Dame i gospodo narodni poslanici, od predloženog budžeta za 2008. godinu građani ne treba da očekuju ništa dobro. To je još jedan u nizu potrošačkih ili, može sada da se kaže, i predizbornih budžeta.
Ovaj budžet neće biti razvojni, neće pomoći u otvaranju radnih mesta koja su preko potrebna ovoj zemlji, ali ne i vašim nalogodavcima koji treba ovde da prodaju svoju robu.
Ovaj budžet ne vraća sredstva poljoprivrednim proizvođačima, kao što smo to čuli od mojih uvaženih kolega, koja ste im oteli zbog loših pariteta u procesu proizvodnje i plasmana.
Ovaj budžet nije ni socijalni.
Koja je primarna funkcija budžeta jedne zemlje? Da realizuje zakonske obaveze jedne države, da leči, školuje i osigura bezbednost, pravnu sigurnost za sve građane, a posebno za one koji nisu u stanju da sami obezbede hleb, grejanje, struju, lečenje, školovanje itd. Ne želim da sada ulazim u to, ali jedna socijalna država i društvo mora da vodi računa o ovim ljudima, kojima treba da obezbedi minimum dostojanstva. To je osnovna funkcija.
Dakle, ne treba bogatima da pomaže. Njima samo treba da omogući da budu još imućniji, da bi ih više prihodovala kada ih oporezuje. Zato jedna država, podsetio bih građane, ne treba da ukida akcizu na avio-gorivo, a da uvodi na tečni naftni gas. Ako me sećanje dobro služi, od 1. januara, po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, mi ćemo za četiri dinara imati veće akcize na tečni naftni gas. Jasno je ko koristi avio-gorivo, ko koristi tečni naftni gas u Srbiji.
Naša Vlada glumi, rekao bih, da se ne slaže sa drastičnim povećanjem cena osnovnih životnih namirnica, ali verujem da se ona tome raduje, jer je budžet zbog toga sve veći i veći, a da nije tako, smanjili bi porez ili akcize i imali isti efekat u budžetu.
Vi ne želite da prestanete sa pljačkom građana, a rešenje kod cene ulja je to da ćete interventnim uvozom da pokušate da oborite cenu.
To je katastrofa, ništa manja nego ovo prvo o čemu sam govorio. Vaše je da obezbedite da roba iz Srbije u Srbiji bude najjeftinija. To će biti dobro i za državu, i za građane, i za proizvođače, i za budžet. Tako je, recimo, sa cenom mleka, koje je jeftinije u nekim okolnim državama, da ih sada ne pominjem, i u prilog tome ide i ta činjenica.
Vi ste formirali agencije za sve i svašta. Kada vas pitamo ili prozovemo za nešto, vi kažete – ne, nismo nadležni, to radi agencija, ona je po zakonu samostalna u svom radu, itd. To je dokaz više da smo bili u pravu kod formiranja agencija.
Dakle, mi smo kritikovali formiranje svih tih fantomskih agencija, koje ništa dobro neće doneti ovoj državi. Ako je već tako, šta će nam onda Vlada? Zašto ne raspustimo Vladu kada na svako drugo poslaničko pitanje dobijemo isti odgovor – za to je nadležna agencija. Šta će nam izvršna vlast takva kakva je danas u Srbiji?
Mnoge fantomske kancelarije povećavaju broj zaposlenih i postaju sve skuplje i skuplje, da sada ne čitam pojedinačno koje su to kancelarije.
S druge strane, tvrdite da nema dovoljno novca za zdravstvo, pa morate nekim restriktivnim merama da štedite. Navešću jedan primer iz opštine Zaječar, gde je u Zdravstvenom centru zatvoreno odeljenje dečije hirurgije. Sva deca su prebačena na odeljenje opšte hirurgije, gde nema adekvatnih uslova ni u broju, ni u kvalitetu smeštaja, pogotovo nema mesta za majke koje dolaze s decom, osim za onu decu koja nisu iz Zaječara, već iz okolnih opština. Razlozi su, kako je navedeno, ekonomske prirode.
Zamislite vi sada tu državu i te reforme koje štede na deci, tačnije, na bolesnoj deci. Časni ljudi koji rade u zdravstvu pobunili su se protiv ovih bezumnih mera direktora Zdravstvenog centra i usledile su kaznene mere.
Sada postoje različiti ljudi u svim strankama. I kada stigne neki loš predlog ili instrukcija iz ministarstva, časni ljudi na direktorskim mestima će pronaći način da na to odgovore onako kako zaslužuje. U Zaječaru je direktor Zdravstvenog centra Veljković od onih drugih, koji trče da realizuju sve pogubne zamisli.
Vama su usta puna Evropske unije, a želite da na dečijoj zdravstvenoj zaštiti uštedite struju, vodu i grejanje, ništa drugo. O tome se radi, da bi svi shvatili.
Ima još nerazumnih odluka direktora Zdravstvenog centra u Zaječaru, ali o tome ću drugom prilikom, dakle, o seoskim zdravstvenim ambulantama, stanicama i slično. Ovo što se radi s bolesnom decom, neka su pala u nesvest kada su videla na odeljenju stare i bolesne ljude, nešto je neverovatno. Revolt njihovih roditelja je izuzetno veliki. Ne znam dokle će to stići i na šta će izaći. Za sve normalne ljude ovako nešto je neprihvatljivo.
Štedite, isto, na insulinu. Zašto ne štedite na limuzinama koje kupujete za ministarstva i za vlast u Srbiji, ako ste već tolike štediše? Penzije su pale na 53% zarade zbog prevara, uslovno rečeno prevara, sa načinom obračuna od 2000. godine, i taj trend će se apsolutno nastaviti.
Ako se hvalite suficitom od 40 milijardi u budžetu u tekućoj godini, zašto ne uložite u ovakve humane namene? Šta ćete s tim novcem? Čiji je to novac, ako ne tih građana kojima ste uzeli? Živite od toga što prodajete ono što su neke prethodne vlasti sačuvale, a kada to rasprodate, šta ćete onda?
Svuda ste povećali broj radnika, a Vojska Srbije je osakaćena. Od 5. oktobra do danas, više ste je nego prepolovili, a to ste uradili po zadatku.
Jedna stvar je jasna – ne postoji teritorija bez vojske koja može na taj način da štedi na odbrani i na vojsci. Ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu.
Što se tiče lokalnih samouprava, na šta se i odnosi ovaj amandman na član 24, svima je malo transfernih sredstava, ali ste našli način da određene opštine favorizujete, one gde su vaši na vlasti, preko tzv. vanrednih transfera, bez ikakvih kriterijuma. Voleo bih da čujem kriterijume za vanredni transfer sredstava.
Opština Zaječar je podnela jedan zahtev 15. novembra za vanredni transfer sredstava. Ukratko ću, onoliko koliko imam vremena, da navedem, zbog građana, šta sadrži taj zahtev, da biste videli opravdanost ovog dopisa.
Kažu: "Obraćamo vam se s molbom za pomoć u finansijskim sredstvima za rad opštine Zaječar, iz razloga što se ista nalazi u krajnje teškoj, skoro bezizlaznoj finansijskoj situaciji, iz nekoliko razloga: budžet opštine je bio dugo blokiran sudskim rešenjem za oduzeto zemljište od strane fabrike "Kristal" Zaječar, u iznosu od 42 miliona dinara. Pomenuti dug je stvoren pre dve decenije, bez bilo kakve umešanosti opštine, drastično je uvećan visokim kamatama na docnju izmirenja duga. Kompletan ovaj dug izmiren je sopstvenim sredstvima opštine, a to su za opštinu Zaječar izuzetno velika sredstva.
Neposredno po okončanju ovog problema, javio se novi, takođe, u vezi sa sudskim rešenjem vezanim za otkup zemljišta za novu lokaciju groblja u Zaječaru. Po tom osnovu, žiro-račun budžeta bio je blokiran za 11,5 miliona dinara, što je izmireno iz sredstava opštine, takođe, bez pomoći sa strane.
Posle ovoga, usledila je nova blokada žiro-računa, u iznosu od 5,5 miliona dinara, za oduzeto zemljište za izgradnju kolektora od strane opštine. Podsećamo da je privreda opštine u vrlo teškom stanju, što, sa svoje strane, čini sporim punjenje budžeta opštine i onemogućava funkcionisanje rada opštine Zaječar.
