast koja je delila sudbinu, a ja bih zamolio kolege, opozicione poslanike koji, ako imaju nešto pametnije da rade, da rade to van sale ili da obrate pažnju na ovo što pričamo.
Ukoliko ih to ne interesuje, interesuje javnost. Dakle, celokupna privreda Srbije koja je 2012. godine praktično dovedena u bezizlaznu situaciju haosa i apsolutnog nereda, može da se sagleda na primerima onih preduzeća koja se nisu bavila namenskom proizvodnjom, proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, ali apsolutno u toj oblasti su se javile pojave koje mogu da se okarakterišu jedino primerom da je u „Krušiku“ bilo 2014. godine, 3. januara kada je postavljen novi direktor 27 zaposlenih sekretarica.
Rezultati novog direktora za tih šest meseci od kada je postavljen jesu takvi da su ukupni prihodi veći za 2,5 puta ili više od 2013. godine, a da su ostvareni rezultati u odnosu na prošlu godinu bolji za pet miliona evra.
Da li je potrebno bolje oslikavati stanje kakvo je zatečeno i stanje koje mi sada trebamo kao vlast, kao Vlada menjati na bolje, da bismo ponovo dostigli onaj stepen funkcionisanja naše privrede koji je nekada postojao.
Da to potkrepim i nekim primerima iz sredine iz koje dolazim, a to je Pirot, nekada su se u Pirotskom „Tigru A.D“ koji je bio do pre godinu i po dana na kolenima i pripremljen za stečaj, jer su se neki kobci iz nekih tadašnjih vlasti osilili da ga privatizuju, iz stečaja, normalno, danas je u situaciji da ponovo razmišlja nakon usvojenog plana rekonstrukcije o obnovi proizvodnje, ne samo onih proizvoda koji su za opštu namenu, već i nekih proizvoda koji su pravljeni u „Tigru“, a tiču se namenske industrije.
Da napomenem da je nekada u „Tigru“ pravljena i oprema za avione, za rezervoare, za migove su se nekada pravili u „Tigru A.D“. Nadam se da će u narednom periodu angažovanjem Ministarstva odbrane, ministra lično, kao i svih drugih članova Vlade, ponovo biti dovedena situacija da se oblast iz te proizvodnje uspostavi, da se uspostave neki stari kontakti i da ćemo moći da se pohvalimo, da smo namensku industriju, pa i industriju uopšte uposlili i doveli u jedno bolje stanje.
Na žalost, stanje nije toliko dobro poput „Prvog maja“, koji nije dobio adekvatnu pomoć, jer su ga prethodnici apsolutno prodali, prodali u bescenje i neko je tu masno profitirao sa nekih četiri miliona evra, jer je kupljen za dva miliona evra, a od države je naplaćeno šest miliona evra za upošljavanje nove radne snage, ali o tome će zadnju reč dati istražni organi.
Nekadašnji gigant iz oblasti tekstilne industrije, a koji je nekada proizvodio i vojnu opremu i jakne, odela za vojsku, danas se nalazi u situaciji da su mu radnici na ulici, a praktično je firma pred stečajem, jer deli sudbinu „Aha Mure“ koja je privatizovana, odnosno to preduzeće je kupilo.
Moram da istaknem da je druga stvar koja žulja opoziciju, a što smo danas mogli da čujemo, očigledno vojna saradnja sa nekim od dojučerašnjih izuzetno dobrih partnera na tom vojnom planu, saradnja sa Rusijom, pa se u tom kontekstu i negativno pominje organizovanje vojne parade povodom obeležavanja prethodnih događaja ili događaja koji će vrlo brzo uslediti.
Ja sa ponosom mogu da istaknem da je zadovoljstvo meni lično kao članu pokreta socijalista, kao Srbinu, kao građaninu Srbije, da tom prilikom učestvujem, ne samo u organizaciji, već i kao običan građanin, da prisustvujem vojnoj paradi kojoj će prisustvovati i naš uvaženi gost iz Rusije, predsednik Rusije, gospodin Putin. Ovaj Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je apsolutno potreban, doprineće saniranju i stabilizaciji stanja u toj oblasti i učvrstiće dve stvari koje su veoma bitne, a to su vaspostavljanje proizvodnje izvoza u oblasti namenske industrije, upošljavanje privrednih kapaciteta iz oblasti namenske industrije i nadam se, uspostavljanje što boljih veza i saradnje koja će imati i lukrativne posledice za našu privredu sa našim tradicionalnim partnerima, pre svega sa Rusijom.

Naime, na početku moram da kažem da se ovaj predlog, jedan od najinteresantnijih i najbitnijih rešenja u ovim izmenama i dopunama Zakona o radu, briše. Prvo, to je jasan znak da onaj ko je podneo ovakav amandman, da se jedna takva značajna stavka briše, pokazuje svoju bezidejnost i neosnovanost svojih stavova, a s obzirom na to da je većina iz stranke, koja je podnosilac ovog amandmana, bila u vlasti 12 godina i bukvalno nam zakuvavao čorbu koju danas svi moramo da probamo, ma koliko gorka ta čorba bila.
Ovaj amandman nije prihvatljiv, jer činjenica je da se u oblasti radnog prava javlja pojava da se ljudi zapošljavaju na određeno vreme i da rade na određeno vreme i da su radili na određeno vreme po čak i pet, šest, pa i desetak godina. Da je tako govori primer i moja malenkost, jer sam ja na tri godine radio na određeno, pa se niko nije brinuo zbog toga, niti se neko iz Demokratske stranke tada brinuo o tome da li će neko da sprovodi lapot nad radnicima…