Kolege predlažu da budem stalno za govornicom, ali brzo ću.
Dakle, u članu 57, koji reguliše uslove za izbor, a ne i za imenovanje, kako je naša ideja, predložio sam da se za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može izabrati, a ne da se imenuje, jugoslovenski državljanin koji ispunjava sve uslove. Ponovo potenciram da se izjednači položaj zamenika javnog tužioca i javnog tužioca. Ovo rešenje je u skladu sa predloženim načinom izbora, preuzet uglavnom iz člana 56, a da bih vas poštedeo i sebe izlaska za govornicu, a vezano za ostale amandmane, dozvolićete mi da vas podsetim u kojim okolnostima je ovakav predlog zakona, odnosno seta zakona iz oblasti pravosuđa, donesen.
Najpre je Ministarstvo za pravosuđe dalo svoj predlog zakona o sudovima i sudijama. To je išlo na neku stručnu raspravu po okružnim i opštinskim sudovima. U isto vreme je DSS, na osnovu predloga seta zakona o pravosuđu iz 1996. i 1997. godine, dala u skupštinsku proceduru ovaj set zakona.
Da li igrom slučaja ili pod nekim drugim okolnostima, prvi je na red došao ovaj predlog. Na odborima smo u više navrata, i na Zakonodavnom odboru i na Odboru za pravosuđe, razmatrali predložene zakone. Mene zaista čudi činjenica da je jedan od predstavnika Vlade, a mislim da se zove gospodin Protić, izrazio vrlo velike rezerve u pogledu ovih zakona, a da je naknadno Vlada dala mišljenje kako na zakone, tako i na amandmane.
Takođe, želim da vas podsetim da su se i Zaknodavni i Odbor za pravosuđe u pogledu prihvatljivosti amandmana, koje smo mi kao poslanička grupa, u saradnji sa stručnim timom SPS za pravna pitanja, podneli na ove zakone, pozitivno izrazili o tim amandmanima, imajući u vidu da će takvi amandmani doprineti kvalitetu budućih zakona.
Naravno, nadam se da ćete i vi imati isto mišljenje, ali kako stvari sada stoje očigledno da nije dovoljno shvaćeno od strane većine poslanika o kakvom se značaju ovde radi.
Dakle, ista je ideja i suština mojih amandmana na član 58, gde se predlaže da izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca oglašava Visoki savet pravosuđa. Takođe, i na član 59, gde sam predložio da se briše da uz prijave treba da se prilože i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor, a ne za imenovanje. Ovo će biti moj poslednji izlazak vezan za ovaj set amandmana. Nadam se da ćete najzad shvatiti suštinu.

Dame i gospodo, suština mog amandmana ne razlikuje se u velikom delu od amandmana gospođe Pop-Lazić. Zaista, član 66. u svom drugom stavu sadrži jednu neprihvatljivu odredbu - da razrešeni sudija ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo, niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje - kojom se direktno povređuje Ustavom garantovano pravo. Podsetiću vas, član 35. republičkog Ustava u stavu 2. garantuje slobodan izbor zanimanja; svakom, pod jednakim uslovima, može biti dostupno radno mesto i funkcija.

Dakle, ukoliko neki od sudija bude razrešen ne može mu se osporiti pravo na podnošenja zahteva ili prijave na konkurs za sudije. Ukoliko on ne ispunjava uslove za to radno mesto, neće mu se priznati sudijska funkcija, ali mislim da je ovakav stav, da mu se ne dozvoli podnošenje prijave, zaista neprihvatljiv i stoga, za razliku od moje prethodnice, koleginice, predložio sam da se ovaj stav 2. briše.

Dame i gospodo, moj amandman je tehničkom greškom glasio na Predlog zakona o sudijama, a u suštini je na Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, i ne bih želeo da posebno obrazlažem važnost sastava Visokog saveta pravosuđa, a posebno podelu na pozivne i stalne članove tog istog saveta.
U Predlogu zakona o Visokom savetu pravosuđa navedeno je u stavu 2. da od dva pozivna člana javnog tužioca jednog bira ministar nadležan za pravosuđe, a drugog republički javni tužilac. To je još jedan eklatantan primer - uzimajući u obzir da je po dužnosti ministar za pravosuđe jedan od tri stalna člana Visokog saveta pravosuđa, on bi na ovaj način dobio mogućnost da odredi još jednog člana i mislim da bi ovlašćenja ministra pravosuđa na ovaj način bila prevelika.
Zbog toga sam podneo amandman kojim se određuje da dva pozivna člana, javna tužioca, bira republički javni tužilac, a ne samo jednog. Mislim da je ovaj amandman u skladu sa načelima podele vlasti. Zadovoljan sam što je Odbor podržao ovaj moj amandman i mislim da će on doprineti da Zakon o Visokom savetu pravosuđa bude mnogo bolji. Hvala.

Dame i gospodo, Predlog zakona o sudijama, u delu odnosa sudijske dužnosti i drugih službi, poslova i postupaka, u članu 27. predviđa da sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, da su sa njegovom dužnošću nespojive i druge službe, kako je predloženo, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.
Po meni, ovakva formulacija deluje dosta uopšteno, nije prepreka i ne predstavlja prepreku učestalom pojavljivanju nekih sudija, a posebno Vrhovnog suda, u nekim od upravnih odbora. Želim da vas upozorim na situaciju koja može da nastane u slučaju da se jedan sudija nađe u upravnom odboru bilo kog organa. Kako bi taj sudija sudio, pod pretpostavkom da se u postupku gde on sudi kao jedna od stranaka, suprotstavljenih stranaka, javi organizacija čijeg upravnog odbora je on član. Da li je to u skladu sa nepristrasnošću tog sudije, da li će on biti objektivan, nepristrasan itd.
Slažete se, i mislim da ćete se složiti sa mojim mišljenjem, da je takva situacija moguća i da u cilju predupređivanja takvog ishoda treba jasno formulisati stav u vezi mog amandmana, da se u članu 27. stav 2. posle reči "službe" doda izraz "članstvo u upravnim odborima". Mislim da će usvajanjem ovog amandmana Predlog zakona o sudijama još više dobiti na kvalitetu. Mislim da će ovaj moj predlog imati podršku u vašem mišljenju. Takođe, želim da čestitam svim odbornicima osvojene mandate na jučerašnjim izborima. Hvala.

Dame i gospodo, suština mog amandmana, koji se odnosi na član 56, o utvrđivanju razloga za prestanak sudijske funkcije, gde se u stavu 2. kaže da postupak za razrešenje pokreću predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe, odnosi se na onemogućavanje ministra za pravosuđe da pokreće takav postupak. Zašto? U skladu sa načelom podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, nespojivo je i nedopustivo da se pripadniku i nosiocu izvršne vlasti da mogućnost da pokreće postupak za razrešenje sudija. Mislim da je ovaj amandman vrlo jasan. Zadovoljan sam što su i Zakonodavni i Odbor za pravosuđe podržali moj amandman i pozivam vas da ovaj amandman usvojite.