Ilustracije radi, podsećamo da su nekada najjača preduzeća opštine Zaječar sada u takvoj situaciji da većina njih ne radi, da sada ne nabrajamo o kojim preduzećima je reč. Zbog toga je došlo do visokog stepena nezaposlenosti, a time i do povećanja siromaštva stanovništva.
Opština Zaječar izdvaja godišnje iz tekuće budžetske rezerve oko 10 miliona dinara za materijalnu pomoć najugroženijim slojevima stanovništva. Takođe, povećani su izdaci iz budžeta prema Centru za socijalni rad za materijalnu pomoć siromašnima.
Na drugoj strani, opština čini velike napore da investira u projekte za kapitalne investicije, koliko je u njenoj moći, i to iz sopstvenih sredstava i sredstava kredita.
Tako je u ovoj godini završen kompleks sportskih terena na Popovoj plaži u Zaječaru i skijalište Kraljevica iz sopstvenih sredstava opštine, što je koštalo oko 200 miliona dinara.
Ove godine uloženo je u rekonstrukciju domova kulture u seoskim mesnim zajednicama oko 60 miliona dinara. Radi se o 15 mesnih zajednica. Opština izdvaja sredstva da bi održala ustanove kulture od regionalnog značaja – Pozorište ''Zoran Radmilović'', Istorijski arhiv, Muzej, Zadužbinu ''Nikola Pašić'', Kulturno-prosvetnu zajednicu, Dom omladine i Regionalnu televiziju, što godišnje košta oko 150 miliona dinara.
Pored toga, opština je, radi adekvatnog rešenja prevoza đaka iz seoskih sredina do njihovih škola u gradu, kupila na kredit, mislimo da je to prvi slučaj u Srbiji, 12 autobusa i rešila ovaj problem na zadovoljavajući način, zaduživši se dugoročno za 53 miliona dinara.
Pored toga, uzet je i dugoročni kredit za kapitalne investicije, u iznosu od 100 miliona dinara, za izgradnju puteva, mostova, sportsko-rekreacionih objekata, izgradnju kanalizacije i ostalih kapitalnih objekata u gradu.
Krajem prošle godine, opština je platila iz kredita za kapitalne investicije iznos od oko osam miliona dinara na ime izmirenja duga koji je trebalo da plati Republika Srbija, za program podrške opštinama istočne Srbije, što je, takođe, investirano u kapitalne projekte. Opština s pravom očekuje da će joj Republika Srbija nadomestiti pomenuti dug.
Pored toga, opštini Zaječar predstoji još učešće od 30% u finansiranju Nacionalnog investicionog plana, odnosno obezbeđenje 400 miliona dinara za taj plan, a naš budžet, po poslednjem rebalansu ove godine iznosi svega 950 miliona dinara.
Što se izmirenja naših obaveza tiče, one su, praktično, preplavile ionako osiromašen opštinski budžet.''
Dalje se navodi šta je sve u opasnosti da dođe za izvršenje. Traži se da se pomogne uplatom vanrednog transfera, u iznosu od 60 miliona dinara, kako bi se rešili gorući problemi u opštini. Tih 60 miliona dinara je onaj minimum za koji je procenjeno da je nešto što bi morala opština Zaječar da dobije od Republike Srbije, kroz vanredni transfer.
Po nezvaničnim informacijama koje sam dobio, dakle, javljeno mi je, 10 miliona dinara je odobreno opštini Zaječar. Smatram da je to izuzetno malo. Da li je slučajnost činjenica, govorim za Zaječarski okrug, da su tamo gde su na vlasti partije: DS, DSS, G17 i slično dobili vanredne transfere, neki dva puta, da ih ne pominjem. Svima je taj transfer iz budžeta Republike Srbije mali.
Voleo bih da vidim zahteve ovih opština i kriterijume kojima se rukovodilo Ministarstvo kada ih je odobravalo, ili molbe, kako je to ovde naslovljeno.
Dakle, plašim se da partijski aparat DS-a nije dozvolio da odlučujete na osnovu činjenica i argumenata i apelujem da se prihvati amandman na član 24.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o odbrani.
Član 10. Predloga zakona reguliše situaciju u kojoj se nalazi država kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, a tiče se odluke o proglašenju ratnog stanja i određenih mera kojima se odstupa od Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava itd, da ne čitam.
SRS smatra da ne može na ovakav način da se reguliše nešto što je ustavna materija, niti da se propisuju prava i obaveze Narodne skupštine. Zbog toga, predlažemo da se član 10. Predloga zakona briše.
Ono što ide u prilog ovoj našoj tvrdnji je i obrazloženje koje je dato uz član 10. Predloga zakona, gde se kaže: ''Predlaže se da se nadležnosti organa za odlučivanje o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja i za donošenje propisa o odstupanju od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, uredi kao u Ustavu'', dalje da ne čitam.
Dakle, zakon predlaže da se nešto uredi kao u Ustavu. To je obaveza i tu, apsolutno, nema potrebe za ovakvim jednim članom, bez obzira na ovo što kaže u nastavku, da na jednom mestu bude celovito sagledavanje funkcija i nadležnosti organa u odbrani zemlje.
Nemoguće je ovako nešto napisati u obrazloženju, da zakon predlaže da se nešto uredi kao u Ustavu, to se podrazumeva.
Nešto je prepisano, a za ono što je dodato, mislimo da nije urađeno na najbolji način, ta razrada, da kažem, određenog člana Ustava, ali verujemo da je i ovo posledica žurbe u kojoj se nalazi predlagač, konkretno, deo Vlade, Demokratska stranka, zbog raspisivanja predsedničkih izbora. Onda se greši, onda se nešto i duplira.
Smatramo da je predloženo rešenje bolje i da ide u pravcu popravljanja teksta zakona. Da ne bi bilo haosa u pravnom propisu, mi predlažemo da se ovaj amandman prihvati.
Posledice ovakvih zakona su izuzetno loše i po odbranu i po Vojsku Srbije, a posledice onoga što sprovodite vi iz DS-a, na čelu sa Borisom Tadićem, koji je počeo razbijanje Vojske Srbije, pa sada pokušava da se, na neki način, zaboravi da je on uopšte i bio nekada ministar odbrane, kada nije bio mnogo važan u DS-u, takve su da će o njima moje kolege, koje budu govorile o Predlogu zakona o Vojsci, detaljnije govoriti.
Još jednom predlažem da se ovaj amandman SRS-a prihvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakonom o spoljnim poslovima potrebno je regulisati jednu izuzetno važnu materiju, posebno u trenutku u kome se Srbija nalazi, a najviše zbog pregovora i, ja bih rekao, odbrane Kosova i Metohije.
Nažalost, ovaj predlog zakona, kao što smo čuli od prethodnika, a i po mom mišljenju, zapravo je nešto drugo. Nema za osnovni cilj da popravi ili reguliše stanje u ovoj oblasti, već mu je osnovni zadatak da se što pre donese, da bi mogli da se raspišu izbori za predsednika Republike. To su vaše osnovne muke i brige vezano za ovaj predlog zakona. Da nije toga, ko zna kada bi sve to došlo na dnevni red.
Jer da je drugačije, vi biste ove zakone pustili u skupštinsku proceduru mnogo ranije, ne biste čekali minut do dvanaest. Vi imate jasan signal sa Zapada (kad kažem vi, mislim na DOS, sve vas zajedno, koji ste opet uspeli da formirate Vladu) kada će separatisti jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno vi žurite jer znate da Boris Tadić neće imati šanse ako se izbori održe posle toga. I ovako su mu šanse pod znakom pitanja, ali ovo je definitivno i sigurno.
Kako ćete objasniti građanima da nam oni koji su vaši prijatelji, a pokušali ste da nam objasnite da su i naši, dakle Amerikanci i drugi sa Zapada, otimaju Kosovo i Metohiju? Kako ćete građanima objasniti da su nam prijatelji i da zbog toga stremite nekim evroatlantskim integracijama.
Vi ste govorili još 2000. godine da čim padne Slobodan Milošević i njegov režim, to će rešiti mnoga pitanja, između ostalog i pitanje Kosova i Metohije. Tvrdili ste da je to demokratsko pitanje, a ne teritorijalno, kao što smo mi oduvek pričali, da se radi o čistoj otimačini teritorije. Šta se desilo kada je Milošević pao sa vlasti, i njegov režim? Još ste slavili po trgovima Srbije, a šiptarski separatisti i teroristi su napravili haos u oblasti Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Želim da se vratim na osnovnu temu. Svesni ste da su šanse Borisa Tadića u tom scenariju nikakve i sve radite u koordinaciji, u trouglu DS - Tači, Čeku, kao eksponenti separatista - Amerikanci, odnosno ti vaši prijatelji sa Zapada. Da je Tadić moralan čovek, kao što nije, ne bi mu stalo do fotelje nekoliko godina, da bude predsednik Republike, kada je budućnost Srbije dovedena u pitanje. Da je častan, kao što nije, ucenio bi svojom funkcijom, i ne bi ni pristao da se kandiduje, svoje prijatelje sa zapada i rekao bi - prevarili ste nas više puta. Ali ne, sve se radi u dogovoru, o kome sam malopre govorio.
To nisu spoljni poslovi, niti je to neka spoljna politika. To je izdaja države i naroda. Vi od 2000. godine vodite podaničku, ulizivačku spoljnu politiku, jer mislite da će se zločinci smilovati. Ne, oni vode ozbiljnu i istrajnu spoljnu politiku, a nažalost po nas antisrpsku, jer je i antiruska. To je druga stvar. To nije nešto na šta mi možemo toliko da utičemo. To je politika od koje oni ne odustaju, pa ko god da je na vlasti u Srbiji. To je ozbiljna spoljna politika; nažalost, rekao sam kakva je prema nama.
Sećam se, kada ste bili opozicija, da ste govorili da smo izgubili ratove i medijske ratove, jer nismo platili oglase u američkim i zapadnim medijima, da bi to promenilo, navodno, njihove stavove. To ste mogli tada da pričate, jer ste bili opozicija, ali mislim da danas ni sami u to ne verujete, niti bilo ko ozbiljan može u to da veruje. Samo neuki ljudi ili plaćeni da to rade mogu u to da veruju.
Posledice ovakvih katastrofalno loših procena skupo koštaju Srbiju. Ko su vam diplomate od 2000. godine? Ambasadori? Jasno vam je samo ako pogledate ko su bili ministri spoljnih poslova: Goran Svilanović, Vuk Drašković i nešto malo i Vuk Jeremić. Kakvi onda mogu da budu ambasadori koje će predložiti ovakvi ljudi, to će zaključiti sami građani.
Čuli smo čak da ste, gospodine ministre, ''dali'' šest ambasadorskih mesta Vojvodini. Dogovorili se sa Bojanom Pajtićem. Interesuje me da li je to partijski dogovor ili je neki dogovor po teritorijalnoj liniji pravljen. I jedno i drugo nije dobro za Srbiju.
Ministar spoljnih poslova Srbije mora da bude pravi advokat države Srbije, koji brani Srbiju i njene zvanične stavove po svaku cenu, a ne onaj koji se neprestano izvinjava svima za sve što su učinili Srbiji i srpskom narodu, kao što to radi Boris Tadić. Reč ne smeju da kažu u odbranu srpskih interesa i svoje zemlje i svojih građana.
Vi ste napisali, Vlada, jednu pogrešnu stvar u Zakonu o predsedniku Republike, da se najblaže izrazim, gde kažete da bivši predsednik kada se nađe u inostranstvu uživa diplomatsku i konzularnu zaštitu. Posle ste prihvatili amandman koji sam podneo u ime SRS. Problem je u vašem razmišljanju. Ono je više nego očigledno. Vi ne shvatate da država mora da štiti svakog građanina podjednako, bilo gde da se nalazi, na svakoj tački zemaljske kugle.
Šta je Ministarstvo spoljnih poslova uradilo za naše državljane u Hagu? Vi morate i njih da štitite. Ne činite ništa da im pomognete, već samo da im otežate odbranu. Ne smete da delite ljude na takav način. Vaše razmišljanje je jasno, ali ste to popravili jednim amandmanom.
Završavam, zbog mojih kolega. Ministar spoljnih poslova Srbije ne treba da bude srpski ministar američkih spoljnih poslova. Prestanite da slušate savetodavce koje ste probrali, verovatno, u onom savetodavnom telu po tome što mrze sopstveni narod. Tražite oslonac u prijateljskim zemljama; pre svega mislim na Rusiju, jer bi bez nje separatisti već proglasili nezavisnost na Kosovu i Metohiji.
Želim da pitam ministra: da li je, gospodine ministre, Srbija podržala Hrvatsku za nestalnu članicu Saveta bezbednosti i na osnovu čije odluke? Ako se već ugledate na Hrvatsku, setite se da su oni slali delegaciju vlade da vide šta je sa lipicanerima, a vi se setite, isto tako, kakav je vaš stav prema vašim državljanima i građanima koji se nalaze u inostranstvu.
Što se tiče spoljne politike, još samo jedna konstatacija, nemojte da hrlite u NATO. Nemojte da pričate da nećete braniti Kosovo i Metohiju svim sredstvima. Možda i nećemo, ali nemojte to da pričate. To ne smete da radite.
Ne može se voditi spoljna politika ako se ne voli država i ne oseća kao svoja.
Tako se ponašate i vi, i vaš mentor Boris Tadić. Verujem da će posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Republike naša spoljna politika biti onakva kakva treba da bude, dostojanstvena, a ne mazohistička. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, korupcija je bolest koja razara naše društvo, posebno u poslednjih sedam godina, pa ću ja govoriti o ovoj temi nešto konkretnije nego poslanici koji su govorili pre mene.
Mislim da je trenutak za raspravu o korupciji pravi, jer ste pre nekoliko dana proslavili 5. oktobar, što je, po meni, sinonim i za korupciju, između ostalog, jer predstavlja poraz države i građana na svakom planu i u svakom pogledu, u ekonomskom, socijalnom, nacionalnom i političkom. Tog 5. oktobra su mladi revolucionari, verovatno i gladni, umorni od teških borbi protiv prethodnog režima, da ne imenujem sad to, umorni od svega toga, shvatili da mogu da rade šta hoće i da će biti na vlasti doživotno, na onom mestu na koje su došli jednim običnim pučem. Krenulo je. Afera za aferom, skandal za skandalom, prosto bez kraja. Postalo je normalno nešto što nikada nije bilo normalno.
Danas, posle sedam godina, vi biste da se sve to lepo zaboravi, da se preko toga pređe kao da ga nije ni bilo, ali evo, ja sam uzeo sebi za pravo da građane Srbije podsetim na sve ono što ste radili, jer mi mislimo da to mora da dobije kad-tad sudski epilog. Džabe vam sve konvencije koje mi danas ovde imamo na dnevnom redu, i Građanskopravna konvencija o korupciji i Dodatni protokol uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji, ako vi to usvajate samo pro forme i, kao što piše u jednom obrazloženju ovde, da biste zadovoljili vaše nalogodavce koji vas posle tamo, ne znam, ucenjuju, i šta sve ne.
Vaš je problem što vam je smisao bavljenja politikom, ideologiju dakle nemate, podela plena ili bogaćenje. Videli smo kako to izgleda pre neki dan na primeru podele javnih preduzeća, onog bogatstva koje je još ostalo državi Srbiji, što još nije prodato budzašto. Izvlačene su, zamislite građani Srbije, te kompanije iz bubnja ili iz šešira, ne znamo tačno kako. Jedna Elektroprivreda, jedna Naftna industrija Srbije, telefonija ili "Telekom", kako hoćete, koje vrede milijarde evra, koje su stvarane 50-60 godina, to je ovako podeljeno. Dođe prvo Boris Tadić, zavuče ruku, izvuče jednu kompaniju. Aha, to je dobio u nasledstvo. Dođe Vojislav Koštunica, zavuče ruku i dobije opet nešto, kao da mu je neko ostavio u nasledstvo, pa onda Mlađan Dinkić.
Ne znam da li je Velimir Ilić zavlačio ruku ili je to iz onog dela koji je dobio Koštunica, to oni znaju.
U Srbiji se, što je tragično, to više i ne krije. To tako novine objave, nema kritike, nema ničega. Postavlja se pitanje, zašto vas mediji toliko maze. Vi njima podmetnete priču o evroatlantskim integracijama, bezviznim režimima, ne znam šta sve, idemo u Evropu, to nam svakog dana najavljujete.
Naravno, od toga nema ništa, samo vi idete u Evropu, građani od toga nemaju ništa, ali vi se toga više i ne stidite. Ono što je bilo uvek nenormalno, postalo je normalno.
Tako je Mlađan Dinkić u kampanji stalno ponavljao - stručnost pre politike. Stručnosti ovde nema, nema čak ni politike, nego lutrija, bingo, loto i ne znam već koja igra, tako delite ono što je ostalo od nacionalnog bogatstva.