Dozvolite mi da na početku svog izlaganja o ovom setu zakona iz oblasti pravosuđa kažem nekoliko reči, najpre o uslovima u kojima jedan ovakav set zakona razmatramo.
Najpre da se zahvalim predstavnicima Vlade koji su verni i posvetili dužnu pažnju jednom ovakvom vrlo bitnom setu zakona i da na početku istaknem apsurd oko vremena koje je predviđeno za diskusiju i to doseže zaista vrlo visoke vrednosti. Ako je već trebalo da se raspravlja o ovako bitnim zakonima, zašto smo usvojili raspravu i objedinili raspravu u načelu, a naknadno produžili vreme za raspravu za sto posto.
Po mom skromnom mišljenju i po mišljenju mnogih ljudi koji prate rad ovog parlamenta i rad Vlade, DOS-a naravno, nije prioritetno u vremenu u kome živimo da se bavimo pitanjima pravosuđa. Međutim, kako je pravosudna praksa u zadnjih 10 godina ocenjivana vrlo različito, možemo da razgovaramo i o tome, iako se mišljenja mnogih slažu u tome da je prioritetnije i mnogo bitnije da u ovom trenutku razgovaramo o padu društvene proizvodnje, o padu standarda i o činjenici da narod jedva sastavlja kraj s krajem.
No, da ne bih odstupio od teme i rizikovao penale, sličnost ovih zakona, ovog seta zakona sa onim zakonima koje je SPS predložila neke 1996. i 1997. godine je očigledna i o tome ne treba previše trošiti reči.
Ono što je mnogo bitnije je činjenica da su se u praksi, tačnije u javnosti, iz samog DOS-a javila dva predloga zakona, nacrta zakona koji regulišu oblast pravosuđa - jedan DSS-a, zasnovan na onome koji je SPS stvorila i koji je 1997. trebalo da ide u skupštinsku proceduru, ali zbog poznatih okolnosti nije. Drugi, koji je predložilo republičko ministarstvo i koji je otišao na javnu raspravu u sudove i koji po svemu onome što sadrži predstavlja vrlo lošiju varijantu od ovog o kome danas raspravljamo.
Na svu sreću, DSS je uspela da stavi u skupštinsku proceduru njihov predlog zakona, zasnovan na predlogu SPS-a, i mi danas ne moramo da raspravljamo o tome da li da se ukidaju okružni i opštinski sudovi, da li da se vraćamo na neka rešenja koja će biti retrogradna i koja će negirati samostalnost sudije i koja će predstavljati bukvalno kočenje ili poništavanje sudijske samostalnosti, nego možemo da razgovaramo o setu zakona koji je iole prihvatljiv, naravno uz neke izmene koje smo mi pokušali da uvedemo putem amandmana. Moram da istaknem da sam nemalo iznenađen da je prihvaćen jedan od mojih 12 amandmana, na Zakon o javnom tužilaštvu.
Moram da kažem da me u isto vreme malo brinu izjave koje sam mogao da čujem na Odboru za pravosuđe i Zakonodavnom odboru od predstavnika ministarstva, koji se nisu pohvalno izrazili o zakonima, i koji su najavili da će u implementaciji ovih rešenja, dakle zakonskih rešenja, biti mnogo problema. Naravno, nisu hteli da daju neku svoju ocenu do zauzimanja zvaničnog stava, ali ono što sam mogao da naslutim jeste da gospodin Protić nije imao najpozitivniji stav o svemu ovome. Međutim, to je druga stvar.
Da krenem, uvažavajući činjenicu da neću imati mnogo vremena da pričam, a da ne uskratim tu mogućnost mojim kolegama. Predlog zakona o uređenju sudova jeste u načelu dobar. Naročito podržavam odredbe člana 4. koji govori da se sudeći sudija određuje sasvim slučajno. Dakle, onaj koji će suditi ne određuje se na bilo koji drugi način. Mogu da se složim i sa uvođenjem apelacionih sudova kao vida rasterećenja Vrhovnog suda Srbije, ali mi zaista nije jasna potreba da li da se zbog negiranja ili zbog poništavanja dobrog rada sudova u prethodnom vremenu, u onoj meri koliko je on to bio, preimenovanja privrednih u trgovinske sudove.
Dakle, ako idem dalje kroz zakon mogu da kažem da sam saglasan sa odredbama koje regulišu prijem sudijskih pripravnika i to će omogućiti prijem kvalitetnih ljudi. Normalno, uz jednu notornu činjenicu, da ukoliko nam privreda ne bude radila i ne bude obezbeđivala novac neće moći da se privuku ni dobri kadrovi u pravosuđe, ni u školstvo, ni u zdravstvo, a to je mnogo prioritetnije.
Takođe, moram da kažem da se jedna vrlo čudna greška i potkrala oko člana 80, u kome se navodi kao referentni datum 31. septembar 2002. godine. Zakon o sudijama kao jedan od najbitnijih zakona iz ovog seta, može da se smatra dobrom osnovom za dalji rad i, kao što sam već rekao, bolja je varijanta od onog zakona koji je predložen od Ministarstva, jer zadržava stalnost sudija, ne predviđa višak sudija po nekim političkim kriterijumima ili prema tome, kakav je odnos tih sudija bio u ranijem periodu prema nekim zakonskim odredbama.
Ovim zakonom se delimično reguliše pitanje Vrhovnog suda, uvode apelacioni sudovi, ali se ne predviđa preispitivanje rada dosadašnjih sudija. Naravno, ne sviđa mi se činjenica da ovaj zakon smanjuje mogućnost uticaja parlamenta na izbor sudija. Međutim, recimo da je i taj predlog i ta varijanta delimično prihvatljiva. Na kraju, moram da kažem oko ovog zakona da amandmani koje smo podneli dovoljno govore o tome i da ćemo u raspravama o amandmanima dati konkretnije zamerke.
Predlog zakona o visokom savetu pravosuđa mislim da jeste moguće da u perspektivi doprinese jednom boljem radu pravosuđa, međutim to je jedan novi oblik rada i oblik koji se u praksi mora potvriditi kao dobar. SPS smatra da član 4. u stavu 2. po kome od dva pozivna člana javnog tužioca jednog bira ministar nadležan za pravosuđe, a drugog Republički javni tužilac, nije prihvatljiv, i zašto bi se ministru kao pripadniku izvršne vlasti davale takve nadležnosti, ako se radi o jednom organu koji treba da obezbedi ili da osigura nezavisnost sudstva. Takođe, amandmanima smo pokušali da doprinesemo da ovaj predlog zakona bude bolji.
Zakon o javnom tužilaštvu je takođe vrlo interesantan. U onoj meri u kojoj smo to mogli da uradimo sa 20 amandmana, a stručni tim SPS-a iz oblasti pravosuđa i oblasti prava je pokušao da obnovi i popravi ovaj zakon. Jedini amandman SPS koji je usvojen je na član 25, u kome se kaže - da vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca ne postavlja ministar nadležan za pravosuđe, već visoki savet pravosuđa.
Moram na kraju svog izlaganja da navedem jednu notornu činjenicu, a to je da se, kao i u mnogim oblastima društvenog života od dolaska DOS-a na vlast, javila jedna opšta konfuzija i opšta nesigurnost, a u svetlu predstojećih izbora koje je i gospodin predsednik Skupštine najavio za prvu polovinu sledeće godine - moram da istaknem da je to izuzetno potrebno kako ne bismo imali situaciju da se javljaju paralelni predlozi ministarstva, DSS i ne znam koga još. Dakle, u cilju sprečavanja neizvesnosti, u cilju sprečavanja daljeg pada i propadanja naše države, neophodno je, i na ovom primeru se to vidi, raspisati što pre opšte izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, po mom skromnom mišljenju ovo nije trenutak u kome bi trebalo da se bavimo izmenama Poslovnika, bilo da se radi o restriktivnim izmenama ili o nekim koje bi u pogledu prava poslanika išle u smislu njihovog proširenja. Dakle, ne mogu da se otmem utisku da je ovo ništa drugo no odvlačenje pažnje javnosti sa aktuelnih problema koji muče celu Srbiju i celu Jugoslaviju.
Ne želim da budem predetaljan, ali u trenutku kada se na nacionalnom nivou ne zna da li Srbi treba da izađu na izbore na Kosmetu, u trenutku kada se ne zna kakvi će biti odnosi u federaciji, u trenutku kada standard izuzetno nisko pada, u trenutku kada se u zdravstvu dešavaju tako odvratne stvari da mi je zaista degutantno da ovde pominjem to što se mogu informisati sa terena, u trenutku kada se vaš DOS raspada, šta smo našli da raspravljamo - da raspravljamo o tome kako poslanicima opozicije, onih koji su sada opozicija ili onih koji će u nekoj bliskoj budućnosti biti opozicija, treba onemogućiti ili reducirati mogućnost da govore i da iznose svoje mišljenje. Zaista, mislim da za to trenutno nije čas. Ali, postoji jedna poslovica koja kaže: "Daj mu vlast, da mu čuješ glas".
Podsetiću vas, po ko zna koji put, ali nije zgoreg, na ono što je predsednik SRJ i predsednik partije koja je podnosilac ovakvog teksta izmena Poslovnika, rekao 1994. povodom reduciranja prava poslanika onda, na toj, da tako kažem nedemokratskoj osnovi, da je taj tekst, koga sada menjamo: "Proizvod vladajuće koalicije, rađen u ilegali, jer se trudilo da se eliminiše većina poslanika iz rada parlamenta. Sve govori da se Srbija vraća u jednostranačje, a ovaj parlament samo služi kao smokvin list za demokratiju".
Bogami, za ovu vašu demokratiju bi po ovome trebalo nešto drugo. Međutim, očigledno je da postoji diskrepanca u odnosu prema demokratiji između poslaničke grupe DSS i onoga što njen predsednik govori, ili je govorio nekada, ili je u međuvremenu evaluirao i promenio mišljenje. Dakle, glas koji slušamo sa vaše strane je takav da od njega već godinu dana neke bole uši. Međutim, srećan sam što ovaj predlog izmena Poslovnika dolazi upravo od strane pripadnika Demokratske opozicije Srbije, tačnije Demokratske stranke Srbije, jer on upravo govori o predlagaču, kao što i svaki akt ovde u Skupštini, sve ono što mi radimo, što pričamo, način na koji delujemo govori o nama samima. Dakle, deklarativno se zalagati za demokratiju, a suštinski reducirati prava poslanika, nije demokratski.
Generalno, nisam protiv usvajanja evropskih rešenja, rešenja iz evropskih parlamenata i njihovih poslovnika, niti protiv usklađivanja srpskog prava ili zakona sa onima koji vladaju u Evropi. Međutim, zašto samo rešenja koja ograničavaju prava poslanika, u ovom konkretnom slučaju? Zašto samo rešenja koja će dovesti demokratiju na niži nivo, kada smo već usvojili neka rešenja koja su nam ekonomiju srozala, da ne kažem, do daske? Zašto ne govorimo, recimo, o usvajanju zakona o zabrani finansiranja stranaka iz inostranstva? U tom slučaju bi, po onome što je rekla Madlen Olbrajt, onih 77 miliona američkih dolara koji su dati prošle godine, bio valjan osnov za nešto što bi bilo primenjivo u pravosuđu.
Ne želim previše da govorim o legalizmu i o poštovanju Ustava, o kome ste sve rekli, kako početkom vašeg mandata kada ste prekršili odredbe o učlanjivanju u Ujedinjene nacije, tako i ono što ste rekli na Vidovdan, kada ste počeli da, uprkos odredbama Ustava, građane Srbije izručujete Međunarodnom sudu u Hagu. Toliko o Ustavu. Koliko vam je stalo do njega govore i ove odredbe kojima se krši zagarantovano pravo poslanika da predstavljaju svoje izborne jedinice i svoje gradove i one sredine iz kojih dolaze. Privremenost ovih izmena Poslovnika ja nikako drukčije ne mogu da protumačim, nego kao privremeno ukidanje demokratije.
(Predsedavajuća - Gordana Čomić: 5,20 minuta.)
Zašto ukidati demokratiju privremeno? Ako vam je stalo do toga da se demokratija podigne na jedan viši nivo, proširite prava poslanika. Ne razumem zašto se treba plašiti govora ili reducirati vreme po poslaničkim grupama.
Takođe, ne slažem se sa svođenjem prava poslanika da samo sede i glasaju, jer zašto da ja, kao poslanik iz Pirota ili iz Pirotskog okruga, ne kažem da je u Pirotskom okrugu u dve opštine (u Dimitrovgradu i Beloj Palanci), zarada na najnižoj lestvici u Srbiji, i zašto da ja kao poslanik iz te sredine ne komentarišem kakav će uticaj zakoni imati upravo na te sredine iz kojih ja treba da crpim informacije.
Hvala lepo. Mislim da je najbolji predlog da se ovaj predlog ili odluka o izmenama Poslovnika povuče i da na doradu radnoj grupi, koja je za to blagovremeno oformljena.