Šta se u stvari desilo u Srbiji od 2000. godine? Prodali ste dve hiljade najboljih preduzeća za nešto više od dve milijarde evra. Imamo tu dve činjenice.
Prvo, država je opljačkana za nekoliko milijardi evra, a džepovi onih koji su bili na vlasti su puniji za nekoliko stotina miliona evra. To je svakome jasno, sve korupcionaške afere vezane su za proces privatizacije ili, eventualno, javnih nabavki.
Dozvolio sam sebi, a vi ćete da me ispravite ako sam pogrešio što se tiče redosleda ili ako sam neku korupcionašku aferu ispustio, da napravim top 10 korupcionaških afera u Srbiji od 2000. godine. Ima ih i osamsto, i hiljadu, ali top 10 je zbog građana najinteresantnijih, u najkraćem, da bi moje kolege imale vremena da to posle razrađuju.
Broj jedan - afera "Sartid", za 21,3 miliona dolara prodali ste pola Smedereva i, što je govorio juče moj kolega Čolić, prodali ste vazduh, život i budućnost građana tog kraja, a da ne govorim o tome da je otpisan dug prema poveriocima itd. Broj dva - afera Aerodrom, krađa preko 18 miliona evra.
Moram ovo da govorim dok se ove afere ne reše, kad se ove afere razreše mi nećemo o tome više da pričamo. Krađa preko 18 miliona evra, fikus i kašičice po fantastičnim cenama koje ste vi postigli i sposobnošću vaših ministara. Broj tri - afera Janjušević, Kolesar i Cementara Novi Popovac; to je verovatno vezano, jer je pronađen novac na njegovom računu; ono što nije bilo na računima to je sigurno veći deo novca i pitanje je da li će ikad biti nađeno. Broj četiri - energetska i finansijska mafija, Nacionalna štedionica i sve što je za to vezano. Broj pet - afera "kofer" i viceguverner Simić, verujemo, samo put do guvernera Jelašića. Broj šest - šećerana i šećer, prodaja i preprodaja šećera, šećerane za tri evra.
Broj sedam - ustupanje zgrade Narodne banke Srbije Televiziji B92, valjda zato moraju da ovako rade, da vraćaju te usluge. Broj osam - afera "lokomotiva" i nabavka vozova, vagona, nije ni to čak utvrđeno, polovnih, švedskih. Broj devet - afera "satelit" i Prvoslav Davinić. Broj deset - vila Jelašić.
Pokušao sam da napravim jedan top 10 afera koje su toliko očigledne i gde nema nijedne reči sa druge strane koju bi neko izgovorio – nije, ljudi, tako, evo dokaza, evo poreskih prijava, evo platnih lista, evo sve smo zaradili, sve smo kupili pošteno. Nema odgovora. Tišina je sa druge strane, a onda slušamo neke priče. Da, brani se ćutanjem, evo kaže kolega Marković.
Dakle, pomenuo bih još jednu aferu koja nije vezana samo za novac, ali je po meni strašnija, to je afera glasanja iz Bodruma, iz Soluna gde ste krali čak i glasove, izbornu volju itd.
Miroljub Labus, koji je tada bio potpredsednik Vlade, kaže - nije bitno što je glasano iz Soluna, bitno je da je zakon proevropski. To je bio Zakon o radu, koji je ojadio veliki broj građana Srbije, e taj je donet iz Soluna.
Dakle, sve dok ove afere ne dobiju sudski epilog mi ćemo o tome da pričamo i da tražimo da se to reši. Kolika je zarada bila u svim ovim poslovima, u okviru privatizacije ili javnih nabavki, govori činjenica da je onaj vaš gospodin Čume iz sfere čistog kriminala pobegao da bude biznismen, da se bavi asfaltiranjem itd. Postala je zarada čak veća nego u onim klasičnim kriminalnim poslovima. To je valjda svima jasno. Što čovek da ne bude sad gospodin, biznismen itd.
Zašto ove afere nemaju nikakav epilog na sudu? Zato što vas sve drži ravnoteža straha i svi se vi menjate. DOS je u tri navrata na vlasti od 2000. godine, u nekoliko različitih formi.
Evo, sad smo imali primer, kada su Demokratska stranka i G17 prozivali ministra Ilića za autoput Horgoš-Požega, odgovor Nove Srbije je bio – ako vi nastavite sa tom aferom, mi ćemo da kažemo sve za Televiziju B92, kako ste došli do zgrade (to je bilo upućeno G17 plus), mi ćemo da kažemo kako je prodat "Sartid".
I, sve se utišalo, nema više, ravnoteža straha je odradila svoje. Opet je sve gurnuto pod tepih kako bi čekalo neko vreme koje je bolje za Srbiju i koje će moći da pronađe rešenje za sve ove probleme.
Od korupcije se država i društvo brane poštenim ljudima na vlasti, pre svega. Potrebna je, pre svega, i politička volja da se ovo zlo iskoreni. Siguran sam da te volje kod vas nema, a ono prvo neću ni da govorim, sve su rekli ovi primeri koje sam naveo.
Vi nikada to zbog vas samih nećete moći da isterate do kraja. Nikada se nećemo pomiriti sa činjenicom da pokušavate da nenormalno predstavite normalnim.
Vaše je pravo da se zalažete za takav stil ili za takav sistem vrednosti o kakvom ja govorim, a to je onaj sistem vrednosti kad imate jednog komesara koji je došao do ogromnih para, 20 i nešto godina na protivzakonit način, i sad svi građani očekuju da je on u zatvoru ili ne znam gde, navodim vam dakle samo jedan primer, a on osvane u jednom časopisu koji se bavi uređenjem stanova, enterijera, dizajna, kaže, mlad, uspešan čovek, kako je lepo uredio svoj stan. Mladi ljudi koji su pošteni ne mogu ni da dođu do stana, a on može da ima nameštaj iz Italije, Španije i ko zna odakle.
To je nešto sa čim se mi nikada nećemo pomiriti. Obaveza je Srpske radikalne stranke da vas skine sa vlasti i da se borimo za jedan drugačiji sistem vrednosti, koji karakterišu poštenje, moral, čast i solidarnost koji su uvek bili svojstveni građanima u ovoj zemlji, bez obzira koje su vere ili nacije.
Samo ovaj sistem garantuje da će Srbija jednog dana moći da krene putem potpunog oporavka. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je ministar ovde govorio da se radi o usklađivanju nekoliko zakona sa novim ustavom Republike Srbije, želim da dam nekoliko komentara na sve ovo, uz osvrt na neku političku praksu koju smo imali prilike svi da vidimo i da joj budemo svedoci u nekom prethodnom periodu.
Krenuo bih od izmena i dopuna Zakona o Vladi Republike Srbije. Kaže se ovde da novo ustavno rešenje daje Vladi pravo da obustavi od izvršenja opšte akte opština, gradova i grada Beograda kada smatra da nisu saglasni Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata itd.
Imao ovde nekoliko problema. Ministar je hvalio činjenicu da je skraćen rok, ali džabe je vama skraćen rok kada nemate Ustavni sud, kome bi sve ovo išlo na ocenu ustavnosti, kada nema vaše odgovornosti, vaše, kao ministra, i Vlade u celini, koja je najodgovornija u svakom slučaju.
Drugo, a tiče se ustavnosti i zakonitosti, posmatrane malo šire, vi ste bili dužni, o tome je kolega ovde govorio, vaša vlast, vaš predsednik Skupštine, da raspiše izbore u ne malom broju opština, gde su privremene mere na snazi više meseci, negde čak i do godinu dana.
Dakle, to su dva vrlo velika problema vezana za obrazloženje određenog rešenja.
Isto tako, podsetili su me poslanici, vrlo ste revnosni kada je u pitanju usaglašavanje personalnih rešenja sa podelom resora i podelom vlasti, uopšte, u Srbiji, posle izbora. To je strogo na vreme odrađeno, sve u skladu s tom stranačkom deobom.
Jedna rečenica o nespojivosti funkcija. Mi smo svedoci, da sada ne idem baš tako daleko, da i tu čekate Ustavni sud, vadite se na tu činjenicu i ne rešavate određene probleme.