Uz izvinjenje, ali morate da razumete, ipak smo bili svedoci vrlo neprijatnih dešavanja, još jednom, u ovom našem visokom domu i želeo bih da kažem da oni koji se kunu u legalizam izgleda da se legalizma drže kao lanjskog snega. U pitanju je legalizam koliko i lanjski sneg.

Naime, ovde kao da se previđa jedna činjenica, da mi i dan-danas imamo važeći zakon o sudovima i u njemu detaljno opisanu proceduru za izbor, odnosno za razrešenje i za izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Međutim, pre nego što otvorim elaboraciju o onome što se dešavalo nekoliko zadnjih meseci povodom izbora nosilaca pravosudnih funkcija, želim da kažem da je u našoj zemlji očigledno nastupila supremacija izvršne vlasti nad zakonodavnom, što je neumitno vidljivo i ovde u našem parlamentu.

Dakle, mi kao poslanici, složićete se, nismo u prilici da vidimo ni jednu radnu verziju zakona, recimo o javnom informisanju, o kulturi, o radiodifuziji, pa ni radnu verziju zakona o sudovima i sudijama, za koji je nadležno republičko ministarstvo ili neko drugi, napisalo i dostavilo na javnu raspravu nekim kontaktima, nekim stručnjacima po Srbiji, a ni jednom poslaniku, koliko znam, nije.

I to je jedan od primera da je izvršna vlast najvažnija u ovoj zemlji.

Međutim, ako se podsetite, pre septembarskih izbora prošle godine, jedan od argumenata koji je SPS koristila i obrazlagala, da ne bi trebalo da se veruje onima koji obećavaju brda i doline, bilo je to da će se u našoj zemlji desiti haos. Haos uslovljen time da 18 različitih stranaka imaju 18 različitih pogleda i na 1.000 pitanja od društvene važnosti.

Dakle, danas je u opticaju nekoliko verzija zakona o sudovima - DSS-a, Ministarstva pravde nekih stručnih organizacija, G17 plus, minus 18, ali niko, pa ni oni koji se kunu u legalizam ne primenjuju odredbe važećeg Zakona o sudovima.

Kadriranje DOS-a u pravosuđu je distiglo takvu meru, tačnije takvu neviđenu disproporciju u odnosu na ono što je propisano Zakonom o sudovima, da je to prosto zabrinjavajuće.

Moram da vas podsetim da u slučaju nosilaca pravosudnih funkcija, tačnije upravnih funkcija u pravosuđu, predsednika sudova, moram da istaknem da je za to potrebno da je istekao mandat onima koji su nosioci upravnih funkcija u pravosuđu, a ako nije, to mora da se, po odredbama Zakona o sudovima, obrazloži na opštoj sednici Vrhovnog suda, da se obrazloži koji su razlozi za skidanje funkcije nosilaca pravosudnih funkcija u opštinskim ili okružnim sudovima.

Nažalost, to nije bio slučaj. Moram samo da kažem da ni u jednom slučaju, koliko sam mogao da se informišem, pored toga što nema argumentovanog obrazloženja predloga zbog čega se nekome ukida mesto nosioca pravosudne funkcije, tačnije uprave u pravosuđu, nema ni konsultacije, koja je takođe, po odredbama Zakona o sudovima, obavezna i nema konsultacije kolegijuma.

Da bih vam to ilustrovao na primeru, moram da vam kažem da su u Pirotu, i pored činjenice da su upražnjena dva mesta u Okružnom sudu, prijavljena četiri kandidata, a da je jedan kandidat, dakle peti koji je u onoj radnoj verziji materijala koji smo na Odboru za pravosuđe dobili, figurirao kao najizgledniji i za izbor sudije okružnog suda i za izbor predsednika okružnog suda, bio van tog spiska.

Na volšeban način, nekim spletkama unutar DOS-a, nekim mutnim radnjama ispod žita, upravo taj kandidat, tačnije kandidatkinja slovila je do 24 časa pre praktičnog početka rada ove vanredne sednice kao kandidat DOS-a za predsednika okružnog suda i za sudiju okružnog suda. Zašto je povučen taj predlog, zaista ne znam, kao što ne znam zašto i kolegijum okružnog suda nije bio u prilici da se izjasni da li je ona zadovoljila kriterijume koji su bili potrebni. Naravno, pričamo o Okružnom sudu u Pirotu i zbog činjenice da je predsedniku tog suda istekao mandat, koliko znam, ove godine u junu, što je opravdano.

Međutim, kada je reč o predsedniku Opštinskog suda, takođe je figuriralo nekoliko predsednika tog suda u Pirotu, pa takođe tih nekoliko predloga je bilo dva-tri meseca, pa ovaj će, pa onaj će, te DSS voli ovoga, a DS ne voli onog i tako dalje. Samo toliko o nezavisnosti kandidata. Na kraju, ponovo, u stvari 24 časa pre sednice Odbora za pravosuđe, koji ni u kom obliku nije razgovarao o potencijalnim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija u pirotskom sudu, opštinskom i okružnom, 24 časa pre zakazivanja sednice, posle dva i po meseca figuriranja pojedinih kandidata, koje neću da imenujem ovom prilikom, taj predlog je povučen.

Na osnovu čega, zaista ne znam. Međutim, neka oni koji su na vlasti objasne ljudima u Pirotu kako se to u zadnjih nekoliko meseci priča o ukidanju Okružnog suda u Pirotu, zašto se priča o ukidanju Opštinskog suda u Dimitrovgradu i u Babušnici. Kako se to vodi kadrovska politika, jer upravo oni to rade. Ponosan sam što mi socijalisti, dok smo bili na vlasti, nismo dozvoljavali da se takve stvari, da budem malo precizniji, takva bruka dešava.

Situacija je jasna, a propo izborne krađe 1996. Ako je neko počinio izbornu krađu, apsolutno se i kao poslanik i kao socijalista zalažem da takav bude kažnjen. Međutim, gospodo, vi niste naveli nijedan, slovima ni jedan razlog da neko po tom osnovu bude krivično gonjen, da bude neka krivična prijava. Dajte mi dokaze i dajte upravo sudski postupak koji će potvrditi da je 1996. ili bilo kada bilo izborne krađe. Tek onda možemo da razgovaramo argumentovano. Na drugoj strani, moram da istaknem da je za mesto predsednika opštinskog suda konkurisalo u nekim kuloarskim pričama po Pirotu, pet-šest kandidata, možda i 15, to vi bolje znate. Predlog je bio da se jedan gospodin, za koga ne sumnjam da je sposoban da to radi, predložen za predsednika opštinskog suda. Međutim, sadašnji predsednik opštinskog suda ima mandat do maja 2002. godine.

Koji su argumenti? Da li je održana opšta sednica Vrhovnog suda, da li je održana sednica opštinskog i okružnog suda, na osnovu koje je doneta odluka o njegovom razrešenju? Nije. Naravno da nije, jer je vama do legalizma, kao što sam već pomenuo, kao do lanjskog snega. Međutim, sada se vodi rovovska bitka baš u Pirotu oko toga zašto je predlog koji je figurirao dva i po meseca povučen. Apsolutna konfuzija vlada oko toga da li će opštinski sudovi u Dimitrovgradu i Babušnici biti ukinuti, da li će opstati okružni sud, a kada pričate o neažurnosti, zaista je frapantna činjenica da, pored upražnjenosti dva mesta za sudije okružnog suda, mi ovde ne biramo sudije okružnog suda, već biramo predsednika okružnog suda.