Kažete, dalje, Vlada kojoj je prestao mandat može do izbora nove vlade da vrši samo poslove koji su određeni zakonom. Svedoci smo da se prethodna vlada nije držala strogo ovih odredaba, koje su i ranije važile, pa nisu bili imuni na to da podele određeni broj stanova, da potpišu određene ugovore, milionske vrednosti u evrima, ili cele milijarde. S druge strane, prali su ruke od odgovornosti kada je bilo neko pitanje na dnevnom redu koje je bolno i gde bi Vlada mogla, možda, izgubiti neki politički poen. To je licemerstvo i nadam se da toga neće biti u narednom periodu.
Kada se radi o glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, sada to može zatražiti najmanje 60 narodnih poslanika; to je po novom ustavu.
Hteo bih da upozorim i Vladu i javnost da ne bude igre, kao što se već jednom desilo, kada je Poslanička grupa SRS-a podnela jednu takvu inicijativu, pa ste vi, nekim veštim potezima, odugovlačili i doveli sve nas u poziciju da je to sve postalo besmisleno.
Isto tako, kaže se - na prvoj sednici, narednoj sednici. I tu ste majstori što se tiče toga šta je prva sednica, druga ili treća, jer videli smo to vezano za usaglašavanje, odnosno donošenje mnogih zakona koje je Ustavni zakon propisivao kao neophodne, pa se sada prebacuje odgovornost sa Vlade na Skupštinu itd.
Što se tiče hitnosti postupka, u obrazloženju jednog od ovih zakona se kaže da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Čak tražite da stupi na snagu narednog dana od dana njegovog donošenja.
Mi smo ovaj zakon dobili 6. jula, a danas je 1. oktobar, i to vam sve govori. Vaša vlast je, kako je to malopre rekao šef Poslaničke grupe SRS-a, najveća štetna posledica svega što se u Srbiji ranije dešavalo.
Sa nekoliko primera ilustrovaću odnos Vlade, ove vlade, i Narodne skupštine, gde bi ta Vlada trebala da bude podređena.
Narodni poslanik u Skupštini Srbije Vidoje Jovanović je 8. juna 2007. godine postavio sledeće poslaničko pitanje: Da bi se pravovremeno informisali građani Ljubovije i okolnih mesta, a i postavilo pitanje odgovornosti za pogrešno informisanje, gde je uhapšen general Zdravko Tolimir?
Pazite kakav je odgovor dobila Skupština, odnosno svaki poslanik: ''Imajući u vidu činjenicu da je u više navrata Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske davalo izjave za medije povodom hapšenja generala Zdravka Tolimira, Vlada smatra da je šira javnost upoznata sa relevantnim detaljima.''
To je kompletan odgovor Vlade, koja, valjda, smatra za sebe da je ozbiljna itd; potpisao je Božidar Đelić. Valjda, Koštunica od sramote ovo nije hteo ni da potpiše, pa je tu uvek Božidar Đelić kada je nešto prljavo. Dobili smo odgovor, a niko nije pitao šta je govorila Vlada Republike Srpske. Tražili smo odgovor od Vlade Republike Srbije, jer je general Zdravko Tolimir bio državljanin ove države.
Još jednom pokazujete ono na šta smo vas upozoravali i kod Zakona o državljanstvu, da vi, jednostavno, ne vodite računa o svim građanima podjednako, već samo o suprugama funkcionera, ako treba da putuju slučajno u inostranstvo; to je vama mnogo važnije od činjenice gde je uhapšen jedan general, Zdravko Tolimir, koji je, eto, imao i državljanstvo Republike Srbije.
Ovaj odgovor govori o kompletnom odnosu Vlade Republike Srbije, ove vlade, prema Narodnoj skupštini. Tu poseban komentar, takođe, nije potreban, a i pravo je svakog poslanika da dobije odgovor.
Kažete da je u više navrata Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske davalo izjave. Pa, možda taj poslanik nije imao prilike da vidi i čuje sve te izjave.
To je bio direktan povod zašto smo podneli inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Ovde je već pomenut slučaj kako je Vlada odgovorila na pitanje članova Administrativnog odbora o naknadama u upravnim odborima, direktora agencija itd, da oni nemaju podatke. Siguran sam da Vlada i ministar finansija imaju podatke o finansijama za svaku, i najudaljeniju, mesnu zajednicu u najmanjoj opštini u Srbiji. Sve je to pod strogom kontrolom. Ali, ovde nemaju podatke o agencijama koje su formirane. Drsko je i, da tako kažem, bezobrazno.
Evo, jedan podatak smo dobili kroz poslaničko pitanje - da je direktor JP ''Zavod za udžbenike'', preko leta, imao neto 215.210,00 dinara. Čim smo krenuli tim tragom, odmah su pokušali da to zataškaju, ali, moraće, siguran sam, da daju te podatke.
Narodni poslanik Momir Marković je postavio, takođe, pitanje koliko - koliko u NIS-u AD ima menadžerskih ugovora, menadžerskih dodataka i kolike su im plate. Taj odgovor nismo dobili. Postavljam pitanje zašto su nam slali to što zovu odgovorom ako toga nema. Zašto je to u Srbiji tajna, kada je sve javno?
S druge strane, vodi se neviđena hajka već nekoliko godina na sve poslanike, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, da bi se upravo zataškalo sve ono što rade ministri u Vladi, a ministri u Vladi pokušavaju, i vladajuća garnitura, uopšte, da stave do znanja da je u Srbiji normalno biti lopov. Videli smo da se to njih ne tiče u raspravi o izboru guvernera. Pokušavaju da od Srbije naprave zemlju kakva nikad nije bila, ali, siguran sam da će SRS i građani koji nas podržavaju tome stati na put.

Dame i gospodo narodni poslanici, u trenutku u kome se nalazi Srbija, nimalo jednostavnom, kada je u teškoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, a sve to pogađa veliki broj građana, mi se u Narodnoj skupštini Republike Srbije bavimo potvrdama sporazuma, konvencijama, nekim čak i iz 1985. godine.
Zašto ovo kažem? Treba da nas bude sramota pred građanima Republike Srbije koji su nas birali, jer aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije od izbora u januaru i verifikacije mandata u februaru ove godine, a danas je, kao što znate, sredina jula, svela se na usvajanje nekoliko akata koji su po svojoj prirodi štetni i protivustavni.
U ovom skupštinskom sazivu, dakle, da vas podsetim, usvojili smo zakon kojim smo uveli akcizu na tečni i naftni gas, izjednačili domaće i strane proizvođače sokova, a vi ste odbili iz vladajuće većine da ukinete porez na dodatu vrednost za bebe, za opremu, hranu i odeću za bebe i usvojili ste protivustavni Zakon o državnim službenicima. To je praktično sve.
Niste tako govorili pre januara 2007. godine. Govorili ste da moramo mnogo brže i više da radimo, jer život ne može da čeka, uz obećanje blagostanja ako demokratski blok ponovo napravi vladu, a samo ste vladu pravili četiri meseca. Kakvi su vaši rezultati, rekao sam - sramni.
Sada vam se ne žuri, kada možemo sebi da dozvolimo taj luksuz da se bavimo ovakvim temama. Plen ste podelili i sada polako do nekih novih izbora, kada ćete pokušati ponovo da prevarite građane Srbije.
Kada se ovako ponašate, nije ni čudno što nam predlažete i zakon o utvrđivanju sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije - rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, faza 3.
Ne želim da komentarišem ni visinu zajma, ni namenu, jer to su moje kolege na jedan izvanredan način uradile, hoću zbog građana, samo isključivo zbog građana, da kažem nekoliko reči o pozadini vaše vlade od 2000. godine, a svi će zaključke o ovom zakonu i samom zajmu izvući sami.
Ovaj predlog zakona je posledica katastrofalne ekonomske politike koju vode sve Dosovske vlade. Ovim zakonom se nastavlja stara prakse od 2000. godine, a ona se svodi na to država živi od zajmova, kredita i rasprodaje državnog bogatstva.
Tako se ne vlada domaćinski. Tako se vlada kratkoročno, sa samo jednim ciljem, ličnim interesom. Kako drugačije da tumačimo ovo što radite? Treba vam nešto novca, vi prodate sve cementare, jeftinije sve tri nego što jedna vredi, pa neko vreme prođe, treba vam nešto novca, vi uzmete jedan kredit, pa treba vam novac, vi prodate duvansku industriju, pa opet uzmete kredit, prodate pivare itd. Počeli ste i vodu da prodajete.
Krediti u beskraj ovde pred Skupštinom Srbije. Sada ste bacili oko na najmoćnija državna preduzeća. Čitamo da se vodi velika borba za NIS, EPS, Telekom, Aerodrom i slično. Tako vi vladate, a tako može svako da vlada. To nije vladavina nego jedno nečasno ponašanje.
U vezi sa onim o čemu sam na početku govorio, Srbija treba da bude po vama skladište, magacin, da njihovim novcem kupujemo stranu robu, a posle im vratimo taj isti novac sa paprenim troškovima, kamatama i sve što uz to ide, i penalima ako nismo pedantni u tome. Tako mi samo propadamo.
Ja sam u jednoj od svojih prethodnih diskusija govorio da treba da učimo od njihovog ponašanja, a ne da se ovako ponašamo prema sebi. Mi nismo dužni da razvijamo industriju i da obezbeđujemo posao za strane države i za njihove radnike i građane. Mi moramo prvenstveno da vodimo računa o sopstvenim interesima.
Šta bi vi danas radili i šta bi uspeli da uradite da onaj, kako vi to zovete, retrogradni režim koji ste nasledili nije sačuvao sve ono što je moglo da se sačuva u uslovima sankcija, blokada, bombardovanja, satanizacije uopšte vaših prijatelja sa Zapada i da je to bilo privatizovano? Šta biste vi danas prodavali, odnosno šta bi vas održalo na vlasti?
E sad, druga je priča što se prodaji ovoj bliži kraj, a samim tim i vama. Ali, to će ugroziti osnovno funkcionisanje države i to je ono što je za nas problem. Mi se za vas ne brinemo. Vaši su džepovi puni posle ovoga, ali sudbina države je u pitanju.
Nije za nas uteha što ćete vi pasti sa vlasti kada kao neodgovorni domaćin rasprodate sve iz kuće, iz dvorišta i ugasite domaćinstvo. Tako se vi ponašate, potpuno isto.
S druge strane, još jedna činjenica je vrlo interesantna. To je činjenica da naše devizne rezerve, po vašim čestim saopštenjima, rastu, ali stidljivo ili nikako objavljujete razloge zašto je to tako.
Opet želim zbog građana Srbije da kažem sledeće: glavni razlog je taj što građani u mnogo većoj meri prodaju svoje devize nego što kupuju.
Dakle, ono što su nekako zaradili u prethodnom periodu, za koji se stalno sporimo kakav je bio, sigurno je bio težak, sada prodaju za puko preživljavanje, a o nekoj štednji danas ne može ni da se govori, jer je to jednostavno nemoguće. O prezaduženosti građana ću nekom drugom prilikom da govorim.
Sve ovo radite, rekao bih, u fanatičnoj atmosferi našeg lažnog približavanja Evropskoj uniji. Zašto kažem lažnog? Ako se setimo obećanja od pre sedam godina, mi smo već uveliko danas trebalo da budemo zemlja članica Evropske unije. Ko ne ispuni obećanja, za ljude koji ne lažu, jeste lažov.
Lično, kao realan i racionalan čovek, sumnjam da ćemo skoro, a možda i uopšte ući u Evropsku uniju, ali vama treba ta hajka na razum građana, da pod maskom približavanja Evropskoj uniji radite ovo što radite, a u stvari ne radite ništa, samo zadužujete državu i rasprodajete ono što vredi mnogo više. Podsetio bih vas da je 2000 najboljih preduzeća u Srbiji privatizovano za oko dve milijarde evra.
Govorite kako se približavamo Evropskoj uniji, pripremamo se, samo što nismo ušli, a sve to samo da bi otvorili tržište.
Nemojte, gospodo iz vlasti, vređati inteligenciju građana i posle sedam godina vlasti da nam govorite kako smo u reforma i kako treba izdržati još samo malo, još samo jedan korak, a u stvari dok država kroz gubitak svih bogatstava ne postane običan servis tajkuna, koji će kontrolisati život u zemlji preko kontrole vode, struje i goriva itd. Kada uzimate kredite setite se da Srbija nije samo Beograd i oko Beograda, i da ovu muku moramo svi podjednako da delimo.
Čitam u novinama da ste za rekonstrukciju, odnosno obnovu mostova dobili kredit od 33 miliona evra, ali se nigde ne pominju mostovi u istočnoj ili južnoj Srbiji, to su najsiromašniji delovi Srbije, da vas podsetim.
Isto tako, nemojte da Srbiju kod ovakvih stvari gledate i delite partijskim očima, pa na karti Srbije posle izbora sve što je plavo obojeno, a najviše plavo, zaboravite do sledećih nekih izbora.
Dok raspravljamo o ovih pet tačaka, dostavljen nam je u međuvremenu i Predlog zakona o potvrđivanju protokola uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime itd.
Mislim da na klimu teže možemo da utičemo od uticaja na to kako žive ljudi u Srbiji. Dajte da nam to bude prioritet, dajte zakone koji popravljaju ekonomski položaj građana, a koje ste obećavali i ispostavilo se izlagali građane Srbije, pa ćemo lako da ratifikujemo sve ovo posle toga.
Ovo pokazuje da vi bežite od odgovornosti, od stvarnosti, kao i da ne prepoznajete probleme u zemlji. Vi živite daleko od života kojim živi običan i prosečan građanin Srbije.
Sve ovo govorim samo zbog građana, koji su pod medijskom torturom i blokadom, jer su svi mediji pod apsolutnom kontrolom partija na vlasti.
Vaš pad dugoročno, zbog svega napred navedenog, neizbežan je. Što pre vas oborimo sa vlasti štetniji efekti biće manji, a građani će lakše otplatiti i ove vaše kredite.
Mene prosto iznenađuje diskusija poslanika iz vladajuće većine, koji kažu da treba da hrlimo ka zaduživanju, iako su uslovi i u ovom kreditnom aranžmanu potpuno neizvesni.
Taj fanatičan poziv pokazuje da ste vi ovde na jednom običnom zadatku, a ja bih vas podsetio da je dug, a posebno ovakav dug, veoma loš drug, učite nešto od narodnih poslovica.
Zbog toga, još jednom kažem, Srpska radikalna stranka će glasati protiv ovog predloga. Zahvaljujem vam se. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poruke koje smo od Vlade dobijali ovih dana svim ovim predlozima, i budžeta i seta pratećih zakona, nisu dobre, ne obećavaju ono što je Srbiji najpotrebnije danas: ravnomeran ekonomski razvoj, radna mesta za sve građane i socijalna pravda za ljude kojima je potrebna.
Umesto da vam prioriteti u vođenju politike, koju na izvestan način najbolje oslikava budžet, budu privredni rast, zapošljavanje, što će obezbediti bolji život u Srbiji, vama su ponovo razlozi za određene izmene zakona usaglašavanje sa propisima i standardima EU, od kojih građani imaju odmah samo štetu, a možda za dvadesetak godina bude nešto dobro od toga. Ali, kažem, za 20 godina, i to možda.
Zašto ne kažete da verovatno nikada nećemo ući u EU? Da li pratite izjave čelnika EU poslednjih dana, možda i meseci? Zašto ne kažete istinu građanima, nego pod maskom približavanja Evropskoj uniji i pričom o Evropskoj uniji, a znamo u kojim uslovima živimo, samo otvaramo tržište za strane kompanije? Posledice su, naravno, manje posla za sve naše građane koji zbog toga, na kraju krajeva, i ostaju bez tog posla.
Ovakvom politikom akciza i poreskom politikom se ne rešavaju problemi, nego se samo podstiče rast spoljnotrgovinskog deficita. Neverovatno je da jedna država stimuliše privredni rast drugih država i bolji život građana drugih država. To vi upravo danas u Srbiji radite. Danas kada država uzima određene kredite ili daje garancije za određene kredite, te finansijske institucije koje kredite daju, ispod žita, rekao bih, a nekad i javno, uslovljavaju da se kupuju njihovi proizvodi, da se angažuju njihovi proizvođači.
Tako nam pokazuju kako vode računa o sopstvenim interesima i kako se kreditira svoja proizvodnja, a vi nam pokazujete kako se ne vodi računa o interesima naših građana i naše privrede.
To sad mogu da povežem sa vašim brojnim, ne mislim lično vašim, gospodine ministre, ali svih vas iz demokratskog bloka, brojnim kursevima, brojnim seminarima, Ohajom, Maršalovim centrom i slično, gde su vas naučili možda sve o bezbednosti, o ekonomiji itd, ali jednu stvar vas nisu, ili jesu, naučili, a to je da vodite računa o njihovim interesima, a ne o interesima građana Republike Srbije. Ali, pošto vi celu vašu politiku, DOS-ovsku, od 2000. godine zasnivate na lažima, na obmanama, podsetiću na jedan interesantan primer i za građane, pre nego što budem govorio o ovome što je danas na dnevnom redu.