Kada pričamo o ažurnosti, moram da pomenem da je Okružni sud u Pirotu među prvih pet u Srbiji. Gospodo, vi vidite, kada i pored manjka sudija vi imate takve rezultate, vrlo je teško obrazložiti zbog čega se dešavaju stvari kakve se dešavaju. Takođe, moram da kažem da je bilo više urgencija ministarstvu da se izvrši popuna upražnjenih sudijskih mesta u Okružnom sudu u Pirotu. Nažalost, došlo je do radne verzije zakona o sudovima, kao i o sudijama, koji će ako bude ostao, uskratiti mogućnost građanima Pirotskog okruga da svoje sporove, na koje ne idu dobrovoljno, morati da rešavaju pred Okružnim sudom u Nišu.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Međutim, o tom - po tom, kada se budete dogovorili, pa ako donesete radnu verziju nekog zakona, pa stavite u skupštinsku proceduru, biću zadovoljan da vam obrazložim kako je i to vrlo, vrlo negativno.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo mi je teško da posle ovakvih, zaista krupnih reči o temama  koje uopšte nisu na dnevnom redu, bez obzira iz čijih usta i od koga one dolazile, govori o Predlogu zakona o izgradnji  objekata, koga normalno ne možemo razmatrati van konteksta vremena u kome živimo.
Molim vas, gospođo predsedavajuća, da upozorite poslanike koji nemaju strpljenja da saslušaju, bar se nadam jedno mirno izlaganje, ako ne isprovociraju u međuvremenu da ih upozorite da se malo smire, pošto mi signaliziraju kolege da ne mogu da me čuju i da budem malo i glasniji. Dakle, dame i gospodo, u ovom trenutku kada se naša zemlja nalazi zaista u nezavidnom položaju, kada naši građani nemaju da obezbede osnovna sredstva za život, srpski parlament razmatra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata, kao da se u našoj zemlji dešava najbolje vreme, kao da sva građevinska preduzeća i te kako dobro rade, kao da se nalazimo u prosperitetu, u nekom periodu kada gradimo vile, kule i ko zna šta.
Na našu žalost nismo u takvom vremenu i kao ilustraciju moram da podsetim i ministra koji je ovde prisutan, jedan od retkih ministara zaista, ruku na srce, koji je prisutan kada se razmatra o problematici iz njegovog resora, da je, barem što se tiče grada iz koga dolazim, pusto gradilište koje je započeto u jednom reonu Pirota od dolaska DOS-a na vlast, gde su se gradile četiri zgrade za mlade bračne parove, u realizaciji Građevinskog preduzeća "Progres", koje se trenutno nalazi u agoniji, koje nema posla. Dakle, takvih gradilišta je po Srbiji tušta i tma.
Mi rešavamo pitanja, zaista, kao što sam rekao, kao da se nalazimo u periodu prosperiteta i cvetanja naše građevinske industrije. No, šta je tu je, Vlada je stavila predlog ovog zakona na dnevni red naše skupštine, mada je po mom skromnom mišljenju bilo mnogo toga pre za razmatranje. Kao što sam rekao, šta je tu je. Moram da konstatujem još jednom da se iz ovog predloga zakona vidi jedan pogrešan koncept rada DOS-ovske vlade, koncept koji se zasniva na represiji, koncept koji se zasniva ne na revitalizovanju proizvodnih kapaciteta, ne na stvaranju uslova za bolji život, ne na stvaranju uslova za povećanu izgradnju, već na kaznama, na povećanju nekih iznosa koje bi trebalo da prekršioci ovog zakona plaćaju.
U principu, radi se o jednom represivnom Predlogu zakona. Daleko od toga da sam lično, kao socijalista i kao čovek, protiv da se u ovu oblast našeg društva zavede malo više reda. Međutim, kao što sam rekao, ne možemo da se ponašamo kao da živimo u Americi. Nažalost, naša Vlada se ponaša kao da je Vlada SAD-a, gde je plata ne znam koliko hiljada dolara. Da vas podsetim, prosečana plata u našoj zemlji je oko 4.500,00 dinara i sa takvom platom naš čovek ne da ne može da gradi, nego ne može da obezbedi svojoj deci ni školarinu koju ste nedavno uveli, a da ne pričamo o struji koja je poskupela više od 250% i ko zna gde će to da stigne.
Međutim, ovakvim Predlogom zakona, dakle, pošto mi se bliži kraj izlaganja, normalno, a početak socijalističke partije, pa možda i moj lični je tek preda mnom i pred mojom partijom, fizičko lice, preduzetnik ili svako ko je izvođač radova ovim zakonom se dovodi u neizvestan položaj da može da ode u zatvor. Nažalost, još jedan eklatantan primer da se naša Vlada i ova nova vlast bave samo time kako će koga da otera u zatvor. Nije vam dosta što ste oterali jednog od velikih srpskih sinova u Hag, već se spremate i da naše građane na osnovu ovakvih zakona, kada im vreme nije, terate u srpske zatvore. Dakle, sutra u 18,00 časova na Trgu Republike. Hvala lepo. Samo je dokaz da ovaj parlament treba što pre raspustiti i treba raspisati nove izbore, a propo dešavanja koja su aktuelna.