Sećate se, po obećanju DOS-ovske vlasti, trebalo je da 2001. godine svi građani kupe automobil, 2002. godine da svi šalju decu na školovanje u inostranstvo, da 2003. godine svi reše stambeno pitanje, to je išlo kao reklama na televiziji posle izbora. Danas je realnost nešto drugačija, surova. Samo hoću da kažem da danas ljudi svoju decu ne mogu da školuju ni u Srbiji, a o automobilima i kućama ćemo nešto kasnije, jer su i na neki način tema danas. Tako vam je i sa ovih 100 evra po hektaru, obećanih u ovoj kampanji pred ove parlamentarne izbore. Sada ih u budžetu nismo videli.
Hoću još jednom, pri kraju rasprave o Zakonu o akcizama, da podsetim građane Srbije na sve ono što se ovim zakonom menja, a što pokazuje da prvi koraci nove vlade nisu dobri, nisu ono što je obećavano građanima Srbije.
Prvo, i možda najvažnije, ako izuzmemo pitanje amandmana koji ste odbacili, a ticalo se ukidanja PDV-a na bebi opremu, za odeću i obuću za bebe i za decu do 10 godina, uvodi se akciza na auto-gas, nešto što nije bilo, šest dinara do nove godine, a od nove godine i celih 10 dinara, što će cenu auto-gasa podići na skoro celih 50 dinara. U isto vreme vi ukidate akcizu na kerozin i avio-gorivo, kažete zbog podsticanja razvoja avio-delatnosti.
Vlada Srbije ima, po meni, jednu osnovnu funkciju. Ona mora da vodi više računa o građanima koji možda nisu sami u stanju da vode o sebi računa. Ne treba da vodi računa o onima koji mogu da se voze avionom. Pretpostavljam da oni koji imaju avione mogu da vode računa sami o sebi, takav im je posao, ali Vlada Srbije mora da pomogne onima koji ne mogu sami da izdrže ova teška vremena, da uzima od bogatih, a da daje siromašnima kroz poresku politiku i politiku akciza.
Stidljivo ste ovo objavili u medijima, svi smo slušali o smanjenju poreza na računare sa 18 na 8%, o tome su brujali mediji, a ovo mediji nisu objavili nijednom.
Čini mi se, da nije bilo sednice, da nije bilo prenosa, građani to ne bi ni znali, nego bi to na pumpi tamo videli kada budu točili taj auto-gas ili tečni naftni gas.
Ukida se akciza na uvozne sokove i bezalkoholna pića. Možda to sad nije bitno, svejedno koji se kupi, ali bitno je, jer su nam bitniji oni sokovi koji se proizvode u Srbiji, gde naši građani rade, zarađuju taj lini dohodak, izuzetno je zbog toga bitno.
Slušamo toliko o prvom stanu, kupovini i oslobađanju od poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na dodatu vrednost, ali vrlo uzan krug ljudi će koristiti ove olakšice, jer ste vi u zakonu to ograničili raznim stvarima, kvadraturom, bračnim statusom, pa posle govorite da će moći i ovi drugi i sl.
Mislim da je nešto drugo tu mnogo, mnogo bitnije. Ovo je samo jedno trapavo sprovođenje predizbornog obećanja. Ovde je jedna druga stvar bitna: ne kako da mladi ljudi, ljudi u srednjim godinama, penzioneri koji nemaju rešeno stambeno pitanje, pronađu tih par hiljada evra koje smanjujete ovim izmenama i dopunama zakona, već kako da pronađu nekoliko desetina hiljada evra da kupe taj stan. Vi ništa tu ne rešavate problem. Ovo je u redu, nije sada to ni bitno, ali situacija u Srbiji je izuzetno teška, a 2003. godine je trebalo da svi, po vašem obećanju, imaju rešeno stambeno pitanje. To je pitanje za Vladu. Treba tu Vlada da pomogne, ovo drugo je samo trapavo sprovođenje jednog predizbornog obećanja.
Zašto nove akcize, zašto veći nameti, zašto vam je potreban ovakav budžet? U jednom intervjuu koji je dao odmah po formiranju Vlade ministar odbrane Dragan Šutanovac, na pitanje kako funkcioniše nova vlada i kakvi su odnosu u njoj, kaže – u Vladi su trenutno specifični odnosi, jer svaki ministar pokušava da zauzme što bolju poziciju u odnosu na budžet koji se priprema, odnosno da zahvati što više narodnih para za svoje potrebe.
Ako uporedite Predlog zakona o budžetu koji je utvrdila tehnička Koštuničina vlada i onaj koji je utvrdila sadašnja Koštuničina vlada, shvatate o čemu je govorio Dragan Šutanovac. Uočavaju se velike razlike po razdelima, i po nekoliko milijardi dinara, negde manje, negde više. Sve je isto, obaveze, prava, zakoni, potrebe itd., samo se ime ministra razlikuje, a razlike u milijardama. To zaslužuje objašnjenje. Morao je Mlađan Dinkić da dobije 29 svojih milijardi, morao je Velja Ilić da dobije ne znam koliko svojih. To su osnovni razlozi za ovakav jedan budžet. Očigledno je da se ovde radi paušalno, neozbiljno. Mi sada posle usvajanja tog budžeta čujemo određene kritike iz vladajuće većine, ali to je trebalo da iznose i pričaju sa ove govornice pre usvajanja budžeta. Nemoguće je da su oba predloga dobra, da je hvaljen i onaj predlog budžeta i ovaj koji je sada usvojen.
Drugi razlog zašto su vam potrebna nova poreska zahvatanja preko akciza jesu enormni troškovi za neke institucije, kancelarije, agencije koje građanima Srbije ništa dobro ne donose, koje su paralelni organi ministarstvima i služe za zapošljavanje vaših kadrova, kao što se vidi iz onog pregleda koji ste dali u okviru budžeta. Podsetio bih, Kancelarija za saradnju sa medijima 73,8 miliona, Kancelarija za pridruživanje EU 77 miliona, Savet za borbu protiv korupcije samo 13 miliona. Vi biste njega ukinuli, ali ne smete, pa im dajete koliko za plate, ali 13,7 miliona dinara, ne date im da rade. Zaštitnik građana 25 miliona, poverenik za informacije 22,7 miliona dinara i još desetine ili stotine miliona dinara za razne druge paradržavne organe.
Zaboravio sam malopre da kažem, i Đilas je dobio malo veću igračku od one koju je prethodni put imao, u skladu sa težinom koalicionih partnera u novoj vladi. Umesto Narodne kancelarije dobio je ministarstvo za finansiranje DS-a, odnosno Ministarstvo bez portfelja.
Iz Nacionalnog investicionog plana, samo da pomenem, u Zaječaru su finansirani projekti tipa renoviranje prostorija državnih organa. Daleko je to od investicionog plana kakav je Srbiji potreban.
Može se zaključiti da je ponašanje državnih organa, državne vlasti izuzetno komotno i neprimereno situaciji u privredi i među građanima. Mnogo ima ovde prostora za štednju i drugačiju politiku prihoda i rashoda i smanjenje javne potrošnje, pogotovo ako imamo u vidu da se ceo naš budžet puni od potrošnje, a ne iz proizvodnje.
Pošto nisam imao prilike, zbog restriktivnosti Poslovnika Narodne skupštine i zbog spajanja načelne rasprave o čak šest tačaka, hoću samo sa dva aspekta da prokomentarišem budžet koji je usvojen, a nisam hteo da se javljam po Poslovniku. Iskoristiću ova dva minuta samo za te svrhe.
Dakle, jedna stvar što se tiče procedure i termina - ova će godina ostati upamćena po tome kada je Skupština raspravljala i glasala o budžetu, kod vas je sve moguće, krajem juna. Imajući u vidu, što je mnogo bitno, činjenicu da od 2001. godine nismo videli nijedan završni račun, potpuno postaje besmisleno da mi uopšte raspravljamo i usvajamo budžete, a da u kontinuitetu nijedna DOS-ovska vlada ne želi da položi račune građanima Srbije. Jedno je ono što vi ovde usvojite, ali mi nemamo informacije kako vi novac građana trošite.