Dame i gospodo, želim da skrenem pažnju ovom uvaženom domu na konstantno kršenje člana 99. Poslovnika, a koji kaže: "Narodni poslanici moraju da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem." Dakle, u skladu sa ovim članom, zahtevam da se Narodna skupština izjasni o povredi ovog člana, u slučaju mog prethodnika, a u isto vreme želim da istaknem jednu činjenicu vezanu za iznošenje neistina za ovom govornicom.
Tačnije, oni koji su dve godine apstinirali od prisustva u ovoj skupštinskoj sali, oni koji dve godine nisu hteli da se pojave na sednicama Skupštine, sada dolaze i pričaju kako mi treba da pravimo kvorum DOS-u, koji nema ni većinu, prostu većinu svojih poslanika. Vi imate 176. Vi vrlo dobro znate da su to poslanici iz Demokratske stranke, koji dve godine jesu primali platu, sve su imali prinadležnosti, gospodin Panajotović, a nisu našli za shodno da se pojave ovde u Skupštini. Sada nam drže vakelu, kako reče moj veliki prijatelj Mile, o tome kako treba da se mi ponašamo u skupštinskoj sali.
Oko Haga, dođite večeras u 18,00 časova na miting pa ćete čuti sve o tome, a bruka je za našu Skupštinu da se ovako pežorativno i sa ovakvim neuvažavanjem odnosimo prema tom vrlo bitnom pitanju za celu naciju gospodo. (Žagor.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, želim na početku mog izlaganja da izrazim žaljenje što smo u ovom danu morali da budemo svedoci jedne vrlo neprijatne situacije i da kažem da zaista nisam ni u kom slučaju oduševljen, niti sam pristalica primene sile u politici. Što se tiče samog zakona, moram da kažem da sam očekivao da će nova vlast, u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, pristupiti ne lovu na veštice, već uspostavljanju proizvodnje, obnovi proizvodnih kapaciteta naših preduzeća.
Nažalost, mi danas ne raspravljamo o tome. Svedoci smo činjenice da je proizvodnja u našoj zemlji na možda nižim gramana nego što je bila prošle godine. Svdoci smo činjenice da već postoje procene projedinih instituta da instustrijska proizvodnja u 2001. godini neće dostići nivo iz 2000. godine, da postoji pad proizvodnje u industriji, koja je u aprilu za 9,2% manja nego u martu ove godine itd. Dakle, nova vlast ne obraća pažnju na ono od čega se živi, već obraća pažnju na veštice. Upravo mi na to liči ovaj zakonski predlog i kada sam u pripremi rasprave povodom ovog zakona razgovarao sa nekim ljudima od struke i znanja, bilo je nekih reči da ovaj zakonu izuzetno liči na Zakon o utvrđivanju porekla imovine iz daleke 1972. godine. Tada nisam bio u stanju da rasporavljam o tome, ali danas smo bili svedoci da čujemo i neka mišljenja iskusnijih ljudi, koji su po prvi put uzeli učešće po ovom zakonu i ovom zakonskom predlogu.
Naime, svi znamo da je Zakon o utvrđivanju porekla imovine imao jedan katastrofalan rezultat, doživeo fijasko, a svi su izgledi da će i ovaj zakon upravo tako proći, pa stoga zabrinjava činjenica, obzirom da je ovaj zakon konkretno donet radi popunjavanja rupa u budžetu, da ćemo na kraju godine i u toku godine već imati manjak sredstava u našem ionakom tankom budžetu, koji je bio napravljen uz očekivanje investicija iz inostranstva, dakle od donacija i uz sredstva od privatizacije, za koju je vrlo diskutabilno kako će biti sprovedena.
Dakle, umesto da se naša Vlada posveti rešavanju problema u privredi, mi se sada bavimo pitanjima koja su vezana za ispitivanje porekla imovine, i odmah da kažem da pripadam onim poslanicima koji se apsolutno ne zalažu za nešto tako. Moje je lično mišljenje da nije trenutak za tako nešto, jer zaista imamo preča posla s obzirom da naši ljudi sve teže žive, s obzirom da su cene sve više, s obzirom da je standard sve niži, ali šta je tu je. Vi ste većina, i na vama stoji odgovornost za ono što mi danas razmatramo i o čemu raspravljamo.
Dakle, smatram apsolutno da je potrebno u jednom racionalnom maniru i na racionalan način ispitati na koji način su se pojedinci iz našeg okruženja obogatili, na koji način su stekli enormna bogatstva koja zaista mogu da budu frapantna, čak i za neka razvijenija društva nego što je ovo naše siromašno. Upravo oko toga ko, naravno pošto me gospodin pita ko je to, moram da kažem da smo u predizbornoj kampanji i vi i mi imali neke najave da ćemo čim pobedimo na prošlim izborima pristupiti javnom izjašnjavaju o tome ko šta ima. Dakle evo, čikam vas, da vidimo ko šta ima od nas ovde. Da prijavimo imovinu svi i da donesemo zakon. Vi ste predlagači i hajde da donesemo zakon u kome ćemo svi da prijavimo svoju imovinu, pa da vidimo gde se nalazimo.
Dakle, nemojte gajiti iluzije da među vama nema onih koji su se okoristili iskorišćavanjem nekih situacija u proteklom desetogodišnjem periodu, kada je nad našom državom bilo nadvijeno zlo sankcija, kada su nas bombardovali i moram da vas podsetim da smo u ovom desetogodišnjem periodu pomalo ličili na onaj period kada su u Americi uvedene mere zabrane točenja alkohola, pa je to proizvelo jednu frapantnu dozu korupcije, šverca, kriminala. Dakle sankcije koje su nam uvedene nisu bile uvedene da bi nam bilo bolje, nego da bi nam bilo gore i kao nusprodukt svega toga javili su se i oni koji su se na osnovu toga, i anomalija koje su se kao posledice sankcija javile u našem društvu, i okoristili. Dakle, jednom bi trebalo javno da kažemo da se zalažemo za utvrđivanje onoga ko šta ima, pa da kasnije u nekom budućem periodu pristupimo i istraživanju na koji način su oni koji imaju određena dobra ta dobra stekli. To smo, uostalom, obećali u predizbornoj kampanji.
Ovim preldogom zakona mislim da takav slučaj neće biti moguć i sama činjenica da se u obrazloženju ovog zakona navodi, dakle u prvom redu, da su razlozi za donošenje ovog zakona vladavina Slobodana Miloševića, koja je ostavila itd, neću da čitam obrazloženje, sama ta činjenica da se u prvoj rečenici govori o vladavini Slobodana Miloševića govori o tome da je ovaj zakon upravljen ka jednom ljaganju SPS-a kao partije koja je u prethodnih 10 godina zaista bila na vlasti, a da nije upravljen ka tome da se ostvari onaj princip pravde i pravičnosti o kome je toliko puno bilo reči i danas za ovom govornicom. Zašto to kažem? Argumenti su sledeći.
Jednokratnim porezom u čl. 2. oporezuju se ekstra dohodak i ekstra imovina u periodu od 1.01.1989. godine. Šta mislite, i zaista to je moje, a i mišljenje mnogih drugih, kako će proći onaj koji je recimo uzeo kredit 31.12.1988. godine? On neće biti obuhvaćen ovim zakonom. Dalje, neću komentarisati čl. 3., jer zaista mislim da je on manjkav i da postoje mnogi oblici sticanja koristi koji nisu obuhvaćeni u ovih 19 tačaka, ali ono što je interesantno to je da se članom 9. zaista pojašnjava šta je suština ovog zakona. Dakle, sporazumno utvrđivanje poreske osnovice, koju mogu da utvrde direktor Republičke uprave javnih prihoda, svi znamo ko je, i poreski dužnik, dakle na dogovoran način, bez prisustva javnosti, na način koji konvenira njihovim voljama i na način koji otvara mogućnosti za bezbrojne manipulacije.
Zato je apsolutno potrebno da se ovaj član revidira ili da se briše. Upravo je nedopustiv jedan takav način, pa ukoliko želimo da ovaj zakon bude ozbiljan, ne treba da ima jednu takvu odredbu koja dozvoljava mogućnost za dalje manipulacije. Zaista je smešno što se u čl. 11, potencira da treba da se nagradi onaj koji podnese tačne podatke i navede tačne podatke u poreskoj prijavi. To je nešto što se apsolutno pretpostavlja i onaj ko daje netačne podatke, naravno, za to treba da odgovara. Ne bi trebalo posebno nagrađivati ljude koji svoju građansku obavezu ispunjavaju na ovaj način.
Poreska olakšica od 35% zaista je još jedan dodatni argument u prilog moje tvrdnje da ovaj zakon nije usmeren ka ostvarivanju pravde i pravičnosti i mislim da u ovom trenutku postoji dovoljno razloga da svi shvatite da ovaj zakon treba izuzetno mnogo peglati da bi se upravo postiglo ono čemu svi težimo, a da ne govorim o odredbama koje poništavaju odredbe Zakona o obligacijama itd. Ali, mislim da je pravi trenutak da sada svi shvatimo da ovaj zakon treba doraditi, ne u smislu njegovog omekšavanja, nego u smislu njegovog pooštravanja, da bismo jednom pred lice javnosti izašli čisti i da bismo mogli sutra da pogledamo u oči jedni druge, a ne da pričamo neke političke fraze i floskule, od kojih niko nema koristi.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pošto već duže od dva i po sata čekam na red za ovu govornicu da kažem nekoliko reči da danas neću biti predugačak i neću, na neki način, ponoviti ono što se dosta puta čulo povodom ove tačke dnevnog reda.
Naime, spadam u onu grupu ljudi koji se zalažu da među nama poslanicima i među nama političarima bude mnogo više trezvenosti, nego političke ostrašćenosti, a s tim u vezi pozivam i sve nas ovde u ovoj sali da se tako i nadalje ponašamo.Moram da kažem takođe da od uvođenja višestranačkog sistema u naš politički život intenzivno pratim dešavanja na političkoj sceni, naravno, vezano za sve aktere koji se na toj političkoj sceni pojavljuju.
U proteklih 10-12 godina pratio sam i rad gospodina Vladana Batića i moram da kažem, a upotrebiću jedan izraz koji je odomaćen kod nas u Pirotu, da su utisci povodom njegovog rada takvi da se mogu okarakterisati kao "drobeno". To je izraz za mešovito, za izmiksovano, pozitivno i negativno. Naime, gospodin Batić je imao dosta elemenata političke ostrašćenosti u svom radu, još pre nego što je bio ministar, a moram da kažem da me je prijatno iznenadilo njegovo delovanje u vreme NATO agresije, što ja zaista, ruku na srce, moram da poštujem.
Međutim, posle toga se dešavaju neke čudne stvari, a naročito mi je zasmetala činjenica kada sam oktobra 2000. godine u "Glasu javnosti" mogao da pročitam čitulju, u kojoj se pokojnici obraća njen sin, sa porukom "Mama, reci tati da smo pobedili". No, u cilju podizanja nivoa političke kulture, neću pominjati dalje te slučajeve. Malo ću se više koncentrisati na dešavanja koja su se zbila posle 24. septembra, a koja su vezana za konstituisanje Vlade.
Naime, pre 24. septembra, opozicija je uveliko govorila kako nije dobro da se na čelu Ministarstva pravde nalazi partijski čovek. Bilo je dosta reči o tome kako se bivši ministar pravde hvalio kako ima partijsku knjižicu JUL-a, kako je to veoma loše, kako je to nedopustivo, kako je to dokaz da je bivša vlast, tačnije vlast, isuviše posegla za instrumentima vlasti. Danas, međutim, niko i ne pominje, bar ja do sada nisam čuo da je neko pomenuo da je loše to što ministar pravde ima partijsku knjižicu, samo podsećanja radi.
Dalje, od kada je formirana Vlada, ministar Batić je davao mnogobrojne izjave, u kojima se stavio i u funkciju optužitelja i u funkciju apsolutnog sudije, jer je u mnogim njegovim izjavama moglo da se čuje da u Srbiji ima ratnih zločinaca, dakle, ministar je već presudio našim ljudima, previđajući činjenicu da niko nema pravo da proglašava krivim bilo koga, a naročito ne prvi čovek srpskog pravosuđa koji i kao advokat i kao doktor pravnih nauka mora da zna jasnu pravnu maksimu još iz rimskog prava da niko nije kriv dok se suprotno ne dokaže, mada je na tom polju posle 1996. godine bilo nekih pomaka, naročito u delima nosilaca vlasti, u nekim lokalnim samoupravama.
Međutim, o tome drugi put. Moram da kažem da je od 24. septembra naovamo, prevashodno sa formiranjem nove vlade, srpsko pravosuđe na neki način, tačnije deo srpskog pravosuđa, na neki način vraćeno u srednji vek. Naime, uvedeni su neki instituti prave srednjovekovne inkvizicije, gde je u krivičnom postupku najbitnije iznuditi kraljicu dokaza (regina probandi).
Sramota je što se na početku 21. veka u Srbiji ljudi hapse bez toga da znaju za šta su optuženi, bez mogućnosti da se upoznaju sa osnovama optužnice. Naravno, vi svi znate da govorim o bivšem predsedniku SRJ i Republike Srbije, sadašnjem predsedniku SPS-a i o njegovom hapšenju, dakle, o hapšenju Slobodana Miloševića.
Moram da kažem da je ta činjenica dovoljna da svi stavimo prst na čelo i da ne dozvolimo da takva praksa postane uobičajena u našoj zemlji, u našem pravosuđu, u našem pravu. Nadam se da neće taj trend uvođenja instituta inkvizicije biti nastavljen. Ne očekujem da dođe do proširenja tih instituta i na druge postupke iz krivičnog postupka.
Takođe, odnos prema Haškom tribunalu je vrlo čudan. Prvi čovek pravosuđa ne bi trebalo da previđa činjenicu da naš Ustav jasno i eksplicitno zabranjuje ekstradiciju naših državljana, a mislim da se to do sada nije čulo, naprotiv. Takođe, nereagovanje, kada je na teritoriji Republike Srbije bio prisutan ratni zločinac kome je presuđeno i postoji pravosnažna presuda, ratni zločinac koji je mnogo zla naneo našoj zemlji Havijer Solana, dakle o njemu pričam. Niko nije reagovao niti iz MUP-a, niti iz Ministarstva pravde, pa je i to jedan od razloga zbog kojih sam lično nezadovoljan radom ministra i Ministarstva pravde i lokalne samouprave.
Takođe, odnos prema pravosudnim organima je u najmanju ruku diskutabilan, a moram da pomenem da je opšte prisutan pritisak na sudije, a prvenstveno pretnjom oko reizbornosti. Zatim, oko smenjivanja predsednika sudova, neuplaćivanja materijalnih troškova i što nije na adekvatan način uspostavljena kontrola nad tim sudovima. Sudije se javno u novinama proglašavaju za nekompetentne, nedovoljno za one koji su nedovoljno upoznati sa pravnom praksom, pa se najavljuju kojekakvi kursevi, a naravno uz finansijsku podršku nekih inostranih fondova, od kojih je najčešće pominjan Soroš. Po meni, to je jedan vrlo negativan elemenat koji moramo u našem pravosuđu da težimo da eliminišemo. Dakle, finansiranje pravosuđa mora da ide preko budžeta, a nikako preko nekih inostranih agencija ili fondova.
Moram da kažem da se dosta reči moglo čuti o neažurnosti naših sudova, a u prilog tome moram da istaknem činjenicu da je recimo od 1994. do 2000. ažurnost Opštinskog suda u Pirotu preko 4,5% na način koji propisuje sudski poslovnik, sa preko 9.000 predmeta, što normalno ne može biti razlog za ocenjivanje rada ovog suda sa 16 sudija, ako se ne varam, za neažurne.
Na kraju, moram da istaknem odnos prema lokalnoj samoupravi u Pirotskom okrugu, moram da vam kažem, ima dva vrlo specifična slučaja. Prvi slučaj je vezan za Belu Palanku. Naime, u Beloj Palanci je na izborima pobedila koalicija SPS-JUL, ogromnom većinom, i 17. novembra 2000. godine SO je uz velike probleme, uz velike pritiske od ostrašćenih pristalica DOS-a uspela da se konstituiše sa prisustvom 29 od 41 odbornika. Kao takva, uspela je da organizuje rad lokalne samouprave na jednom zavidnom nivou u periodu od šest meseci. U periodu od šest meseci, dok nekom, i pored pozitivnih mišljenja Ministarstva lokalne samouprave od ranije i pored pozitivnog stava Vrhovnog suda Srbije, nije palo na pamet da prenebregavajući činjenicu da su sve institucije lokalne samouprave radile dobro zavede prinudu upravu SO Bela Palanka, pod obrazloženjem da skupština nije legalno konstiutisana.
Moram da kažem da je to flagrantan način kršenja izborne volje naroda, izborne volje koja je iskazana na izborima 24. septembra, a da bi paradoks bio još veći u jednoj od opština Pirotskog okruga, u Dimitrovgradu, ni dan danas, ni posle, ako se ne varam, 4-5 meseci nisu uvedene prinudne mere. Vreme će doći na svoje, gospodine, nisu uvedene prinudne mere a želeo bih to zaista da potvrdim, pošto je gospodin Vučić već nešto rekao o tome, a ja sam u prethodnim izlaganjima dosta govorio. Dakle, nije uvedena prinudna uprava. Skupština radi bez kvoruma, predsednik nelegalne skupštine i nelegitimne skupštine pravi incidente u zadnjem periodu. Ti incidenti su se proširili i na VJ, tako da mislim da je do sada moralo biti reagovano na adekvatan način i da se u Dimitrovgradu uvede prinudna uprava do raspisivanja ponovnih izbora.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, još jednu rečenicu, moram da kažem još moju reakciju na ono što je gospodin Jovanović Čeda rekao. Dakle, u privremeno opštinsko veće u Beloj Palanci ušli su sve sami lideri opozicionih, odnosno pozicionih stranaka, nije tačno da niko od njih nije stranačka ličnost. Dakle, svi su stranačke ličnosti. Ne bih želeo da čitam pošto sam u vremenskom tesnacu.
Takođe, na kraju samo kratko moram da kažem, ukoliko se privremene mere uvode zbog kriminalne prošlosti odbornika i u SO Pirot očigledno ima nekih ljudi koji imaju kriminalnu prošlost, a to može da posluži kao razlog za uvođenje privremenih mera. Na samom kraju, ako smo željni da stignemo u Evropu što pre, moramo poštovati i načela te iste Evrope, a u toj istoj Evropi ministri padaju za mnogo manje stvari od ovih koje smo čuli u zadnjih nekoliko dana. Hvala.