Još jedna interesantna tema, mislim da je niko detaljnije nije analizirao. U najkraćem, puna su vam usta decentralizacije, ali samo dok ne dođe budžet na dnevni red. Vi iz DS-a ste počeli, za sada, da ispitujete javno mnjenje, da tražite autonomne pokrajine po Srbiji, preko Boška Ristića, pa ćete da vidite, u zavisnosti od reakcije i građana i stranaka, da li da idete ozbiljnije sa tim ili ne, pa tražite autonomne pokrajine, da bi navodno bilo više para za određene delove Srbije.
Sa druge strane ste odredili transferna sredstva za lokalne samouprave toliko da imaju za puko preživljavanje. Zašto jednostavno niste značajno povećali, kao prvi korak, ova sredstva i zatvorili biste usta svima koji su za rastakanje Srbije na ovaj način. Vi želite da je rasparčate po autonomaškom modelu, a nama ne trebaju novi administrativni centri, jer ta autonomna pokrajina koja se pominjala tiče se i dela Srbije iz koga ja dolazim. Ne treba nam novi administrativni centar, ne treba nam nova administracija, već pravedna i pravična podela onoga što Srbija trenutno ima, čime Srbija danas raspolaže.
To je, rekao bih, samo jedna vaša igra. S jedne strane vi taj budžet delite, a ovamo se neko od vas žali, iz Demokratske stranke, da to nije pravedna podela. Vidite, rešite to unutar stranke, nemojte da cepate Srbiju zbog toga.
Ekonomska situacija u Srbiji je takva da je svima malo novca, naročito onim opštinama koje su kažnjene jer na vlasti nisu oni puleni koji vladaju na republičkom nivou. U takvim situacijama država je maćeha, pa čak za vas ne važe ni kriterijumi Zakona o raspodeli transfernih sredstava. Onda velikodušno skidate stopu poreza koju ste ustupili drugim nivoima vlasti. To je vaša providna igra. Smanjujete sredstva opštinama, a na sva usta plačete zbog toga.
Iskoristio sam svojih 15 minuta. Srbiji se sa vama ne piše dobro. Hvala na pažnji i izvinjavam se za malo prekoračenje.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Hvala, gospodine Krasiću. Služba Skupštine je zabeležila vaše pitanje i ono će preko Kabineta predsednika biti prosleđeno nadležnom ministarstvu Vlade Republike Srbije.
Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas prvo kako smo krenuli sa ovom tačkom dnevnog reda, potpredsednik Narodne skupštine koji je predsedavao u tom trenutku dao je pauzu da bi bivši sekretar, a sada direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, toliko ga uvažio, došao da nam obrazloži svoj predlog.
Kako smo čuli, to je već njegov treći predlog u ovih nekoliko godina pod svakom vlašću, a taj isti Zoran Balinovac je, čim je nešto malo ispričao, napustio salu i nije uvažio narodne poslanike da sasluša njihove primedbe. Tu prvenstveno mislim na SRS, jer samo naši poslanici, praktično, diskutuju o ovoj tački dnevnog reda.
Šta nam je rekao gospodin Balinovac za tih nekoliko minuta, pravo da vam kažem, ne znam zašto smo ga i čekali,? Rekao je ko su državni službenici, ko su nameštenici i rekao je da oni treba da dobijaju plate. Tu se, ja mislim, svi slažemo i tu nam zaista nije bio potreban. Ni jednog jedinog komentara nije bilo vezano za ove, po nama, paušalno određene brojke, mislim na razne procente, sate, koeficijente koji se tiču zarada zaposlenih, odnosno zarada državnih službenika i nameštenika. Tu i te kako ima prostora za priču i za analizu. Pretpostavljam da je on zbog toga i napustio sednicu.
Zakon obiluje sa mnogo nepreciznosti, tekst je preobiman. Ne slažem se da ako zakon ima mnogo članova, da je on dobar. Bolje da je kraći, ali da jasno kaže kako treba da se po njemu postupa. Stojim pri stavu da su svi ovi procenti i koeficijenti određeni potpuno paušalno, to su moje kolege komentarisale i ja ću na, čini mi se, tri najbitnija člana to da prokomentarišem. Oko nepreciznosti drugih stvari, to ćemo ostaviti kada budu naši amandmani na dnevnom redu, pa ćemo detaljno o tome.
Ono što je najdrastičnije, sa čime SRS nikako ne može da se složi, to je član 13. naslov – Koeficijenti, gde se predviđa raspon između prve i trinaeste platne grupe od čak 1:9. Nismo ni mi za neku uravnilovku, kako se to kaže, ali je ovo potpuno neljudski i smatramo da ovako nikako ne može da ostane, a odgovornost je na skupštinskoj većini, koja će verovatno da glasa za ovo. Mi uporno pozivamo da se za ovo ne glasa.
Smatramo da i onaj čovek koji radi kao mlađi referent, a i ova prva grupa položaja, da su to ljudi koji imaju decu, koji moraju od toga da žive i da ne vredi ovaj posao sigurno devet puta više od posla koji obavlja mlađi referent i to je za nas apsolutno neprihvatljivo. Smatramo da taj odnos treba da bude mnogo manji. U amandmanu smo predložili da to bude 1:3,5 – ovo su teška vremena i trebalo bi svi koji rade u državnoj upravi, a to spada danas, nažalost, tako je, tako da kažem, u privlačnije poslove koji se mogu naći u Srbiji, s obzirom na to kakvo je stanje u privredi, neprihvatljivo je da taj raspon bude ovoliki.
Druga stvar, kod ocena, znate, u oblasti školstva, čini mi se za prvi razred, ne znam da li i za drugi, ali sigurno za prvi, uvedene su neke ocene opisnog karaktera, pa se kaže – dete je dobilo cvetić, leptirić i ne znam tačno šta. Ovo liči na to.
Ovo liči na to, samo što se ovde neće dobijati cvetići i leptirići, nego će zaposleni dobijati, ako već nemaju članske karte određenih partija koje su na vlasti, to će biti jedini osnov za napredovanje i za te dobre ocene. Valjda će neko da prati, da li će biti zaposlen čovek koji će samo to da radi, da prati kako službenici rade. Ovo liči na te neke reforme u oblasti školstva koje su nesrećno sprovedene.
Što se tiče dodatka za dodatno opterećenje na radu, apsolutno je ponižavajuće da neko ko bude radio dodatni posao i to po pismenom nalogu pretpostavljenog, dobije do 4% osnovne plate kao nagradu, predviđeno je najmanje 10 radnih dana, a da od najmanje 20 radnih dana dobije celih 8%. Tu strašnih zloupotreba može da bude, može pretpostavljeni na taj način nekoga da otera sa posla ako to iz dana u dan traje, on ne prihvata da radi za 4% i plašimo se da tu ne bude mnogo zloupotreba po članu 26. Smatramo da, ako neko već radi dodatni posao ti procenti moraju da budu 10%, odnosno 20% u našem predlogu do 15 i preko 15 dana.
Dodatak za prekovremeni rad je nešto što je vrlo interesantno, što hoću da prokomentarišem na kraju izlaganja. Kaže –"Državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno".
Osnovna je stvar i minimum minimuma je da taj državni službenik može da izabere, da izabere da li hoće slobodan taj sat i po ili hoće da mu to bude plaćeno. To je osnovna stvar što je rekao i narodni poslanik Petar Jojić, tako je i u Evropi i zašto sada ne primenjujete praksu Evrope. Ne samo u Evropi, to je izraženije u Americi, da se sve prekovremeno plaća mnogo više.
Još jedna stvar, šta će se desiti ako državnom službeniku iz nekog razloga prestane radni odnos, a on nakupio brojne slobodne sate i hoće li mu sve to propasti, tako da mislim da niko nema pravo da tera zaposlene da rade da bi dobili neki dan slobodno. To su četiri osnovne kritike. Više priče će biti u danu kada ćemo raspravljati u pojedinostima i o jezičkim nepreciznostima.
Još nešto što mi smeta, a što se nalazi praktično u svakom vašem zakonu. U članu 57. kaže se da će se preispitati do 1. januara 2011. godine opravdanost daljeg postojanja dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu, što je vrlo čudno za jedan zakon.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2007. godine, a neke odredbe stupaju na snagu 1. jula 2006. godine, a neke odredbe stupaju na snagu 2008. godine, neke 2011. godine. Bolje da ste sačekali, bolje da ste razmislili i napravili jedan mnogo precizniji zakon koji se odnosi na rad službenika i nameštenika.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragutin Perić.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Rakovac. Izvolite, gospodine Periću.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa narodni poslanik Donka Banović.

Reč ima narodni poslanik Donka Banović, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.