Zahvaljujem na prilici da mogu ponovo izaći za govornicu. Ja sam pozivao na neostrašćenost.
(Vladan Batić: Ja sam njemu replicirao.)

U svom izlaganju sam zaista apelovao na smirivanje političkih strasti i na neostrašćenost. Zaista se izvinjavam ako moje izlaganje niste shvatili kao takvo.

Dame i gospodo poslanici, moje izlaganje povodom ovog zakona biće nešto kraće od uobičajenog. Naime, mnogo je pitanja bilo povodom ovog predloga zakona zašto baš sada, zašto socijalisti za vreme 10-godišnje i 11-godišnje vladavine nisu doneli jedan ovakav zakon kojim bi se podsticao razvoj malih i srednjih preduzeća. Moram da vas podsetim na jednu činjenicu. Mi smo u proces tranzicije krenuli početkom 1990-tih godina, a u isto vreme kada se krenulo sa tim procesom, u našoj zemlji je nastao jedan zaista nezabeležen sistem, da tako kažem, za rad malih i srednjih preduzeća i za rad privrede uopšte.
Prevashodno, to je prouzrokovano sankcijama koje su uvedene našoj zemlji. Zatim, od 90-tih godina pa nadalje su krenule sankcije, selektivno naravno, sa pooštravanjem do 1993. godine, kada su zavedene neprimerene sankcije u istoriji međunarodne zajednice. Normalno je da jedan takav ambijent sa ratovima, sa sankcijama, nije omogućavao da se proces tranzicije sprovede u onakvom tempu i u onakvoj obimnoj meri u kojoj je bilo moguće sprovesti jedan takav proces u zemljama koje nisu imale otežavajuće okolnosti koje smo mi imali. Zbog toga se ne treba čuditi što jedan ovakav zakon nije donesen u tom periodu. Naime, taj period je obeležio, odnosno, obeležila su ga nastojanja države da zaštiti imovinu, da zaštiti postojeća preduzeća, kako ne bi u tom jednom, zaista neprirodnom, okruženju, došlo do obezvređivanja vrednosti preduzeća i kako ne bi ta preduzeća praktično propala.
Zbog svega toga, tranzicija koja ima tri faze, dakle, liberalizaciju, stabilizaciju i modernizaciju, koja kao takva nije, kao u nekim mnogo naprednijim zemljama, kao što je to naša, dovedena do tog trećeg stadijuma, do stadijuma modernizacije, nije mogla da bude sprovedena ni na osnovu ove prve faze, do faze liberalizacije. Faza liberalizacije nastaje upravo sada kada ovaj parlament donosi zakone koji su zaista zakoni jednog liberalnog tipa, tipa liberalnog kapitalizma, koji će nametati privrednim subjektima obaveze za koje nisu sposobni da odgovore na njih i nisu sposobni da ih ispune. Zbog toga, iz iskustva okolnih zemalja, mišljenja sam da je jedan ovakav zakon izuzetno potreban, pa ne treba odbacivati, zbog ovakvog obrazloženja i argumentacije koju sam naveo u dosadašnjem izlaganju, jedan ovakav zakonski predlog.
Takođe, moram da istaknem, iskustva iz okruženja nas upravo upozoravaju, da će u najskorije vreme doći do velikog otpuštanja radnika sa njihovih radnih mesta, da će po nekim projekcijama 200 hiljada, a po nekim projekcijama 300 hiljada radnika ostati bez svog radnog mesta i da ti radnici treba da imaju za novo upošljavanje i za neko sticanje plata, za izdržavanje svojih porodica, za zarađivanje plata, a ovakav zakon je napravljen upravo po tome. Dakle, zbog toga što nismo imali primenu seta poreskih zakona koji je terao ovakve poslodavce na otpuštanje radnika, mi nismo imali nijedan ovakav zakon, u ovakvoj formi. Sada, mislim da je to izuzetno potrebno i zbog toga sam razgovarao sa velikim brojem privrednika i to u sredini iz koje dolazim. Dobio sam zaista uveravanja da je privreda od 1. juna na tankom ledu, da su privrednici dovedeni u nezgodan položaj, jer će morati, hteli - ne hteli, da smanjuju obim radne snage, što opet ukazuje da je jedan ovakav zakon potreban. Sada bih se osvrnuo na mišljenje Vlade, a ne bih posebno obrazlagao zakonske odredbe ovog zakona, ali bih komentarisao mišljenje Vlade povodom ovog predloga zakona. Moram da kažem da je obrazloženje, da je predviđeno budžetsko finansiranje organizacija, u tip ministarstva, da to predstavlja poboljšanje malih i srednjih preduzeća prilikom donošenja odgovarajućih zakona, i tako dalje, vrlo šturo.
Sam navod da se podsticaj malih i srednjih preduzeća obezbeđuje već postojećim zakonskim propisima, navodi me na to da mi naše ljude koji budu u perspektivi ostali bez posla usmerimo na Vladu i to, pa je sada ovde navedeno - porez i privatizacija, bankarski sistem, kreditna politika i mere ekonomske politike. Pitam vas, da li vidite u ovim navodima jednog subjekta, koji može da pomogne onim ljudima koji će ostati bez posla. Ja ne vidim. Zbog toga smatram da je usvajanje jednog ovakvog zakona izuzetno potrebno, upravo u cilju predupređenja jedne velike socijalne nepetosti, koja može da nastane povodom primene novog seta poreskih zakona.